DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 66 <-- 66 --> PDF |
ODLIKE I PRIMENA TOPOLA U PODIZANJU ZAŠTITNIH ŠUMSKIH POJASEVA Ing. NIKOLA ŠIMUNOVlC Uvod U vetrovitim i vlagom deficitarnim područjima te u predelima sa razvijenom u štetnoj meri eolskom erozijom, primenjuje se od meliorativnih mera podizanje zaštitnih šumskih pojaseva. Osnovna namena pojaseva je smanjivanje brzine i energije vetra kao osnovnog faktora štetnog delovanja. Na području Jugoslavije ističu se vetrovitošću oblast Vojvodine i severni deo uže Srbije, dolina Neretve u donjem toku, priobalni pojas Dalmacije, oko Senja itd. Režim i energija vetra u ovim oblastima su takve prirode da je potrebno i ekonomski opravdano podizanje zaštitnih pojaseva u cilju smanjenja štetnog delovanja vetra u ovim predelima. S obzirom na klimatske i edafske uslove, reljef, režim podzemnih voda itd. na području Vojvodine, severne Srbije (uže) i Slavonije od vrste drveća masovno se mogu koristiti pri podizanju zaštitnih pojaseva topole i vrbe. U nastavku će se sagledati mogućnost primene topola u podizanju pojaseva i preimućstva koja poseduje ova vrsta drveća. Fizičke odlike topola S obzirom na mehaničke osobine vetra i zahteva od vrste drveća da fizički utiču na smanjenje energije vetra topole poseduju sledeće pozitivne fizičke osobine: — razvijaju snažan korenov sistem i otporne su od vetroizvala, — debla i grane su elastične i savitljive i topole su otporne od vetroloma izuzev u vreme fizičke zrelosti i obolenja, — razvijaju snažnu krošnju bogatu granama i lisnom masom, — brzo rastu i dostižu znatnu visinu od 20—30 m i više, — dugovečne su šumske vrste drveća i mogu se uzgajati u ophodnjama od 20—30 godina i duže, — proizvode korisnu drvnu masu i velike drvne zalihe po 1 ha što daje pozitivne i korisne efekte u kraćem periodu od drugih vrsta, — s obzirom na brojnost sekcija i sorata plastičnost topola je velika i mogu se uzgajati na raznim zemljištima i različitim uslovima klime, — topole se mogu masovno uzgajati uz visok stepen primene mehanizacije, — dekorativno deluju habitusom i bojom stabala i lišća i mogu se koristiti za pejsažno i blokovsko ozeljenjavanje itd. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 67 <-- 67 --> PDF |
Pomenute osobine topole omogućavaju da pojasevi od topola uspešno odgovore potrebnoj funkciji suprotstavljanja vetru i uspešnije od drugih vrsta. Uloga topola u konstrukciji pojaseva može se jasnije shvatiti ako se uzme u obzir sledeće objašnjenje. Otpornost od vetroizvala i vetroloma isključuje naknadne radove i troškove oko popunjavanja i obnove pojaseva i osigurava trajnu funkcionalnost pojaseva. Efekat smanjenja brzine i energije vetra zavisan je od razvijenosti krošnje i mase grana i lišća jer vetar trenjem o lišće i granje pri prolazu kroz pojas gubi od svoje energije. Širina zaštitnog uticaja pojaseva na smanjenje energije i zaštitu od vetra u funkcionalnoj je zavisnosti od visine pojaseva tj. što su pojasevi viši utoliko je zaštićeno područje iza pojasa šire i veće. Prema tome što drveće brže raste i dostiže veću visinu utoliko će zaštitni efekat biti raniji i veći. Obračun zaštićenog područja iza pojaseva izražava se u broju visina npr. D = 20—30 H (Hilff H. H. — Reinbek, 1960). Pojasevi i drveće utiču na vetar već pri visini od 2 metra, dok je uticaj pojaseva od 7 m visine već izražen i smatra se ekonomski racionalnim i uspešnim. Pojasevi od topola krajem 5. godine mogu dostići visinu od 10 m i formirati razvijenu krošnju, pa prema tome pojasevi od topola već u 5-oj godini mogu pružati vrlo efikasnu i uspešnu zaštitu. Primer^ radi navodi se podatak da topola serotina može u našim uslovima dostići visinu od 40 m. (Tablice D. Trifunovića, Beograd, 1956). SI.. 1. — Drvoredi topola (P. marilandica) duž ceste Srbobran—Subotica Foto: Ing. N. Simunović, 1964. S obzirom na vreme razvoja krošnje i mehaničku ulogu, ophodnja pojaseva se određuje što duže. Sa dužom ophodnjom istovremene se smanjuje učestalost obnavljanja pojaseva, troškova i prekidi funkcija pojaseva. Od sekcija i sorata topola sa uspehom se mogu gajiti u našim uslovima sledeće sekcije i sorte topola (Podhorski I., Zagreb, 1957; Bura D., Beograd, 1960). |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Strane sekcije i sorte topola: — topola marilandika: P. X euramericana (D) G. cv. marilandica — topola serotina: P. X euramericana (D) G. cv. serotina — robusna topola: P. X euramericana (D) G. cv. robusta — italij. klon 1-154: P. X euramericana (D) G. cv. »1-154« — italij. klon 1-154: P X euramericana (D) G. cv. »1-214« — topola ostia: P. X euramericana (D) G. cv. »Ostia« — istarska topola: P. X euramericana »Istarska« — topola angulata: P. X euramericana (D) G. cv. angulata — Balzamska topola: P. X candicans Ait. Domaće topole: — bela topola — P. alba — siva topola — P. canescens Sm. — bela topola boleana — P. alba L. var. boleana — crna topola tevestina — P. nigra L. var. thevestina i dr. Od pomenutih sorti topola zaštitni pojasevi se mogu podizati, samo od topola tj. »čisti« topolovi pojasevi i komponovati sa drugim vrstama drveća, jasenom, javorom, brestom, bagremom i raznim šibljem. Komparacija visina i drvnih masa Pored topola za podizanje pojaseva mogu se masovno koristiti još bagrem, hrast, javor itd. U odnosu na ove sorte drveća, topola ima izrazita preimućstva u pogledu uzrasta u visinu i prirasta drvnih masa. Do ovog zaključka može se doći kada se uporede podaci za drvorede topola po H. Blume-u (I. Podhorski, Zagreb, 1957), za hrast po tablicama Gerharta, za bagrem po tablicama Z. Feketija, za jasen po Vimenaueru (Šumarski priručnik, Beograd, 1957) i podaci za topole u šumskom uzgoju po H. Hesmeru (Bonn, 1951). Pri komparaciji podataka može se uočiti da su drvne zalihe drvoreda veće od 20—78% od drvnih zaliha u sastojinama već u zavisnosti od boniteta (1. Podhorski, Zagreb, 1957) te da topola II boniteta u 30 godini postiže više od 3 puta veću visinu od hrasta, 1,5 puta veću od bagrema i 2,8 puta od jasena. U odnosu na prirast razlike su još izraženije i stablo topole postiže 291 puta veću masu od hrasta, 3 puta veću od bagrema i 73 puta od jasena. S obzirom na visinski uzrast od 12—15 m u 10-oj godini, topola formira stablo i krošnju već posle pet godina razvoja i efikasno pruža zaštitu mnogo ranije. Visinu topole u 10-oj godini hrast ne dostiže ni u 30-oj godini razvoja. U 10-oj godini bagrem dostiže nešto manju visinu od topole, ali u 30-oj godini znatno zaostaje za topolom, a jasen pogotovo. Podaci prirasta i drvnih masa pokazuju da topole daju ekonomske efekte mnogo ranije i veće od drugih vrsta drveća. Svi ovi podaci pokazuju, utiču i nalažu da se pri podizanju pojaseva forsira i što više koristi topola i izborom odgovarajućih sekcija i sorata osigura masovna primena. Negu topolovih pojaseva Pri podizanju pojaseva postavlja se redovno zadatak iz ekonomskih razloga, da pojasevi što brže rastu u visinu kako bi što ranije i na što većoj povr |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 69 <-- 69 --> PDF |
šini zaštitno delovali. Postavljeni zadatak, pojasevi od topola mogu postići jedino ako su vitalni, napredni i zdravi. Ovi zahtevi se mogu postići pored korišćenja kvalitetnog sadnog materijala još i doslednom primenom agnkulturnih radova i mera nege i zaštite pojaseva. Praktično za negu topolovih pojaseva moraju se primenjivati iste mere kao i za intenzivne kulture i plantaže topola. Jedino orezivanje debla od grana ima svojih specifičnosti. Mehanička uloga krošnje da trenjem smanjuje brzinu vetra zahteva omogućavanja merama nege razvijanje krošnje maksimalnih dimenzija. Pomenuti cilj zahteva poseban postupak pri orezivanju debla od grana imajući u vidu formiranje pogodne krošnje i habitusa. Pri plantažnom uzgoju topola teži se orezivanjem grana dobijanje maksimalne visine debla bez grana i čvorova radi proizvodnje visokokvalitetnih drvnih sortimenata sa oblikom krošnje približno kvadratnog oblika. (Crtež la). Pri uzgoju topola u pojasevima s obzirom na potrebe mehaničke uloge krošnje orezivanjem grana se osigurava maksimalan razvoj krošnje tj. da bude što duža, orezujući grane u donjem delu koliko je potrebno za prolaz mehanizacije, ljudi, stoke itd., odnosno do visine 2—2,5 m. (Crtež lb i lc). Orezivanjem grana za svrhe funkcije pojaseva teži se da raspored grana i lisne mase bude ravnomerno raspoređen na celoj visini krošnje i da se osigura ravnomerna poroznost i prolaz vazdušnih masa kroz krošnju (crtež lc). Među- Crtež 1: Idealni oblici krošnji topola a) plantažni uzgoj; b) i c) zaštitni pojasevi tim, energija vetra raste sa visinom, i u tom slučaju deltoidni oblik razvoja krošnje ima prednost (crtež lb). Pomenuto ekonomisanje razvojem krošnje može se primeniti u drvoredima i linijskim zasadima, međutim u pojasevima od dva, tri i više redova orezivanje debla od grana se mora prilagoditi konstrukciji pojaseva imajući uvek u vidu potreban vertikalno ravnomeran raspored lisne i drvne mase i proizvodnju kvalitene drvne mase i sortimenata. Orezivanje debla od grana sa ciljem da se formira pogodnija krošnja potrebna pojasevima nazvaćemo korekcionim jer se praktično vrši korekcija prirodnog razvoja krošnje i otsecaju grane koje bi vršile deformacije krošnje u odnosu na potrebe pojaseva. Pri nezi višerednih pojaseva primenjivaće se orezivanje debla od grana vremenski i tehnički kao i u plantažama i intenzivnim kulturama topola. Ova orezivanja će se nazvati normalnim (»klasičnim«) orezivanjem debla od grana. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 70 <-- 70 --> PDF |
Vremenski period korekcionih orezivanja zavisan je od energije razvoja grana odnosno od sekcije i sorte topola, boniteta itd. Korekciona orezivanja bi počela krajem druge vegetacije a kasnije približno svake 2—3 godine do 15 godine starosti. Naučna ispitivanja (po Panfilovu, Negeliju) i praktična iskustva su ustanovila uzimajući u obzir kompleksni efekat uticaja pojaseva, da propusni i ažurni pojasevi najpovoljnije deluju na vetar. (Albenski A. V. i dr., Moskva, 1956; Hilff H. H. Hamburg, 1962; Bodrov V. A , Moskva, 1961). Ažurni pojasevi propuštaju ravnomerno vazdušne mase od vrha pojasa do zemlje, propusni pojasevi pak propuštaju vetar u zoni debla dok u zoni krošnje su nepropusni ili slabo propusni (do 25%). Praktično danas se s obzirom na razvoj krošnje podižu i preporučuju pojasevi u poljoprivredi 1—3 reda (Udačina S. A., Moskva, 1962). U našim uslovima s obzirom na nivo poljoprivrede bi se iz potrebe ekonomisanja proizvodnim poljoprivrednim površinama podizali pojasevi od 1—3 reda topola. Negovanje pojaseva je kompleksan, specifičan i odgovoran posao. Radi uzorka i objašnjenja dati su na crtežima šematski prikazi idealnih profila pojaseva i krošnji od dva i više redova. U drvoredima najpogodniji oblik krošnje (habitus) je deltoidnog oblika (crtež la), dok su u linijskim zasadima (od dva reda) najpogodniji habitusi pravougaoni (crtež 2a, b). Od vidova orezivanja debla od grana primenili bi se korekciona i normalna. Crtež 2: Šema razvoja krošnji dvorednih pojaseva Tehničko orezivanje grana i formiranje krošnje u trorednim, četvororednim bi bila slična. Ivični redovi bi se negovali sa što višom krošnjom dok unutrašnji redovi bi se negovali kao u plantažama tj. kao i u industrijskoj proizvodnji. (Crtež 3a, 4a). U zavisnosti od zadržavanja snega, praha, energije vetra Crtež 3: Šema razvoja krošnji trorednih pojaseva |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 71 <-- 71 --> PDF |
itd. (namene) mogu se prva dva reda sa jedne strane negovati sa što većom krošnjom a ostala dva reda sa što dužim deblom bez grana. U ovim slučajevima primenili bi se kombinovani vidovi orezivanja korekcioni i normalni. Crtež 4: Šema razvoja krošnji četvororednih pojaseva Pri kompoziciji i komponovanju pojaseva od topola, šiblja i drveća nižeg rasta treba ekonomisati sa razvojem krošnji tako da ceo´ vertikalni profil bude pokriven lisnom i drvnom masom gustine srazmerne energiji vetra i približno kako je šematski prikazano (crtež 5a-e). Primenjivala bi se korekciona i normalna orezivanja debla od grana. Crtež 5: Šema razvoja krošnji pojaseva od topola, drveća nižeg uzrasta i šiblja (dvoetažni i troetažni pojasevi) Navedena tehnika nege i oblikovanja vertikalnog profila pojaseva i krošnji topola ima za cilj postizanje najpovoljnijeg efekta na zadržavanje i smanjenje brzine vetra i proizvodnje maksimalne kvalitetne drvne mase. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 72 <-- 72 --> PDF |
Ophodnja pojaseva od topola Određivanje ophodnje pojaseva od topola pored nege zahteva posebnu pažnju. Topole sa starošću, isto kao i druge vrste drveća, razvijaju sve veću krošnju i pri funkciji u pojasevima sa starošću je sve povoljniji mehanički efekat. Ova činjenica nalaže da se iskoriste biološke odlike dugovečnosti topola i da se ophodnje pojaseva prilagode starosnim odlikama topola s ciljem da se najpovoljniji mehanički uticaj iskoristi što duže. Pri razmatranju problema ophodnje mora se imati u vidu da je sa fiziološkom zrelošću povezana pojava okružljivosti, smeđenja, pojava truleži i brzo propadanje stabala odnosno kvaliteta drveta i vrednosti drvne mase. Spoljne manifestacije fiziološke zrelosti u vidu sušenja grana i dr. se javljaju u vreme kada se procesi truleži i drugi vidovi propadanja vrednosti drvne mase porimi izrazito štetne oblike i razmere. Zato pri određivanju ophodnje mora se voditi računa kako o potrebi efekta mehaničkog delovanja tako isto i o vrednosti drvne mase jer u masovnom uzgoju pojaseva od topola drvna masa daje značajne materijalne vrednosti. Ophodnja mora biti racionalna, ekonomična i da najcelishodnije zadovolji fizičko-ekonomske uslove uzgoja pojaseva od topola. Razne sorte topola doživljavaju razne dužine starosti. Jedna te ista sorta doživi veću starost na boljim i manju na lošijim zemljištima. Npr. bela domaća topola na dobrim zemljištima doživi starost i preko 50 godina. U šumskom uzgoju topole dostižu starost od 50 godina i više i visinu preko 40 m. (H. Ajzenrajh, Moskva, 1951; Guinier Ph. i sar., Rim, 1956). Pojedini primerci topola doživeli su i vrlo dugu starost veću od 100 godina (139) i srazmerno daju vrlo velike drvne mase. (Guinier Ph. i dr., Rim, 1956; Podhorski I., Zagreb, 1957). Prihodno-prinosne tablice topola za prirodne i veslačke formacije obrađuju elemente masa i visina za topole stare 40 i 50 godina (HesmerH., Bonn, 1951 i lit. 18). Dinamika prirasta topola je vremenski vrlo različita. Italijanski klon 1-214 npr. dostiže najviši tekući prirast od 6—10 godina (M. Prevosto, Rim, 1965), topole robusna i marilandika od 12—18 godina. Topole serotina i regenerate rastu sporije u mladosti a kasnije sve brže do starosti od 35—40 godina (Guinier Ph. i dr., Rim, 1956) itd. Pojava da topole mogu doživeti dugi vek potvrđuje da se ophodnja pojaseva može predvideti mnogo duže od ophodnje (15—20 god.) namenjene industrijskoj proizvodnji drvnih masa u plantažama i intenzivnim kulturama tj. u trajanju od 25—35 godina pa i duže. Ukratko rečeno dužina ophodnje zavisna je od sorte topola, bioloških osobina sorata, ekoloških i edafskih uslova, od mera nege pojaseva, cene drveta na tržištu itd. Zato se pri određivanju ophodnje pojaseva moraju uzeti u obzir kompleksno svi pomenuti faktori i uslovi. Zaključak Na području Jugoslavije u vetrovitim oblastima prema klimatskim i edafskim uslovima i broju sorti koje se mogu negovati topole se mogu masovno koristiti za podizanje šumskih pojaseva. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 73 <-- 73 --> PDF |
Topole poseduju vrlo pogodne fizičke odlike tj. otpornost od vetroizvala i vetroloma, razvijaju snažnu krošnju, dostižu znatne visine, brzo rastu, dugovečne su, poseduju osobine koje omogućavaju da uspešno deluju od rane mladosti u dugom intervalu na smanjenje energije vetra. Pored fizičkih odlika uzgoj topola je vrlo ekonomičan jer daje korisnu drvnu masu i postižu se znatne zalihe po 1 ha. Upoređen vremenski prirast i prirast mase topola sa prirastom hrasta, bagrema i jasena topola ima apsolutna preimućstva. Topole imaju izraženu plastičnost što se manifestuje u brojnosti sorti koje se mogu uzgajati i masovnosti primene. Radi postizanja, pored maksimalnog fizičkog utecaja na smanjenje energije vetra i proizvodnje kvalitetne mase, orezivanju debla od grana mora se posvetiti ozbiljna pažnja i ekonomisati sa razvojem krošnji na najracionalniji način. Pri nezi pojaseva primenjavala bi se korekciona i normalna orezivanja debla od grana. Isto tako s obzirom na potrebu što ekonomičniieg i dužeg korišćenja sposobnosti smanjenja energije vetra i proizvodnje drvne mase i ophodnja se mora prilagoditi i odrediti najracionalnija i da zadovolji fizičko-ekonomske zahteve i potrebe. LITERATURA 1. Albe n sk i A. V., Ni k i ti n P. D. i dr.: Agrolesomelioratija, Moskva, 1956. 2. AizenTaj h H.: Bystrorastuscie derevesnye porody (prevod na ruski). Moskva, 1959. 3. B e s a r o b e v S. F., A d r i j a n o v S. N.: Lesnye zascitnye nasaždenija, Moskva. 1963. 4. Bodro v B. A.: Lesnaja melioracija, Moskva, 1961. 5. Bunuševa c T.: Gajenje šuma, Beograd, 1951. 6. Buradin g D.: Plantaže topola sa poljoprivrednim međukulturama, Beograd, 1960. 7. Gladiševskiil . I.: Poljozaštitni šumski pojasevi (prevod), Beograd, 1949. 8. G u i n i e r Ph., Fönten R. G., P o u r t e J. i dr.: Les peupliers dans le production du bois et l´utilisation des terres ,Rome, 1956 (prevod, Beograd, 1959). 9. Hesme r Dr. H.: Das Pappelbuch, Bonn, 1951. 10. Hilf H. H.: Wirksamer Windschutz, Reinbeck, 1960. 11. Hil f H. H.: Die Holzzucht (Heft 1/2), Hamburg, 1962. 12. Kor o tu n A. M.: Agrotehnika polezascitnyh lesnyh nasaždenij v orosaemyh rajonah Uzbekistana, Taškent, 1956. 13. Mazek-Fijal a K.: Grundlagen und Ergebniss des niederösterreichischen Bodenschutzes als Landgestalter, Klosterneuburg, 1964. 14. Podhorsk i I.: Uzgoj topola u drvoredima van šume, Zagreb, 1957 (Topola 3, Beograd, 1957). 15. Prevost o M.: L´accrescimento del pioppo curamericano 1-214 nei diversi ambienti della pipnurra Lombardo — Piemontese in relazione alia spoziatura e al turno, Roma, 1965. 16. Rizi k ov F. D.: Vlijanie polezascitnyh polos na urožaj selskohozjajstvenyh kultur. Moskva, 1963. 17. Trifunovi ć D.: Tabele drvnih masa dubećih drveta topole, Beograd, 1956. 18. Šumarsko društvo NR Srbije (urednik D. Simeunović) — Šumarski priručnik za inžinjere, Beograd, 1957. 19. Ud a čin a S. A.: Zemleustroitel´noe proektirovanie, Moskva, 1962. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1967 str. 74 <-- 74 --> PDF |
EIGENSCHAFTEN UND ANWENDUNG DER PAPPEL IN DER ANLAGE DER WINDSCHUTZSTREIFEN Zusammenfassung In den windigen Regionen Jugoslawiens und mit Rücksicht auf die klimatischen und edaphischen Verhältnisse sowie auf die Anzahl der Sorten können die Pappeln für die Begründung der Schutzstreifen massenhaft benutzt werden. Die Pappeln besitzen sehr günstige natürliche Eigenschaften, d. h. eine Resistenz gegen Windfall- und Bruch, entwickeln eine starke Baumrkone, erreichen beträchtliche Stammhöhen, sind raschwüchsig und langlebig, wodurch ermöglicht ist, dass sie vom frühen Jugendstadium an in einem langfristigen Intervall auf die Verminderung der Windstärke wirken. Ausser dieser natürlichen Eigenschaften ist die Kultivierung der Pappeln sehr wirtschaftlich, da sie nützliche Holzmasse und einen beträchtlichen Holzvorrat erzeugen. In Bezug auf ihren Höhen- und Massenzuwachs ist die Pappel der Eiche, Robinie und Esche weit überlegen. Pappeln besitzen eine ausgeprägte Plastizität, was im Reichtum der Sorten, die anbauwürdig und massenhaft anwendbar sind sich offenbart. Zwecks Erreichnung — neben des maximalen Einflusses auf die Verminderung der Windstärke — auch einer qualitätsmässigen Holzerzeugung, muss auf die Ästung der Stämme entsprechende Aufmerksamkeit gerichtet und die Entwicklung der Baumkronen auf die rationellste Weise gepflegt werden. Während der Pflege der Windschutzstreifen soll eine schaftverbessernde und normale Ästung der Stämme vorgenommen werden. Ebenso, mit Rücksicht auf die Forderung einer möglichst wirtschaftlichen und langfristigen Ausnützung des Vermögens zur Verminderung der Windstärke, muss auch die Holzproduktion und Umtriebszeit diesen Erfordernissen angepasst und die rationellsten Pflegemassnahmen bestimmt werden, um den ökologisch-wirtschaftlichen Forderungen und Bedürfnissen nachzukommen. |