DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 53 <-- 53 --> PDF |
POSLJEDICE SLABOG KAZVOJA ŠUMARSTVA 1) Produktivnost rada u šumarstvu. Zbog slabe sopstvene materijalne baze, a bez dovoljno pomoći od zajednice, šumarstvo nije bilo u mogućnosti da za svoju proizvodnju obezbedi savromenu mehanizaciju niti obučenu stručnu radnu snagu, pa se čitava proizvodnja i dalje obavlja na stari, dosta primitivan način. Osim motornih pila, koje poslednjih godina neke organizacije djelomično koriste za sječu i izradu drvenog materijala, svi drugi poslovi utovar, istovar i transport obavljaju se uglavnom ručno i zaprežnim vozilima što iziskuje veoma teške fizičke napore ljudi. Stručne kvalifikacije radnika, koji vode ovu proizvodnju su takođe nezadovoljavajuće. Tako je prema jednoj anketi SITJ dobijena sledeća kvalifikaciona struktura kod 85.000 anketiranih radnika: — visokokvalifikovani radnici 2,2% — kvalifikovani 26,1% — polukvalifikovani 24,7´% — nekvalifikovani 47,0% Kako se polukvalifikovani radnici po svom stručnom i opštem obrazovanju, uzgred rečeno i sistemu nepostojanja organizovanog i čvrstog rada na obuci ovih radnika, slobodno mogu staviti u kategoriju nekvalifikovanih radnika, izlazi da u šumskoj proizvodnji radi 71,7% ili 3/4 svih radnika bez zadovoljavajućeg stručnog i opšteo obrazovanja. Onda je jasno, da se u ovom slučaju o savremenoj produktivnosti rada ne može ni govoriti. 2) Lični dohoci zaposlenih. Neto lična primanja radnika zaposlenih u šumarstvu redovno su ili najniža ili u grupi najnižih u čitavoj privredi. Tako su npr. lični dohoci radnika iznosili: — godine 1962. u šumarstvu 21.500 u industriji i rudarstvu 28.000 u industriji papira 31.500 10.000 + u celoj privredi 27.200 57.000 + -— godine 1964. u šumarstvu 28.100 u drvnoj industriji 29.400 u industriji papira 39.200 11.100 + u saobraćaju 40.200 12.100 + u celoj privredi 34.900 + 6.800 Isto tako, sredstva izdvojena u fondove zajedničke potrošnje, koja se takođe mogu smatrati kao sastavni dio opšteg životnog standarda zaposlenih u kolektivu, takođe su u šumarstvu bila veoma mala. Npr.: — godine 1962: po 1 zaposlenom radniku: u industriji i rudarstvu 427.100 u šumarstvu 83.000 ´ — godine 1963: po 1 zaposlenom radniku: u industriji i rudarstvu 460.000 u šumarstvu 101.000 |