DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1967 str. 60 <-- 60 --> PDF |
duži, naročito za one vrste čije seme ima sporu klijavost usled kompaktnosti — tvrdoće semene opne. Tako na primer, pre stavljanja lipova semena u klijalicu — treba seme prethodno držati u stratifikatu 4—6 meseci, a beli jasen 9 meseci; posle toga se u klijalici seme lipe drži 49, a belog jasena 60 dana (3). Uzrok spore klijavosti semena vrsta kao što su: molika, lipa, jasen, dren i si. pripisuju se posebno tvrdoj gradi semene opne koja teško propušta vlagu i toplotu, faktore za pokretanje u život embriona — klice semenke (4, 5, 6, 7). Imajući u vidu sve napred izloženo, mi ćemo u ovom radu izneti načine određivanja klijavosti šumskog semena i to: u stratifikatu, zatim okularnu procenu prerezivanja semenki i pcene sposobnosti njihovih klica za proizvodnju biljaka po specifičnoj boji i veličini za svaku vrstu, pa proklijavanje semenki u klijalici, i konačno, putem bojadisanja indigokarminom prepariranih klica za svaku tretiranu vrstu šumskog semena. Određivanje klijavosti semena vršeno je u Institutu za naučna istraživanja u šumarstvu Srbije u vremenu 1950—1954 godine. Metodika rada. Operacije su izvođene u saradnji sa prof. M. Krstićem, koji je rukovodio istraživanjem u klijalicama i određivanjem vitaliteta, putem bojadisanja kii ca-embriona semenki tetrazoliumcm i indigokarminom (8), a autor ovog članka — stratifikacijom i okularnom metodom određivanja klijavosti tretiranih vrsta šumskog drveća. Priprema — stratifikacija semena vršena je na 3 načina: klasičan način sa peskom u drvenim sanducima, zatim u šančevima iskopanim u zemlji pod otvorenim nebom (slično kao i u sanducime), i u takozvauoj »otvorenoj stratifikaciji «. Otvorena stratifikacija razlikuje se od predhodna dva načina time — što se seme smešta bez peska, u sloju debelom 5—7 cm i pokriva se opalim lišćem ođ drveća pod čijim se zastorom slaže seme. . Sloj lišća koje pokriva seme debeo je 10—15 cm. Ovaj način stratifikacije je podražavanje — imitiranje prirodnog procesa koji se ujesen odigrava u šumi. To je, ustvari, jedna modifikacija jarovizacij e šumskog semena. Proklijavanje tako pripremljenog semena, za vrste koje to zahtevaju, vršeno je u klijalicama konstrukcije M. Krstić, gde se voda zagreva pomoću struje i automatski reguliše toplota. Krstićeva klijalica veoma je podesna za serijska ispitivanja šumskog semena, jer se u nju mogu jednovremeno postaviti 63 probe semena takve krupnoće kao što su: crni i beli bor, smrča, ariš, bagrem, gledičija i si. (12). Za ispitivanje klijevosti i vitaliteta izdvajali smo iz pripremljenog semena grupe (komponente) tretiranih vrsta. Iz takvih grupa čistog semena izdvajali smo, bez probiranja, manje skupine od po 100 semenki. Za svaku tretiranu vrstu semena izdvajano je po 9 skupina, tj. po 3 skupine za klijalicu, za bojadisanje embriona i za okularnu procenu presecanjem. Presecanje semenki četinara kao što su: crni i beli bor, jela, smrča, molika i si. vršeno je po dužini semenke, a kod vrsta lišćara kao što su: jasen, javor i si. semenke su presecane popreko, približno po sredini semenki, dok okrugle seme kao što su lipe, brest i si. presecano je na dva približno podjednaka dela. Na tako presečenim semenkama golim okom, a još bolie sa lupom povećanja 5—10 puta, — jasno se na presecima vidi klica semenke. Po svežini, specifičnoj boji i veličini klice (embriona) kod svake vrste — nije teško uočiti zdravu semenku i odvojiti je od mrtvih, šturih ili zaraženih semenki u jednoj skupini. |