DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1967 str. 59 <-- 59 --> PDF |
PRAKTIČNA VREDNOST OKULARNE I LABORATORIJSKE PROCENE KVALITETA ŠUMSKOG SEMENA Dr IVAN SOLJANIK UVOD. U savremenom šumarstvu obnova šuma sprovodi se pored prirodnog i veštačkim putem. Prirodno podmlađivanje u šumama visokog uzgoja vrši se naletom semena sa matičnih stabala, a veštačko pošumljavanje sadnjom biljaka proizvedenih u šumskim rasadnicima. U oba ova slučaja šumsko seme je biološka baza za proizvodnju šumskih biljaka-podmiadka i sadnica. Imajući u vidu da je semenka u svojoj suštini već mala biljčica (semenka u svojoj klici ima formirana, majušna, okom nevidljiva, sva tri glavna organa: koren, stabaoee i klicine listiće) kao i to da je nosilac naslednih osobina svojih roditelja, očito je da joj treba posvetiti veoma veliku pažnju (1). Zbog toga je o šumskom semenu do sada napisano mnogo naučnih i stručnih radova, u našoj zemlji i u inostranstvu, koji tretiraju seme od zametka posle cvetanja — pa sve do njegove berbe i upotrebe. Pored biološke uloge semena u obnovi šume — ono ima i veliku upotrebnu vrednost kao sirovina za izradu raznih ulja za industriju, čak i mašinskog ulja, za parfirneriju, lekove, pa čak i za ljudsku i stočnu ishranu. Međutim, šumsko seme, kao i seme poljoprivrednih, industrijskih i drugih biljaka može biti kvalitetno, a može biti i bezvredno. Međutim, poznavanje i određivanje kvaliteta šumskog semena nije tako jednostavno. Za određivanje kvaliteta semena postoje posebne laboratorije, pa i naučne institucije sa određenom laboratorijskom opremom i stručnim kadrovima. Da se osigura pravilan postupak sa semenom, od berbe do upotrebe, donose se i zakonski propisi o semenu u zemljama sa razvijenim šumarstvom. Kod nas, u Jugoslaviji, uporedo sa donošenjem takvih zakonskih propisa, Jugoslovenski Zavod za standardizaciju propisao je 1964. godine standard za šumsko seme. U tom standardu (JUS-D1.100-JUS-D1.139) propisano je kako treba tretirati šumsko seme. Tim standardom su obuhvaćene one vrste šumskog drveća četinara i lišćara čije se seme upotrebljava za setvu u rasadnicima i na terenu za obnovu šuma i pošumljavanja. Dakle, standard određuje načine za ispitivanje — procenu kvaliteta, tj. čistoće, klijavosti i energije klijanja, vitaliteta. utvrđivanja zaraze i druge propise o postupku sa šumskim semenom, kao što su davanje certifikata o poreklu, pakovanje, transport semena i dr. Pored toga što su za određivanje kvaliteta šumskog semena neophodni posebni laboratoriji i specijalizovani kadrovi — i sam postupak određivanja kvaliteta semena dosta je dugotrajan. Tako na primer, ispitivanje klijavosti semena crnog _bora traje u klijalici 28 dana; seme molike (Pinus peuce) treba prethodno hladiti — držati u stratifikatu 6 meseci, a zatim u klijalici još 23 dana itd. (2). Rok trajanja ispitivanja klijavosti semena većine lišćara još je |