DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 62 <-- 62 --> PDF |
BIOLOGIJA KLIJANJA POLENA PINUS PEUCE GRIS. U LABORATORIJSKIM USLOVIMA (»IN VITRO«) Inž. NIKO POPNIKOLA Polen šumskog drveća, predviđen za veštačku hibridizaciju u cilju dobijanja hibridnog semena, treba da ima visok procenat klijavosti. Samo potpuno živi polen može dati potpuno´ zadovoljavajuće rezultate tokom ukrštanja. Radi toga, vrlo je važno da se pre kontrolisanog oprašivanja utvrdi kakav je procenat klijavosti polena dotične vrste. Prilikom udaljene unutarvrsne hibridizacije (a rede i prilikom međuvrsne), treba tačno proračunati rok koji je potreban da se pripremi polen roditeljske biljke za potrebe oprašivanja. Kao po pravilu, preporučuje se da se hibridizacija izvrši sa sveže sakupljenim polenom. Međutim, takvih se uslova ne možemo uvek pridržavati, te smo više puta iz objektivnih razloga prinuđeni đa radimo sa polenom koji je čuvan više dana ili meseci. U takvim slučajevima provera klijavosti polena je neophodna, jer pre prelaska na skupoceni rad veštačkog oprašivanja treba pouzdano utvrditi da li je polen sposoban za oplođivanje ili ne. Procenat klijavosti polena moguće je utvrditi u laboratorijskim uslovima na veštačkoj sredini. S obzirom da se u posleđnje vreme obraća sve veća pažnja hibridizaciji petoigličastih vrsta borova, mi smo posebnu pažnju obratili ispitivanju procenta klijavosti polena naše autohtone molike (Pinus peuce Gris.). METODIKA ISTRAŽIVANJA Radi ispitivanja klijavosti polena molike obrasci su sakupljeni sa planine Perister, po dva stabala sa tri lokaliteta. Na taj način ukupno je ispitivan polen sa šest stabala, starosti 40—60 godina čija se visina kretala od 12—18 metara a prsni prečnik od 24—32 sm. Grane sa muškim cvetovima bile su odrezane od matičnog stabla neposredno pre oprašivanja cvetova. Tako odrezane grane stavljene su u vodu u laboratoriji, a posle dva do tri dana sa njih je sakupljen polen. U cilju proučavanja klijavosti polena Pinus peuce u laboratorijskim uslovima (»in vitro«) u 1967 godini mi smo postavili tri ogleda na promenljivoj — sobnoj temperaturi. I. Ogled . Klijanje polena na promenljivoj sobnoj temperaturi s kolebanjem od 15 (noću) do 25° C (danju), pri promenljivoj i razređenoj svetlosti. Polen je bio posejan na 1%, 3%, 5´%, 10%, 15%, 20% i 25%-om rastvoru glikoze, na visećoj kapljici u specijalnim udubljenim staklima i u vlažnoj sredini. II. Ogled . Uslovi u ovom ogledu su potpuno isti kao i u prvom ogledu, samo što je u ovom slučaju iskorišćen rastvor istih koncentracija ali svakoj cd njih je pridodat 2% rastvor agara. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 63 <-- 63 --> PDF |
III. Ogled . Umesto specijalnih udubljenih stakala polen je u ovom ogledu bio posejan na visećoj kapljici, ali u Petri-šoljama. Upotrebljena je ista sredina za klijanje kao u prvom ogledu. Radi dobij an ja što potpunijih podataka, svaki ogled je bio ponavljan po tri puta. Za klijanje polena na promenlj ivo j-sobnoj temperaturi (a ne na stalnoj temperaturi u eksikatoru), mi smo se odlučili iz razloga što su takvi uslovi mnogo bliži onim uslovima gde u prirodi klija polen molike. U prirodi periodska danonoćna kolebanja temperature i izmene intenziteta osvetlanja izraženo je mnogo jače. Proklijali polen smo prebrojavali posle prvog, zatim drugog, trećeg, četvrtog, petog i šestog dana. Za svaki ogled vršena su tri osmatranja (u tri vidna polja mikroskopa) i od njih je proračunavan prošek proklijalih polenovih zrna. Pri tome, u vidnom polju mikroskopa sva zrna su bila razdeljena na dve grupe: proklijala i uopšte neproklijala. Procenat proklijalog polena proračunat je po formuli: a X 100 (a + B) gde je a — količina proklijalog polena; B — količina neproklijalog polena, i a + B — celokupna količina polena u vidnom polju mikroskopa. Da bi se stekla bolja orijentacija o opštoj klimatskoj karakteristici planine Peristera, u tabeli 1 prezentirani su ti podaci. Stanica srednje mesečne vrednosti za mesec Tabela 1. PERISTER I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Temperatura ° C —2.3 —1.6 2.5 7.2 11.0 15.3 18.7 18.0 15.1 10.0 4.6 0.1 Padavine mm 84.7 66.0 71.0 36.0 83.7 51.2 18.0 26.8 36.2 113.1 130.7 58.Ü REZULTATI ISTRAŽIVANJA Cilj naših istraživanja je, pored ostalog, bio da se utvrdi koja koncentracija glikoze ili glikoze plus agara najbolje odgovara za klijanje polena molike; kako utiče temperatura na tok klijanja polena; dali polen molike klija bolje u specijalno udubljenim staklima ili u običnim Petri-šoljama; kakva je energija klijanja u toku pojedinih dana itd. Razmotrićemo posebno svaki od navedenih zadataka. a) To k kl i j a nj a na sobno j temp eraturi, pri razlicitim koncent racijama rastvora. Prosečni rezultati klijanja polena u I. ogledu Tabela 2. Podloga energija klijanja u toku 1 dana 2 dana 3 dana 4 dana !5 dana 6 dana l1´/» glikoza 10.00 13.42 20.89 26.15 27.77 36.37 3%. 35.13 42.12 47.32 48.05 49.12 511/» » 7.01 15.01 36.76 40.19 43.02 45.48 10%) 11.70 19.02 37.97 49.47 56.59 59.77 15´Vo » 8.31 9.00 9.00 10.16 10.83 2ÖV» » 2.85 29°/o 13.00 29.82 45.80 51.30 56.25 60.70 Prosečno: 10.42 20.11 32.09 37.23 40.30 44.18 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Prosečni rezultati klijanja u II. ogledu Tabela 3. Podloga 1 dana energija kli 2 dana 3 dana janja u toku 4 dana 5 dana 6 dana ll8/o glikoza + 27« agar 3ö/o » » S°/o » » lÖVo » » 11.70 Y.60 3.00 30.00 6.50 28.00 5.00 46.00 19.50 32.00 6.50 55.50 25.50 36.50 6.50 71.00 27.50 49.50 9.50 78.00 31.00 50.00 19Vo20:)/o25´´Vi) » » » » » » 2.00 9.70 15.00 7.00 25.50 15.00 40.00 31.50 18.00 41.00 53.50 23.00 52.50 57.50 29.00 53.50 65.00 Prosečno: 7.07 16.42 27.00 33.78 41.80 45.42 Prosečni rezultati klijanja u 1[II. ogledu Tabela 4. Podloga 1 dana energija kli 2 dana 3 dana janja u toku 4 dana 5 dana 6 dana l-Vo glikoza + 2(l/o agar 3f/e » » 5is/o » » lOVo » » 2.85 7.69 2.80 2.90 3.41 8.00 5.10 5.10 4.30 9.09 6.90 5.50 4.42 9.80 8.00 6.10 4.60 9.95 13.00 6.50 4.80 10.50 14.00 6.70 15:Vo » » 2.90 5.80 6.40 7.00 7.50 7.80 2Ö°/o25"J/o » » » » 5.00 5.00 9.50 15.30 15.50 Prosečno: 3.24 5.35 6.19 7.46 9.47 9.88 Kod sva tri ogleda, u većini slučajeva još u toku prvog dana, primetili smo znatno isturanje trbuha zidova polenovih zrna. Kada se to uveličavalo primerno za 1/2 od širine tela polena, formirala se je polenova cev u kojoj se premeštalo deo sadržaja iz zrna To je u stvari stanje proklijalih polena. Više puta smo uočili da se na jednom istom zrnu polena formiraju po dve polenove cevi (spreda i pozadi). Dužina polenovih cevi je bila različita, ali u većini slučajeva bila je za dva puta duža on širine tela, a rede za tri i četiri puta. Iz prezentiranih podataka u tabelama II, III i IV, odmah pada u oči da su najbolji rezultati postignuti u II ogledu (razne koncentracije glikoze + 2´% rastvor agara), kod koga -je u prošeku proklijalo 45,42% polenovih zrnaca. Interesantno je kod ovog ogleda to, da je najveći procenat proklijalog polena (78%) zapažen na koncentraciji rastvora od 3% glikoze + 2% agara, a najmanji (9.5%) na koncentraciji cd 1% glikoze + 2% agara. Od ukupno ispitanih polenova sakupljenih sa 6 stabala, najmanje je klijalo (2%) stablo 2, a najviše (88[%) stablo 3. Valja istaći da je polen sa stabla 2 klijao samo na 1% glikozi + 2",o agarom, dok na svim ostalim koncentracijama uopšte nije klijao. Obzirom da je prosečni rezultat klijanja polenovih zrnaca molike za sva stabla i sve koncentracije glikoze + agara u II ogledu 45.42%, ovaj se prošek može uzeti kao kakva granica i da sve vrednosti koje idu iznad njega možemo smatrati (za konkretni slučaj) kao povoljne, a one ispod njega kao nepovoljne. U lom slučaju, u drugom ogledu kao najpovoljnija koncentracija može se smatrati rastvor 3% glikoze + 2% ager (nroklijalo 78% polenovih zrnaca); zatim 25% glikoze + 2% agar (65.0%), 20% glikoza + 2% agar (53.5%) i 10% gli |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 65 <-- 65 --> PDF |
koza + 2% agar (59%). Koncentracije rastvora od 1%, 5% i 15% glikoze 42´% agara daju vrednosti ispod prošeka, i njih u toku daljeg rada treba izbjegavati. Skoro, identične rezultate daje i rastvor glikoze, bez primese agara, u I. ogledu (prosečni rezultat klijanja iznosi 44.18%). U ovom ogledu polen sakupljen sa stabla 2 nije klijao na 15%, 20% i 25%-om rastvoru glikoze, a polen sa stabla 3 na 1%, 5%, 15´% i 20%-om rastvoru glikoze. Polen sa stabla 4 nije klijao samo na 1% i 20[%-om rastvoru glikoze. Interesantno je da na 20´%-om rastvoru nije uopšte proklijao ni jedan polen, osim neznatne količine polena sa stabla 4 i 5, i to samo 6 (poslednjeg) dana u toku ogleda. Od svih stabala i od svih primenjenih koncentracija rastvora, najniži procenat klijanja (6.52%) zapažen je na 5% koncentraciji rastvora glikoze kod stabla 2, a najveći isto na 5%-om rastvoru glikoze, samo kod stabla 1. Iz prosečnih rezultata klijanja polena u tabeli 3. može se videti da je najveći procenat (60.7%) proklijalih polenovih zrna primećen na koncentraciji od 25%-om rastvoru glikoze, a najmanji (10.83%) na koncentraciji od 15% glikoze. Ako se prošek proklijalih polenovih zrnaca od 44.18%, koliko je u prošeku proklijalo u toku svih 6 dana u I. ogledu, uzme kao granica, onda iznad ovog procenta najbolje rezultate (60.7%) je dala 25%-na koncentracija glikoze, zatim (59.77%) rastvor od 10%-ne glikoze, pa (49.12%) 3%-ni rastvor glikoze i (45.48%) 5%-ni rastvor glikoze. Vrednosti ispod prošeka daju koncentracije glikoze od 1´%, 15% i 20% U III. ogledu dobiveni su najgori rezultati, što nas navodi na zaključak da metođ u Petri-šoljama (na visećoj kaplji na ravnom staklu) treba izbegavati. U toku ogleda polen sa stabla 5 nije uopšte klijao na 25%-oj koncentraciji rastvora glikoze + 2% agar. U ovom ogledu polen je najviše klijao na 20%-om rastvoru glikoze + 2% agar (15.50%), zatim na 5%-om rastvoru (14%) Slika 1. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 66 <-- 66 --> PDF |
i na 3´%-om rastvoru (10.50%). Prošek klijanja u ovom rastvoru iznosi 9.88%, što predstavlja veoma nisku vrednost. b) Uticaj temperature, režima osvetljavanja i vlage na proces klijanja polena. U našim ogledima koji su vršeni isključivo na promenljivoj (sobnoj) temperaturi, klijanje se je odvijalo sporije nego što bi to bio slučaj kada bi se radilo< na nepromenljivoj temperaturi u termostatu. 20—25´% zrnaca formira polenovu cev počev od drugog dana, i taj se proces produžava sve do šestog dana. To nam govori da od uslova koji povoljno utiču na klijanje polena, na prvom mestu treba uzeti smanjenu količinu toplote i kolebanje temperature (u našem se ogledu sobna temperatura kretala od 15 do 25° C), a i svetlost je isto tako zavisila od doba dana odnosno od toga dali je vreme bilo vedro ili oblačno. Takav režim je potpomagao formiranje polenovih cevi kod većine polenovih zrnaca, i pored toga što je tok klijanja bio nešto sporiji. Može se reći da povećanje temperature sredine stimulira razmenu procesa u živoj ćeliji, i na taj način ubrzava proces klijanja. Povećanje temperature do 25° C i nešto više u uslovima planine Perister, u vreme oprašivanja molike i klijanje mikrospora, dešava se vrlo retko. Iz tabele 1. vidi se da se u to vreme srednja mesečna temperatura kreće oko 15.3°, a srednja dnevna temperatura u tom periodu je oko 12—18° i samo u podne — u toku 2—4 časova — ona se penje na cea 20—25°. Višak topline u našim ogledima navodi na to, da manji deo polenovih zrnaca ne izdržava duži uticaj visoke temperature i gine, ili gubi sposobnost klijanja još tokom bubrenja ili u procesu klijanja. Izneseni podaci u tabelama odnose se na klijanje polenovih zrnaca u vlažnoj sredini. Praktično, pod pokrivnim staklima — kakav je u stvari bio slučaj u našim ogledima — isparavanje se skoro u potpunosti prekraćuje i rastvor skoro čitavo vreme ostaje na istom nivou koncentracije. Vrlo je verovatno da je i temperatura u takvim slučajevima nešto veća, nego što bi to bio slučaj kada bi se radilo sa otvorenim staklima. Sve to nije moglo da unekoliko ne uspori i smanji proces klijanja. U toku ogleda uticaj temperature se sjedinjuje sa prisustvom osvetljenja i deluju kombinovano, na taj način što se posude sa posejanim polenom nalaze na osvetijenom prostoru u sobi. Prilikom kolebanja sobne temperature od 12—16° primećuje se pojava gljiva, naročito u slučajevima kada se je radilo bez posebnih udubljenih stakala, koje isprepliću i razlazu polenova zrna. Kod temperature od oko 20—25° procenat proklijalih polenovih zrnaca je znatno veći (40—80%). Prema tome kao optimalnu sobnu temperaturu za klijanje polenovih zrnaca molike može se smatrati ona između 20—25° C, jer se na ovoj temperaturi količina proklijalih zrnaca povećava za 2—4 puta u prošeku. c) Energija klijanja u toku pojedinih dana. Najveći deo polenovih zrnaca uglavnom klija posle 48 časova nakon setve, odnosno počevši od drugog dana. Iz grafikona 1, 2 i 3 to se najbolje može utvrditi. Tako, u I ogledu u toku drugog dana je proklijalo za 5% više polena u odnosu na prvi dan; trećeg dana za 11.98% više u odnosu na drugi dan; četvrtog dana za 5.14% više u odnosu na treći dan, a poslednjeg dana 3% više u odnosu na peti dan. I u II. ogledu situacija je istovetna, a najveći procenat klijanja je zapažen (15.3%) između drugog i trećeg dana, dok je najmanji (3.62%) između pe 64 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 67 <-- 67 --> PDF |
tog i šestog dana. Izvesno odstupanje u odnosu na prvi i drugi ogled imamo kod III. ogleda. Kod poslednjeg je intenzitet klijanja izgleda bio najjači između prvog i drugog dana (2.11%) i između četvrtog i petog dana (2.01´%). Prema tome, karakteristično je da je energija klijanja osim malog izuzetka u III. ogledu — najveća između drugog i trećeg dana posle postavljanja ogleda. Posle trećeg dana ona se osetno smanjuje, da bi se poslednjeg (šestog) dana svela na minimum. Naime, posle trećeg dana procenat klijanja se sasvim blago povećava, i taj se blagi porast zadržava do kraja eksperimenta. OG.LtD IH. EWtH-aUA HUJArOA U POJEEi^lM PAn oauEB ni ^ » b 1l 1° Grafikoni 1—6 DISKUSIJA Određivanje klijavosti polena šumskog drveća ima veliku ulogu za krajnji uspeh kontrolisanog oprašivanja. To se pitanje naročito potencira kada se sakupljeni svezi polen ne upotrebljava odmah, ili kada se radi sa polenom dobivenim iz udaljenih krajeva, pa je količina mala a treba da protekne dosta vremena dok se isti dobije. Takvi su slučajevi veoma česti u praksi selekcioiiera. Polen borova, kao i većine drugih biljaka počinje klijati veoma brzo. Prilikom postavljanja ogleda za klijanje polena »in vitro«, neophodno je da se |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 68 <-- 68 --> PDF |
prvo svestrano ocene uslovi pod kojima određena vrsta klija, a tek posle toga da se odabere metod koji najbolje odgovara za dotičnu vrstu. Dosta istraživača koji su radili sa polenom četinarskih vrsta drveća, nisu obraćali dovoljnu pažnju na izbor temperaturnog režima, režim svetlosti i vlažnosti, izboru najpogodnijeg rastvora za klijanje itsl. 1. O pitanju izbora naj podesni j eg rastvora za klijanje različiti autori za različite vrste roda Pinus preporučuju i različite vrste podloga i koncentracija za klijanje polena. Tako, Aljbenski (1) za klijanje polena Pinus silvestris preporučuje 20—30",u-ni rastvor saharoze, kome je pridodato 1",o-ni rastvor agara. Makov-Dotarinov (6) preporučuju kao najbolju podlogu za klijanje polena Pinus silvestris 10", o-ni rastvor saharoze + 0.75%-ni rastvor agara, a može se upotrebiti i čista destilirana voda. Jablokov (7) smatra da za razne vrste roda Pmus treba upotrebiti različite koncentracije rastvora saharoze, jer svaka vrsta iziskuje različite uslove. Lehotsky (10) je polen Pinus ponderosa. Pinus silvestris i Pinus atrobus a stavio aa klija na 0.1—0.01´´´o-nom rastvoru peroksida (1.13—0.11 gr. H2O2 na 1 1 vode) i dobio dobre rezultate. Upotrebljavajući isključivo rastvor glikoze, za klijanje polena Pinus silvestris, Mamaev (11) je dobio rezultate i do 83%. Nekrasova (12) za klijanje polena belog bora preporučuje 30% rastvor saharoze + 2%-ni rastvor agara. Chira (16) je kao najpodesniji rastvor za klijanje polena Pinus edulis utvrdio 1´% agar + 2%-ni rastvor saharoze i 0.01", 0 borne kiseline. Istini za volju treba istaći da su svi navedeni autori radili sa drugim vrstama iz roda Pinus, ali ni kod jednog nismo sreli konkretne podatke o molici. Nemajući nikakva iskustva sa klijanjem polena molike, mi smo isprobali klijanje polena na podlozi glikoze u koncentraciji 1´%, 3%, 5%, 10" 0, 15%, 20%) i 25% na specijalnim udubljenim staklima, i na visećoj kapljici i vlažnoj sredini; zatim iste koncentracije glikoze sa dodatkom svakoj od navedenih koncentracija 2% agara — isto tako u specijalnim udubljenim staklima, i iste koncentracije kao i u II ogledu, samo su umestO´ specijalnih udubljenih stakala bile upotrebi jene Petri-šolje. Polen molike najbolje je klijao u drugom ogledu (glikoza + agar), a najpodesnije koncentracije bile su 3%, 25%, 20% i 10%-ni rastvor glikoze + 2%-ni agar. Skoro identične rezultate dobili smo i prilikom upotrebe samo rastvora glikoze, i to pri 25%, 10%, 3´% i 5% rastvoru glikoze. Najslabiji rezultati dobiveni su u slučajevima kada smo umesto specijalnih udubljenih stakala upotrebili Petri-šolje. Naravno, započete oglede treba nadalje produžiti i proširiti. Pored pomenutih rastvora i koncentracija, vrlo korisno´ bi bilo da se upotrebe i različite koncentracije saharoze, riboze, galaktoze, riboze, arbitoze, fruktoze, a da se kao stimulansi uz njih dodaju manje doze agara, borne kiseline, nikotinske kiseline, giberalina i si.. Na osnovu literaturnih podataka može se pretpostaviti da će neke od navedenih kombinacija stimulirati klijanje polena molike u većem procentu. 2. Jedan od osnovnih faktora sredine koji stimulira klijanje polena, nesumnjivo jeste toplotni faktor. Većina autora [Duffild (5), Dakov-Dobrinov (6), Worslley (3, 4), Kantor-Pospišil (8), Kotelova-Ljubarskaja (9), Lehotsky (10), Pjatnickij (13), Pospišil (14) i Chira (16)], preporučuju da će polen različitih borova najbolje klijati na nepromenljivoj temperaturi — u termostatu — na temperaturi koja se kreće između 25—30°. Chira (16) za polen Pinus edulis preporučuje kao optimalnu temperaturu 20° C. Nekrasova (12) je utvrdila da |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 69 <-- 69 --> PDF |
polen belog bora može delimično klijati na sobnoj temperaturi od 15° C. Mamaev (11) je vršio komparativna istraživanja. Naime, on je polen belog bora pose jao da klija na sobnoj temperaturi i u termostatu na temperaturi od 29— 30° C. Kod njega je na kraju šestog dana (koliko je trajao ogled) bolje proklijao polen na sobnoj temperaturi, gde je temperatura varirala od 15 (noću) do 25° (danju). Mi smo proučavanju klijanja molike prišli isključivo na sobnoj temperaturi, gde se ona kolebala između 15—25° C. I pored toga što su polenova zrna u toku prva dva dana klijala znatno sporije (u prošeku oko 25% od ukupne količine), na kraju ogleda procenat proklijalih polenovih zrnaca je sasvim zadovoljavajući. Toplotni faktor ima direktnu vezu sa brzinom klijanja polena. Tako, povećanje toplotnog gradijenta od 15—20°, a zatim i do 25" C, svakog puta je stimulirao povećanje energije klijanja polena. Na osnovu ovoga može se pretpostaviti da u prirodnim uslovima polen molike znatno brže klija u podnevnim časovima i nešto kasnije, jer je temperatura u tim časovima veća i kao rezultat toga ženski i muški cvetovi više se otvaraju. Dalja istraživanja treba da se vrše komparativno, to jest da se ogledi postave istovremeno i na sobnoj — promjenljivoj temperaturi, kao i na stalnoj temperaturi — u termostatu, pa i napolju, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi u kojim slučajevima polen molike bolje klija. Što se tiče uticja svetla na proces rašćenja polenovih cevi, još nije u potpunosti jasna njegova uloga, te iz tih razloga ovom pitanju treba pokloniti posebnu pažnju. 3. Polen molike, a to je slučaj i kod većine drugog šumskog drveća, počinje klijati veoma brzo. Ako se radi sa zdravim polenom i u povoljnim okolnostima »in vitro«, još u prvim časovima on apsorbuje vodu iz rastvora i počinje bubriti. Prema podacima Mamaeva (11) u termostatu već kroz 24 časa od početka ogleda, u prošeku bubri i klija oko 2/3 zrnaca, a od te količine 1/3 formira polenovu cev. Ovo se uveličavanje produžava i u toku drugog dana, a nakon toga klijanje počinje opadati. Na promenljivoj — sobnoj — temperaturi klijanje ide znatno sporije, i ako to uporedimo sa literaturnim podacima koji se odnose za tok klijanja u termostatu — na stalnoj temperaturi — ovo zakašnjenje je u zaostatku za oko dan-dva. Energija klijanja u našim ogledima, osim manjih izuzetaka, najveća je u toku drugog i trećeg dana, jer u tom periodu najveći deo polenovih zrnaca formiraju polenovu cev. Klijanje se polena produžava i četvrtog, petog pa i šestog dana od sejanja polena, samo sa znatno umanjenim tempom. ZAKLJUČAK Prilikom ispitivanja klijanja polena Pinus peuce »in vitro« na promjenljivoj — sobnoj — temperaturi utvrdili smo sledeće: 1. Sveže sakupljeni polen Pinus peuce najbolje klija na 3´%. 25%, 20% i 1%-om rastvoru glikoze + 2%-om rastvoru agara. Skoro iste rezultate (osim neznatne razlike) dobili smo i prilikom upotrebe samo rastvora glikoze. U tom slučaju najbolje rezultate dale su ove koncentracije: 25%, 10%, 3% i 5%-ni rastvor glikoze. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 70 <-- 70 --> PDF |
Prilikom klijanja polena molike na ravnom staklu u Petrijevim šoljama na rastvoru glikoze + 2% agara, dobiveni su vrlo slabi rezultati. 2. Klijanje polena Pinus peuce na sobnoj temperaturi gde se ona kolebala između 15 (noću) i 25° (danju) daje vrlo dobre rezultate. U toku prva dva dana klija mali deo polenovih zrnaca (oko 25% od ukupne količine), ali do kraja ogleda (svaki je ogled trajao po 6 dana) veći deo polena je proklijao. 3. Najveći procenat proklijalih polenovih zrnaca zapažen je, i to kod sva tri ogleda, između drugog i trećeg dana. LITERATURA 1. AljbenskiA . V.: Selekcija drevesnyh porod i semenovodstvo. Moskva, 1959. 2. Bern er H. - C h r i s t i a n s e r: On the extraxtion of Forest Tree Pollen frominflorescens. »Silv.ae genetika«. No. 7. 1958. 3. Worsley : The processing of Pollen. »Silviae genetika«. 1959. 4. Worsley : Pollen fractionation — a method of increasing the viability of Pollen samples. »Silvae genetika«. 1959. 5. Duff i eld: Studies of extraxtion storage and Testing of Pine. »Zeitschrift für Forsgenetic« No. 3. 1954. 6. Dakov-Dobrinov : Genetika i selekcija na drevesnite vidove (II čast). Sofija, 1962. 7. Jablokov : Selekcija drevesnyh porod. Moskva, 1962. 8. Kantor J.-Pospišil J.: Pešteni lesu (Ideo). Praha, 1960. 9. Kotelova-Ljubavskaja: Rukovodstvo k vypolneniju laboratornyh zanjatij po selekciji. Moskva, 1962. 10. Lehotsk y L.: Šlachtenie lesnych drevin. Bratislava, 1965. 11. Mamae v S. A.: Biologičeskie osobennosti pyljey sosny iz razlicnyh rajonov Urala. »Introdukcija i selekcija rastenij na Urale«. Vypusk 42. Sverdlosk, 1965. 12. Nekrasov a T. I.: O značenii žoltoj i rozovoj okraski mužskih šišek u vidov Pinus. »Bot. žurn.« br. 7. Moskva, 1959. 13. Pjatnicki : Praktikum po lesnoj selekciji. Moskva, 1961. 14. Pospiši l J.: Cvičeni že šlechteni lesnych drevin. Praha, 1959. 15. Stanle y R.: Viable Pine Pollen Stared 15 Years Produces Unsoud Seed »Silvae genetica« No. 5—6. 1962. 16. Chir a E.: O nakličovani pelu druhu Pinus edulis Engelnanii s viae ako haploidnim poekom chromozomov. »Biologija« No. 4. Bratislava, 1967. BIOLOGY OF THE GERMINATION OF PINUS PEUCE GRIS. POLLEN UNDER LABORATORY CONDITIONS (»IN VITRO«) Summary When testing the germination of Pinus peuce pollen »in vitro« under varying room temperatures the author has established as follows: 1. Freshly collected pollen of Pinus peuce germinates best on 3"/o-, 25´Vo-, 20B/oand 1´%-glucose solution + 2°/i>-agar solution. Nearly the same results (apart from insignificant differences) were obtained by the author when using glucose solution alone. In this case the best results were obtained when the following concentrations of glucose were used: 25;l/o, 10D/o, 3% and 5´%. When letting the pollen of Macedonian Pine (Pinus peuce) germinate on flat glass in Petri-dishes on glucose + 2n/o-agar solutions very poor results were obtained, for which reason this method is not recommended. 2. The germination of Pinus peuce at room temperatures fluctuating between 15´ (at night) and 25° (in daytime) was very good. During the first two days germinates a relatively small percent of pollen grains (ca. 25´Vo of the total amount) but by the end of the sixth day (which was the duration of each experiment) the majority of pollen grains germinated. 3. The highest percent of germinating pollen grains was noticed to occur in most cases between the second and third days of pollen sowing. fi8 |