DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 123 <-- 123 --> PDF |
cfa(9f>ćenja RAD MEĐUNARODNOG SAVJETOVANJA O ŠUMARSKOJ GENETICI U JUGOSLAVIJI (ZAGREB) Dr MILORAĐ JOVANCEViC Da će se u našoj zemlji održati Međunarodno savjetovanje o šumarskoj genetici najavili su neki naši stručni listovi (Šumarski list br. 5—6, Šumarstvo br. 3—4 i Topola br. 50—51 iz 1965. god.). Ono je i održano u vremenu od 13. do 17. septembra 1965. godine u Zagrebu u svečanoj sali Radničkog sveučilišta Ovom stručnom sastanku prisustvovali su sledeći naučni i stručni saradnici na genetici i selekciji šumskog drveća: Belgija: Pierre Ga thy (Ougree), Alain de Jamblinne (Bokrijk); Bugarska: D. Velkoff (Sofija); Kanada: Mark Holst (Petawawa); Oscar S´ziklai (Vancouver); Čehoslovačka: Milan H o 1 u b č i k (Zvolen), Jif i Š i n d e 1 a r (Prag), Tibor Stastny (Zvolen), Miroslav Vyskot (Brno); Danska: Bent Soegaard (Hoersholm); Finska: Max. Ha gm an (Maisala), Lauri Kärki (Helsinki); Njemačka: H. H a 11 e m e r (Schmalenbeck), E. W e b e r (München); Mađarska: Elemer Barabits (Sopron), Lajos H a r ka i (Särvjr), Bela Koresztes i (Budapest), Jozsef Retke s (Särvar), Läszlö Szöny i (Budapest), Käroly Tomp a (Sopron), Läszlö Tusk ö (Sopron); Irska: R. N. O´Carroll (Dublin), J. O´Driscoll (Dublin); Italija: Emma de Vecchi Pellati (Torino); Norveška: Hakon R o b a k (Stend), Tollet Ruden (Vollebekk); Poljska: Zbigniew Stecki (Kornik); Rumunija: Vasile Benea (Bucarest), Horia Nicovescu (Bucarest); Švedska: Carin Ehrenberg (Stockholm), Bo Nils son (Brunsbcrg); Engleska: Roger Lines (Edinburgh), John Matthews (Aberdeen), J. S. Murra y (Aberdeen); SAD: H. J. Baldwi n (Hillsboro), M. Victor Bila n Nacogdoches, Texas), Robert Z. Ca 11 ah am (Washington D. C), Henry Gerhold (University Park Pennsylvania), James P. Kin g (Rhinelander, Wisconsin), Howard B. Krieb l (Wooster, Ohio); Jugoslavija: M. Anić (Zagreb), A. Andonovski (Skoplje), M. B r lna r (Ljubljana), D. Bur a (Beograd), R. Đeki ć (Eeograd), S. Džeko v (Skoplje), H. Em (Skoplje), R. Erke r (Ljubljana), V. Guzin a (Sarajevo). M. J ovančević (Sarajevo), I. Herpka (Novi Sad), L. 2 ufa (Novi Sad), M. J o v an o v i ć (Beograd), M. Jurkovi ć (Jastrebarsko), A, Lovri ć (Jastrebarsko), F. Mrva (Jastrebarsko), M. Vidaković (Zagreb), J. Karavla (Zagreb), A. Krstinić (Zagreb), B. Nicota (Skoplje), Đ. Nikolie (Zemun), M. Suce vie (Beograd), A. Tucovi ć (Beograd). Nekoliko poznatijih stručnjaka iz područja šumarske genetike poslali su svoje referate, ali nisu lično učestvovali na Savetovanju. Imena njihova navešćemo uz popis održanih referata. U toku prva dva dana Međunarodnog savetovanja o šumarskoj genetici čitani su referati stranih i domaćih učesnika. U vezi sa sadržajem pojedinih referata raspravljalo´ se usmeno. Ovim delom Savetovanja predsedavao je pro |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 124 <-- 124 --> PDF |
fesor J. D. Matthews , koji je već duže vrome predvodnik 22 Sekcije za proučavanje šumskog drveća Međunarodnog saveza šumarskih instituta (IUFRO). Poslednja tri dana bila su posvećena obilasku, pojedinih ogleda i objekata na terenu koji su u vezi sa radovima oplemenjivanja šumskog drveća. Tim dslom Savetovanja rukovodio je prof. M. Vidaković . Da bi se što veći broj šumara upoznao sa radom Savetovanja u Zagrebu prikazaću ukratko sadržaj pojedinih referata, a potom ogledne parcele i objekte na terenu. UVODNI REFERATI 1. SELEKCIJA PLUS STABALA (Selection of plus trees), prof, dr M. Vidakovi ć (Zagreb). Sistematski i vrlo podrobno prikazani su teoretski osnovi, sadašnje stanje i problemi selekcije plus stabala u svetu kao i u našoj zemlji, koja služe kao polazni materijal za oplemenjivanje šumskog drveća. Tuđe i svoje poglede o ovom važnom zadatku selekcije pisac je izložio u sedam posebnih poglavlja, a to su: kriteriji selekcije plus stabala, pronalaženje i iskorištavanje matematskih indeksa pri izboru plus stabala, odabiranje na jednu, dve ili više osobina, biologija vrste i njena varijabilnost, nasleđivanje i okolina, izbor stabala u plantacijama i odabiranje na kvalitet drveta. O selekciji plus stabala raspravljalo se i ranije na mnogim stručnim skupovima, napisano je dosta referata, izneti su mnogi predloži itd. ali su svi ti podaci bili rastureni, nesređeni i nepotpuni. Ovom prilikom su oni prikupljeni, upoređeni, sređeni i kritički prikazani. Pri tome je pregledano i proučeno 44 objavljena dela na raznim jezicima. Naši stručnjaci dobili su time mogućnost da se brzo i lako upoznaju sa najvažnijim problemima iz ove oblasti. 2. ZAŠTITA GENSKOG MATERIJALA U PRIRODNIM SASTOJINAMA ZA GENETSKA ISTRAŽIVANJA (The preservation of the gene pool in natural stands for genetical research), prof. drM. Vidaković i dr L. Zufa (Novi Sad). Problemi iz ovog područja šumarske genetike prikazani su u sledećim poglavljima referata: pojam genskog materijala (genofonda), varijabilnost, izbor osobina za otkrivanje genofonda, kriteriji za određivanje genofonda kojeg treba sačuvati, mogućnost za zaštitu genskog materijala iz prirodnih šuma osnivanjem arboretuma, živih arhiva, semenskih plantaža, testova provenijencija, testova potomstava i testova klonova. U zaključku referata predloženo je da se što pre pronađe i zaštiti najbolji genski materijal iz prirodnih šuma odnosno da se izdvoji i sačuva što veći broj odgovarajućih stabala i grupa stabala, koji će poslužiti za buduće radove oplemenjivanja pojedinih vrsta šumskog drveća. Koliko mi je poznato ovo je prvi put da se pitanje zaštite genskog materijala iz prirodnih šuma u ovakvom obliku iznelo i raspravljalo na međunarodnom savetovanju šumarskih genetičara. To je vrlo veliki i složen, ali važan, zadatak selekcionera šumskog drveća. Oni ne smeju dozvoliti da se jednom nađu u situaciji selekcionera poljoprivrednih biljaka, koji su sada prisiljeni da uz veliki trud i izdatke traže početni prirodni materijal od kojeg su postale pojedine kuiturne biljke, da bi pomoću njega poboljšali pojedine njihove osobine (proizvodnost). Dok toga materijala još ima u šumama treba ga pronaći i sačuvati. U našoj zemlji takvog materijala ima više nego u mnogim drugim zemljama, što nam znatno olakšava rad na oplemenjivanju pojedinih vrsta drveća. Zaštita tog materijala biće korisna ne samo za naše. nego i za strane selekcionere. 596 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 125 <-- 125 --> PDF |
3. POJAVA I VAŽNOST HETEROZISA UNUTAR VRSNIH I MEĐUVRSNIH HIBRIDA (The occurrence and meaning of heterosis in hybrids within and between species), prof, dr M. Vid a k ov i ć. U referatu su obrađena sledeća pitanja: pojam hibrida, međuvrsni hibridi koji prirodno postaju, veštačka proizvodnja hibrida sa pojavama heterozisa u okviru pojedinih rodova, ostale mogućnosti za dobijanje heterozisa (ukrštanje u srodstvu, višestruko ukrštanje, primena zračenja), ukrštanje rasa i teškoće ukrštanja vrsta i njihovo savlađivanje. Proizvodnja hibrida koji su u izvesnom smislu bolji od oba roditelja pojedinačno (heterozis) osnovni je zadatak oplemenjivanja šumskog drveća. Tome teži u prvom redu svako ukrštanje. Do sada je napisan veliki broj knjiga, članaka, saopštonja i referata. Za izradu ovog referata pisac je Učesnici Međunar. savj. o šumar, genetici u Karlovcu koristio i spomenuo 62 takva dela na raznim jez:cima i iz svih područja sveta. Navedeni su skore svi važniji problemi iz ove oblasti i ocenjeni sa ličnog sta^ novišta. Na kraju je predloženo osnivanje organizovane međunarodne saradnje na području proizvodnje hibrida sa pojavom heterozisa u okviru jedne ili dve vrste. U stvari ta saradnja već odavno postoji između pojedinih instituta i naučnih radnika u raznim zemljama sveta. Treba je samo bolje organizovati. učvrstiti i proširiti. PRILOZI (KOREFERATI) 1. SELEKCIJA PLUS STABALA U ŠVEDSKOJ (The selection of plus trees in Sweden), Enar Ande r sso n (Švedska). Pisac je jedna od najpoznatijih ličnosti na selekciji plus stabala ne samo u Švedskoj nego u čitavom svetu. Na osnovi svog velikog iskustva na tom radu, podrobno je u referatu raspravio pitanje pojma plus stabla, fenotipa i genotipa, provere i registracijo odabranih plus stabala, odabiranje sastojina za selekciju plus stabala i dr. Izložene su teoretske osnove selekcije plus stabala uopšte Pri tome se pisac 597 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 126 <-- 126 --> PDF |
koristio sa 54 stručna dela iz čitavog sveta. Saopšteni su brojni i podrobni podaci o selekciji plus stabala u Švedskoj za najvažnije tamošnje šumske vrste. Tu je i rejonizacija semenskih sastojina belog bora i smrče u Švedskoj, kao i grafikoni visinskih krivulja plus stabala tih dveju vrsta od kojih su podignute neke semenske plantaže i regresione linije gustoće godišnjih prstenova (godova). Priloženi su i formulari za plus stabla. Podaci ovog referata biće vrlo korisni za taj rad u našoj zemlji. 2. ČUVANJE NASLEDNIH OSNOVA U ŠUMSKIM POPULACIJAMA (Preservation of gene pool in forest tree populations), Ryookiti T o d a (Japan). Prema mišljenju pisca, koji je u čitavom svetu poznat kao dobar genetičar i selekcioner šumskog drveća u Istočnoj Aziji, nasledne osnove šumskih populacija mogu se sačuvati za oplemenjivanje na dva načina: zaštitom odraslih prirodnih ili veštačkih sastojina i odgojem novih specijalnih sastojina za održanje naslednih osnova. U referatu su opisane prednosti i nedostaci jednog i drugog načina. Naravno prednost je data prvom načinu Prikazan je i dosadašnji rad na zaštiti naslednih osnova pojedinih šumskih vrsta u Japanu. Velika je šteta što pisac referata nije mogao lično prisustvovati Savetovanju u Zagrebu i učestvovati u ekskurziji po našoj zemlji, jer bi njegovo mišljenje i o drugim pitanjima bilo korisno za naše selekcionere. 3. ČUVANJE PRIRODNIH ŠUMSKIH POPULACIJA U POLJSKOJ (Conservation of natural forest populations in Poland), S. Bialobo k (Poljska). Pisac smatra da se prirodne šumske populacije mcgu sačuvati za oplemenjivanje pojedinih vrsta na četiri osnovna načina: proglašenjem nacionalnih parkova, šumskih rezervata (za zaštitu pojedinih šumskih tipova i zajednica, drveća na granici prirodnog rasprostranjenja i vrsta koje su zaštićene ili koje :ščezavaju), izdvajanjem semenskih sastojina i pojedinih (plus) stabala. Opisana je primena tih načina u Poljskoj. Čitav taj posao provodi se uglavnom preko Arboretuma Kćrnik odnosno Poljske akademije nauka, čiji je član i pisac referata. Pored još nekoliko većih nacionalnih parkova i šumskih rezervata ,u Poljskoj je do sada izdvojen i veliki broj plus stabala (ukupno 1.144) raznih vrsta (ukupno 22). Sve su to dokazi da se u toj zemlji velika pažnja pridaje selekciji šumskog drveća i stvaranju preduslova za njihovo oplemenjivanje. 4. USMERAVANJE OGLEDA SA PROVENIJENCIJAMA NAJEFIKASNIJOJ SELEKCIJI I ZAŠTITI ODABRANIH ŠUMSKIH POPULACIJA (Adapting provenance trials towards most efficient selection and preservation of desirable forest populations), Maciej M. Giertyc h (Poljska). Nabrojivši osam uslova koje treba da ispuni svaki ogled sa provenijencijama, pisac referata se podrobnije osvrće na pitanje najmanjeg broja stabala koji u ogledima mogu da stvarno predstavljaju sastojine iz kojih potiču, najniže starosti ogleda pri kojoj se mogu dobiti podaci o njihovoj proizvodnosti, najveće potrebne površine za oglede, najmanjeg broja ponavljanja u ogledu, vremena najvećeg uticaja okoline na oglede itd. Zaključci pisca mogu da posluže korisno za osnivanje sličnih ogleda i u našoj zemlji, ali se pri tome mora voditi računa i o prirodi naših vrsta drveća, dosadašnjeg načina iskorištavanja šuma, o karakteru naših topografskih, klimatskih, pedoloških, geoloških i drugih prilika. 5. LOKALNE RASE BELOG BORA U POLJSKOJ, NJIHOVA GENETSKA VREDNOST I POREKLO (Les races locales du pin sylvestre en Pologne, 598 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 127 <-- 127 --> PDF |
leur valeur genetique et leur origine), Tadeusz Przybylski) . Objasnivši u uvodnom delu referata pojam i važnost rase u šumarstvu, pisac se duže zadržao na pitanju sistematike belog bora kao vrste, a zatim prikazuje tuđe .´ svoje poglede u vezi izdvajanja rasa belog bora u Poljskoj i o istorijskom poreklu tih rasa. Nekoliko lokalnih rasa belog bora je već opisano ranije, neke ie izdvojio sam pisac, a neke treba tek proveriti. Po mišljenju pisca taj se posao može obaviti samo postavljanjem sistematskih ogleda sa provenijencijama. Za to je potrebna međunarodna saradnja selekcionera beleg bora iz drugih zemalja, pa naravno i iz naše. 6. UTICAJ PRIVLAČNOSTI RODITELJA NA VELIČINU HETEROZISA HIBRIDNIH TOPOLA (The influence of parental affinity on the degree ol Plus stabla evr, ariša u Jezerskom |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 128 <-- 128 --> PDF |
heterosis in poplar hybrids), Zbigmew St ec k i (Poljska). Pitanje privlačnosti roditelja i njenog uticaja na heterosis njihovih potomaka je jedno od osnovnim pitanja uspeha veštačke oplodnje uopšte. Pisac donosi podatke o odnosu srodnosti roditelja i veličine heterozisa crnih i belih topola dobijenih unakrsnim oplođenjem u okviru jedne vrste (intraspecies hybrids), ali onih roditelja koji su prostorno i ekološki udaljeni. Pregledno su prikazani i dosadašnji rezultati unakrsnog oplođenja roditelja koji pripadaju raznim vrstama (intei speci j ski hibridi) i raznim podrodovima (intersekcijski hibridi). Zaključci referata pokazuju da Mičurinova pravila o nasleđivanju roditeljskih osobina vrede potpuno i za topole, odnosno šumske vrste uopšte. Svakako ostaju još mnoga pitanja iz tog područja nerešena. 7. PRIRODNO UKRŠTANJE VRSTA PINUS TAEDA I P. ECHINATA U ISTOČNOM TEKSASU. (Natural hybridization between Loblolly and Short leaf pines in East Texas), Victor B 11 a n (SAD). Odavno su neki američki istraživači zapazili da se ove dve vrste prirodno ukrštaju u nekim područjima rasprostranjenja. Da bi tu pretpostavku i ogledima dokazao pisac je seme sabrano sa 10 stabala posijao u jednom stakleniku. Uporedujući rast pojedinih potomstava uverio se da je potomstvo jednog stabla hibridnog porekla i da među njegovim biljkama vlada veliki varijabilitet, koji je posledica ukrštanja dveju spomenutih vrsta borova. Ogledi u Kaliforniji (Placerville) pokazali su da se te dve vrste i veštački mogu ukrstiti. Međutim u nekim područjima SAD one se ipak ne ukrštaju prirodno. Pisac misli da to ukrštanje ometa razlika u vremenu cvetanja jedne i druge vrste. Na ovu pojavu treba obratiti pažnju i u našoj zemlji, jer se i u nas pojedine srodne šumske vrste negde prirodno ukrštaju a negde ne, pa je pri veštačkom ukrštanju potrebno vremenski prilagoditi cve tanje jedne i druge vrste. 8. HIBRIDI BELE I KRTE VRBE (Interspecific hybrids between white willow and crack willow), Ante Krstini ć (Zagreb). U prirodnim šumama pored reka zapažena su stabla vrbe koja po svome izgledu liče i na belu vrbu (Salix alba) i na krtu vrbu (Salix fragilis). Od jednog takvog stabla pisac je posijao seme i odgajio biljke. Uporedo s tim izvršio je i veštačko ukrštanje »čistih« stabala jedne i druge vrste i odgojio i njihove biljke. Uporedujući jedne i druge biljke pisac je izveo zaključak da se bela vrba i krta vrba prirodno ukrštaju ponekad. I ranije se znalo, u stvari, da se vrbe prirodno ukrštaju između sebe, što otežava njihovo sistematsko razgraničenje. Pisac je pružio jedan dokaz za tu pojavu. 9. PROUČAVANJE NASLEĐIVANJA OBLIKA STABLA EVROAMERIČKIH HIBRIDNIH TOPOLA (L´etude de heritabilite des formes des tiges des peupliers hibrides euramericains), L. Žuf a (Novi Sad). Pisac je već ranije podrobno proučio pitanje nasleđivanja oblika debla crnih topola u Vojvodini. U ovom referatu saopštio je rezultate proučavanja varijabilnosti oblika debla nekoliko klonova evroameričkih topola koje su odgojene u rasadniku Instituta za topole u Novom Sadu. Prema tim istraživanjima oblik debla hibridnih topola Populus nigra x P. deltoides također se nasleđuje. Ova istraživanja svakako su korisna za gajenje topola. Trebalo bi ih proširiti i na druge vrste. 10- POKAZATELJI OPRAVDANE I SPECIFIČNE KORELACIJE IZMEĐU KLONOVA TOPOLA I TIPOVA ZEMLJIŠTA (Les indicateurs d´une correlation significative et specifique entre les clones des peupliers et des |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 129 <-- 129 --> PDF |
types de sols), L. Zu fa i N. Zivano v (Novi Sad). Uporcdivanjem podataka o dcbljinskom prirastu šest raznih klonova topola odgojenih na dva posebna podtipa zemljišta kod Bačkog Gradišta (Potisje) pisci referata su došli do nekoliko zaključaka korisnih za gajenje topola uopšte (da postoje velike razlike u prirastu pojedinih klonova, da su razlike veće na boljem nego na gorem zemljištu itd.). Da se pojedini klonovi topola ne mogu sa istim uspehom gajiti na svim tipovima zemljišta znalo se i ranije. Međutim pisci su dali tačnc podatke razlike u prirastu pojedinih klonova na dotičnim tipovima zemljišta. Ti podaci vrede samo za dvogodišnje topole. Zato nije sasvim sigurno da će oni biti isti i za druge starosti. Jedno je nesumljivo: svaki se klon mora proučiti na kojem tipu zemljišta najbolje prirašćuje. 11. PROMENLJIVOST DUŽINE DRVNIH VLAKANA U PRIRODNIM SASTOJINAMA BELE VRBE (Variation of fiber lenght in natural stands of White willows), J. Mutibari ć (Novi Sad). Pisac je istražio dužinu, drvnih vlakana pet plus stabala bele vrbe iz okoline Sombora. Podaci su pokazali da u bele vrbe drvna vlakna imaju najveći porast između 10 i 20 godina. Dalje Hibrid Pančićeve omorike i sitkanske smrčc Jastrebarsko do 30. godine taj porast opada. Međutim najveća prosečna dužina vlakana je u 30. godini. Za oplemenjivanje je naročito važan zaključak pisca da su dokazane i statistički opravdane razlike u dužini vlakna pojedinih plus stabala posledica njihovih nasleđnih osobina. Do istog zaključka došli su Nemci već odavno za neke svoje klonove vrba. U nas je ovo verovatno prvi ogled za belu vrbu. 12. PRILOG PROUČAVANJA OTPORNOSTI KLONOVA EVROAMERIČKIH TOPOLA NA NAPAD INSEKATA MELANOPHILA PICTA PALL. (Une contribution ä 1´ etude de la resistance des clones des peupliers euramericains contre l´attaque de l´insect Melanophila picta Pall., fam. Buprestidae), L. Zuf a i I. J o da l (Novi Sad). Pošto topole dosta stradaju od ovog insekta, |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 130 <-- 130 --> PDF |
pisci su referata proučavali neke činioce otpornosti u jednom ogledu sa pet klonova, koji je postavljen na raznim tipovima zemljišta. Vrlo je interesantan zaključak da su na različitim zemljištima različite i štete od ovog insekta na pojedinim klonovima. Zanimljivo je da između prsne debljine stabala i jačine napada insekta postoji određena korelacija (u prvoj godini štete su manje ukoliko su topole deblje). I ovde se pokazalo da genetski činioci imaju presudnu ulogu za otpornost pojedinih klonova. To znači da postoji mogućnost oplemenjivanja topola i u ovom smeru. 13. DOSTIGNUĆA ŠUMARSKE GENETIKE I SELEKCIJE U JUGOSLAVIJI (The achievements of forest genetics and selection in Yugoslavia), B. Nicol a (Skoplje) i B. Mari ć (Beograd). U ovom izvestaju prikazani su dosadašnji radovi na selekciji i genetskom proučavanju šumskog drveća u Jugoslaviji. Iz tih podataka učesnici Savetovanja su se upoznali sa našim dostignućima na području masovne i individualne selekcije (semenske sastojine, plus stabla, sistematika vrsta), vegetativnog razmnožavanja, generativnog razmnožavanja (hibridizacija u okviru vrsta i rodova), istraživanje pojava mutacije itd. Podaci u izvestaju prikazani su u preglednim tabelama. Na kraju su nabrojani objavljeni radovi pojedinih saradnika u vezi genetike, selekcije i oplemenjivanja šumskog drveća u Jugoslaviji. 14. KRATAK PRIKAZ O ULOZI, ZADACIMA I RADU JUGOSLOVENSKOG INSTITUTA ZA ČETINARE U JASTREBARSKOM (A short reviev about the yugoslav research Institut for conifers in Jastrebarsko near Zagreb), A. Lovri ć (Jastrebarsko). Pošto je genetika i selekcija šumskog drveća u Jugoslaviji najviše razvijena u Institutu u Jastrebarskom, pisac je sa ovim referatom upoznao učesnike Savetovanja sa ulogom, zadacima i radom te ustanove. STRUČNE EKSKURZIJE Stručne ekskurzije za učesnike Međunarodnog savetovanja u Zagrebu izvedene su prema ovom planu i redosledu: Zagreb — Jastrebarsko — Zagreb — Ljubljana — Jezersko — Ljubljana — Rijeka — Plomin — Rijeka — Delnice — Karlovci — Plitvice — Bihać — Bosanski Petrovac — Jajce — Banjaluka — Lipovljani — Zagreb — Samobor — Zagreb. Pri tome je preden put od oko 3.000 km. Pregledani su razni objekti, koje ćemo ukratko opisati. 1. OGLEDNE PARCELE U JASTREBARSKOM (GOIĆ). Jedan deo šumske površine Instituta za četinare u Jastrebarskom služi za ogledne radove genetike, selekcije i opleemnjivanja šumskog drveća. Učesnici ekskurzije pregledali su oglede sa raznim hibridima ariša. Oni su postali raznim ukrštanjima (11 kombinacija )u 1957. god. Podaci o rastu hibrida prikazani su na posebnim tablicama. Na posebnim oglednim površinama gaje se biljke smrče, običnog bora i evropskog ariša koje potiču od semena zračenog raznim dozama gama zraka. Svrha zračenja je da se dobiju korisni mutanti. Na susednim parcelama gdje se hibridi borova (Pinus nigra x P. densiflora, Pinus nigra x P. halepensis). Podaci o ovim hibridima prikazani su također na posebnim tabelama. Osim spomenutih hibrida gaje se na oglednim parcelama u Goiću i hibridi sitke i Pančićeve omorike. O svim radovima na ovim oglednim parcelama izvestio je prof M. Vidaković , koji je u tu svrhu pripremio posebni pismeni izvještaj. Usput, učesnici ekskurzije su pose tili Institut 602 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 131 <-- 131 --> PDF |
za četinare, pregledali njegovo prostorije, opremu i druge oglede sa četinarima. 2. SEMENSKA SASTOJINA I PLUS STABLA ARIŠA U JEZERSKOM (SAVINJSKE ALPE). U okviru prirodne šume smrče, ariša i bukve nalazi se semenska sastojina ariša od 6,96 ha. U toj sastojim 5 stabala su označena kao plus stabla. Sa tih stabala je sabrano i odvojeno posijano seme, radi ispitivanja potomstva. Veruje se da ariš iz ovog područja predstavlja posebnu geografsku rasu (»krvavi ariš«). Međutim to će se započetim ogledima proveriti i dokazati. Izvještaj o radovima na genetici i selekciji ariša u ovom području podneo je ing. M. B r i n a r. Strani gosti bili su veoma zadovoljni sa obilaskom ovog objekta, a naročito plus stablima ariša. Rečeno je da je ariš iz ovog kraja po fenotipskim osobinama skoro jednak arišu iz Sudeta, koji se inače smatra za najbolju rasu u Evropi. Učesnici Savetovanja razgledaju plus stabla u sastojim Kender (Gorski Kotar) 3. KULTURA PRIRODNIH HIBRIDA VRSTA PINUS NIGRA SSP AUSTRIACA I P. NIGRA SSP. LARICIO U PLOMINU. Austrijski crni bor je veštački proširen svuda u Istri. Kultura u Plominu potiče od semena sabranog u susednim borovim kulturama. Međutim stabla kulture u Plominu su fenotipski vrlo raznolika. Po dužini, tvrdoći, boji i gustoći iglica, po prozirnosti krune i debljini grana veći dec stabala je sličan korzičkom crnom boru, a samo manji austrijskom crnom boru. Ostala stabla su po spomenutim osobinama mešovitog (intermedijarncg) karaktera, ali jedan njihov deo ipak više liči na korzički bor, a drugi na austrijski crni bor. Na osnovi toga smatra se da je seme od koga je kultura odgojena bilo hibridnog porekla tj. da je postalo prirodnim ukrštanjem korzičkog i austrijskog crnog bora. Ova pojava zapažena je i inače na mnogim poljoprivrednim i šumskim biljkama. Na njoj je zasnovana i genetika (mendelizam). Kultura u Plominu je jedan dokaz iz područja šumarstva o tačnosti Mendelovog zakona o razdvajanju osobina hi |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 132 <-- 132 --> PDF |
brida u potomstvu. Ali ne samo to. Ona dokazuje da genetska istraživanja mogu biti korisna i za praksu. Naime, ukrštanjem korzičkog i austriiskog crnog bora. dobivaju se hibridi koji brže rastu od austrijskog crncg bora. To je zaključak referata o ovoj kulturi, koga je pripremio prof. M. Vidakovi ć zajedno sa ing. F. Mrvom. 4. SELEKCIJA CETINARSKIH STABALA U KENDERU (G. KOTAR). Na području Šumskcg gazdinstva Delnice, u predelu Kender (jugoistočni dec Risnjaka) rastu vrlo dobre sastojine jele i smrče. Zbog toga je u tim sastojinama izvršena selekcija stabala, koja će poslužiti kao polazni materijal za oplemenjivanje tih vrsta. Učesnicima ekskurzije pokazano je jedno fenotipski veoma razvijeno stablo smrče, koga meštani nazivaju »kraljica«. Visoko je 43 m, a deblo je pravo, dugo i punodrvno. U susednoj sastojini pokazana su dva plus stabla smrče i jedno plus stablo jele. Izveštaj o svim tim stablima pripremili su i saopštili prof. M. Vidaković i ing. F. Mrva koji su i izvršili selekciju. 5. PRAŠUMA »CORKOVA UVALA«. Nalazi se u području Plitvičkih jezera. To je mešovita šuma jele, bukve i smrče. Zavod za gajenje šuma Šumarskog fakulteta u Zagrebu izdvojio je u toj šumi dve ogledne parcele. Na njima se nalaze i stabla koja mogu korisno da posluže za selekciju i oplemenjivanje. Najviše stablo jele na jednoj od tih parcela visoko je 52 m, a na drugoj 47 m. Prema tome ove ogledne parcele mogu da posluže i za potrebe selekcije plus stabala, očuvanja genskog materijala, osnivanje živih arhiva, semenskih plantaža itd. O tim oglednim parcelama referisao je prof, dr M. A n i ć, koji ih je pronašao i zaštitio. 6. SEMENSKA SASTOJINA I PLUS STABLA BELOG BORA NA KLEKOVAČI (BOSNA). Sa izdvajanjem semenskih sastojina četinara u Bosanskoj Krajini započeo je Institut za šumarstvo u Sarajevu još pre 10 godina. Jedna od boljih sastojina belog bora nalazi se na Klekovači (u blizini Drinića kod Bosanskog Petrovca). U toj sastojini izdvojena su i plus stabla. Učesnicima ekskurzije pokazana su tri takva stabla. Prvo je visoko 31 m (obim u prsnoj visini 142 cm), drugo 29,5 m (obim u prsnoj visini 121 cm) i treće 27 m (obim u prsnoj visini 114,5 cm). U vezi izdvajanja ovih stabala vodio se živi razgovor. Učesnici ekskurzije bili su složni u oceni da je selekcija pravilno izvedena i da će izdvojena stabla korisno poslužiti za oplemenjivanje belog bora. Izveštaj o selekciji ovih stabala podneo je dr M. Jovančevi ć (Sarajevo). Šteta što nije bilo vremena i mogućnosti da se učesnicima ekskurzije pokažu i plus stabla belog bora na području Janja, koja su mestimično čak i bolja od onih na Klekovači. 7. SLAVONSKA ŠUMA LUŽNJAKA KOD KUTINE. Na području Šumskog gospodarstva »Garjevica« odnosno na području Šumarije Lipovljani nalaze se dobre sastojine poznatog slavonskog hrasta lužnjaka, poljskog jasena i bresta. Sastojine u odjelu 42a služe kao ogledne parcele. Da bi se učesni cima ekskurzije pokazao rast i prirast slavonskog lužnjaka izmereno je u tim sastojinama ukupno 2.382 stabla lužnjaka, 1.896 stabala jasena, 1.250 stabala bresta, 2.083 stabala graba i 275 stabala jove. U posebnim tablicama prikazani su podaci o starosti stabala, njihovoj srednjoj visini, prirastu, rasporedu po debljinskim razredima itd. Neka stabla lužnjaka debela su u prsnoj visini preko 1 m. Podatke o ovoj oglednoj joarceli i njenom značaju za selekciju našeg lužnjaka pripremili su prof, dt M. Vidakovi ć i njegov saradnik ing. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 133 <-- 133 --> PDF |
A. Krstinić . Na žalost vreme nije dozvolilo da se ova ogledna parcela poseti, što je velika šteta za strane goste. Pošto je Savetovanje o šumarskoj genetici u Zagrebu bilo međunarodno (održao ga Međunarodni savez šumarskih instituta — IUFKO), službeni jezik za vreme oba dela savetovanja bio je engleski. Međutim za sve vreme bio je prisutan prevodilac sa engleskog jezika na naš, francuski i nemački jezik, kao i obratno. Tako je data mogućnost i onima koji ne poznaju dovoljno engleski da prate i učestvuju u savetovanju. Prevodio je ing. Ivo Bastjančić, odličan poznavalac stranih jezika (verovatno jedan od najboljih među šumarskim inženjerima naše zemlje), koji je radio i na prevođu skoro svih referata. Šumarska naobrazba olakšala mu je i omogućila da svoju dužnost uspešno obavi i tako doprinese uspehu Savetovanja. Što je Međunarodno savetovanje o šumarskoj genetici održano i u našoj zemlji zasluga je u prvom redu Predsednika 22 Sekcije lUFRO-a, prof. John D. Matthews-a, koji je podržao ovo zasedanje i na taj način dao mogućnost našoj zemlji i našoj struci da dođe do izražaja. Svakako veliku zahvalnost zaslužili su i strani učesnici, koji su se skupili u Zagrebu ili poslali referate skoro iz celog sveta (od Irske do Japana i od Skandinavije do Amerike). Oni su utrošili dosta truda oko izrade referata i vidno sudelovali u radu, što je omogućilo uspeh Savetovanju. Za uspešan rad Međunarodnog savetovanja u Zagrebu mnogo je učinio prof, dr M. V i d a k o v i ć. On je bio pokretač Savetovanja, sastavio je uvodne referate, organizovao zasedanje, vodio ekskurzije i uspešno obavio mnoge druge poslove. Mora se priznati da nije lako organizovati jedno međunarodno savetovanje ovakvog oblika u našoj zemlji i da te zahteva izvanredno zalaganje i umešnost. Vrlo je pohvalno što su u pripremanju i izvođenju Savelovanja učestvovali skoro svi sarađnici na selekciji i oplemenjivanju šumskog drveća u Jugoslaviji i u granicama svojih mogućnosti doprineli uspešnom završetku. Zajednica šumarskih instituta Jugoslavije shvatila je u samom početku značaj održanja Međunarodnog savetovanja o šumarskoj genetici u Jugoslaviji. Ona je upravo i organizovala ovo zasedanje preko svoje Sekcije za genetiku, a pored toga osigurala je i potrebna novčana sredstva. Da nije bilo razumevanja i podrške sa te strane svakako ne bi bilo ni moguće održanje Savetovanja u Zagrebu. Veliki doprinos Međunarodnom savetovanju o šumarskoj genetici u našoj zemlji dale su šumskoprivredne organizacije i ustanove na čijem području su izvedene ekskurzije. To su: Šumsko gazdinstvo u Kranju, Institut za šumarstvo u Ljubljani, Šumsko gazdinstvo u Buzetu, Šumska uprava u Labinu, Šumsko gazdinstvo u Delnicama, uprava Nacionalnog parka »Plitvička jezera «, Šumsko gospodarstvo u Kutini, Šumska uprava u Lipovljanima. Šumskoindustrijsko preduzeće »Oštrclj« u Bosanskom Petrovcu i Institut za šumarstvo u Sarajevu. Na području spomenutih preduzeća i ustanova goste su dočekali šumarski stručnjaci, ukazali svu moguću pomoć i veliko gostoprimstvo. Do sada sam imao piiliku da sudelujem na nekoliko međunarodnih savetovanja o šumarskoj genetici (u Dresdenu 1961., god., u Waldsieversdoiiu kod Berlina 1963. god. i u Stockholmu 1963. god.). Upoređujući ta savetovanja čini mi se da je Savetovanje u Zagrebu bilo na uzornoj visini i da je čak u nekim pojedinostima prevazišlo slične sastanke u drugim zemljama. Sred |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1965 str. 134 <-- 134 --> PDF |
stva i trud koji su uloženi za održavanje ovog sastanka višestruko će se isplatiti, po mom mišljenju. Naša zemlja se time uvrstila u mali broj evropskih država u kojima su slična savetovanja do sada održana. Stručnjaci koji rade na selekciji našeg šumskog drveća uspostavili su veze koje će im biti korisne za daljni rad, odmerili svoje snage i mogućnosti i u stručnom pogledu dosta naučili. Gostima je pružena prilika da se uvere da je naša zemlja u pogledu selekcije i oplemenjivanja krenula dobrim putevima i da postoje uslovi i mogućnosti da se ta deiatnost ubuduće još više razvije i produbi. Ali ne samo to. Predstavnici stranih zemalja su se uverili da je naša zemlja već postigla dobre rezultate i u drugim područjima šumarskih istraživanja odnosno šumarstva u celini. Shvativši pravilno važnost Međunarodnog savetovanja o šumarskoj genetici, predsednik grada Zagreba priredio je svečani prijem za sve učesnike u Dvercima (Gornji Grad). Oni su također bili gosti i Društva univeizitetskih nastavnika, visokih škola i saradnika naučnih ustanova Hrvatske. Predstavnici televizije pratili su, snimili i prikazali svojim gledaocima rad Savetovanja. Nekoliko naših dnevnih listova obavestili su isto tako svoje čitaoce o ovom zasedanju. Međunarodni sastanak u Zagrebu koristiće, nadamo „e, i praktičnom gajenju naših šuma. Genetika, selekcija i oplemenjivanje šumskog drveća teže zapravo jedino tome cilju. Zato je šteta što na tom sastanku nisu u većem broju prisustvovali i šumarski stručnjaci koji se bave gajenjem šuma i problemima povezanim neposredno sa tom oblašću. Nadamo se da će se oni koristiti zaključcima Međunarodnog savetovanja o šumarskoj genetici u Zagrebu, kao i onima koji su doneti i koji će se doneti na drugim sličnim međunarodnim sastancima. |