DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1966 str. 153 <-- 153 --> PDF |
U priloženoj tablici br. 1 dat je sumarni pregled semenskih objekata četinara. Ukupna reducirana površina njihova od 6,541,26 ha svakako još nije odraz stvarnih potreba, još manje to važi za učešće pojedinih vrsta. Realne potrebe i proveravanje potomstva iz pojedinih objekata unosiće potrebne korekcije u ovaj registar. Većina ovih sastojina su u društvenoj svojini. Prilikom izdvajanja išlo se na čiste sastojine, ali to nije uvek bilo moguće. U izdvojenim objektima jele, smrče i belog bora ima 0,2 do 0,4 drugih vrsta. Sve ove sastojine pripadaju tipu »normalnih« semenskih sastojina. Semenske sastojine autohtonih vrsta su skoro sve prirodnog porekla. Semenske sastojine alohtonih vrsta doprineće proširivanju areala tih vrsta. b) Semenske sastojine lišćara. Izdvajanje ovih objekata početo je pre 2 godine i u pojedinim republikama je u toku ili u završnoj fazi. Za ovu selekciju šumarka praksa je manje zainteresovana zbog manje potražnje semena lišćara u zemlji. I same naučne ustanove ovom poslu nisu mogle da se potpuno posvete zbog drugih zadataka. U izdvajanju ovih objekata učestvovali su šumarski instituti SR Slovenije, SR Srbije, SR Makedonije i SR Bosne i Hercegovine. Efekat dosadašnje selekcije vidi se iz tabele br. 2. Upoređenjem podataka iz tabele br. 1 i 2 vidi se da je površina do sada izdvojenih semenskih objekata lišćara znatno manja od odgovarajuće površine četinara, ma da su lišćari znatno jače zastupljeni. U dosadašnjem radu na izdvajanju semenskih sastojina dolazili su do izražaja individualni kriterijumi selekcionera. U daljem radu nastojaće se da se oni ujednače. Uzet u celini ovaj rad je doprineo da se dosadašnje sakupljanje semena šumskog drveća kod nas zameni organizovanom proizvodnjom toga semena visokog kvaliteta. Ovaj viši stupanj proizvodnje šumskog semena prihvatamo kao prelaz na savremenu proizvodnju selekcioniranog semena u semen- skim plantažama. Zakonski propisi koji će se doneti uskoro, omogućit će da se ovaj sistem sporevede u cjelini. U pojedinim republikama već je izvršeno ili je u pripremi reoniranje predela upotrebe za pojedine provenijencije i formirane su savremene organizacije za proizvodnju semena i sadnica. 2) Odabiranje plus stabala Stručnjaci iz šumarskih instituta i sa šumarskih fakulteta pristupili su odabiranju plus stabala da bi se dobio početni materijal za dalje radove na oplemenjivanju šumskog drveća. Izdvajanje plus stabala na bazi fenotipa ukazalo je na složenost ovog problema s obzirom na relativnu genotipsiku vrednost fenotipa, na cilj izbora (biološke odn. tehnološke osobine, produkcija mase) i na značaj nižih sistematskih jedinica unutar vrste za dalji rad na oplemenjivanju. Naše šume, uzete u celini, sadrže srazmerno više »divljih« elemenata nego šume u nekim drugim evropskim zemljama. Klimatske, geološke, pedološke, orografske i hidrografske prilike toliko su u nas raznovrsne i bogate prelazima da se čak i na razdaljini od samo stotinjak metara uslovi za rast i razviće šumskog drveća mogu znatno razlikovati. Ovo se naročito potencira u oblastima labilnog klimata, gde se u vremenskom periodu od samo 10 godina smenjuju nizovi godina sa elementima mediteranske odn. kontinentalne klime. Posledica svega toga je veliki genetički varijabilitet naših šumskih vrsta tj. obilje ekotipova i biotipova. Prirodni varijabilitet našeg šumskog drveća nije do sada |