DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 83 <-- 83 --> PDF |
Qs.lGg.ke ISKUSTVA I POUKE POSLE MEĐUNARODNE LOVAČKE IZLOŽBE XX VEKA U NOVOM SADU OD 22. IX DO 5. X 1967. Protekla izložba je neosporno uspela i jedna je od najboljih ove vrste u svetu. Stručne pouke i zaključak sa ove izložbe mogu se izložiti u nekoliko sledećih tačaka. 1. Jugoslavija vodi u broju i kvaliteti trofeja jelena. Trofej svetskog prvaka još dugo neće imati dostojnog premca i konkurenta. Naročito je izrazita vrednost našeg šampiona: snažna zrelost kapitalca, lepota i Skladnost svih delova rogovlja, koji predstavljaju tako izrazitu osobenost — jedinstvenost i kvalKet jednog najboljeg soja svoje vrste, koji se može takmičiti s najdivnijim dostignućem prirode. Njegovi prvi konkurenti: mađarski, argentinski, rumunjski i dr. kapitalci jelenskih trofeja, iako su od najjačih svoje vrste, pored poena, naročito u spomenutom pogledu, daleko zaostaju iza našeg šampiona svih vremena. 2. Impozantan broj jugoslavenskih vrednih jelenskih trofeja, odstreljenih posle II svetskog rata od oko 150 komada su dokaz masovnost i odlične kvalitete ove divljači u našim šumama. Ovakvim brojem i kvalitetom ne može se pohvaliti nijedna nacija. Takvo globalno ocjenjivanje ovih trofeja može nestručnjake i promatrače da dovede do pogrešnih zaključaka, koji bi mogli imati rđave posledice za budućnost -kod određivanja smernica gazdovanja i uzgoja jelenske divljači, jer stvara iluziju najboljih perspektiva bez stvarnog i temeljnog proučavanja ovog pitanja. Naime, od tih 150 jelenskih odličnih trofeja veliki je broj rogovlja nezreli h jelena . To znači: odstreljeni su kapitalni jeleni pre dostignuća optimalne svoje vrednosti i mogućnosti, odnosno, relativno mladi jeleni, koji ne mogu dati sliku mogućnosti. Svaka proizvodna grana, pored postignutog uspeha, računa kod planiranja sa verovatnim budućim dostignućem. Isto je to i sa trofejima divljači. Granice mogućnosti nisu ograničene, ali određene perspektive budućih dostignuća mogu se ostvariti samo uz du gotrajno planiranje, disciplinu, lovačko odricanje i svest. Potrebno je da lovac pojedinac svesno i nesebično »žrtvuje« danas jednu vrednu trofeju da bi omogućio sebi ili drugom lovcu trofeju jaču, vredniju i za lovačku zajednicu (pa i ceo narod) dragoceniju i ponosniju. U svim vremenima, pa i danas, malo je svesnih lovaca, spremnih na to odricanje u korist budućnosti. Između trofeja jelenskog rogovlja odstreljenih u šumama Vojvodine i Baranje zadnjih 15 godina ima nekoliko komada koji svojim habitusom, lepotcm i drugim karakteristikama upadljivo liče na našeg šampiona, pa ipak dostigli s unajviše 220—230 poena. Glavni uzrok tome je činjenica što su ovi »sinovi« i »unuci« odstreljeni relativno mladi. Osnovno i najvažnije pravilo uzgoja šampiona poznato je svim stručnim uzgajivačima. O gornjem se govori »šaputanjem«, ali malo ih je koji u odbrani pravih i istinskih načela imaju smelosti da se založe i brane prave lovačke principe, koji su temelj svega naprednog i plemenitog u lovstvu. Jer, šampioni se rađaju retko, a još rede stvaraju, ako se budući šampion odstreli ranije kao običan jelen. Šampioni se ne stvaraju slučajno, kako mnogi veruju, već određenom politikom i gazdovanjem u određenim lovištima na duži rok. Ne za danas, ne za sutra i prekosutra već za rok najmanje koliko je optimalni vek jednog trofejnog jelena. 3. Kod šumske proizvodnje osnovni princip je potraj nost u gazdovanju, proizvodnji i iskorišćavanju, i to kako po masi i kvalitetno, odnosno, postepeno nešto više, uz osiguranje kvalitetnog prirasta. Isti princip se mora primeniti i kod gazdovanja u jelenskim lovištima i kcal iskorišćavanja — odstrela lovnih jelena po starosti i kvaliteti. Zloupotreba ovih osnovnih načela neminovno dovodi do opadanja kvaliteta, poremećaja prinosa, poremećaja radova na unapređenju. Zakonodavac je taj osnovni prin c:p nastojao da sačuva, obezbedi, čl. 29. Osnovnog zakona o lovstvu, gdje izričito stoji da se sredstva koja lovačke organizacije ostvare u gazdovanju lovištem, smeju koristiti za podmirivanje troškova gazdovanja i unapređenja lovstva. Smatramo da ova zakonska odredba važi konkretno za pojedina lovišta i da se sva ostvarena «i |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 84 <-- 84 --> PDF |
sredstva u jednom lovištu mogu trošiti samo za unapređenje toga lovišta, a ne za lovstvo uopšte, jer »odlivanje« čini kontrolu iluzornom. Samo je organizacija, koja upravlja lovištem, u slučaju veće akumulacije sredstava, vlasna da da sredstva za lovstvo za unapređenje drugih lovišta ili slično. 4. Statistika je osnov naprednog gazdovanja, a i ta statistika mora da bude tačna za svako lovište, pa tako i za lovište jelenske divljači. Netačna statistika, bilo da je ona nenamerna (slučajno), bilo da je »montirana« zbog izvesnih razloga, ona stvara uslove za neobjektivne zaključke i zloupotrebu tako, da se ili postignuti uspeh precenjuje, ili stvarni uspeh podcenjuje. ka u Novom Sadu nepotrebno je u Katalogu izloženih trofeja učinjen propust, koji su primetili posetioci lovci. O tome »Somborske novine« pod naslovom »Opravdana primedba — Zašto su trofeji pogrešno prikazani u Katalogu« donose sledeći članak: »Od sindikalne podružnice Šumskog gazdinstva u Somboru dobili smo pismo u kome se traži ispravka u Katalogu Međunarodne izložbe lova i ribolova. U pismu se kaže: 30 septembra članovi radnog kolektiva Šumskog gazdinstva Sombor posetili su izložbu lova i ribolova na Novosadskom sajmu. Tom prilikom konstantovali smo, upoređujući na licu mesta podatke navedene u Katalogu izložbe sa podacima na tabeli pojedinih trofeja ili sa ličnim znanjem članova kolektiva koji su svojevremeno učestvovali na odstrelu, da su trofeji pogrešno prikazani kao da su odstreljeni u lovištu Belje. Međutim, to su trofeji odstreljenih jelena u lovištu Šumskog gazdinstva Sombor (ranije Podunavsko lovište Bezdan-Kozara), odnosno u šumama koje ne pripadaju Belju već Šumskom gazdinstvu Sombor. Radi se ovde o jednoj kardinalnoj grešci (namernoj ili nenamernoj), o pogrešnom obaveštenju ljubitelja lova, šire javnosti i poznavaoca prilika. Trofeji jelena pogrešno evidentirani u Katalogu nalaze se uglavnom na delu izložbe SFRJ i SR Nemačka a to su: SFR Jugoslavija po katalogu br. 1, br. 15, br. 31, br. 260, tor. 281, br. 321. Među ovim trofejama nalazi se, pod red. br. 1 i prvak sveta sa 248,55 poena. SR Nemačka po katalogu br. 1, br. 3, br. 4, br. 5. Svi ovi lovački reviri nalaze se u bivšem Podunavskom lovištu Bezdan -Kozara, odnosno u šumama Šumskog gazdinstva Sombor, a ne na Belju. Mišljenja smo da je trebalo označiti tačno mesto gdje je divljač odstreljena bez obzira na dosadašnje promene vlasnika lovišta. Slične primeđbe mogli smo da čujemo i od ostalih Somborskih lovaca čiji su trofeji nagrađeni medaljama na Međunarodnoj izložbi lova i ribolova u Novom Sadu.« Ovaj članak izašao je u Somborskim novinama od 13. oktobra 1967. na 7. strani. Smatram, da je ime Belj e tako slavno i poznato, da mu nije potrebna ovakva reklama. Evo šta stoji u istorijskom opisu »Belja« (Bellyei uradalomnak Leiräsa) iz 1883. godine, izdanje Zemaljskog Mađarskog poljoprivrednog društva Beč: »Imanje Belj e dobilo je ime od istoimenog sela Belja , koje leži 5 km severno od grada Oseka. Nadvojvoda Eugen Savojski, slavni vojakovođa posle pobedonosne bitke protiv Turaka kod Sente 1688. godine dobio je u znak priznanja od austrijskog cara Leopolda I kao poklon ovo veliko imanje. Nadvojvoda je u selu Belju (sada Bilje) sazidao 17C7. godine dvorac, koji postoji još i danas i ovaj je ogradio sa utvrđenjem, a ulaz je branio sa visećim pokretnim mostom. Kako nije imao naslednika (bio je do smrti neženja), imanje se vratilo kruni, koja ga je prodala princezi Mariji Kristini, supruzi Saksonsko-tešenskog vojvode, a ovaj je u testamentu imenovao opštim naslednikom Luja Karla carskog vojvodu. Ovaj poslednji je 1822. godine ovo veliko imanje proglasio kao fideikomisno dobro. Fideikomisno dobro Belje nalazi se u Baranjskoj županiji, a prostire se od ušća Drave u Dunav na desnoj obali Dunava prema severu; u sredini imanja od pravca zapad prema istoku od mesta Manastira (Beli Manastir) do Batine na Dunavu prostire se Bansko vinogorsko brdo u dužini od 21 km i širine 6 km. Veličina celog imanja Belje iznosi 109 060 kj.« Trijanonskim ugovorom o miru 1920. godine deo imanja (dve trećine ukupne površine) pripalo je Jugoslaviji i tako je ovo postalo najveće državno dobro Jugoslavije. Prema gornjem tačno i jasno se zna šta je Belje i nije potrebno slavnom imenu Belje i lovištu Belje, da se divljač odstreljena u šumama Bačke (na levoj obali Dunava) proglasi Beljskim. Iz pomenutog Kataloga je vidljivo da se može i tačno evidentirati rogovlje i lovac koji je istog jelena odstrelio i mesto lovišta. Pod red. br. 250 Jugoslavenskog dela kataloga za jelensko rogovlje navedeno je tačno sledeće: br. 250 lovac Borovnik Ljudvig, lovište Kozara (Bačka), godina odstrela 1961, oeena 235 poena I. 5. Organizacija koja upravlja — gazduje sa šumom — potrebno je da gazduje i sa lovom — lovstvom u istoj šumi, a naročito |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 86 <-- 86 --> PDF |
dobrovoljne stručne saradnje radi opita i rađa u svim lovištima gde živi ovaj Podunavski jelen za koji rad i ostala lovišta treba da doprinose troškove srazmerno tome radu, prema površini i broju jelenske divljači, kao i postignutom naučnom rezultatu za unapređenje pojedinih lovišta. Reprezentacija sa privredom u lovstvu ne može se mešati. Potrebno je da postoji jedno reprezentativno lovište za jelene, to je interes opšte nacionalni, opšte društveni, radi viših ciljeva. Prema tome lovište na desnoj obali Dunava u Baranji sa užim rezervatom tre´ba da je reprezentativno, a sva ostala lovišta na levoj cfoali Dunava privredna i otvorena za turizam. Monopol u lovstvu sa bilo kog aspekta bio bi štetan i nazadan. Dipl. ing. Ivan Bajin |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1968 str. 85 <-- 85 --> PDF |
je to važno u lovištima visokog lova — lovištma jelena i divljih svinja. Razlozi: — dosadanšja naša i strana iskustva, gdje je ova grana privrede napredna, nepobitno to dokazuje i potvrđuje. Uprava je u ovom slučaju najbolja, najefikasnija, najnaprednija i najjeftinija. — Lovišta na visoku divljač su skupa, jer zahtijevaju velike troškove za održavanje, unapređenje i naknadu za štete drugim privrednim granama: poljoprivredi i šumarstvu u šumi ili okolini, Ikoje se izdaje ili u vidu preventive (zaštite — čuvanja, ograđivanja kultura i plantaža) ili za asanaciju troškova za uspostavljanje normalnog stanja biocenoze. — Odvojene lovne organizacije u našim uslovima u lovištima za visoku divljač posle II svetskog rata nisu postigle one uspehe za koje su bile organizovane radi unapređenja lovstva, niti su ostvarile ciljeve jedne napredne privredne grane, a pored toga znatno su skuplje; što se tiče kadrova nisu ostvarile stručniju upravu, već se oslanjaju na priučena lica sa slabim stručnim i ostalim opštim kvalifikacijama. Uprava lovišta treba da je što ´bliže objekta sa kojim gazduje, u blizini samog lovišta. Razlozi: — Glomazni administrativni aparat daleko od lovišta birokratizira samu upravu a stvarnu radnu jedinicu svodi na poslušnu grupu; samoupravljanje postaje samo izvršni organ bez ikakvih samoupravljačkih funkcija. — Pored navedenog glomazni administrativni aparat daleko od objekta sa kojim gazduje nesrazmerno poskupljuje upravu. — U centralama, koje imaju određene funkcije treba da su samo najnužnija lica radi veze sa višim organom za reprezentativna lovišta. — Privredna lovišta, kao i šume, treba da imaju potpune i sve organe samoupravljanja u smislu važećih zakonskih propisa. 7. Iz kataloga Međunarodne izložbe Jugoslavenskog odelenja vdiljivo je, da se među imenima lovaca nalaze i imena uzgajivača jelenske divljači, koji su na ovoj izložbi dobili medalje za lovačke trofeje odstreljenih jelena, i to: zlatne, srebrne i brončane. Sledeće trofeje su lovaca uzgajivača: br. 68, br. 83, tor. 102, tor. 116, br. 119, tor. 129, 136, 142, 161, 164, 177, 180, 183, 214, 224, 235 i 238. Smatram da je to jedna osnovna greška i smetnja za pravilno unapređenje lovstva, jer strastan lovac — strelac gübi osnovnu polugu svoje objektivnosti u oilju stvaranja šampiona, pošto postaje pretendent za tu trofeju. Kao eklatantan primjer navodim jednog primernog lovca, Šaler Kolmana, koji je do 1938. godine bio upravnik Šumske uprave i lovišta Tikveš na državnom dobru Belje, čije koncepcije i rad stvorile su i uslove za uzgoj sadašnjeg svetskog šampiona (vidi Ünnepnapok: Gröf Sečenji Zigmond, 1965, Budimpešta). On je u svojoj dugotrajnoj lovačkoj karijeri odstrelio 2.800 komada jelenske divljači, ali ni jednog lovnog jelena sa trofejnim rogovljem. Isti lovac je imao trofeje, ali samo razne abnormalne rogove, »razbojnike«, jelene u opadanju i škart. Da bi pojedine kapitalce za vreme rike sačuvao od tada na glasu čuvenih krivolovaca iz Aljmaša, Bačkog Monoštora i Belog Brđa.vodio je sa svojim ljudima čitave bitke sa tim krivolovcima. Isti lovni stručnjak koji je bio sedma generacija čuvene familije lovaca, nije mogao ni da zamisli da se odstreli rasplodni bik ili jelen budućnosti. Zaključak Lovište u Baranji — Beljsko lovište je ranije i sada glavno lovište za jelensku divljač u SFRJ. Baranja je bila i ostala prirodni centar i uzgajalište Podunavskog jelena sa osnovnim rezervatom — užim rezervatom u Tikvešu, a u taj uži rezervat spadaju sve šume od Kazuka (pristanište Kazuk na Dunavu na desnoj obali) do ušća Drave u Dunav, odnosno do reke Drave. Čuvajući taj osnovni rasadnik jelenske divljači, sačuvaće se i osnovni soj i fond te plemenite divljači. Ovo lovište je najveće površinski, brojno najjače i najkvalitetnije. Ostala lovišta u Podunavlju su pre II svetskog rata bila periferna i sva jelenska divljač imala je pravac kretanja — migracije od severa i juga prema centru užeg rezervata u Tikvešu. Izgradnjom nasipa Siga—Kazuk u Bačkoj (na levoj obali Dunava) životni uslovi kako biljnog tako i životinjskog sveta su izmenjeni bitno u tim šumama. Ti novi uslovi nalažu, da se posebno i odvojeno svestrano proučava život i uslovi života na levoj a posebno na desnoj obali Dunava. To je baš i omogućeno i ekonomski stručno, a i politički, a i lako sprovodljavo na bazi slobodnog razvoja savremene proizvodnje i zdrave stručne utakmice u interesu unapređenja proizvodnje, kako to načela privredne reforme nalažu. Što se tiče naučnog rada na unapređenju i proučavanju života Podunavskog jelena centar tog naučnog rada treba da se nalazi u užem rezervatu, ali da deluje na bazi 83 |