DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1965 str. 70 <-- 70 --> PDF |
6. različite roditeljske vrste u različitom stepenu predaju svoje osobine hibridnim biljkama, 7. one vrste koje prilikom hibridizacije učestvuju u svojstvu materinske vrste, jače predaju svoje osobine potomstvu. Roditeljske vrste slabije predaju svoje osobine hibridnim biljkama, 8. pojedine osobine koje su karakteristične za roditeljski par pretežno se predaju po materinskoj liniji, druge po očevoj, dok se neke osobine susreću samo kod hibrida, tj. one nisu svojstvene roditeljskom paru. Proučavajući transpiracijsku sposobnost hibridnih hrastova, P j a t n i c k i j je izveo pojedine veoma važne zaključke. Tako, proučavana je transpiracija kod hibridnih hrastova Quercus Komarovii, Quercus Miczurinii, Quercus Timirjasevii i Quercus Wyssotzkyj, te je utvrđeno da hibridne forme imaju povoljniji uzajamni odnos između lisne površine i poprečnog preseka stabla, u odnosu na Quercus robur. Hibrid Q. Wyssotzkyj ima za 30—40´% manji intenzitet transpiracije u odnosu na Q. robur. Iz ovoga se izvodi zaključak da je hibridni hrast Visotskog kserofitnija vrsta od Q. robur-a. I kod hibrida Q. Miczurinii transpiracija je manja u odnosu na Q. robur i nešto veća od hibridnog hrasta Visotskog, što znači da .je ovaj hibridni hrast manje kserofitan cd hibrida Q. Wyssotzkyj. Hibridni hrastovi Q. Komarovii i Q. Timirjasevii u vrlo kserofitnim uslovima imaju visoki intenzitet transpiracije. Kod njih se transpiracija smanjivala čak i u časovima najvećeg napora svih fizičkih faktora (svetlost, temperatura, relativna vlažnost vazduha). Sve ovo ukazuje da hibridne biljke imaju ne samo morfološke karakteristike, već i fiziološke, po kojima se jako razlikuju od Q. robur-a. Među njima, kao što je navedeno, najveći značaj ima hibridni hrast Quercus Wyssotzkyj, jer je najkserofitniji hibrid. On manje isparava i daje veći zapreminski prirast od Q. robur-a, a i od ostalih hibrida. Prilikom proučavanja fizioloških osobina novih hibridnih hrastova, paralelno sa ostalim istraživanjima izvršeno je i određivanje intenziteta fotosinteze, upoređujući ih pri tome sa Q. robur-om. Tom prilikom utvrđeno je da svi navedeni hibridi imaju veći intenzitet fotosinteze od Q. robur-a. Tako, ako je intenzitet fotosinteze kod Q. robur-a 100%, kod hibridnih hrastova ona dostiže 211%. Ako se intenzitet fotosinteze ne proračuna na jedinicu površine lista već u odnosu na njenu suvu težinu, u tom slučaju hibridni hrastovi ispoljavaju veći intenzitet gomilanja suvih materija, nego što je to slučaj kod kontrolnih biljaka. Tako na primer, za 12 časova, kao rezultat fotosinteze biljke su nagomilale 5.32% težine suvih materija listova, a hibridi 8.76% ili za 64% više. Razmnožavanje hibridnih hrastova Hibridni hrastovi se mogu razmnovažati na dva načina: semenskim i vegetativnim putem. Razmnožavanje putem semena je daleko lakši način, ali zato je potrebno duže vremena, jer hibridni hrast počinje fruktificirati tek u osmoj ili devetoj godini života. Postoji i drugi način razmnožavanja hibridnih hra |