DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1965 str. 60 <-- 60 --> PDF |
oplemenjivanje naših malo vrednih niskih šuma koje se u principu nalaze na veoma dobrim zemljištima. METOD PARALELNIH PRUGA Ovaj metod je pogodan za nešto brži tok konverzije a posebno za terene sa padom i slabom mrežom unutrašnjih saobraćanica. Najpogodniji je slučaj kada pruge idu upravno na izohipse a imaju još i pravac severozapad—jugoistok, jer je u ovom slučaju najpovoljnija manipulacija sa posečenim materijalom, naročito kod kasnijih seča nege, a i osvetljavanje je takođe najpovoljnije. Ovakav raspored pruga ne treba nametati po svaku cenu, već kao princip treba postaviti da pruge idu upravno na izvozne putove jer je veoma važno da se poseceni materijal iznosi najkraćim putem i ide kroz netretiranu površinu. Naše dosadašnje iskustvo ukazuje, da se povoljno osvetljavanje unesene vrste na pruzi može ostvariti regulisanjem gustine sklopa u međuprostoru između pruga. Isto tako došli smo do zaključka da je ovaj metod dosta povoljan za rad sa zelenom duglazijom ako se radi o mlađim niskim šumama. Ako su stabla autohtone niske šume visoka, onda je po našem mišljenju pogodniji metod masovnog unošenja ili metod unošenja na krpe. U pogledu regulisanja brzine konverzijskog toka, mogućnost za veći broj varijanti je manja, nego što je to slučaj kod metoda masovnog unošenja. Brzina toka konverzije se reguliše širinom međuprostora između paralelnih pruga. Na skici br. 1 i 2 iznosimo dva primera. U prvom, relativno brzo uklapanje, i u drugom — sporije uklapanje unesene vrste u glavnu sastojinu. U oba primera polazi se sa postavkom da se u prvom navratu tretira 1/3 površine, a da konačan odnos bude 2/3 površine pod četinarima a 1/3 površine pod autohtonom lišćarskom formacijom. U primeru 1, polazi se sa širinom pruga od 10 m i međuprostorom od 20 m. Na ovaj način u prvom navratu obuhvata se 1/3 površine. U sledećem navratu, pruge se s leve i desne strane proširuju za 5 m na račun međuprostora, tako da se dobije 2/3 površine pod četinarima a 1/3 ostaje pod autohtonom lišćarskom formacijom. U primeru 2, polazi se sa širinom pruga takođe od 10 m i različitim međuprostorom između pruga, kako je to već prikazano na skici br. 2. U prvom navratu se obuhvata 1/3 površine , udrugom 1/2 a u trećem navratu 2/3 površine. Kombinacije u pogledu zahvata površine mogu biti različite. Mi navodimo dve osnovne i smatramo, da je kombinacija po primeru 2. povoljnija, naročito ako se tretira objekat veće površine, jer se unošenjem postupnije zahvata, s jedne strane, i s druge strane — može se ostati izvesno, čak i duže vreme, sa tretiranom površinom od 1/2. Unošenje — sadnja četinara vrši se na pruge koje su prethodno sečom zato pripremljene. Pripremnom sečom se uklanjaju sva stabla ili se jedan deo najkvalitetnijih stabala ostavljaju kao pričuvci ravnomerno raspoređena po površini. Naše iskustvo ukazuje đa je povoljnije ići sa pričuvcima (300—400 stabala po ha) na prugama, jer unešenoj vrsti ova delimična (šetajuća) zasena pogoduje. Ako se ova stabla pravilno rasporede, u šahmatskom poretku, i uz to su kvalitetno bolja, onda će ona veoma intenzivno jačati u debljinu tako da će se sa tretirane površine ostvariti povoljniji finansiski efekat. U grafikonu br. 1 prikazano je kretanje tekućeg prirasta u debljinu na dva primerna stabla prsnog prečnika od 12 sm. Iz grafikona se jasno vidi da su oba |