DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 20 <-- 20 --> PDF |
FUNKCIONALNO OBLIKOVANJE BUKOVIH SASTOJINA NA D1NARIDIMA* J. SAFAR Iz Instituta za šumarska istraživanja Šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Za područje Dinarida Hrvatske nema pouzdanih statističkih podataka o površinama čistih i pretežno čistih bukovih sastojina sjemenjača. Nisu pouzdani ni podaci o površinama koje pokrivaju razni oblici sastojina: prema statistici, šume se svrstavaju samo u preborne i jednodobne makar veliku površinu zauzimaju bukove sastojine koje nisu ni preborne ni jednodobne, nego tzv. prolazni oblici. Takvi oblici sastojina ponajviše se svrstavaju u preborne šume, pa u evidencijama i statistikama imamo razmjerno vrlo veliku površinu bukovih prebornih sastojina. Ovakvo kategoriziranje znatno je utjecalo i utječe da se za sastojine evidentirane kao preborne po šablonskom postupku najvećma propisivalo i vodilo preborno gospodarenje. Takvo gospodarenje loše je utjecalo na razvitak baš bukovih sastojina koje — kako smo već prije pokazali i sada ovdje dokazujemo — u prebornim oblicima ne mogu razviti onako dobru kakvoću stabala kao u drugim sastojinskim oblicima šume. 1. PROBLEM U razmatranju stvarnih razvojnih stanja pojedinih bukovih sastojina i pod pritiskom raznih objektivno fundiranih postavki i subjektivnih nazora stvorio se i otvorio problem načina daljnjeg gospodarenja u bukovim šumama Gorskog kotara, Like i Hrv. Primorja. Problem je mjestimice provalio tolikom žestinom da su se u navali raznovrsnih gledišta u pojedinim gospodarstvima, taksacijama i šumarijama pojavile i nedoumice, zabune i nepouzdanost u vlastita i tuđa dotad stečena znanja, ali i sumnje u nova shvaćanja. Pojavila su se nesuglasja i pitanja o upotrebljivosti starog i o racionalnosti određenog ili predloženog novog u ekonomici uzgojnih postupaka. Sve to i mnogo drugo dovelo je do razmišljanja: kakve bi uzgojne postupke trebalo provoditi u čistim i pretežno čistim bukovim sastojinama da bi se povećala proizvodnost, prvenstveno kakvoća stabala. Pod utjecajem sukoba raznih shvaćanja i nezauzimanja racionalnog biološko-ekonomskog stava, kod izvršavanja uzgojnih radova na terenu ponegdje su učinjene i veće pogreške. i ´i* * Iz dijela studijskog elaborata »Bioekološki osnovi za racionalno oblikovanje i očetinjavanje bukovih sastojina« koji je financiran iz Saveznog i Republičkog fonda za naučni rad. Ova.i članak je sažetak iz oko 110 strana dijela navedenog elaborata koji se zbog pomanjkanja novčanih sredstava ne može čitav objaviti. 198 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Uzrok tim pogreškama bio je često i taj što se skupnom pojmu prebornog gospodarenja suprotstavljao pojam oplodne sječe, kao da se tom sječom rješavaju i svi drugi uzgojni zadaci koji su obuhvaćeni pojmom prebornog načina gospodarenja. Pogrešni pojmovi i gospodarski zahvati pojavljivali su se i zato što su se nedovoljno poznavala biološka svojstva, ekološki zahtjevi i reagiranje bukve na različite oblike njenih sastojina. 2. RASPROSTRANJENOST BUKOVIH SASTOJINA Na području Dinarida Hrvatske odnos smjese po drvnoj masi listača (uglavnom bukva) i četinjača (uglavnom jela s nešto smrče) iznosi 55 : 45. Od sjeverozapada prema jugoistoku odnos smjese po planinskim masivima prikazuje pril. tabela. Planinski masiv Postotak drvne mase listače četinjače Risnjak 38 62 Mala Kapela 52 48 Velika Kapela 56 44 Sjever. Velebit 62 38 Lič. Plješevica 78 22 Južni Velebit 98 2 Postotak drvne mase bukve povećava se od sjevera prema jugu Dinarida. Značajni su odnosi smjese za dinarsko područje po debljinskim razredima (v. narednu tabelu). Debljin. razred Postotak drvne mase cm listače četinjače I 10 do 20 68 32 II 21 do 30 69 81 III 31 do 40 62 38 IV 41 do 50 54 46 V 51 do 60 45 55 VI 61 — 40 60 Postotak drvne mase bukve veći je u nižim deblj. razredima, tj. u kategorijama mlađih stabala, nego u višim debljin. razredima, tj. u kategorijama starijih stabala. Može se, dakle, zaključiti ili barem pretpostaviti da je u davnoj prošlosti omjer smjese bukve bio mnogo manji nego je u bližoj prošlosti. Ti podaci daju grub prosjek za čitavo područje Dinarida; po planinskim masivima ti su odnosi znatno drukčiji (v. »Pojava proširivanja bukve na Dinaridima Hrvatske«, Šum. list 1965. br. 5/6, str. 198—217). Površina čistih i pretežno čistih bukovih sastojina iznesena je po planinskim masivima u narednoj tabeli. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Planinski masiv Površina bukovih sastojina ha % Risnjak 10.600 15 Velika Kapela 20.300 26 Mala Kapela 21.700 36 Lič. Plješevica 18.000 4!! Sjever. Velebit 16.000 2G Južni Velebit 20.400 73 Svega 107.000 31 Površina čistih i pretežno čistih (sa do 10% drugih vrsta drveća) bukovih sastojina nije malena. Prema sakupljenim podacima, površina prebornih sastojina bukve trebala bi biti preko 90%. To nije tačno, jer pod pojam i naziv preborne šume uvrštene su sve one sastojine koje nisu posve jednodobne, odnosno takve sastojine u kojima su se sječe obavljale po načelima prebornog gospodarenja makar te sastojine nemaju prebornu strukturu broja stabala. U taksacijskim podacima po jedinicama unutrašnjeg gospodarskog razdjeljenja, doduše, šume imaju prebornu strukturu, ali stvarno na terenu većina bukovih sastojina nema takvu strukturu. Visinska amplituda areala bukve široka je oko 1300 m, tj. od oko 200 m n. v. u dolini Kupe (u Istra od oko 100 m n. v.) do 1500 m n. v. Glavni pojas čistih bukovih sastojina proteže se od oko 650 do 1300 m n. v. 3. UTJECAJ OBLIKA SASTOJINA NA KAKVOĆU STABALA Problem gospodarenja u bukovim sastojinama generativnog porijekla nije u tome kako treba obavljati uzgojne postupke, jer tehnika uzgajanja dovoljno je poznata. Bit je problema: kakav oblik treba da imaju bukove sastojine, odnosno kako ih treba oblikovati da se što više poveća proizvodnost. Budući da se proizvodnost prirodno stvorenih sastojina može prvenstveno povećati dobrim oblikovanjem stabala, istraživan je utjecaj oblika sastojina na kakvoću stabala. Mlad i naraštaj . Mlade drveće najviše reagira na utjecaj svoje okoline. Kakve su njegove reakcije prema raznim oblicima sastojina, iznesli smo u članku »Kvalitet bukovog mladika u sastojinama dinarskih planina« (Sum. list 1964. br. 7/8). Iznosimo ukratko njegov sadržaj. Istraživanja su izvršena u mladiku uzraslom pod sklopom i u otvorima sklopa na pet elemenata kakvoće stabla. Po općoj kakvoći, procentualno je mnogo veći broj dobrih stabala u otvorima sklopa nego pod sklopom. Ta pojava najviše se ističe na pravnosti debala. Štc se tiče rašljavosti, nema značajnih razlika. Krošnje su mnogo bolje oblikovane kad se mladi naraštaj nalazi pod otvorima sklopa. Isto tako bolji su oblici vrha stabala, jer pod sklopom razviju krošnje vrlo često kišobranast do tanjurast oblik. Najlošiji oblik imaju predrasti koji se pojavljuju mnogo više pod sklopom matične sastojine nego u otvorima sklopa. Pod otvorima sklopa bolja su stabla -ne samo gornjeg sloja mladika nego i donjeg. Dakle, da se proizvede što veći broj boljih stabala, mladi naraštaj treba stvarati i uzgajati što više u grupama i skupinama pod otvorima sklopa, odnosno u jednoličnijim strukturama, bez dugotrajnog utjecaja matične sastojine. Prema tome, ne valja trajno podmlađivanje tipično za prebornu šumu, nego treba uvesti skupinasto podmlađivanje (skupinasta oplodna sječa). |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Odrasl e sastojine . Broj elemenata ili kriterija za utvrđivanje kakvoće stabala u sastojinama raznog oblika bio´ je mnogo veći nego u mladićima. Ukupno 14: ekscentričnost debla, sastav krošnje, pravnost debla, rašljavost stabla, živa i mrtva granatost debla, obraslost debla živićima, kvrgavost debla, dužina debla, dužina krošnje, vitkost stabla, struktura kore, nagnutost stabla i ozljeđenost stabla. Tri oblika sastojina služila su za istraživanje: preborne i jednodobne sastojine i tzv. prolazne koje smo nazvali raznodobne sastojine jednoličnog izgleda; ukupno 22 sastojine. Rezultati su ukratko ovi: Ekscentričnost debla, odnosno horizontalan presjek debla, dobiven unakrsnom izmjerom najvećeg i najmanjeg prs. promjera, najmanja je u jedncdobnim sastojinama a najveća u prebornim; kolebanja oko srednje vrijednosti najveća su u prebornim sastojinama i zatim u raznodobnim, a najmanja u jednodobnim sastojinama gdje su razvitak stabala i sječni zahvati jednoličniji i gdje horizontalan i vertikalan raspored stabala nema velikih razlika. Deblo se razvija ekscentrično pod utjecajem nejednoličnog pritjecanja asimilata, odnosno ponajviše zbog ekscentrično oblikovane krošnje. Koncentričnost krošanja najbolja je u jednodobnim sastojinama, najlošija u prebornim, a to je posljedica utjecaja uglavnom sklopljenosti krošanja, odnosno horizontalnog i vertikalnog rasporeda krošanja. Opća kakvoća krošnje, koliko se mogla ocijeniti, najlošija je u sastojinama nejednoličnog oblika, tj. prvenstveno u prebornim sastojinama a zatim u raznodobnim. Veoma heliotropna vrsta drveća, bukva snažno reagira na nejednoličnost sklopa krošanja, odnosno na nejednolično osvjetljivanje ili zasjenjivanje, više i brže nego jela i smrča, pa se to biološko svojstvo mikroekološki znatno odrazuje na koncentričnosti odn. ekscentričnosti krošnje i debla. Sastav sastojine utječe veoma mnogo na pravnost debla: što je sastojina nejednolicnije građena, zakrivljenost debla je veća. Najlošiju pravnost imaju debla u sastojinama prebornog oblika, znatno bolju u raznodobnim sastojinama, najbolju u jednodobnim sastojinama Ta se pojava, prema našim istraživanjima, najviše odrazuje na podacima o postotku broja stabala odlične pravnosti. Kolebanja oko srednje vrijednosti najveća su u prebornim sastojinama, najmanja u jednodobnim. U prosjeku, skupni postotak odlično i dobro pravnih stabala iznosi, prema našim istraživanjima, za preborne sastojine 38°´c, za raznodobne 59% a za jednodobne sastojine 75%. Iritabilnost odn. reaktivnost, adaptivnost i kinetičnost bukve prema izvorima svjetlosti odn. zasjenjenosti veoma je, dakle, snažna: ne samo po razvitku krošnje ,nego i po razvitku čitavog stabla, osobito u mlađoj dobi. Rašljavost stabala veća je u prebornim sastojinama, najmanja je u jednodobnim; razlike nisu velike. Obraslost živićima na dijelu debla ispod krošnje ne ovisi samo o obliku sastojine, nego i o gustoći sklopa krošanja; u prosjeku, dobiveni podaci za preborne sastojine mnogo kolebaju oko srednjaka, jer su te sastojine veoma nejednolične; nisu utvrđene značajnije razlike između navedena tri oblika sastojina. Obraslost debla živim granama je veća u prebornim sastojinama nego u jednodobnim. Obraslost debla suhim granama je veća u prebornim sastojinama nego u drugima; razlike su veće kad se uspoređuje obraslost po broju grana. Razlike u kvrgavosti debla nisu značajne, mada su preborne sastojine što se tiče te tehničke pogreške nešto lošije. Dužina debla od tla do početka krošnje relativno, tj. u odnosu na čitavu visinu stabla, najveća je u jednodobnim sastojinama, manja u raznodobnim, najmanja u prebornim sastojinama; najmanja disperzija podataka je u jedno |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 24 <-- 24 --> PDF |
dobnim sastojinama. Krošnje u prebornim sastojinama prosječno su najduže, a u jednodobnim sastojinama su najkraće. Vitkost stabala (h : d) najmanja je u prebornim sastojinama, dobra u raznodobnim i najbolja u jednodobnim sastojinama. Za strukturu kore na deblu nisu utvrđene značajnije razlike. Stabla su više oštećena u prebornim sastojinama nego u jednodobnim. U prebornim sastojinama značajno je veći postotak nagnutih stabala nego u raznodobnim i, pogotovo, nego u jednodobnim sastojinama. 4. ZAKLJUČAK Na temelju razmatranja brojčanih podataka o kakvoći stabala u različitim oblicima bukovih sastojina sjemenjača na dinarskom području, u vezi s problemom gospodarenja, može se zaključiti ovo: 1. kakvoća stabala prosječno je lošija u prebornim sastojinama a bolja je u jednodobnim sastojinama; 2. raznodobne sastojine sa gledišta kakvoće stabala bliže su prebornim sastojinama nego jednodobnim jer su se uzgojni postupci u njima provodili uglavnom po načelima prebornog gospodarenja; 3. što je oblik sastojina jednoličniji, oblik stabala je bolji; 4. mladi naraštaj se bioekološki i kvalitetno bolje razvija u otvorima sklopa nego pod sklopom nadstojnih stabala; 5. makar je bukva skiofit, u difuznom svjetlu znatno izobliči krošnju i naraštaju i u odraslim sastojinama konstatirano: deblo, osobitoprirasta. od dobe odraslog podmlatka do kulminacije visinskog 5. NAČIN GOSPODARENJA Budući da je na temelju opažanja, ispitivanja i istraživanja u mladom a) da većina bukovih sastojina na visokom dinarskom području nema preboran oblik makar se decenijama u njima provodio uzgojni postupak po načelima prebornog gospodarenja, nego prevladavaju razni prelazni oblici i raznodobne sastojine; b) da neke bukove sastojine na niskom dinarskom području nemaju jednodoban sastav nego prelazan od raznodobnog do prebornog zbog nepravilno provedenih oplodnih sječa, loših eksploatacijskih sječa i dr.; c) da je, pod utjecajem odnosa navedenih pod t. a) i b), kakvoća mladog naraštaja i odraslih stabala u mnogim sastojinama ispod mogućeg prosjeka: d) da sadašnji oblici većine sastojina na visokom i ponegdje na niskom dinarskom području ponajviše nisu funkcionalno usklađeni s bioekoloskim zahtjevima bukve i s ekonomskim zahtjevima određenog općeg cilja gospodarenja; preporuča se šumarskoj operativi ovo: 1. na najboljim, boljim i osrednjim staništima ukinuti preborni način gospodarenja, jer je za bukove sastojine neracionalan; 2. prema stvarnom razvojnom stanju sastojina na staništima navedenim pod t. 1. uvesti skupinasto gospodarenje, tj. skupinast način podmlađivanja ili skupinastu oplodnu sječu, i njegovanje stabala po načelima koja se primjenjuju u gospodarenju jednodobnim sastojinama; prelazna faza ponegdje treba biti preborno-skupinasto gospodarenje; |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 25 <-- 25 --> PDF |
3. u lošim sastojinama, po određenom šumsko-uzgojnom planu (najprije na najboljim i boljim staništima), obavljati jače zahvate tako da se što prije stvore mlade bolje sastojine; 4. u otvorenijim devastiranim i degradiranim sastojinama treba po načelu skupinastog gospodarenja obavljati očetinjavanje ekološki odgovarajućim i ekonomski potrebnim vrstama drveća, i tako osnovati dobre mješovite sastojine bukve i četinjača; 5. na prirodno lošim staništima (velika izloženost lošim utjecajima klimatskih faktora, prosječno plitka i nerazvijena tla ,velike strmine, gornje zone šumske vegetacije) voditi preborno-skupinast način gospodarenja; 6. u vezi s postavkama u t. 1—5, ukinuti umjetno postavljene granice između oblasti prebornih šuma i jednodobnih šuma. Napomena . Skupinast način gospodarenja vrlo je složen, tj. složeniji nego gospodarenje prebornim i jednodobnim šumama. Uređivač ne smije krutim odredbama sputati slobodu uzgajača; na temelju bioloških zakonitosti (tok razvitka kvantitativnog i kvalitativnog prirasta) i ekonomskih potreba (vrste i dimenzije drvnih sortimenata) uređivač treba da odredi sječnu zrelost stabala i period obnove sastojina. Uzgajač treba napustiti sve šablone, recepte i sheme; prema razvojnom stanju sastojina i odredbi uređivača on treba da funkcionalno usmjeri razvitak sastojina tako da se što racionalnije postigne određen cilj gospodarenja. Tok podmlađivanja određenih sastojina razvija se polaganije nego u jednodobnoj šumi i mnogo brže nego u prebornoj šumi. Podmlađivanje treba voditi po određenom planu, imajući u vidu transportne granice, tj. treba predvidjeti način i mogućnost izvlačenja drva kroz neposječen dio stare sastojine U završnoj fazi podmlađivanja, skupine mladog naraštaja se spajaju. Stvara se raznodobna sastojina nejednoličnog izgleda, tzv. skupinasti oblici sastojine. Nakon kulminacije visinskog prirasta većine stabala sastojina je raznodobna više-manje jednoličnog izgleda. U svakoj mlađoj skupini posebne se obavlja njega podmlatka i čišćenje mladika i zatim prelaz na prorede. Kad sastojina odraste i dobije jednoličniji izgled, u čitavoj sastojini obavlja se njegovanje proredom, isto tako kao u jednodobnoj sastojini. FUNKTIONELLE GESTALTUNG DER BUCHENBESTÄNDE IN DEN DINARISCHEN ALPEN Zusammenfassung Das Gebiet der Dinarischen Alpen erstreckt sich in der Richtung N — S längs des Adriatischen Meeres, und zwar: in Jugoslawien in der Länge von ca. 650 km, davon in Kroatien in der Länge von ca. 400 km. Die Forschungen finden in Kroatien statt. Die Gebirgsmassiven, meistens aus Kalk- und Dolomitgestein, erheben sich bis ungefähr 1550 (1750) m Seehöhe. Das Mischungsverhältnis nach der Holzmasse zwischen den Laubholzarten (vorwiegend Buche) und Nadelholzarten (vorwiegend Tanne, mit etwas Fichte und nur wenig Kiefer) beträgt im Durschnitt 55°/» : 45´°/V. Auf den Gebirgen in der Richtung N — S nimmt der perzentuelle Anteil der Buche von 38%i auf 9$V<> zu. Der Anteil der Buche in den höheren Stärkeklassen (d. h. in den längst vergangenen Zeiten) ist weit geringer als in den kleineren Stärkeklassen (d. h. in der jüngsten Vergangenheit) und erstreckt sich von 4Ö°/o bis 68´Vo. Die Fläche der reinen Buchenbestände beträgt im Durchschnitt 31%>; sie nimmt in der Richtung |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 26 <-- 26 --> PDF |
N— S von 15I0A> bis 73´Vo zu. Ungeachtet des von alters her eingeführten Plenterwaldsystems, stellen die meisten Buchenbestände keine Plenterformen dar. Die Qualität der Stämme der erwachsenen Bestände wurde auf Grund der 14 Kriterien bestimmt. Die umfassenden Untersuchungen (worüber im kroatischen Text nur ein zusammenfassender Bericht gegeben ist) zeigten in erster Linie folgendes: 1. die Qualität der Stämme in Plenterwäldern ist im Durchschnitt schlechter als in ungleichaltrigen Beständen gleichmässigen Aussehens und weit schlechter als in gleichaltrigen Beständen; 2. die Qualität des Jungwuchses ist weit besser in den Löchern des Schlusses als unter dem Schluss der herrschenden Stämme. Je gleichmassiger die Bestandsform, umso besser die Stammform. Der Autor empfiehlt das folgende: a) Einstellung des Plenterbetriebes auf besseren Standorten und Einführung der Horst- und gruppenweisen Verjüngung und Erziehung wie in glechaltrigen Beständen; b) Anwendung des horstweisen Femelbetriebes auf schlechteren Standorten; c) in qualitätsmässig sehr schlechten Beständen — auf besseren Standorten — Gründung durch ein schnelleres Verfahren besserer jüngerer Bestände und ihre Anreicherung mit Nadelholzarten. |