DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1966 str. 152 <-- 152 --> PDF |
početne teškoće i postavljena dobra osnova za dalji rad, tako da se mogu izbeći nepotrebna dupliranja u samom radu. Ovom su doprineli pravilna organizacija i podela rada između zainteresovanih ustanova i uzajamna pomoć, specijalizacija i usavršavanje stručnjaka u zemlji i inostranstvu kao i prihvatanje zajedničke problematike od strane saradnika iz pojedinih republika. Odraz svega toga je današnja brojnost i sposobnost kadrova, visina uloženih sredstava i savremenost tematike koja se obrađuje. Problemi koji se istražuju u institutima i na fakultetima u pojedinim republikama formulisani su u projektima, koje finansiraju fondovi za naučni ,rad, federacije ili pojedinih republika. Za ovaj sistem finansiranja vezan je i sistem saradnje u kome jedna ustanova fungira kao nosilac projekta (teme) a druge sarađuju. Saradnici sa nosiocem tema svake godine održavaju sastanke (kabinetske i terenske) u pojedinim republikama, na kojima se izlažu rezultati, opravdanost postavljenih zadataka i vrše dopune programa i raspodela sredstava. U 1964. godini u sastavu Zajednice istraživačkih ustanova u šumarstvu Jugoslavije formirana je Sekcija za genetiku i oplemenjivanje šumskog drveća. U daljem izlaganju izneće se u kratkim crtama dostignuća iz ove oblasti u našoj zemlji. Jasno je da se u ovako kratkom vremenu nisu mogli postići naročito krupni rezultati ali su postavljene dobre osnove za dalji rad. II MASOVNA I INDIVIDUALNA SELEKCIJA Prvi cilj našeg rada na selekciji šumskog drveća bio je da u proizvodnji semena za podizanje novih šuma i rekonstrukcije degradiranih prirodnih sastojina dostignemo naprednu inostranu praksu. Prethodnih vlastitih iskustava nismo imali pa se moralo sve početi od početka. Inostrana iskustva su nam pomogla da izbegnemo lutanja. Treba reći i to da se selekcijom šumskog drveća još bave samo naučne ustanove dok privredne organizacije tek naslućuju koristi od ovog rada i postepeno ga prihvataju. Svakako da će napredak u tom pogledu zavisiti od koristi koje šumarska praksa bude imala od selekcije. U odnosu na ranije nekontrolisano sakupljanje semena, proizvodnja semena u izdvojenim sastojinama u svakom slučaju predstavlja korak napred, koji i praksa prihvata. Odabiranje plus stabala ostaje još u domenu naučnih ustanova, u okviru programa za dalji rad na oplemenjivanju šumskog drveća. 1) Izdvajanje semenskih sastojina Zahvat i efekat ovih radova bio je različit u pojedinim republikama, u zavisnosti od raspoloživog kadra. Naučne ustanove su u tome učestvovale bilo instruktažom bilo direktnim obavljanjem svih radova. U većini slučajeva stručnjaci iz naučnih ustanova vršili su reviziju predloga, koje su podnosili stručnjaci iz prakse. Ovu akciju su obilno potpomogli Jugoslavenski centar za poljoprivredu i šumarstvo i republičke privredne komore. Pomenuti Centar već je izdao prvi jugoslovenski registar semenskih sastojina četinara. a) Semenske sastojim četinara — Izdvajanje ovih objekata uglavnom je završeno. Ovaj rad prvi je organizovao Institut za šumarstvo i drvnu industriju SR Slovenije. Izbor ovih objekata u SR Srbiji, SR Bosni i Hercegovini i SR Makedoniji također je izvršen uz pomoć šumarskih instituta, u SR Hrvatskoj to je uradio Zavod za kontrolu šumskog semena na Rijeci a u SR Crnoj Gori, Republički centar za unapređenje poljoprivrede i šumarstva u Titogradu. |