DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 42 <-- 42 --> PDF |
PRIRODNI USLOVI ZA PODIZANJE KULTURA VRBA I TOPOLA U SVITAVSKOJ KASETI Ing. NIKOLA ŠIMUNOVIC UVOD Svitavska Kaseta se nalazi u jugoistočnom delu područja Hutovog Blata i obuhvata Svitavsko polje istočno od reke Krupe. U širem smislu Hutovo Blato je deo Neretvljanskih Blatija na levoj obali Neretve između Čapljine i Metkovića. Izvršenim melioracijskim radovima izdvojeno je područje Svitavskog polja regulacionim nasipima na reci Krupi od ostalog kompleksa Hutovog Blata i dat mu je radni tehnički naziv Svitavska Kaseta. Ukupna površina Svitavske Kasete iznosi oko 1340 ha. Regulacijom reke Krupe se planirala zaštita Svitavske Kasete od plavljenja vodama susednog Deranskog jezera, a izgrađenim obodnim kanalom na južnoj ivici polja, evakuacija voda razvijenog izvorišta ispod zaseoka Svitava. Međutim hidrotehnički objekti sa crpnom stanicom nisu u stanju da efikasno i uspešno pruže zaštitu od plavljenja Svitavske Kasete 1j. da poboljšaju i stabilizuju režim voda i plavljenja u meri potrebnoj za gajenje poljoprivrednih kultura. Voda i dalje nekontrolisano plavi polje podviranjem pridolazeći podzemnim tokovima iz oblasti Deranskog jezera, Trebišnice i podzemne još dovoljno neispitane retenzije šireg zaleđa. Sadašnji uslovi u prvom redu plavljenja isključuje gajenje poljoprivrednih kultura. U kojoj meri su postojeći prirodni uslovi pogodni za uzgoj šumskih kultura vrba i topola obradiće se grubo i ukratko komparacijom prirodnih uslova Svitavske Kasete sa uslovima Podunavlja (APV), gde se vrba i topola masovno i prirodno pojavljuju i veštački uzgajaju. KLIMATSKI USLOVI Područja Hutovog Blata i Vojvodine pripadaju različitim klimatskim rednima. Hutovo Blato se nalazi u blizini i pod neposrednim uticajem Jadranskog odnosno Sredozemnog mora. Naprotiv Vojvodina je udaljena i izdvojena od uticaja mora širokim planinskim pojasom i visokim masivima Dinarskih planina i vidno se razlikuje po klimatskim osobinama od Hutovog Blata. Prema klimatskoj reonizaciji Jugoslavije područje Hutovog Blata pripada klimatskom podreonu I a, a Vojvodina podreonu III d. (Igor Delijanić sa saradnicima — Beograd, 1964). Prema ovoj podeli Hutovo Blato se nalazi u reonu mediteranske klime, a Vojvodina u reonu izražene kontinentalne klime panonskog tipa. Usled nedostatka mikroklimatskih podataka koristiće se podaci najbližih stanica Mostar i Dubrovnik koji će približno karakterisati i područje Hutovog |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Blata jer se nalazi u središtu rastojanja ove dve stanice. Radi uočavanja karakteristika uporediće se osnovni klimatski podaci (srednja vrednost) stanice Mostar i Dubrovnik sa podacima stanice Novi Sad (tabela 1). Prosečni klimatski podaci Tabela 1. Relativna vlaga ´% Oznaka Stanic e Mostar Dubrovnik Srednja vrednost Stanica Novi Sad Odnos 1 2 3 4 5 4 :5 Prosečna godišnja temperatura(amplituda) ° C Apsolutni maksimum ° C Apsolutni minimum ° C Apsolut. god. amplituda Pojava mrazeva: — rani — kasni Dužina bezmraznog perioda — dana 15,0 (20,0) + 43,0 —11,1 — — —. — 16,1 (16,0) + 37,8 — 6,6 44,4 17. I. 21. II. 330 15,5 18,0 + 40,4 — 8,8 — — — — 11,6 (22.9) + 41,5 —26,5 68,0 8. XI. 9. IV. 213 + 3,9 — 1.1 — 17,7 — — — + 117 Maksimalna temperatura preko 30° C — dana Temperatura veća od 5° C — dana 74,7 365 17 365 45,9 365 34,6 265 + 11,3 + 100 Godišnja suma padavina mm Suma padavina u vegetacionom periodu Suma mesečnih padavina — mm — mesec — najniže — najviše 1.359 464 42,0 juli 190 novembar 1.291 402 17 juli 202 novembar 1.325 433 (30,3^/o) 30 juli 196 novembar 601 321 (53,0%) 36 januar 72 juni + 724 + 112 — 6 + 124 godišnja 62 66 64 76 — 8 maksimalna mescčna 71(XP 72(V) 71 87 (XII) — 18 minimalna mesečna 49(VIII) 61(VIII) 55(VIII) 67(VII) — 12 vegetacioni period 58 66 62 70 — 8 Trajanje sunčevog sjaja 2.329,7 2.577,0 2.453,3 2.117,4 + 336,0 časova/godina <16»/o) PRIMEDBA: Vreme osmatranja — temperature i pađavine — 29 godina (niz od 1925—1940 i 1946—1958) — relativna vlaga i osunčavanje — 10 godina (niz od 1953—1962) SI. 1. Livade u jugozapadnom delu Svitavske Kasete Foto: Ing. N. Šimunović 1966. Zavod za topole Novi Sad |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Komparacijom mikroklimatskih podataka može se uočiti da je prosečna godišnja temperatura Svitavske Kasete viša za 3,9() C od oblasti Novog Sada, Minimalna je razlika maksimalnih temperatura dok su minimalni ekstremi mnogo manji i niski u području Svitavske Kasete. Mrazevi se javljaju samo u toku zimskih meseci dok u Novom Sadu od početka novembra pa do aprila. Godišnje sume padavina više od dva puta su veće nego u Novom Sadu, isto tako sume padavina u vegetacionom periodu su u apsolutnim iznosima veće od suma u Novom Sadu iako čine 30,3% od ukupne godišnje sume, dok u oblasti Novog Sada suma padavina iznosi 53,0%. Najniže mesečne sume padavina u Svitavskoj Kaseti se javljaju u julu mesecu međutim u Novom Sadu u januaru mesecu. Najviše s jeseni u novembru, a u Novom Sadu u junu mesecu. Bilans relativne vlage je nepovoljniji i niži je od novosadske za oko 12% odnosno u vegetacijskom periodu za oko 8%. Insolacija je bolja i oko 336.0 časova u prošeku ima više sunčeva sjaja što znači da biljni svet prima više sunčeve energije za oko 16%. Gruba komparacija klimatskih podataka pokazuje da su klimatski uslovi Svitavske Kasete u celini bolji i pozitivniji i sa gledišta uslova razvoja vrba i topola može se tvrditi da su idealni uzimajući u obzir da vrbe i topole u Podunavlju dostižu optimalan razvoj. «---.´ . USLOVI ZEMLJIŠTA ´ J Prema podacima načinjenih bušotina u Svitavskoj Kaseti obrazovala su se tipična hidrogena zemljišta nastala uticajem preterane vlage, specifičnosti reljefa, biljne akumulacije, matičnog supstrata itd. (Filipovski—Ćirić — Beograd, 1963). Na osnovu vrsta i zastupljenosti supstrata, rasporeda i moćnosti horizonata, fizičkih odlika, hemijskog sastava i dr. u Svitavskoj Kaseti su zastupljena sledeća hidrogena zemljišta nastala primarnom i sekundarnom hidrogenezacijom i to (Istražni radovi za melioraciju Hutovog Blata — knjiga 4 — Zagreb, 1964): — organogeno-močvarna zemljišta, —´ mineralna močvarna zemljišta, — aluvijalno karbonatna zemljišta. Po površini organogeno-močvarna zemljišta obuhvataju preko 700 ha od nosno preko 50% površina Svitavske Kasete, zatim mineralno močvarna, a naj manje aluvijalna zemljišta. Organogeno-močvarna zemljišta karakteriše vrlo velika biljna akumulacija odnosno sirovog i nerazloženog treseta čija moćncst horizonata prelazi i 10,0 metara. Mulj i treset počinju skoro redovno od površine i naizmenično se smenjuju sa horizontima treseta smeđe boje, vlaknastim tresetom i tresetom manje ili više razloženim. (Istražni radovi — knjiga 4 — Zagreb, 1964). Treset se odlikuje velikom strukturnom i organogenom poroznošću (primarnom) što omogućava veliku propustljivost L veliik retenzioni kapacitet. Pri raspadanju pojavljuje se intergranularna poroznost kapilarnih osobina i treset poprima fizičke osobine glinovito-praškastih naslaga koje deluju kao nepropusne barijere vertikalnom proticanju vode odnosno kao vodonosni horizont. (Ing. E. Kurtagić — manuskript — Mostar). Treset je slab sprovodnik toplote, odlikuje se niskim kapacitetom vazduha i fizičkom i fiziološkom sušnošću jer sadrži velike količine vode u neaktivnoj formi. Treset se raspada sa dubinom naslaga |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 45 <-- 45 --> PDF |
i na 1 metru dubine 30—40% treseta je raspadnuto, dublje i više. (Filipovski— Čirić (Jelović) — Beograd, 1963). Mineralno močvarna zemljišta se odlikuju većom slojevitošću i tresetni horizonti se smenjuju sa proslojcima organske gline sive i tamne boje odnosno praškasto-peskovite strukture sive boje ili plave gline itd. Moćnost tresetagline su umereniji (vidi crtež 2). Zemljišta su boljih fizičkih svojstava od organogeno močvarnih jer je zahvaljujući proslojcima gline fiziološka i fizička sušnost manja i sadrži više aktivne vode, većeg su aerokapaciteta itd. ["- . " ;,-. ,; — i SI. 2. Pojedinačna stabla vrbe sa bujnim šašom (Carex sp.) na organogeno-močvarnom zemljištu Svitavske Kasete Foto: Ing. N. Simunović 1966. Aluvijalno karbonatna zemljišta se odlikuju umerenom slojevitošću i tipično aluvijalne naslage smenjuju redovno horizonti plave gline, matična stena, šljunak i dr. Aluvijalne naslage se javljaju u horizontima moćnosti od 0,8—2,1.0 metara, horizonti plave gline pak od 0,1—8,30 met. (Bušotina A-II). Fizičke odlike aluvijalnih horizonata su izrazito bolje od predhodna dva tipa zemljišta. Poseduje veći vazdušni kapacitet, veću retenziju aktivne vlage, bolje prima toplotu, poroznost je manja i mogućnost podizanja vlage je veća itd. Obradom zemljišta fizička struktura zemljišta se može vidno popraviti i osposobiti za gajenje intenzivnih kultura. Organogeno-močvarna zemljišta karakteriše visoki sadržaj humusa i površinskim plićim horizontima oko 30% i u dubljim još više. Kiselost tj. pH varira od 5,5—8,0. U površinskim plićim horizontima CaCOj dostiže akumulativnost od 28% koja opada sa dubinom. (Filipovski—Ćirić, Beograd, 1963). Karakteristično je otsustvo gline. Hemijski sastav minerogeno močvarnog zemljišta je mnogo bolji. Humusa ima mnogo manje, približno oko 7% u gornjim plićim horizontima koji procenat raste sa dubinom i prelazi 16%. pH je niži i kreće se od 7—7,5. Sadržaj CaCO, se naglo menja sa dubinom i dok površinski horizonti sadrže oko 30% dotle već na dubini 0,90 met. se potpuno gubi. Pojave gline su mnogo veće i mogu sadržati i više od 13%. Aluvijalno karbonatna zemljišta se odlikuju visokim učešćem CaCO:s od 19—44´%. pH oscilira od 7,4—7,9. Humusa ima oko 2%. Sadržaj gline varira i lakši aluvijum sadrži ispod 10% a teži više od 13%. Radi komparacije i uočavanja razlike fizičkih odlika i zastupljenosti supstrata izneti su preseci profila rečnih aluvijuma (crtež 1) u okolini Novog Sada 523 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 46 <-- 46 --> PDF |
(profil 18 i 6) i šematski profil po F. W. Bauer-u (Topola, lit. 3), i profila hidrogenih zemljišta zastupljenih u Svitavskoj Kaseti (crtež 2). Na zemljištu gde su snimljeni profili 18 i 6 (nezaštićeni poloj) prirodno su naseljene asocijacije bele i bademaste vrbe i asocijacije crne i bele domaće topole (Ž. Slavnić — Novi Sad, 1952). PodunayCje lAP-n Po F». Bauer u (shema) 0 00 eesHĐrita fnutj 05b gtmuSa pes Konta Q.Sit sCinuša gtthastt ´Coras pes peso* ffpyacb pesan «99 , sitni Pesic, icof. «ff fon pesaK 155 qCinastiISO pesxey/to pirja K ""orac´a sredn/t" 1-88 pesaK xruant Ptsxoviii peso* ŽS ŽS 9tej Crtež 1. Pedološki profili rečnog aluvijuma u Podunavlju u okolini Novog Sada (po ing. N. Živanovu) i šematski pretstavljen profil po F. W. Bauer-u. črganopeno- močvarno -močvarna ACuvijoCno- Karbonat D 38 O 00 ne -fsrs-JTi 0 00 MB-7 i , treset stre boje muty gCina organsfro 0 60 gCma organs Ka atvyi. jum s/re boje L-:r-´ ISO i 70 gCina pfcrfcr V?: gCino %.oo 9?tno org pCova gćma tQmne boje organs ka treset Crtež 2. Pedološki profili u Svitavskoj Kaseti organogeno-močvarnog, mineralno močvarnog i aluvijalnog zemljišta. (Geoistraživanja — Elektrosond — Zagreb). Gruba komparacija pokazuje znatnu razliku između profila rečnih aluvijuma i hidrogenih zemljišta. Rečni aluvijum se odlikuje većom slojevitešću i pojavama horizonata peskovito glinovitih supstrata i peska različite granulacije itd. Naprotiv organogeno močvarna zemljišta karakteriše pojava mulja i treseta u vrlo dubokim horizontima i potpuno otsustvo glinovitog supstrata i peska. Mineralno-močvarna zemljišta imaju više izraženu slojevitost i tresetne horizonte smenjuju proslojci organogene gline različite debljine. Slojevitost aluvij alno-karbonatnog zemljišta nije detaljno determinisano jer bazira na podacima geološke bušotine i izražen je u dva horizonta, aluvijuma i plave gline. Međutim može se tvrditi da su ova zemljišta po fizičkim odlikama slična rečnom aluvijumu po pojavama gline u većim procentima i dubini horizonta aluvijuma iako su genetski nastala pod drugim uslovima. Iznose se takođe komparativno radi uvida i najgrublji podaci o hemijskom sastavu aluvijalnog zemljišta u Podunavlju (Novi Sad) i hidrogenih zemljišta u Svitavskoj Kaseti sledećom tabelom. 524 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Tabela 2. Vrsta zemljišta Humus B/o CaCOs´Vo pH Glina V» Podunavski aluvijum (prof. 18) Aluvij alno karbonatnaMineralno močvarnaOrganogen. močvarna 0,46—3,30 —2,0 7—16 —30 9,15—21,2 19—44 —30 —28 7,40—8,25 7,40—7,90 7,00—7,50 5,50—8,00 0,4—12 10—13 — 13 — Podacima hemijskog sastava zemljišta pokazuju da su zemljišta u Svitavskoj Kaseti mnogo bogatija humusom izuzev aluvijalno karbonatnog zemljišta čije količine se kreću u razmerama rečnog aluvijuma. Mnogo su bogatija i u količini krečnjaka osobito aluvijalno karbonatna zemljišta koja imaju dva puta više krečnjaka od rečnog aluvijuma. Količine pH vrednosti se kreću u razmerama rečnog aluvija. U pogledu gline su nešto bogatija, ali zato organogenomočvarna zemljišta nemaju gline. Posmatrajući komparativne odnose hemijskog sastava i mogućnosti uzgoja vrba i topola može se tvrditi da se mogu uzgajati vrbe i topole na području Svitavske Kasete uz izvesnu uslovljenost i ograničenja zbog nedostatka gline na organogeno močvarnim zemljištima. Međutim raspadanjem treseta, treset daje glinovito-praškaste naslage koje uslovljenost nedostatka gline mogu znatno umanjiti. Sa gledišta mogućnosti uzgoja vrbe i topola i zahteva koje ove vrste postavljaju i uzimajući u obzir fizička svojstva zemljišta najlošija su organogenomočvarna zemljišta ili tresetišta zbog loših fizičkih osobina. Ova zemljišta imaju nizak vazdušni kapacitet, nizak kapacitet aktivne vode, manifestuju oštro fizičku i fiziološku sušnost pri povlačenja vode, slabo sprovode toplotu, usled nedostatka vode vidno menjaju zapreminu što doprinosi da se teren spušta i ubira, nosivost zemljišta je vrlo niska itd. Međutim ove loše osobine koje zemljište ispoljava pri nedostatku vlage se ne odražavaju štetno po vegetaciju ako se podzemna voda nalazi na dubini oko 1 m, što znači da je u tom slučaju mogu gajiti kulture vrba. Slaba nosivost zemljišta ne dozvoljava primenu mehanizacije za kultivisanje i negu zemljišta i uslovljava samo šumski uzgoj vrba. Mineralno močvarna zemljišta su boljih fizičkih svojstava i pogodnija su za uzgoj mekih lišćara (vrba), od organogeno-močvarnih zemljišta, jer u prvom redu sadrže više aktivne vlage, poseduju veći aerokapacitet, manifestacija fizičke i fiziološke sušnosti su umerenije, manja je zapreminska promenljivost i veća je kompaktnost zemljišta itd. Aluvijalno karbonatna zemljišta su najpovoljnija za uzgoj mekih lišćara jer su najsličnija po fizičkim osobinama rečnom aluvijumu, ali samo one površine gde aluvijalne naslage prelaze dubinu od 1 m. Primenom agrikulturnih mera mogu se fizičke postojeće osobine zemljišta popraviti (aeracija) i na njima gajiti kulture topola i vrba. HIDROLOŠK1USLOVI Svitavsku Kasetu svake godine plave podvirne vode u vremenu od kraja ili početka novembra pa sve do juna ili jula meseca, tj. veći deo godine ili od 6—8 meseci godišnje. Režim plavljenja je osnovni uslov stvaranja hidrogenih tala, hidrofilnih travnih sveza i asocijacija, uslovio je otsustvo pojava šumskih 525 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 48 <-- 48 --> PDF |
asocijacija i potpunu izolaciju korišćenja polja za intenzivne poljoprivredne kulture. Prema Lome kao osnovni i limitirajući uslov gajenja mekih lišćara je isto režim plavljenja koji će se ukratko obraditi. Oscilacije i trajanje plavljenja mereno je 1964 i 1965 godine i s proleća 1966 godine (»Poljoprojekt« Sarajevo). Podaci su vrlo skromni za čvrste zaključke ali u dovolnoj meri indiciraju trenutnu uslovljenost (nivogram). Sastavljeni simultani nivograma na osnovu merenja pokazuju da je polje suho (kota 1,60 m n. m.) od kraja maja do polovine oktobra (1964 god.) odnosno od iprve polovine jula do polovine novembra (1965 god.). I u 1966 godini cd polovine juna. Karakteristično je da je povlačenje vode i prestanak plavljenja vremenski po godinama promenljiv. Vrlo značajna pojava je dužina plavljenja za vreme vegetacionog perioda koji počinje s obzirom na uticaj i blizinu mora u drugoj polovini marta, što znači da plavljenje traje od 2—4 meseca u toku vegetacionog perioda (vidi crtež 3). mni l-IC lio fISlnsKQ-Qr.anteai. iio ito l oo i SO ISO —.— - s* u h o 4- hO 110 \ t ] ii I I/I I lr~ t ti m i961, AttS , litt god. Crtež 3. Simultani nivogrami v. s. »Svitavski Kanal« (»0«-l,53 m n. m.) za 1964, 1985 i I polugođe 1966 godin?. (»Poljoprojekt« — 1966 godine). Ispitivanja i merenja o uticaj u plavljenja na pojave i vegetiran ja vrba i topola u Podunavlju su ustanovila da se topole pojavljuju u prirodnim uslovima i normalno vegetiraju pri plavljenju za vreme vegetacionog perioda u prosečnom trajanju do 50 dana, a vrba do 90 dana (Tng. 1. Herpka, disertacija, Novi Sad). Uzimajući u obzir ovaj kriterijum i visinske razlike (1,20—3,20 m n. m.) polja i broj dana plavljenja može se zaključiti da se prema režimu plavljenja mogu.gajiti vrbe i topole. Pošto je u tri godine, jedna (1965) godina imala izuzetno visok vodostaj i dužinu plavljenja i u nedostatku višegodišnjih opažanja usvojen je nivogram .1965 godine kao kritičan. Odbrojavanjem broja dana plavljenja po kotama, a prema pomenutom kriterijumu ustanovljeno je da je kota 2,60 m n. m. visinska zonalna granica za uzgoj topola. Gajenje topola na nižim površinama je rizično i moglo bi dati loše rezultate. Daljim obračunom broja dana uspešno mogu vegetirati vrbe u visinskoj zoni od 2,20—2,60 m n. m. jer plavljenje ne prelazi 100 dana. U ovoj visinskoj zoni mogu se gajiti i savremene intenzivne kulture vrba jer dužina trajanja suhog polja dozvoljava primenu agrikulturnih mera. Uzgoj vrba na nižim površinama bi bio relativno uspešan i kritičan prema dužini plavljenja 1965 god. Međutim angažovanjem crpnih stanica i smanjenjem dužine plavljenja uzgoj vrba bi mogao biti uspešniji i na ovim nižim površinama (oko 860 ha). U nižoj visinskoj zoni mogu se gajiti kulture vrba šumskog uzgoja. 526 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 49 <-- 49 --> PDF |
Ukratko rečeno uslovi plavljenja dozvoljavaju uzgoj kultura mekih lišćara, uslovljavaju prostorni raspored vrsta drveća (vrba—topola.) i tip uzgoja kultura (intenzivne kulture, šumski uzgoj), itd. ZAKLJUČAK Izgrađeni melioracioni radovi na reci Krupi i u Svitavskoj Kaseti nisu u mogućnosti da uspostave stabilan režim voda pogodan za uzgoj intenzivnih poljoprivrednih kultura. Mogućnost gajenja vrba i topola je ispitana komparacijom prirodnih uslova, klime, zemljišta i režima plavljenja u Svitavskoj Kaseti sa prirodnim uslovima u području Podunavlja (Novi Sad). Komparacijom klima ustanovljeno je da su klimatski uslovi Svitavske Kasete idealni i mnogo bolji od uslova u Podunavljau jer ima više toplote, svetlosti i vlage. Od zastupljenih hidrogenih tala po fizičkim osobinama najpovoljnija su aluvijalno-karbonatna zemljišta, zatim mineralno-močvarna, a najlošija organogeno- močvarna zemljišta (tresetišta). Na organogeno-močvarnim zemljištima mogu se uzgajati kulture vrba šumskog uzgoja i uz izvestan rizik. Hemijski sastav zemljišta je isto povoljan za uzgoj vrba i topola jer, su bogatija u humusu, CaCO:i i količinama gline izuzev organogeno močvarnog zemljišta koje nema gline. Količine pH vrednosti se kreću u granicama rečnog aluvijuma. Režim plavljenja polja dozvoljava uzgoj topola na višim površinama od 2.60 m n. m., uzgoj intenzivnih kultura vrbe na površinama u visinskoj zoni cd 2,60—2,20 m nad morem i niže od 2,20—1,20 m, vrbe šumskog uzgoja. Kao zaključak može se reći da se mogu gajiti kulture vrba i topola u području Svitavske Kasete uz relativan uspeh i na organogeno-močvarnim zemljištima (tresetišta). LITERATURA 1. Filipovsk i dr Đ., Ćiri ć dr M.: Zemljišta Jugoslavije, Beograd, 1963. 2. Geoistraživanja — Elektrosond — Zagreb: Istražni radovi za melioraciju Hutovog Blata: — hidrološka istraživanja — knjiga I; — geomehanička istraživanja — knjiga V; — istražno bušenje — knjiga IV, Zagreb, 1964. 3. Herpk a ing. I.: Biološke i ekološke karakteristike autohtonih topola i vrba u Podunavlju (disertacija), Novi Sad, 1965. 4. Jugoslovenska nacionalna komisija za topolu — Beograd: Topole u proizvodnji drveta i iskorišćavanju zemljišta (prevod), Beograd, 1959. 5. Jugoslovenski poljoprivredno šumarski centar — Beograd (Igor Delijanić sa saradnicima): Klimatska reonizacija Jugoslavije i tabelarni prikaz temperaturnih i pluviometrijskih karakteristika reona Jugoslavije (separat), Beograd, 1964. 6. »Poljoprojekt« — Sarajevo: Melioracija Hutovog Blata — Podloge i istražni radovi — Sarajevo, 1965. 7. Savezni zavod za hidrometeorološku službu — Beograd: Godišnjaci o padavinama, temperaturi, svetlosti itd., Beograd, 1953—1962. 3. Slavni ć M.: Nizijske šume Vojvodine — Novi Sad, 1952. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1966 str. 50 <-- 50 --> PDF |
DIE NATÜRLICHEN VERHÄLTNISSE FÜR ANBAU VON BAUMWEIDEN- UND PAPPELKULTUREN IM HOCHWASSERBECKEN SVITAVSKA KASETA Zusammenfassung Die wasserstauenden Meliorationsanlagen am Krupa-Fluss schufen kein dauerndes Wasserregime, das für den Anbau von Ackerkulturen günstig wäre. Untersucht wurde die Möglichkeit der Gründung von Baumweiden- und Pappelkulturen mit Rücksicht auf die natürlichen Bedingungen des Klimas, der Bodenbeschaffenheit und des Regimes der Überschwemmungen im Hoch Wasserbecken Svitavska Kaseta sowie in bezug auf die natürlichen Bedingungen im Donaugebiet (Novi Sad). Durch die Untersuchung des Klimas stellte man fest, dass die im Becken Svitavska Kaseta herrschenden klimatischen Verhältnisse günstig und besser sind als im Donauraum, da eben das Klima im ersteren Gebiet wärmer, sonniger und feuchter ist. Von den vertretenen hydrogenen Böden sind die alluvialen Karbonatböden wegen ihrer physikalischen Eigenschaften die günstigsten, während die orgenogenen Auenböden am schlechtensten sind. Zum Preis eines gewissen Risikos ist es wohl möglich, auf organogenen Auenböden die Baumweidenkulturen unter Anwendung entsprecherder Erziehungsmassnahmen zu gründen. |