DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1965 str. 7 <-- 7 --> PDF |
i zatim suspenzijom poliedara gusenica uginulih od citoplazmatične poliedrije A. čaja. Koncentracija suspenzije poliedara bila je oko 20 X IO6 pol/ml. Prskanje šume sa stablima bora do 4 metra izvršeno je običnim leđnim prskalicama. Oprskane parcele pregledane su jedanput mesečno na taj način što je odabiran po jedan gusenični zapredak sa više stabala, koja su bila oprskana ´istom suspenzijom. Brojanjem gusenica na zapercima i u njima konstatovan je broj živih i uginulih. Prilikom prvog pregleda na tretiranim stablima nalažene su gusenice na površini zapredaka uginule od poliedrije, dok su gusenice unutar zapredaka izgledale zdrave. Zaperci na trtiranim stablima razlikovali su se od zapredaka na netretiranim, jer su bili nešto tamnije boje i manje SI. 2. Štete na grani bora u vreme oglednog prskanja. The damage visible on the pine branch at the time of spraying. kompaktni. Prema Grison-u i Vago-u (1959) razlog promene izgleda zapredaka je u tome što obolele gusenice prestaju da obnavljaju i opredaju zapredak novim nitima. Prema rezultatima prvog pregleda procenat uginulih gusenica mesec dana nakon prskanja bio je relativno mali i kretao se od 13 do 28% po zapretku. Međutim, tretirana su stabla bila samo neznatno oštećena za razliku od netretiranih u kontroli na kojima je znatan deo grana bio obršten. Razlog tome je što su gusenice na prskanim stablima usled razvoja bolesti počele da gube apetit. Mikroskopskim pregledima gusenica koje su fiksirane na terenu konstatovane su patološke promene u tkivima srednjeg creva u čijim ćelijama su nalaženi poliedri. Drugi pregled prskane parcele na isti način kao i prvi put izvršen je 15. novembra 1961. godine tj. dva meseca nakon prskanja. Već su se na prvi pogled jasno videle razlike između oprskanih i kontrolnih neprskanih stabala. 385 |