DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1965 str. 81 <-- 81 --> PDF |
velo je do umrtvljivanja velikih površina sposobnih za aktivniju proizvodnju drveta; — primena naučnih rešenja i dostignuća iz oblasti genetike i selekcije šumskog drveća nije dobila odgovarajuće mesto u praksi, što se odražavalo na upotrebu semenog i sadnog materijala čija genetska svojstva nisu proveravana ili su bila nepoznata; — veštačkoj ishrani šumskog drveća pri podizanju novih sastojina i kultura poklanja se nedovoljna pažnja, dok se u nekim zemljama ova mera sve više primenjuje pa čak i u odraslijim sastojinama prirodnih šuma; — zadržavanje previše visokog proizvodnog ciklusa u proizvodnji drvne mase (ophodnja, turnus) i mestimično konzerviranje nepotrebno visokih drvnih zaliha po 1 ha, kao i dosadašnji način ekstenzivnog gazdovanja, tzv. prebirnim šumama, nemaju opravdanja ni sa biološkog ni sa ekonomskog gledišta. To u znatnoj meri postaje kočnica da se šumska privreda elastičnije uključi u dinamični privredni razvoj i prilagodi nastalim promenama i kretanjima u potrošnji drveta; — shvatanje da se šuma spontano razvija i da na eksploataciji šuma leži glavno težište aktivnosti šumsko-privrednih organizacija, u uslovima šumarstvu svojstvene dugoročnosti procesa proizvodnje i dugotrajnosti remvesticionog perioda za uložena sredstva, doprineli su da šumska gazdinstva nisu zainteresovana za izvršenje šumsko-kulturnih radova; — zbog nedovoljne otvorenosti šuma vršene su često tzv. povratne seče, što je imalo za posledicu kvalitetno i kvantitetno iscrpljivanje i genetsku degradaciju sastojina, pa su mestimično čak stvoreni i uslovi za erozione procese na zemljištu na kome su se formirali krajnje degradirani oblici sastojina sastavljeni od vrste drveća niske ekonomske vrednosti; — nizak stepen razvijenosti materijalno tehničke baze, neustaljenost radne snage, nizak stepen kvalifikovanosti i niska primanja radnika na uzgojnim radovima uslovili su spor razvoj radničkog samoupravljanja u ovoj oblasti privrede i uzrokovali otsustvo inicijative u pravcu potpunijeg korišćenja objektivnih mogućnosti za unapređenje bioloških postupaka u proizvodnji drvne mase; — usled nepovoljnog ekonomskog položaja šumsko privredne organizacije nisu imale dovoljno sredstava za prostu i proširenu reprodukciju. Sem toga, jednogodišnje planiranje i neustaljeno obezbeđenje jednogodišnjih sredstava za biolška ulaganja nije obezbeđivalo kontinuirano i kvalitetno izvršenje šumskokulturnih radova; — slaba povezanost naučnih institucija i prakse dovela je do nedovoljne primene naučnih postavki i metoda u delatnosti gajenja šuma, a ukoliko je i bilo inicijative u tom smislu, one su u velikom zakašnjenju i neznatne su u odnosu na praksu drugih evropskih zemalja, koje već decenij ama gazduju šumama intenzivnim, naučno,razrađenim metodama rada. Ovakvom stanju u šumsko uzgojnim radovima doprinele su ne samo prilike unutar privrednih organizacija koje gazduju šumama, već i niz drugih okolnosti opšte prirode van nje kao naprimer nedovoljno i nesistematsko ulaganje u šumsku privredu, nezainteresiranost kreditnih institucija i ostalih privrednih oblasti i grana u ta ulaganja, kao i neadekvatno uklapanje šumske privrede u privredni sistem. |