DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 78 <-- 78 --> PDF |
c-dcuM&ene aijeSti SAVETOVANJE c potrebama i mogućnostima unapređenja gazdovanja šumama uvođenjemsavremenih metoda u gajenju šuma, održano 5. i 6. maja 1965. god. u Beogradu, u organizaciji Saveza za šumarstvo, drvnu industriju i industriju papira Savezne privredne komore Poznato nepovoljno stanje šumskog fonda koje karakteriše veliko učešće degradiranih i ekonomski neprilagođenih vrsta (preko 52% od ukupne površine) nisko učešće četinarskih vrsta i mekih lišćara s jedne strane ,i nezadovoljavajuće i opadajuće kretanje izvršenja šumsko-kulturnih radova i po obimu i po ulaganju s druge strane, kao i stalno prisutan problem podmirenja potreba nacionalnog bilansa drveta nalagalo je Savezu za šumarstvo, drvnu industriju i industr. papira SPK da si stavi u zadatak organizovanje šireg radnog sastanka (savetovanja) proširenog stručnog odbora za šumarstvo na kome bi se razmatrali problemi unapređenja i povećanja prinosa postojećeg šumskog fonda. Promene u strukturi korišćenja drveta u drvo-prerađivačkoj industriji i promene potrošnje drveta traže radikalnu izmenu dosadašnjih prevaziđenih koncepcija u gazdovanju šumama i zahtevaju uvođenje savremenijih i intenzivnih metoda gajenja šuma u cilju brže i jeftinije proizvodnje drvne mase. Ako se imaju u vidu neke činjenice o kretanjima o korišćenju i proizvodnji drvne mase, tj. u delatnosti nege, obnove i rekonstrukcije šumskog fonda, koje su osnovne u gazdovanju šumama, dok je eksploatacija samo završetak te delatnosti, onda će se sagledati opravdanost i cilj održavanja ovakvog savetovanja. Analize pokazuju da se u zemljama sa naprednim šumarstvom gde se normalno gazduje u šumsko-kulturne radove prosečno godišnje ulože 10—12% od ukupnog prihoda šumske privrede, dotle se kod nas u proteklom periodu ulagalo u te radove svega 3—6%. Namenska sredstva (amortizacija za regeneraciju šuma koja su se formirala u visini od 10—15% od ukupnog prihoda) troše se sa preko 50—60% na druge nenamenske investicije. Šumsko-kulturnim radovima tretirano je naprimer 1961. godine 4,7% od ukupne obrasle šumske površine, a u 1964. godini opada na 3,8% iste površine. Međutim, studija SIV-a o šumsko-kulturnim radovima kao faktoru povećanja proizvodnje drvne mase i prirasta smatra da je potrebno prosečno godišnje tretirati 19% od ukupne obrasle šumske površine u prelaznom periodu tekućeg sedmogodišnjeg plana i da treba ulagati 15—20% od ukupnog prihoda šumske privrede. Prikazana kretanja u šumsko-kulturnim radovima su nezadovoljavajuća, jer nisu usklađena sa potrebama šumskog fonda za obnovom kao protivmerom rastućim obimima seča, dok studija SIV-a usklađuje te odnose i obezbeđuje seču u visini od 28—30 miliona m3 i postavlja politiku gazdovanja šumama kojim treba postići tzv. normalno gazdo van je. Pod ovim se podrazumeva vremenski interval u kome će biti moguće postizanje maksimalnih efekata u uslovima |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 79 <-- 79 --> PDF |
sadašnjeg nepovoljnog stanja šumskog fonda, visine potrebnih seča i potrebnih šumsko-kulturnih radova okarakterisanih savremenim intenzivnim metodama rada. Sledeći takvu politiku razvoja šumske privrede želelo se da se kako kod predstavnika šumsko-privrednih organizacija i njihovih kolektiva podstakne ideja uvođenja savremenijih i intenzivnih metoda u gajenju šuma i da se sugerira nužnost organizovanog nastupanja privrednika na realizaciji osnovnih postavki sedmogodišnjeg plana razvoja i unapređenja šumske privrede, a isto tako želelo se da se odgovorni faktori izvan šumske privrede upoznaju sa problemima razvoja šumske privrede kako bi mogli delovati u određenim organima na rešavanju problema koje tište šumsku privredu. Za savetovanje bilo je pripremljeno 11 referata i koreferata u kojima su dati predloži i izvesna rešenja za unapređenje gazdovanja šumama, a koji su obuhvatili samo jedan deo delatnosti u proizvodnji drvne mase, dok se ostali deo ostavlja da se razmatra drugi put. Po opštim referatima »Potrebe i mogućnosti unapređenja gazdovanja šumama uvođenjem savremenih metoda u gajenju šuma« i »Uvođenje savremenih metoda intenzivnog gajenja prirodnih šuma« vođena je diskusija u plenumu, a po specijalnim koreferauma »Problem gazdovanja bukovim prebirnim šumama«, »Osnovni principi intenzivne nege nizinskih i prigorskih ekonomskih šuma u SFRJ« i »Podizanje proizvodnosti i ekonomske vrednosti visokih lišćarskih šuma unošenjem četinara«, zatim »Problemi primene genetike i selekcije u povećanju proizvodnosti šuma« i »Problemi primene fertilizacije — đubrenja u povećanju proizvodnosti šuma«, kao i o posebnim referatima »neposredna primena savremenog intenzivnog gospodarenja šumama« kod Šumskog gospodarstva u Slavonskoj Požegi i kod Šumskog pogona u Idriji, raspravljalo se i diskutovalo u posebnim grupama. Na savetovanju učestvovalo je oko 140 predstavnika šumsko-privrednih organizacija, državnih organa, naučnih i istraživačkih institucija. Na temelju svestrane diskusije po svim navedenim referatima doneti su ovi ZAKLJUČCI radnog sastanka (savetovanja) proširenog Stručnog odbora za šumarstvo, Sekretarijata za šumarstvo, drv. ind. i ind. papira Savezne privredne komore, održanog 5. i 6. maja 1965. god. u Beogradu. Na radnom sastanku razmatrani su problemi po pitanjima: »Potrebe i mogućnosti unapređenja gazdovanja šumama uvođenjem savremenih metoda u gajenju šuma«. A) OPŠTI ZAKLJUČCI I PREPORUKE I. Osnovne slabosti dosadašnjeg gazdovanja Naglo rastuće potrebe na drvetu uslovljene opštim kretanjima porasta potrošnje i snabdevanja drvetom nameću potrebu preduzimanja energičnih mera na podizanju proizvodnosti i usklađivanju mogućnosti korišćenja šumskog fonda kao izvora sirovina za alimentaciju domaće drvo-prerađivačke industrije i međunarodnog tržišta. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 80 <-- 80 --> PDF |
Predviđa se da će se potrošnja industrijsko-tehničkog drveta u narednih 15—20 godina bez malo udvostručiti. Za ovako povećanu potrošnju treba obezbediti odgovarajuće količine bruto sečive mase, pa s tim u vezi, već se u projekcijama tekućeg sedmogodišnjeg plana privrednog razvoja predviđa da će potrebe za proizvodnju oblog drveta porasti za 38% u 1970 .godini u odnosu na 1963. godinu, dok će proizvodnja celuloznog drveta i raznih vrsta ploča u istom periodu porasti čak za 250%. Potrošnja ogrevnog drveta opadaće usled sve šireg korišćenja tog drveta u industrijskoj preradi. Za takvu dinamiku potrošnje drveta biće potrebno, da se iz postojećeg šumskog fonda (pretežnim delom) i iz drugih izvora u 1970 .godini obezbedi oko 25—28 miliona m3 bruto sečive drvne mase, prema 20—22 miliona m\ koliko je korišćeno u periodu 1960—1963. godine. Nepovoljno stanje šumskog fonda i. gazdovanje šumama na dosadašnji način ne garantuje ostvarenje projecirane proizvodnje pa prema tome ni podmirenje potreba nacionalnog bilansa drveta. Nepovolnjo stanje šumskog fonda posebno ]e potencirano sledećim činjenicama: — velikim učešćem degradiranih i ekonomski neprilagođenih šuma (oko 53% ukupnog šumskog fonda); — niskim učešćem četinara i mekih lišćara (16% po površini i oko 28% po drvnoj masi); — visokim učešćem bukve u lišćarskom delu šumskog fonda na štetu vrednijih lišćara; — nedovoljnim korišćenjem prirodnih potencijala i u takozvanom očuvanom delu šumskog fonda (proizvodna moć staništa iskorišćenja sa svega oko 40%); — nedovoljnom otvorenosti šuma i slaboj opremljenosti savremenim sredstvima rada; — dosadašnja šumsko-uzgojna tehnika zasnovana na prevaziđenim principima, tj. na gazdovanju šumama samo čuvanjem i održavanjem postojećeg stanja, nije u dovoljnoj meri doprinela jačanju i unapređenju šumskog fonda. I dosadašnji šumsko-kulturni radovi opterećeni su nizom nedostataka, među kojima se navode samo neke: — dosadanji šumsko-kulturni radovi bili su nedovoljni, a primenjivane metode rada nisu u celosti vodile računa o mogućnostima potpunog korišćenja povoljnih prirodnih uslova za optimalnu proizvodnju drvne mase. Izvođeni su s jedne strane najjeftiniji radovi kao što su resurekcija šikara, čiji su efekti dugoročnog karaktera, ili s druge strane klasična pošumljavanja zemljišta van šuma, često puta na lošim zemljištima i to često slabo kvalitetnim sadnim materijalom; — zanemarivane su najvažnije šumsko uzgojne mere kao što su čišćenja i prorede u odgovarajućim razvojnim fazama sastojina, što je imalo za posledicu stvaranja loše izgrađenih sastojinskih oblika sa smanjenim proizvodnim potencijalom i po masi i po kvalitetu. Usled toga su ostale neiskorišćene i znatne rezerve drveta za snabdevanje drvo-prerađivačke industrije naročito hemijske (celuloza); — izvođenje ekstenzivnih šumsko kulturnih radova bez većeg ulaganja u degradiranom delu šumskog fonda, čak i u povoljnim stanišnim uslovima, do354 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 81 <-- 81 --> PDF |
velo je do umrtvljivanja velikih površina sposobnih za aktivniju proizvodnju drveta; — primena naučnih rešenja i dostignuća iz oblasti genetike i selekcije šumskog drveća nije dobila odgovarajuće mesto u praksi, što se odražavalo na upotrebu semenog i sadnog materijala čija genetska svojstva nisu proveravana ili su bila nepoznata; — veštačkoj ishrani šumskog drveća pri podizanju novih sastojina i kultura poklanja se nedovoljna pažnja, dok se u nekim zemljama ova mera sve više primenjuje pa čak i u odraslijim sastojinama prirodnih šuma; — zadržavanje previše visokog proizvodnog ciklusa u proizvodnji drvne mase (ophodnja, turnus) i mestimično konzerviranje nepotrebno visokih drvnih zaliha po 1 ha, kao i dosadašnji način ekstenzivnog gazdovanja, tzv. prebirnim šumama, nemaju opravdanja ni sa biološkog ni sa ekonomskog gledišta. To u znatnoj meri postaje kočnica da se šumska privreda elastičnije uključi u dinamični privredni razvoj i prilagodi nastalim promenama i kretanjima u potrošnji drveta; — shvatanje da se šuma spontano razvija i da na eksploataciji šuma leži glavno težište aktivnosti šumsko-privrednih organizacija, u uslovima šumarstvu svojstvene dugoročnosti procesa proizvodnje i dugotrajnosti remvesticionog perioda za uložena sredstva, doprineli su da šumska gazdinstva nisu zainteresovana za izvršenje šumsko-kulturnih radova; — zbog nedovoljne otvorenosti šuma vršene su često tzv. povratne seče, što je imalo za posledicu kvalitetno i kvantitetno iscrpljivanje i genetsku degradaciju sastojina, pa su mestimično čak stvoreni i uslovi za erozione procese na zemljištu na kome su se formirali krajnje degradirani oblici sastojina sastavljeni od vrste drveća niske ekonomske vrednosti; — nizak stepen razvijenosti materijalno tehničke baze, neustaljenost radne snage, nizak stepen kvalifikovanosti i niska primanja radnika na uzgojnim radovima uslovili su spor razvoj radničkog samoupravljanja u ovoj oblasti privrede i uzrokovali otsustvo inicijative u pravcu potpunijeg korišćenja objektivnih mogućnosti za unapređenje bioloških postupaka u proizvodnji drvne mase; — usled nepovoljnog ekonomskog položaja šumsko privredne organizacije nisu imale dovoljno sredstava za prostu i proširenu reprodukciju. Sem toga, jednogodišnje planiranje i neustaljeno obezbeđenje jednogodišnjih sredstava za biolška ulaganja nije obezbeđivalo kontinuirano i kvalitetno izvršenje šumskokulturnih radova; — slaba povezanost naučnih institucija i prakse dovela je do nedovoljne primene naučnih postavki i metoda u delatnosti gajenja šuma, a ukoliko je i bilo inicijative u tom smislu, one su u velikom zakašnjenju i neznatne su u odnosu na praksu drugih evropskih zemalja, koje već decenij ama gazduju šumama intenzivnim, naučno,razrađenim metodama rada. Ovakvom stanju u šumsko uzgojnim radovima doprinele su ne samo prilike unutar privrednih organizacija koje gazduju šumama, već i niz drugih okolnosti opšte prirode van nje kao naprimer nedovoljno i nesistematsko ulaganje u šumsku privredu, nezainteresiranost kreditnih institucija i ostalih privrednih oblasti i grana u ta ulaganja, kao i neadekvatno uklapanje šumske privrede u privredni sistem. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 82 <-- 82 --> PDF |
Nepovoljno stanje šumskog fonda, slaba komunikativnost i opremljenost savremenim sredstvima rada i nepovoljna kretanja u šumsko kulturnim radovima biće ozbiljna kočnica za uravnoteženje nacionalnog bilansa drveta, a na to ukazuje i činjenica da šumsko privredne organizacije već sada ne mogu da odgovore zahtevima tržišta ni po količini ni po kvalitetu drvnih proizvoda, tako da drvo prerađivačka industrija radi sa smanjenim kapacitetom. Naravno, da pri ovome treba imati u vidu da kapaciteti za preradu drveta nisu uvek locirani i dimenzionisani u skladu sa sirovinskom bazom, što još jače potencira debalans u potrošnji i proizvodnji drveta. Izlaz iz ove situacije tj. da se ukloni debalans u potrošnji i proizvodnji drveta i da se zadovolje rastuće potrebe na drvetu kao sirovini, nesumnjivo se nalazi u radikalnoj izmeni dosadašnjih koncepcija vođenja šumsko privredne politike prvenstveno u pravcu: — povećanja proizvodnog potencijala i unapređenja gazdo van ja prirodnim šumama, — bržeg tempa podizanja plantaža i intenzivnih vanšumskih zasada mekih lišćara i četinara, — većeg korišćenja lišćara za rezanu građu, — maksimalnog korišćenja lišćara, naročito bukve, u proizvodnji celuloze, ploča vlaknatica i iverica, — u široj primeni naučnih rešenja iz oblasti šumarstva, a naročito iz genetike, selekcije i ishrane šumskog drveća. II. Najosnovnije mere unapređenja gazdovanja šumama koje su razmatrane na sastanku (savetovanju) Imajući u vidu ispoljena kretanja u proizvodnji i potrošnji drveta, osnovne postavke projekcije razvoja šumarstva u narednom sedmogodišnjem planu polaze od toga, da u postojećem šumskom fondu treba povećati obim i poboljšati strukturu šumske proizvodnje u skladu sa povećanim obimom i izmenjenom strukturom industrijske proizvodnje bazirane na drvetu kao sirovini. Paralelno s tim računa se i sa bržim tempom podizanja novih resursa drveta na bazi plantažne proizvodnje. U skladu sa napred izloženim, ne čekajući konačno usvajanje projekcije sedmogodišnjeg plana razvoja šumarstva i šumske privrede, potrebno je da se u pojedinim delatnostima gajenja šuma dosledno, sistematski i organizovano uvode savremene metode gajenja šuma, zasnovane na naučnim rešenjima, kojima se sa sigurnošću može poboljšati i povećati ekonomska vrednost šumskog fonda i bolje iskoristi njegov prirodni proizvodni potencijal. To znači da treba: — intenzivnije provoditi prorede kao osnovni sastavni deo savremenog visokoproduktivnog uzgojnog zahvata u prirodnim šumama u cilju najefikasnijeg poboljšanja kvaliteta proizvodnje drvne mase i skraćivanja ophodnje. Sistematsko proređivanje sastojina organski povezano sa postepenom i planski vođenom obnovom, biće jedan od vidova zamene klasičnog prebornog načina gazdovanja; — napuštati ekstenzivni prebirni način gazdovanja u šumama koje nemaju karakter prebirnih šuma, pogotovo kada se radi o vrstama drveća (bukva) kojima takav tretman biološki ne odgovara i kada za to nema ekonomskog opravdanja. Treba uvoditi adekvatne uzgojne metode, zavisno od konkretnog stanja |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 83 <-- 83 --> PDF |
i strukturnih osobina pojedinih sastojina. Postepeno uvođenje grupimično progresivnog gazdovanja sa prirodnim obnavljanjem, kombinovanim sa unošenjem četinara i kompletiranjem neobraslih površina ekonomski vrednijim vrstama drveta, prvenstveno četinarima, obezbeaiće povećanje ekonomske i biološke vrednosti tretiranih sastojina; — ubrzati tempo i povećanje obima radova na očetinjavanju — introdukciji — vrednijih vrsta drveća u lišćarske šume, pri čemu ova mera ne treba da ima za cilj totalno potiskivanje autohtonih lišćarskih vrsta, već njihovo dopunjavanje — biološko i proizvodno jačanje i ekonomsko usmeravanje zamenom, izrazito slabo produktivnih i nekvalitetnih sastojina prvenstveno na dobrim i najboljim staništima. Stvaranje biološki i ekonomski vrednije mešavine sastojine lišćara i četinara u pravcu jačanja četinarskog fonda biće praćeno istovremeno povećanjem prinosa; — pristupiti energičnije rekonstrukcionim zahvatima u degradiranom delu šumskog fonda uz izbor adekvatnih postupaka, zavisno od određenih lokacija i to prvenstveno na dobrim zemljištima. Koristeći konjunkturu na tržištu drveta za Sortimente koji se mogu dobiti iz ovih malovrednih šuma, treba ići na formiranje visokoproduktivnih sastojina. Rekonstrukcionim zahvatima u niskim šumama otvoriće se izvori naročito za proizvodnju celuloznog i rudničkog drveta sa paralelnim i postepenim prevođenjem ovih šuma u produktivniji i gospodarski vredniji uzgojni oblik; — koristiti isključivo kvalitetan, selekcionisan sadni materijal pri svim šumsko kulturnim intervencijama što zahteva modernizovanje proizvodnje šumskog semena i sadnica; — organizovati savremenu zaštitu šuma koja predstavlja sastavni deo svih silvikulturnih mera. Zaštitna služba (preventivna i aktivna) posebno mora doći do punog izražaja na objektima gde se vrše radikalnije promene u prirodnom ambijentu sa veštačkim intervencijama; — uvođenjem intenzivnih silvi-kulturnih mera, a pogotovo radovi gde se ide sa sadnicama, nespojivo je sa ispašom stoke, uzgojem visoke divljači, ste- Ijarenjem i žirenjem, budući da sve do sada poznate mere zaštite podmlatka izuzev podizanja skupih ograda od žičane mreže, pokazale su se nedovoljno efikasnim. Zato treba razgraničiti komplekse gde će se uzgajati divljač, odnosno gde će se dalje tolerisati ekstenzivno stočarenje po šumi, ako se ovo uopšte ne može izbeći ograničiti od kompleksa u kojima će se sprovoditi intenzivno gazdovanje koje za glavni cilj ima proizvodnju kvalitetnog drveta; — pored intenziviranja gazdovanja u prirodnim šumama treba ubrzano nastaviti radove na podizanju novih resursa drveta na bazi plantažnih zasada brzorastućih vrsta mekih lišćara i četinara; — u okviru korišćenja novih naučnih i tehničkih dostignuća u šumskoj proizvodnji, primena genetike, selekcije i veštačke ishrane šumskog drveća i sastojina su neophodne stepenice na putu napretka i preorijentacije sa sadašnjih načina gajenja šuma, odnosno proizvodnje drvne mase na savremenije tehnološke postupke. III. Uslovi i mere neophodni za uvođenje savremenih metoda u gajenju šuma Sa uvođenjem nove šumskoprivredne politike na izloženim principima intenzivnog gazdovanja šumama treba upoznati i zainteresovati ne samo radne organizacije koje gazduju šumom već i sve merodavne faktore koji mogu uticati na brži razvoj i usvajanje novih koncepcija gazdovanja šumama. 357 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 84 <-- 84 --> PDF |
Za uspešno uvođenje savremenih metoda nege, obnove i rekonstrukcije prirodnih šuma u cilju povećanja njihove produktivnosti i eksploatacionog potencijala treba obezbediti posebne uslove i preduzeti mere organizacionotehničke, materijalne i kadrovske prirode kao i trajnu i efikasnu saradnju privrede sa naučnom i razvojnom službom. U tom smislu mora se imati u vidu sledeće: — obezbeđenje finansijskih sredstava mora se rešavati na dugoročnoj osnovi kako bi se osigurao kontinuiran dugoročan rad s obzirom na karakter proizvodnog procesa u šumskoj proizvodnji; — sistematski rad u gajenju šuma, zahteva promenu koncepcija planiranja i usvajanje prioritetnog reda ulaganja, sa ciljem prvenstvenog obuhvatanja u uzgojnom planu, radova brzog efekta, vodeći računa da obim nege, obnove itd. i podizanja novih resursa bude u uzročnoj povezanosti sa obimom seča. Ovakav rad olakšaće znatno podaci nacionalne inventarizacije šuma; — za sve šumske uzgojne radove obavezno treba, sem u uređajnim elaboratima, kao sastavni deo rada neposrednog izvođača, izrađivati posebne šumske uzgojne planove — projekte kratkoročnog karaktera, naročito kod nege u prvim razvojnim fazama sastojina, kod regeneracije i kod osnivanja kultura; — za povećanje proizvodnje drveta u prirodnim šumama treba smelije i šire primenjivati savremena dostignuća nauke i tehnike, kako bi se što bolje, iskoristili postojeći prirodni proizvodni potencijali sredine. Među najvažnje pripreme za prihvatanje i realizovanje napred iznetog programa posebno se ističe sledeće: — treba obrazovati kadar stalnih radnika osposobljenih za primenu šumsko uzgojnih radova po novim tehnološkim rešenjima, — mora se konkretnije raditi na stvaranju novog profila šumarskog stručnjaka, koji će biti neposrednije vezan za proces proizvodnje drveta u šumi, održavajući tesan i stalan kontakt sa neposrednim prozvođačem — radnikom, stručnjaka koji neće biti opterećen administrativnim gledanjem na gazdovanje šumama, — nova kretanja u šumskoj privredi nužno nameću potrebu revizije i prilagođavanja nastavnih planova i programa na šumarskim fakultetima i stručnim školama, a osim toga, treba nastaviti na uzdizanju kadrova izvan školstva, u okviru privrede. To znači školsku nastavu i dalje stručno usavršavanje treba približiti potrebama savremenog privredničkog gazdovanja šumama, — za potrebe prakse trebalo bi razraditi tehnološka i tehnička uputstva za pojedine važnije vidove savremenih šumsko-uzgojnih zahvata, — savremena koncepcija u gazdovanju šumama, u zavisnosti od ciljeva gazdovanja, treba dati odgovarajuće mesto i značaj pri projektovanju u šumarstvu, što znači da privredne osnove i uputstva za uređivanje šuma treba da menjaju dosadašnje koncepcije i da prihvata]u savremene šumsko uzgojne ideje kao bazu za gazdovanje šumama. Uređajni elaborati treba da postanu operativniji, te da daju glavnu orijentaciju za gazdovanje, dok sve ostale mere treba da se predviđaju operativnim projektima — detaljnim šumsko-uzgojnim i drugim projektima, kako bi se s tim uklonio svaki šablonizam i krutost u sprovođenju politike gazdovanja šumama, — radi sigurnog i redovnog praćenja stanja i korišćenja šumskog fonda, praćenja rezultata i reagovanja šumsko kutlurnih mera na povećanje proizvodnje i zbog sagledavanja proizvodnih mogućnosti kao baze za dugoročno pla |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 85 <-- 85 --> PDF |
niranje, treba nastojati da se donesu propisi o uvođenju nacionalne inventarizacije šuma, kao i uputstvo za njegovo sprovođenje, — za intenziviranje gazdovanja šumama i uspešno obavljanje svih šumsko uzgojnh radova na bazi savremene tehnologije, potrebna je bolja izgrađenost tehničke baze, prvenstveno bolja mreža šumskih komunikacija i opremanje savremenom mehanizovanom opremom, — pri donošenju novih zakonskih propisa iz oblasti šumarstva, nužno je usaglasiti njihove intencije sa potrebama savremenog intenzivnog gazdovanja šumama, — nužno se nameće potreba neposredmjeg i aktivnog angažovanja naučnih institucija i njihovog povezivanja sa praksom, u cilju rešavanja određenih problema u oblasti savremene tehnike gajenja šuma na naučnim postavkama, — spoljnu i unutrašnju tehničku saradnju treba i dalje razvijati i pravilno koristiti, kako bi se doprinelo usavršavanju stručnjaka i njihovom usmeravanju na prihvatanju i realizovanju intenzivnih metoda gajenja šuma, — razvojnu službu treba i dalje učvršćivati, razvijati i osposobljavati da radi na organizaciji i neposrednim pripremama na bržem uvođenju savremenih rešenja, prvenstveno putem prenošenja novih rešenja i iskustava u praksi, kao i da deluje na neposrednoj organizaciji unutrašnje i spoljne tehničke saradnje u oblasti unapređenja gazdovanja šumama, — u cilju upoznavanja domaćih iskustava u primeni savremenih metoda gajenja šuma kolektivi šumsko-privrednih organizacija treba u saradnji sa razvojnom službom ili samoinicijativno da organizuju stručne posete onim preduzećima kod kojih su sa uspehom uvedene ili se uvode i primenjuju novi šumsko uzgojni zahvati, — za dalju razradu zaključaka i preporuka sa ovog sastanka treba organizovati radne sastanke stručnjaka iz privrede i iz odgovarajućih naučnih institucija. Ovi kontakti održavali bi se prvenstveno na područjima onih šumskoprivrednih organizacija gde su savremena dostignuća već prihvaćena i gde se mogu izvoditi demonstracije. Na ovaj način pojačalo bi se učešće naučnih institucija pri izradi i izvršavanju tekućih i dugoročnih programa unapređenja gazdovanja primenom savremenih metoda i tehnika gajenja šuma, a s druge strane na osnovu analize već stečenih iskustava omogućiće se donošenje preporuke o opravdanosti i načinima primene ovih postupaka na širem području, — da bi se uvođenje savremenih metoda u pojedinim delatnostima gajenja šuma što brže odvijalo i potpunije ostvarilo, bilo bi potrebno, bar za prve vreme, stvarati aktive stručnjaka iz privrede i naučnih institucija koji bi vršili instruktažu, propagandu, organizovali radne sastanke itd. i koji bi u stvari bili pokretačka snaga u sprovođenju pojedinih akcija, — u cilju celovitog sagledavanja problematike i potpunije preorijentacije u šumskoj proizvodnji bilo bi oportuno da se drugom prilikom na sličnim radnim sastancima, razmotre mogućnosti unapređenja proizvodnih postupaka i u drugim delatnostima iz oblasti gazdovanja šumama od kojih neposredno ili posredno zavisi povećanje šumske proizvodnje kao što su: zaštita šuma, racionalnije iskorišćavanje šuma, projektovanje i izgradnja šumskih komunikacija, opremanje (mehanizacija) i organizacija poslovanja šumsko-privrednih organizacija, uređivanje šuma, nacionalna inventarizacija šuma, osposobljavanje kadrova, naučno-razvojna služba u šumarstvu i dr. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 86 <-- 86 --> PDF |
B) ZAKLJUČCI PO PROBLEMIMA UVOĐENJA SAVREMENIH METODA U POJEDINE VIDOVE GAJENJA ŠUMA — NEGE, OBNOVE I REKONSTRUKCIJE PRIRODNIH ŠUMA 1. Po problemima gazdovanja bukovim »prebirnim« šumama I. 1.1. Konstatuje se da sadašnje stanje naših čistih bukovih šuma u kojima se primenjuju prebirne seče u celini uzeto ne zadovoljava, i to kako sa gledišta njihove sastojinske izgrađenosti, tako i sa stanovišta proizvodnje (po količini i kvalitetu) koja se u njima ostvaruje. 1.2. To zahteva preduzimanje energičnih i dobro smišljenih zahvata na popravljanju nezadovoljavajućeg stanja i proizvodnosti bukovih šuma u pravcu njihovog biološkog stabilizovanja i proizvodnog jačanja i usklađivanja sa ispoljenim tendencijama promene u strukturi potrošnje drveta, kako bi se eliminisala ili barem ublažila niska produktivnost i slaba rentabilnost bukovih šuma u odnosu na četinarske ili mešovite četinarsko-lišćarske šume. 1.3. Razumljivo je da ne može biti ni govora o necilishodnom i bezobzirnom potiskivanju bukve u našem šumskom fondu, ne samo zbog njene pozitivne biološke uloge — budući da je ona poznata kao pouzdan regulator biološke i proizvodne stabilnosti šuma i šumskog zemljišta — već isto- tako i zbog njenog sadašnjeg i budućeg neposrednog udela koji ima i koji će imati u proizvodnja drveta. Iz tog aspekta posmatrano, bukvu ne možemo degradirati na vrstu drugostepenog značaja koja ima samo pomoćnu — šumsko uzgojnu ulogu. 1.4. Obzirom na značaj bukve u našem šumskom fondu, postavlja se kao naročito značajan zadatak iznaći najpovoljniji način gazdovanja — obnavljanja i gajenja — s čistim bukovim »prebirnim« šumama, koji ovoj vrsti najviše odgovara po njenim biološkim svojstvima i sa gledišta maksimalne produktivnosti najboljeg kvaliteta. 1.5. Izbor načina obnavljanja i gajenja čistih bukovih »prebirnih« šuma zavisi od: — stanja i faze razvoja u kome se sastojina nalazi, i — strukturnog oblika sastojine. 1.6. U pogledu stanja čistih bukovih »prebirnih« sastojina može se razlikovati uglavnom sledeća tri osnovna oblika: — mlade bukove sastojine sa zaostalim semenjacima, stablima većih dimenzija, — razređene sastojine bez podmlatka, još uvek znatnih zapremina po 1 ha, uglavnom binomske podele stabala po debljinskim stepenima, — sklopljene sastojine, bez podmlatka, kod kojih u pogledu strukturnih osobina možemo naći dva osnovna strukturna oblika: a) sklopljene sastojine sa binomskom podelom broja stabala po debljinskim stepenima i horizontalnim sklopom, b) sklopljene sastojine sa prebirnom strukturom po debljinskim stepenima i visinskom strukturom karaktera dvospratnih sastojina. 1.7. U pogledu faza razvoja čistih bukovih neevoiuisanih prašumskih tipova, koje se u većoj ili manjoj meri primećuju i na bukovim »prebirnim« sastojinama, i imaju značaja pri izboru načina gazdovanja sa ovima razlikuje se: a) optimalna faza — karakterisana naročito, malo promenjivom strukturom broja stabala, temeljnice i zapremine, visokom zapreminom po 1 ha sa |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 87 <-- 87 --> PDF |
znatnim udelom u najjačim debljinskim stepenima, malim biološkim preobražajima i odsustvom pravog procesa obnavljanja, b) faza starenja — bitnog obeležja da zapremina i prirast pokazuju tendenciju opadanja. U zavisnosti od brzine opadanja zapremine ova faza prelazi u jednu od sledećih faza: a) faza propadanja, koju karakteriše vidno propadanje sklopa sastojine, b) faza podmlađivanja, koja nastaje pri polaganom razlaganju optimalne faze u fazi starenja, sa grupimičnim načinom podmlađivanja. Neke od ovih odredaba, tačke 1.5, 1.6 i 1.7 mogu se protegnuti na mešovite sastojine bukve i četinara. 1.8. Bukvi, zbog njenih bioloških osobina ne odgovara klasična prebirna seča sa prebiranjem pojedinačnih stabala kao način prirodnog obnavljanja. Za bukvu u čistim sastojinama prirodnog porekla, a prebirne strukture po broju stabala, karakteristično je znatno sporije povećanje broja stabala sa tanjim debljinskim stepenom nego što je to kod vrsta koje bolje podnose zasenu (jela). Vrednost Liocourtovog koeficijenta K, kreće se oko 1,20, mada bi trebalo, — po shvatanjima o toj materiji — da je bliže vrednosti od 1,50. Pojava dvospratnih sastojina i odsustvo za prebirnu šumu karakterističnog stepenastog sklopa, ukazuje da bukva ima biološko svojstvo znatno veće potrebe za svetlošću u tanjim debljinskim, odnosno u nižim visinskim stepenima, nego što je to slučaj kod jele, o čemu pri dosadašnjem gazdovanju sa bukvom nije dovoljno vođeno računa. Ako se tome doda da je bukva vrsta koja ima svojstvo da širi krune i da ispunjava svaki slobodni prostor, onda se još potpunije potvrđuje malopređašnji zaključak da bukvi ne odgovara klasični prebirni način gazdovanja. II. Među najvažnije mere za popravljanje biološke stabilnosti i ekonomske vrednosti bukovih »prebirnih« šuma u kojima dosadašnje gazdovanje nije davalo zadovoljavajuće rezultate ubrajaju se sledeće: 1.9. Napuštanje do sada primenjivanog »prebirnog« gazdovanja sa prebiranjem pojedinačnih stabala u svim sastojinama koje u pogledu stanja i strukturnih osobina nemaju uslova za takav način gazdovanja, sem u slučajevima kad su u pitanju šume pretežno zaštitnog karaktera. 1.10. Hitno izvođenje dovršnog seka u mladim bukovim sastojinama sa zaostalim semenjacima, odnosno sprovođenje intenzivnih mera nege (proređivanje) u daliim razvojnim fazama sastojina. 1.11. Postepeno uvođenje postepene seče na grupe — (grupimično-progresivne) odnosno prebirne seče na grupe — sa prirodnim obnavljanjem bukve, po potrebi potpomognuti veštačkim merama i kombinovano sa unošenjem četinara, prvenstveno u razređenim sastojinama bez podmlatka. U nižim, optimalnim položajima sa češćim i obilnim urodom semena može se i dalje primenjivati postepena seča bukve i na većim površinama, u vidu zona ili pruga, sa dovoljnim brojem sekova (faza) raspoređenih u prostoru i vremenu i ostavlianjem (poštedom) donjeg sloja sastojine za zaštitu zemljišta, semenjaka i osetljivog ponika. 1.12. Unošenje odgovarajućih četinara u bukove šume pri šumsko uzgojnim intervencijama, kako u cilju kompletiranja neobraslih površina, tako i u cilju povećanja ekonomske vrednosti čistih bukovih sastojina. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 88 <-- 88 --> PDF |
U nižim položajima pod progaljene sastojine bukve na hladnijim (osojnim) stranama valja unositi i plemenite lišćare. 1.13. Privremeno odlaganje u šumskim kompleksima gde to prilike diktiraju podmlađivanja sklopljenih bukovih sastojina uz primenu selektivnih prorednih seča u njima, dok se ne sprovedu osnovne mere nege u već podmlađenim sastojinama, kao i dok se ne završi već započeto podmlađivanje u razređenim sastojinama. Ovo naročito ako je njihovo učešće ispod 1/3 od ukupne površine privrednih jedinstvenih područja, da ne bi došlo do grubog narušavanja trajnosti prinosa. 1.14. Napuštanje šablonizma pri gazdovanju bukovim šumama i primenjivanje takvih tehnika gajenja, koje će najbolje dovesti do postavljenog cilja gazdovanja, vodeći računa da se ove maksimalno prilagođavaju svim raznolikostima stanišnih uslova, stanja sastojina, strukturnih osobina i razvojnim fazama u kojima se sastojine nalaze. 1.15. Uvođenje izmena u načinu gazdovanja bukovim šumama mora biti sankcionisano kroz odredbe šumsko-privrednih osnova, te bi u tom smislu trebalo prilagoditi i nova uputstva za uređivanje šuma. 1.16. Pri uređivanju područja čistih visokih bukovih šuma potrebno je u okviru pojedinih privrednih jedinica (gospodarskih jedinica) u okviru gazdinske klase čistih bukovih sastojina izdvajati gazdinske grupe prema stanju sastojina: — sklopljene bukove sastojine bez podmlatka, — razređene bukove sastojine bez podmlatka, — mlade bukove sastojine sa ili bez zaostalih semenjaka. Izdvajanje gazdinskih grupa može biti prema površini u posebne sastojine, ako sačinjavaju veću celinu po površini, ili će biti moguće razvrstavanje samo stabla prema tome kojoj gazdinskoj grupi pripadaju. 1.17. Treba preporučiti šumarskim fakultetima, institutima za šumarstvo i šumskim gazdinstvima (gospodarstvima) da na različitim staništima i raznim sastojinskim prilikama izdvoje dovoljan broj oglednih površina za izvođenje raznih načina postepene seče u grupama (skupinama) i dugačkog perioda prirodne regeneracije. Ove površine, kao stalna ogledna polja, treba da posluže stručnom osoblju za bolje upoznavanje tehnike ovakvih načina prirodne obnove ne samo čistih šuma bukve već i mešovitih sastojina ove i drugih vrsta drveća. 2. Po problemima uvođenja intenzivne nege u nizinske i prigorske ekonomske šume na bazi savremenih metoda I. 2.1. Velike površine mladih, većinom mešovitih sastojina visokog uzgojnog oblika zahtevaju posebnu pažnju kod gazdovanja šumama. Sadanja proizvodnja prirodnih sastojina ne zadovoljava ni po količini ni po kvalitetu drvne mase. Površine prirodnih sastojina ne mogu se povećavati i zato se moraju tražiti načini i mogućnosti da se u postojećim sastojinama povećava kvalitetna (selekcija stabala) i kvantitetna (regulisanje omera smese) proizvodnja. 2.2 Privredni razvoj zemlje zahteva sve veće količine drvne mase a goleme površine mladih i srednjodobnih mešovitih sastojina kriju potencijalne mogućnosti za intenziviranje gazdovanja, a time i dobijanja većih količina prorednog drvnog materijala. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 89 <-- 89 --> PDF |
2.3. U mladim sastojinama je biološki potencijal proizvodnje drvne mase nekoliko puta veći nego u starim sastojinama i dosada u većini slučajeva nije korišćen. Stoga je potrebno da se već od osnivanja sastojina pristupi nezi: — u cilju selekcije stabalaca biološko optimalno-proizvodnog potencijala (genetski najboljih individua) i regulisanja poželjnog omera smese u mešovitim sastojinama, — u cilju korišćenja maksimalnog biološkog kapaciteta produkcije drvne mase, — zbog opšte potrebe korišćenja drvne mase i otklanjanja gubitaka na istoj, a koji često iznose i do 50% proizvodnog potencijala, — radi pravovremenog korišćenja drvne mase tj. spašavanja od propadanja, što je redovna pojava kod neproređivanih mladih sastojina. II. Metode i intenziteti proreda treba da su takve i koji će omogućiti: 2.4. brže povećanje dimenzija stabala u proizvodnom delu sastojina (dominantni sloj), a time i skraćenja ciklusa proizvodnje, 2.5 što veću ekonomičnost u gazdovanju dobijanjem vrednijih sortimenata i veće drvne mase za seču po jedinici površina, 2.6. kumuliranje većeg prirasta na manjem broju stabala tj. stvaranjem krupnijih dimenzija stabala i proizvodnje vrednijih (kvalitetnijih) sortimenata, 2.7. takve zahteve u sastojini bez bojazni smanjenja kvaliteta deblovine vodeći računa o tehnološkim osobinama i upotrebi drveta pojedinih vrsta obzirom na širinu godova, 2.8. da se ne snizi drvna masa ispod minimalne granice potrebne za optimalnu proizvodnju, 2.9. veću proizvodnju drvne mase (regulisanje omera smese) do određene dobi sastojina. Što je sastojina starija potrebna je srazmerno i veća minimalna drvna masa za jednaku proizvodnju drvne mase po jedinici površine (manji biološki potencijal za proizvodnju drvne mase). III. 2.10. U cilju daljeg proširenja izučavanja ove materije treba nastojati da se kod primene intenzivnih metoda proređivanja ispitaju organizacijski, tehnički i ekonomski elementi tehnike rada upotrebom racionalnih mehanizovanih ili drugih sredstava rada . Potrebno je pristupiti izučavanju i ostalih prirodnih, ekonomskih i drugih uslova uticajnih na mogućnost primene savremenih metoda u praksi. Intenzivno proređivanje sastojina treba da paralelno prati i osposobljavanje hemijske i druge industrije na bazi drveta, za korišćenje najtanjih dimenzija, tj. najtanjih dimenzija sitnog prostornog drveta. 3. Po problemima podizanja proizvodnosti i ekonomske vrednosti šumskog fonda, i to: — unošenjem četinara u visoke lišćarske šume, i — rekonstrukcijom slaboprinosnih šuma (niskih šuma, degradiranih niskih šuma i šikara). |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 90 <-- 90 --> PDF |
I. 8.1. Sa gledišta tekućih kretanja u potrošnji drveta, može se reći da ne zadovoljava sadašnji sastav i proizvodnost čak ni većeg dela visokih lisćarskih šuma, a da se i ne govori o niskim šumama, šikarama i drugim oblicima lisćarskih sastojina, koje proizvode veoma malo ili nimalo sve više traženog industrijskog i tehničkog drveta. Zato se kao jedan od najvažnijih i najhitnijih zadataka pred šumskom privredom postavlja problem proizvodne transformacije ekonomski neprilagođenih lisćarskih šuma uvođenjem čitavog kompleksa savremenih mera intenziviranja gazdovanja, među kojima posebno mesto zauzimaju konverzija niskih šuma, rekonstrukcija degradiranih šuma i šikara i introdukcija četinara u visoke lišćarske šume. 3.2. Unošenje četinara u visoke lišćarske šume kao i rekonstrukcija slabo proizvodnih šuma imaju za cilj stvaranje trajnih bioloških stabilnih i ekonomskih vrednih mešovitih sastojina, čija je proizvodnja usklađena sa potrebama drvnog tržišta. 3.3 Širom ćele Federacije postoje veoma povoljni prirodni uslovi za unošenje i proširivanje areala velikog broja domaćih i inostranih ekonomskih vrednih četinara unutar naših lisćarskih šuma. 3.4. Objektivne mogućnosti za introdukciju četinara u lišćarskim šumama, degradiranim i očuvanim, cene se na cea 2 miliona hektara redukovane, odnosno cea 4 miliona hektara ukupne površine. 3.5. Introdukciju četinara ne treba gledati samo kao nužnu posledicu nastalih promena u strukturi potrošnje drveta, već takođe i kao jedino efikasnu meru popravljanja nezadovoljavajućih sastojinskih prilika i proizvodnih funkcija većeg dela lisćarskih šuma. 3.6. U određenim edafsko-sastojinskim uslovima rekonstrukcija degradiranih šuma unošenjem četinara se postavlja kao nužna mera u cilju usklađivanja proizvodnje drvne mase sa proizvodnim potencijalom staništa. Ovim puteni istovremeno se postiže povećanje proizvodnje po obimu i kvalitetno poboljšanje proizvodnje. 3.7. Na osnovu predviđanja, koja baziraju na nekim inostranim i domaćim iskustvima ,očekuje se da će se unošenjem četinara u lišćarske šume, njihova proizvodnost po obimu udvostručiti, dok će se vrednost proizvoda uvišestručiti. Izraženo u fizičkim pokazateljima, krajnji efekat introdukcije četinara na današnjih cea 2 miliona hektara visokih lisćarskih šuma pogodnih za prirnenu ove mere, biće povećanje proizvodnje drveta za cea 8 miliona m3 godišnje, dok bi se rekonstrukcionim zahvatima u niskim šumama i šikarama takođe na površini od cea 2 miliona hektara, proizvodnja drveta povećala za najmanje 6 miliona m3. Ovakve mogućnosti za porast proizvodnje svakako treba stalno imati u vidu kao perspektivni potencijal, koji se realno ocenjuje. 3.8. Povećanje obima seče vezano za rekonstrukciju slabo proizvodnih šuma i introdukciju četinara omogućiće urednije snabdevanje sirovinom već izgrađenih industrijskih kapaciteta za preradu lišćarskog drveta. Kada se radi o introdukciji četinara u visokim šumama, povećaće se u znatnoj meri prihodi, a time i poslovna sposobnost šumsko-privrednih organizacija, što će im omogućiti da više sredstava odvoje za izgradnju šumskih komunikacija i nabavku mehanizovane opreme, čime se obezbeđuje neophodna materijalna baza za intenziviranje šumske proizvodnje. Međutim, za rekonstrukciju degradiranih niskih šuma i šikara moraće se obezbediti dodatna sredstva. 364 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 91 <-- 91 --> PDF |
II. Za uspešan start na obimnijim radovima na rekonstrukciji degradiranih niskih šuma i šikara i introdukciji četinara u visokim šumama treba izvršit opsežne pripreme: 3.9. Pored priprema na obrazovanju kadrova, ustaljivanju radnika, stvaranju novog profila šumarskih stručnjaka, širokoj akciji na rekonstrukciji slaboproizvodnih šuma i introdukciji četinara mora prethoditi izrada realnih i naučno zasnovanih programa (planova) koji će odrediti neposredni proizvodni cilj, obim, redcsied i način izvođenja radova i sagledati potrebe u sadnom materijalu, radnoj snazi i finansijskim sredstvima, kao i sve ekonomske aspekte ovog poduhvata. 3.10. Obzirom da su velike površine neprivrednih šuma ostale van šumsko- privrednih područja, nameće se potreba formiranja posebnih radnih organizacija za gazdovanje tim šumama, kojima će glavni zadatak biti prevođenje ovakvih šumskih objekata u visokoproduktivne šume. 3.11. Pri rekonstrukciji slaboprinosnih šuma treba se prvenstveno orijentisati na intenzivne metode, a obim radova mora se usklađivati s jedne strane materijalno-finansijskim mogućnostima, a s druge strane mogućnostima sprovođenja odgovarajućih mera nege i zaštite. 3.12. Treba jasno istaći da su paša u šumi i odgoj visoke divljači nespojivi sa uspešnim radom na unošenju četinara i intervencijama rekonstrukcionih zahvata u šumi, kao i sa svim ostalim uzgojnim radovima, ako je glavni cilj proizvodnja drveta. 3.13. Finansiranje radova na introdukciji četinara u visokim lišćarskim šumama ne bi trebalo da stvara posebne teškoće. Računa se da će svi troškovi biti pokriveni približno polovinom sredstava iz fonda za regeneraciju šuma koji će se formirati pri sečama koje prethode odnosno prate unošenje četinara. Međutim, radovi na rekonstrukciji degradiranih niskih šuma i šikara ne mogu se pokriti iz prihoda od posečene- drvne mase pri rekonstrukcionim zahvatima, pa je potrebno da se za takve radove izdvoje dodatna sredstva šire društvene zajednice. Ovo utoliko pre što je šumska privreda u celini nerazvijena i opterećena radovima na tekućem održavanju šumskog fonda, pa bi veliki izdaci na rekonstrukciji degradiranih šuma i šikara doveli poslovanje šumsko privrednih organizacija do granice rentabiliteta. 3.14. Kako se veliki deo degradiranih izdanačkih šuma i šikara, nalaze na područjima slaborazvijenih i ekonomski zaostalih krajeva SFRJ, to bi trebalo postaviti energične zahteve da se deo sredstava dotiranih za razvoj privrede nerazvijenih područja upotrebi za radove na rekonstrukciji, kao što je to već praksa u nekim zemljama (Italija, Francuska) dala rezultata. Ovo ne isključuje mogućnost i potrebu formiranja posebnih izvora sredstava (fondova) za tu namenu. 3.15. Obzirom da šumarstvo ne može da primi na teret troškove za radove na rekonstrukciji jako degradiranog šumskog fnda, potrebno je da se pripremi dokumentacioni elaborat kojim bi se političkom rukovodstvu ukazalo koliko zajednica gubi time što se ne aktiviraju takve površine. Ovo iz razloga šireg učešća zajednice na finansiranju ovih radova. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 92 <-- 92 --> PDF |
4 Po problemima primene genetike i selekcije u povećanju proizvodnosti šuma Proizvodnost naših šuma može se znatno povećati ako se pri podizanju, gajenju, obnovi i rekonstrukciji sastojina više povede računa o praktičnoj primeni principa savremene genetike i selekcije. U tom smislu treba imati u vidu naročito sledeće: 4.1. U podizanju i gajenju šuma treba pristupiti izučavanju i praktičnom korišćenju najboljih rasa, ekotipova, kao i pojedinačnih stabala svake pojedine vrste. 4.2. Prirodni materijal šuma koje izrazito slabo prirašćuju ili je većina njihovih stabala sa nezadovoljavajućim tehničkim osobinama i malom otpornošću nepovoljnim biotskim i abiotskim faktorima, treba postepeno zamenjivati ekonomski, tehnički biloški i genetski vrednijim (proizvodnijim) materijalom selekcionisanih rasa. ekotipova, biotipova i drugih nižih sistematskih jedinica iste ili druge ekološki srodne alohtone vrste. Pri ovoj zameni treba voditi računa o ekološkoj amplitudi svake pojedine mikrosistematske kategorije, koja se uvek ne ograničava na prilike u granicama njihovog sadašnjeg areala. 4.3. Radi povećanja proizvodnosti prirodnih i uzgoja boljih veštačkih sastojina na određenim staništima treba povremeno zamenjivati i njihov materijal sa materijalom selekcionisanih boljih rasa, ekotipova, biotipova, provenijencija i si. 4.4. Pri uzgoju biljaka u rasadnicima i pri podizanju i obnovi šumskih sastojina na terenu treba u cilju povećanja njihove proizvodnosti mešati selekcionisano seme od nekoliko ekološki i sistematski srodnih mikrosistematskih kategorija ,jer veštačke populacije povoljno utiču na hibridnu snagu odnosno povećanje prirasta narednih generacija. Samo kod vitalno najboljih rasa, ekotipova i biotipova mešovite populacije nisu tako neophodne. 4.5. Čišćenje, prorede i seče u prirodnim i veštački podignutim sastojinama treba svuda i uvek provoditi na principima genetske selekciie. Već u ranoj mladosti sastojine svake pojedine vrste moguće je u većoj ili manjoj meri na razne načine proceniti nasledni karakter ekonomski važnijih osobina, pa od te procene treba i polaziti pri doznaci stabala za seču. Shvatanja o uticaju većeg obrasta i sklopa u mladim sastojinama samo radi prirodnog čišćenja od grana, poboljšanja tehničkih osobina debala i si. treba revidirati uvažavajući u daleko većoj meri nasledne osobine ovih svojstava. 4.6. Mehaničko prebiranje (doznaku) stabala iznad određenih dimenzija treba strogo zabraniti, jer taj postupak najviše doprinosi negativnoj selekciji šumskog fonda i genetskoj degeneraciji odnosno smanjenju proizvodnosti šuma. 4.7. Pri introdukciji stranih vrsta drveta treba isto tako voditi računa o principima genetike i selekcije pa dobavljati i upotrebljavati samo selekcionisano seme najboljih i ekološki odgovarajućih rasa, ekotipova i si. 4.8. Principe savremene genetike i selekcije treba naročito strogo uvažavati i primenjivati pri sabiranju i proizvodnji semena kako domaćih, tako i stranih šumskih vrsta. U vezi sa tim potrebna je organizovati semenarsku službu na jedinstven način, koja mora da obuhvati celokupnu tu delatnost (selekcija, sabiranje, proizvodnja, klasifikacija, promet i upotreba semena i sadnog materijala). 366 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 93 <-- 93 --> PDF |
4.9. Potrebno je što pre pristupiti reonizaciji proizvodnje i upotrebe najboljih prirodnih rasa, ekotipova, biotipova i provenijencija šumskih vrsta. 4.10. Šumsko proizvodne organizacije treba što pre da pređu na širu i intenzivniju proizvodnju šumskog semena u semenskim plantažama, jer je to najsigurnija metoda proizvodnje genetski dobrog semena. 4.11. Za unapređivanje proizvodnosti naših šuma vrlo je važno pristupiti na široj osnovi dobijanju novih, genetski boljih formi (klonova, kultivara i si.), sa bržim rastom, većim prirastom, boljim tehničkim osobinama i većom otpornošću prema nepovoljnom uticaju pojedinih biotskih i abiotskih faktora. 4.12. Navedene preporuke mogu se ostvarivati i u relativno kratkom vremenskom periodu pod uslovom da se obezbede potrebna finansijska i materijalna sredstva i osposobi dovoljan broj specijalizovanih stručnjaka. 4.13. Za unapređenje proizvodnosti šuma na bazi selekcije i genetike neophodna je tesna saradnja nauke i prakse kao i međusobna saradnja specijalista- genetičara na ovim radovima, kako bi se aktivno uključili u razrešavanje privrednih — proizvodnih zadataka šumarstva 5. Po problemima unapređenja proizvodnje semena i sadnica (rasadnička proizvodnja) 5.1. Povećanje potreba na drvetu moralo je neminovno dovesti do uvođenja novih metoda proizvodnje u prirodnim šumama, plantažama i intenzivnim kulturama, stavljajući na taj način i rasadničku proizvodnju pred nove zadatke. Nagli porast obima šumsko-kulturnih zahvata u prirodnim šumama, kao i sve brži tempo osnivanja i širenja vanšumskih kapaciteta (zasada) za proizvodnju drveta (plantaže i kulture) neminovno zahtevaju i moderno organizovanu proizvodnju šumskog semena i sadnica, koja će biti u stanju da obezbedi kvalitetan i ne skup sadni materijal, koji je jedan od najvažnijih pređuslova za uspeh pomenutih akcija. 5.2. Proizvodnja semena i sadnica treba da bazira na dugoročnim planovima obnove šuma i šumskih plantaža. 5.3. Treba nastaviti sa izdvajanjem semenskih sastojina, čije priznanje treba ozvamčiti u što kraćem vremenu. 5.4. Potrebno je da šumsko-privredne organizacije, uz pomoć naučnih institucija, u izdvojenim semenskim sastojinama, sprovedu odgovarajuće uzgojno meliorativne mere u što kraćem vremenu, kako bi se one pravovremeno osposobile za proizvodnju kvalitetnog semena. 5.5. Sakupljanje semenskog materijala po pravilu treba da vrše šumskoprivredne organizacije na svojoj teritoriji, uz prethodnu stručnu i tehničku opremljenost. 5.6. Obzirom da danas nedostaju savremeni uređaji za čuvanje semena, potrebno je da se za veća semenska područja osnuju trušmee i hladnjače odgovarajućih kapaciteta. 5.7. Kod nadležnog državnog organa treba dejstvovati da se fitosanitarni propisi usklade sa postojećim međunarodnim uzansama o prometu šumskog semena. Takođe delovati da pri fitosanitarnoj kontroli uvezenog šumskog S3mena učestvuju i šumarski stručnjaci. 367 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 94 <-- 94 --> PDF |
5.8. Uvođenje savremenijih proizvodnih postupaka u proizvodnji sadnica nameće potrebu koncentrisanja proizvodnje na većim površinama, za koju treba što pre izvršiti rejonizaciju za osnivanje modernih rasadnika industrijskog tipa. 5.9. Za rasadničku proizvodnju potrebno je obezbediti specijalizovan stručni kadar. 5.10 Pri proizvodnji sadnica u rasadniku treba nastojati da se obezbedi da bude što bolja, tešnja saradnja sa istraživačkim službama. 5.11. Za određivanje kvaliteta sadnica potrebno je hitno pristupiti donošenju standarda. 6. Po problemima primene fertilizacije — đubrenja u povećanju proizvodnosti šuma I. 6.1. Kako je fertilizacija (đubrenje) u razvijenim zemljama Evrope i izvan nje postala sastavni deo savremenog načina uzgoja šuma u raznim razvojnim fazama, to bi u našoj zemlji, s obzirom na već dosada postignute rezultate, trebalo proširiti upotrebu mineralnih đubriva u šumarstvu u znatno većem obimu nego do sada, i to: — u rasadničkoj prizvodnji kao obaveznu agrotehničku meru u skladu sa zahtevima pojedinih vrsta i osobinama zemljišta. Pri ovome se ne može isključiti upotreba organskih đubriva koja je takođe sastavni deo fertilizaciji i zahteva pojedinih vrsta u odnosu na sadržaj humusa u zemljištu, — pri zasnivanju kultura i pri pošumljavanju primena stajnog đubriva je neophodna, kako bi dobro odnegovane sadnice imale što bolje uslove za dalji uspešan razvoj, — kod već postojećih kultura kao oblik prihranjivanja na staništima gde se mali sadržaj hranjivih materija javlja kao ograničavajući faktor, dok su svi ostali uslovi povoljni (klima, fizičke osobine zemljišta i dr.). Ovde se pokazalo da već jednokratno dodavanje mineralnih đubriva znatno proširuje biološko kruženje hranjivih materija u sistemu zemljište — biljka — zemljište i za duži period vremena povećava njihov kvantum, — pri izvođenju proreda u mlađim sastojinama u vidu prihranjivanja, s tim što se ova mera obavlja posle izvršene prorede u cilju jačanja prirasta. II. 6.2. U cilju otklanjanja dosadašnjih slabosti u primeni đubriva kao sastavne akcije kod gajenja šuma konstatuje se: — da naučno-istraživačka služba nije bila dovoljno angažovana na problemima đubrenja u šumarstvu. U tom cilju treba stvoriti sve potrebne materijalne uslove za postavljanje što šire mreže ogleda koji bi joj omogućili da što brže dođe do rezultata potrebnih praksi. U ovom smislu treba sugerirati i šumsko- privrednim organizacijama za uspostavljanje saradnje sa naučno istraživačkim ustanovama i za zajedničko postavljanje ogleda i rada na problemima fertilizacije, |