DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 19 <-- 19 --> PDF |
DK 634.0.116:634.0.91 REŽIM VODOTOKA KAO FUNKCIJA NAČINA ISKORIŠCAVANJA ZEMLJIŠTA U SLIVU* Dr RADOMIR LUJIC, v. prof. Šum. fak., Beograd Nesumnjivo je da način na koji se iskorišćava zemljište u datom slivu, ima uticaj na režim vodotoka pronosa i oticanje. Taj uticaj naročito u pogledu oticanja nije jasno određen zbog toga što postoje vrlo mnogobrojni načini iskorišćavanja u zavisnosti od svojstava zemljišta, klime, kulturnog nivoa i navika stanovništva i dr. Sem toga ispitivanje toga uticaja uslovljava stvaranje i održavanje opitnih stanica sa specijalnim uređajima, dugogodišnje angažovanje visokokvalifikovanog personala, i održavanje čitavih slivova pod određenim režimom iskorišćavanja, koji često nije najekonomičniji u datim uslovima. Sve to čini da su ovakva ispitivanja vrlo skupa. Pa ipak od početka XX veka izvršena su mnoga ispitivanja u tom smislu. Ona nam mogu dati bar približnu sliku onoga što se događa sa vodom od padavina pod uticajem različitog vegetacijskog pokrivača i zemljišta. »Vegetacijski pokrivač i zemljište su posredujući faktori između padavina i oticanja«, kaže Whelan u svom radu: »Uticaj korišćenja zemljišta na vodotok « 1957. god., »Od toga šta činimo sa vegetacijskim pokrivačem i zemljištem kao šumari, poljoprivrednici, kpnzervacionisti i dr. zavisi koliko vode će se zadržati na vegetaciji, koliko će oteći po površini i koliko će se infiltrirati u zemljište cla smanji deficit zemljišne vlage, da obnovi podzemnu vodu ili d3 lateralno otekne u tokove. Takođe to utiče i na pronos nanosa iz sliva. Prvi faktori su u vezi sa produkcijom vode i režimom toka, a drugi sa kvalitetom vode«. Svima nam je vrlo dobro poznato da postoji vrlo obimna literatura o hidroklimatskom uticaju šume. To pitanje je jedno od ključnih za praksu, jer samo pravilan odgovor na njega, može da da ispravne smernice vodoprivredi, hidrogradnji, šumskoj privredi, kao i agrotehničkim i protiverozijskim merama. Mnogi autori ističu ulogu šume u zaštiti zemljišta i polja, u zaštiti voda i regulisanju oticanja, u povoljnoj izmeni klime i u estetskom oblikovanju pre dela. No ima i autora koji negiraju povoljnost nekih od ovih uticaja. Najviše su podeljena mišljenja o uticaju šume na godišnji protok reka. To pitanje je vrlo složeno, ono čini suštinu vodozaštitne uloge šume i o njemu postoji po sebna obimna literatura. U Rusiji, početkom ovog veka, spor po tom pitanju se razvio u vrlo vatrenu, na sve načine dokumentovanu polemiku, naročito posle zaključka Visockog da su šume veliki potrošači vlage, pa da prema tome isušuju zemljišta. Ovaj * Ovaj je rad pročitan na Simpozijumu o eroziji 25. okt. 1967. u Beogradu. |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 20 <-- 20 --> PDF |
isušujući uticaj Visocki ipak pripisuje samo šumama u ravnici, pa je stvorio izreku: »Šuma isušuje ravnice i vlazi planine«. Kasnije je stvorena hipoteza da na račun zemljišne vlage šuma vlazi atmosferu i ubrzava oticanje vlage u njoj. Jedni su autori dokazivali da šuma povoljno deluje na protok reka, a drugi su tvrdili da ona sama troši mnogo vode za transpiraciju pa da isušuje zemljište. Cak su neki autori npr. Šitendem negirali povoljan uticaj šume na usporenje topljenja snega navodeći kao dokaz neke izuzetne slučajeve u kojima se topljenje na čistinama događalo sporije, dok se zaostali sneg u šumi naglo otopio pod uticajem istovremene kiše. Ovakvih preterivanja sad više nema. Šumi je priznat povoljan uticaj na proletnji povodanj, a takođe joj je priznata njena protiveroziona uloga. Međutim, pitanje uticaja šume na protok reka ostalo je nedovoljno razjašnjeno. Molčanov u svom delu: »Šuma i vode;< Moskva 1963. godine iznosi da ključ rešenja tog problema leži u naučnom ispitivanju procesa razmene vlage, vodnog bilansa i formiranja protoka u baze- SI. 1. Pogled na slivove »Rothenbach« i »Schwändlibach« (Nägeli, 1959.) nima različite posumljenosti. Po njegovom mišljenju, pošumljenost bazena mora biti sasvim određen pojam, koji će otkrivati raspored šuma u bazenu, njihov sastav, uzrast i druge pokazatelje, jer šume različitih vrsta zadržavaju, npr. različite količine vode na lišću i granama, a šume iste vrste zadržavaju različite količine vode u raznim starostima, pri čemu najviše zadržavaju u periodu kulminacije tekućeg prirasta. Kasnije, kad se sastojina proredi, to zadržavanje je manje, zbog čega više kišnice dolazi do tla, ali se zato povećava isparavanje sa šušnja i iz zemljišta. U pogledu uticaja šume na protok Molčanov u svom radu: »Savremeno stanje šumske hidrologije u SSSR i u inostran stvu« 1963 iznosi podatak Kočerina, da prisustvo 10% šume u bazenu reke smanjuje »špic« povodnja za 3%, a po Sokolovskom to smanjenje iznosi 42% Ovakva razmimoilaženja u pogledu merenih podataka, pokazuju kolika je složenost toga problema. Prema Molčanovu uzrok takvih razilaženja je što se uticaj šume na protok reka razmatra često odvojeno kako od same šume tako i od složenog kompleksa uzajamno povezanih fizičko-geografskih faktora, jer na godišnji protok utiču: količina padavina, geološki sastav sliva, naprslost stena, |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 21 <-- 21 --> PDF |
reljef, pošumljenost sliva, prostorni raspored šuma u slivu, sastav, uzrast, sklop sastojine, tekući prirast šuma, agrotehnika na poljoprivrednim zemljištima, vrsta kulture i dr. U takvoj situaciji logički pravilna formulacija — godišnji protok je funkcija pošumljenosti — često se gubi pod uticajem više nabrojenih faktora. Labunski je u svom delu: »Gajenje šuma u Donbasu« 1948. god. stajao na gledištu da Visocki nije bio u pravu u pogledu postavke o isušujućoj ulozi šume, pa je analizirajući njegove podatke i upoređujući ih sa svojima pokazao u čemu su greške. Isto gledište su imali Dubah (1936), Bočkov (1954), i Sokolovski (1958). Rahmanov u zaključku svog dela: »Vodozaštitna uloga šuma« Moskva 1962. god. piše: »Gledište Otočkog i Visockog da su ravničarske šume veliki potrošači vlage, da isušuju zemljište i vlaže atmosferu, koje je priznato od niza naučnika i u sadašnje vreme, ne odgovara stvarnoj hidrološkoj ulozi šume. Na osnovu ispitivanja koja smo mi izvršili i ispitivanja drugih autora, moguće je zaključiti, da povećanje protoka reka pod uticajem šume nastaje u klimatskim uslovima koji su pogodni za rast šume; pri čemu je to povećanje relativno veće u južnim reonima sa sušnom klimom. SI. 2. Pogled sa strane na vodomernu stanicu »Rothenbach« (Nägeli, 1959.) Nedostatak širokih i preciznih merenja bio je uzrok da se ta polemika rastegla u Sovjetskom Savezu sve do najnovijeg vremena. Tako Mihovič i Makarenko u svom delu »Veliko-Anadolska šuma i zemljišna voda« još 1964. godine tvrde da je Visocki u pravu, dok je Skorohodov u svom delu: »Uticaj šumske vegetacije ni vodni režim zemljišta«, koje je izašlo iste godine, sklon da ne primi shvatanje Visockog. Međutim iz ovakvog ili onakvog shvatanja toga pitanja proizilaze savršeno različite praktične mere u gazdovanju šumama, poljima i vodom. Stoga ćemo odgovor na njega pokušati da nađemo u upoređnim ispitivanjima izvršenim u Švajcarskoj, Čehoslovačkoj, Nemačkoj i SAD. Štrele u svom delu »Osnovi uređenja bujica 1950. god. piše: »O uticaju koji šuma ima na padavine i oticanje, a s tim u vezi i na stanje visokih vod«, |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 22 <-- 22 --> PDF |
vladala su odavno različita gledišta. Dok jedni ovaj uticaj smatraju za presudan ,drugi zastupaju mišljenje, da je on prilično podređen i strogo ograničen. Oba mišljenja leže na činjenicama i posmatranjima, koja su izvan svake sumnje«. Prema Štreleu jedni od autora iznose podatke po kojima je obešum- Ijenje mnogim zemljama povuklo za sobom katastrofalne posledice, npr. u Južnofrancuskim Alpima, gde je došlo do pustošenja čitavih dolina. Kao posledica nesmotrenih seča nastale su takođe mnoge bujice u Evropi, Aziji i Americi. Takođe se navode posmatranja da izvori u šumovitom kraju bogati vodom i stalni, posle seče usahnu, a posle ponovnog pošumljavanja ponovo se SI. 3. Pogled na vodomernu stanicu Melera (Burger, 1945.) pojavljuju. Drugi autori, nasuprot, ističu da su se katastrofalne vode sa izuzetno velikim štetama, desile takođe u takvim krajevima, koji su u pogledu stanja šuma vrlo povoljni; kao npr., u izvorišnoj oblasti Elbe, u izvesnim Karpatskim dolinama, u Vinervaldu i u Salckamergutu. Ovi argumenti su tačni, ali pošumljenost prema mišljenju Molčanova koje smo već izneli, treba da bude određen pojam. Naprimer, nije svejedno da li su šume mešovite ili čiste. Posle dvadesetpetogodišnjeg ispitivanja u Čehoslovačkoj nađeno je da u mešovitim sastojinama pokrivenom slivu ni jednom nije bilo takvih silovitih i 104 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 23 <-- 23 --> PDF |
štetnih povodanja, kao u golom slivu: mada je bilo jakih pljuskova od 1—3,6 mm/min. U bazenu reke Tihovka, pokrivenom mešovitom šumom, nije bilo primetnih povreda od povodnja, ali je zabeleženo mnogo slučajeva jake erozije u slivovima pokrivenim čistim smrčevim šumama. Prema ispitivanjima Marana i O´lhole 1954. u čistim smrčevim sastojinama je oticanje 2,5—3 puta veće nego u mešovitim. Dakle razne šumske vrste utiču različito na slivanje, što nas upućuje na mogućnost njihovog izbora i s vođozaštitnog gledišta. Prvi naučno postavljeni ogledi koji su imali za cilj određivanje uticaja šume na režim voda, započeti su početkom ovog veka u Švajcarskoj. Više od 50 godina ta ispitivanja su sistematski vršena u dva UDoredna sliva, od kojih Sperbelgraben ima površinu 56 ha i pod šumom je 99%, a Rapengraben ima površinu 59 ha i pod šumom je svega 30%, ostalih 70% su pašnjaci. Godine 1959. Ernst Casparis prikazao je ta ispitivanja pošto su već bila završena. Ona su pokazala da je pošumljeni sliv davao oko 10% manje oticanja nego sliv pod pašnjacima. U naknadu za taj gubitak u vodi šumoviti sliv je davao niže špiceve oticanja i to utoliko niže ukoliko su pljuskovi bili intenzivniji. Pošto se štete od velikih voda višestruko povećavaju prisustvom nanosa, interesantno je kako su se ova dva sliva u tim ispitivanjima pokazala. O tome Casparis SI. 4. Coweeta hidrološka laboratorija sa putevima i granicama slivova. Slivovi sa podvučenim brojem imaju vodomerne instalacije (Dils, 1953.) kaže: »Pošumljeni Sperbelgraben je u. toku naših ispitivanja 2—3 puta manje nanosa donosio nego zatravljeni Rapengraben. Jedan deo ovog nanosa sastojao se od drveta i humusa dok se u Rapengrabenu nanos sastojao isključivo od mulja i peska. Zaključujući svoj prikaz Casparis kaže: »Gde erozija uzme opasne razmere, mora uređivanje bujica ići ruku pod ruku sa pošumljavanjem «. |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Ova ispitivanja u Švajcarskoj podstakla su mnoga druga slična ispitivanja koja su sa više ili manje širine izvršena ili su u toku u mnogim krajevima sveta. i U Čehoslovačkoj su izvršena ispitivanja na dva uporedna sliva. O tim ispitivanjima raspolažemo podacima koje daje Rajner u svom delu: »Uticaj šume na vodni režim« 1950. i podacima koje daje Molčanov u svom delu: »Šume i voda« 1963. Jedan od tih slivova je u bazenu r. Tihovoj, površine 4 km-, pod šumom 93% i drugi u bazenu r. Zdehovka, površine takođe 4 km2 i svega 5° o pod šumom, ostalo su njive i pašnjaci. Za 25 godina ispitivanja pokazalo se da je u šumovitom slivu maksimalni modul protoka bio 1379 1/sek/km2, a u golom 3634 1/sek/km2, dakle, skoro tri puta veći. Jedan pljusak koji se desio 24 juna 1928. godine može dobro da ilustruje ponašanje jednog i drugog vodotoka. Pljusak je imao ukupno u šumovitom slivu 63,7 mm, a u golom 63,5 mm. U šumovitom slivu protok je za 50´ porastao sa 58 na 352 1/sek/km2, a u golom za 27´ sa 5 na 2025 1/sek/km2. Prosečno celokupno oticanje iznosilo je 42´% iz šumovitog i 49% iz sliva pod njivama i pašnjacima. Nepošumljeni sliv davao je, dakle, oko 7% više vode nego pošumljeni, ali zato tri puta više opterećene nanosom. SI. 5. Eksperimentalni sliv br. 17 u Coweeta hidrološkoj laboratoriji posle seče (Dils, 1957.) U Švajcarskoj preduzeta su takođe ispitivanja u kantonu Freiburg na dva uporedna sliva. O tim ispitivanjima izveštavaju Nägeli 1959. i Keller 1965. Je dan od ta dva sliva je Rothenbach, veličine 166 ha, pod šumom 14%, drugi je Schwändlibach, površine 138 ha od čega pod šumom 29%. Rothenbach je davao oticanje 35—62 1/sek/km2, a Schwändlibach koji ima dva puta više pod šumom samo 18—36 1/sek/km2. Ovako velika razlika u oticanju još nije objašnjena. Predviđa se pošumljavanje sliva koji ima malo šume tako da će pod šumom biti 50—60% površine. Rezultat daljih ispitivanja svakako će biti vrlo interesantan. Merenje padavina, oticanja i isparavanja vršeno je i u Vallee de Melera u Švajcarskoj. O tome izveštava Burger 1944. i 1954. godine. Vallee de Melera ima površinu 105 ha, ćela dolina je 1914. godine bila pašnjak sa po kojim sta |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 25 <-- 25 --> PDF |
blom šumskog drveća. Od 1915—1934. izvršeno je uspešno pošumljavanje na 74lo/o površine sliva, ostalih 26% su pašnjaci i livade. Ispitivanja su započela 1933. godine. Izveštaji obuhvataju dve decenije ispitivanja. Oticanje je izno^ silo oko 66%, a isparavanje 34%. U ovom ispitivanju naročito je interesantno ustanovljavanje kasnijeg efekta vremena koje je predhodilo padavini. Taj efekat na pljusak koji sledi ustanovljen je za obične kiše, olujne pljuskove, kišne periode, ali takođe i za «ruve periode. Ispitivanjem uticaja suve ili vlažne zime na protok sledeeeg leta konstatovanö je da zemljište u slivu Meiere sa 74% površine pod mladom, šumom, može da magazinira na duže vreme do 500 mm padavina — tj. 500.000 m3 vode po km2, da bi u leto tim rezervama pojačalo izvore i podzemne vode. Takođe je interesantno ustanovljenje veze između intenziteta pljuska i »špica« oticanja u zavisnosti od modula protoka neposredno pre pljuska. Tako pljusak od 33 mm dao je »špic« od 189 l/sek/km2 kad je modul protoka pre pljuska bio 17 l/sek/km2. Pri vrlo sličnom pljusku po intenzitetu i trajanju isti vodotok je dao »špic« od 306 l/sek/km2 kad je modul protoka pre pljuska bio 80 l/sek/km2. U SAD preduzeta su vrlo obimna ispitivanja uticaja načina iskorišćavanja zemljišta u slivu na režim vodotoka. ´Stvorene su velike hidrološke laboratorije u Kaliforniji, Koloradu i Severnoj Karolini. Ova ispitivanja su preduzeta zato što je pitanje voda u SAD osobito zaoštreno zbog ogromne potrebe industrije i poljoprivrede, a razmimoilaženja u mišljenjima nisu manja nego u drugim zemljama. O ispitivanjima u Severnoj Karolini izveštava Harsch 1951. godine. Hidroloska laboratorija u Coweeta u Severnoj Karolini ima površinu od 2400 ha koja obuhvata mnoge male slivove od 10 do 80 ha. Prvo su u svim slivovima predviđenim za bilo kakva ispitivanja izvršena kontinuelna hidroloska merenja u vremenu od 5—10 godina pod prirodnim šumskim pokrovom. Ovo su bila prethodna ispitivanja čiji rezultati su kasnije služili kao osnova za por eden je. Tek tada su izvršene tačno definisane izrnene na vegetacijskom pokrovu, dok su beleženja padavina i sHvanja sprovođena kao i ranije. Radi popravljanja godišnjih klimatoloških razlika i dalje se održava u prirodnim uslovima jedan ili više kontrolnih slivova. U periodu predhodnog ispitivanja konstatovanö je da su za vreme kratkih i intenzivnih oluja protoci pošumljenih slivova naglo rasli, skoro isto toliko naglo kao i protoci nepošumljenih slivova. Ova pojava je bila i ranije poznata i često je poslužila kao dokaz da su i šumska zemljišta nepropustljiva u prvim momentima pljuska. Međutim, kasnije se pokazalo da to naglo narastanje vodotoka iz pošumljenog sliva dolazi skoro isključivo od kiše koja pada direktno na korito vodotoka. Prilikom analize olujnih hidrograma šumovitih slivova konstatovana je još jedna interesantna pojava koja je nazvana podpovršinskim protokom olujnih voda. Naime, zapaženo je da naglo narastanje vodotoka šumovitih slivova nastaje i usled toga što voda prodre u gornje slojeve šumskog zemljišta, pa krećući se kroz velike šupljine ili sledeći stare linije oticanja prekrivenih vododerina, stiže u vodotok u dovoljno kratkom vremenu da može da utiče na hidrogram oluje. U toku ovih ispitivanja izvršen je jedan vrlo značajan eksperiment čiji rezultati, na izgled idu u prilog mišljenju, da je šuma vrlo veliki potrošač vode 107 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 26 <-- 26 --> PDF |
i da prema tome nije pogodna kultura za slivove od kojih se traži velika količina vode. Eksperiment se sastojao u sledećem: Posle perioda prethodnog ispitivanja u jednom malom slivu od 13 ha (sliv br. 17) posečena su sva stabla šumskog drveća i žbunja. Seča je izvršena pažljivo čak su stabla i grane ostali da leže na sečini, da se zemljište ne bi povredilo. Efekat na protok, kako kaže Hursch, bio je spektakularan. Godišnji protok vode dobrog kvaliteta povećao se za 65% u prvoj godini posle seče. Pri tome nije bilo nikakvog povećanja maksimuma velikih voda niti zamućenosti vodotoka. Na kraju leta, u vreme kad je voda najdragocenija, povećanje upotrebljivog protoka vodotoka je postiglo čak 100%. Na osnovu sličnih ispitivanja koja su izvršena u Kaliforniji i Koloradu Storwey zaključuje 1960. godine da se pod uticajem čistih seča godišnji protok uveliča za 10—14%, a u prve dve godine 25% i više. Analogne zaključke doneo je i Molčanov 1957. godine, na osnovu merenja izvršenih posle čistih seča u hrastovim šumama. Još jedan sličan eksepriment izvršen je u Harcu u srednjoj Nemačkoj. O rezultatima ispitivanja u prvih pet godina izveštava Wagenhoff 1959. godine. Na nadmorskoj visini od oko 500 m izabrana su 2 sliva sa približno jednakom površinom, slične konfiguracije, sa srednjim nagibom padina u oba oko 36% i kompletno pokrivena šumom sličnog sastava i starosti. U jednom od njih Wintertalu površine 87 ha posečena je šuma samo na 2% površine i to odmah ponovo pošumljeno; u drugom Lange Bramke šuma je na 97% površine posečena čistom sečom. Iz pošumljenog sliva oticanje je iznosilo prosečno godišnje 54% od ukupnih padavina, dok je iz čistom sečom ogoljenog sliva oticanje iznosilo 57%. Pri tome je u martu oticanje približno jednako iz oba sliva; od marta do maja veće iz šume, a u leto prosečno i u svakoj pojedinoj godini oticanje je bilo veće iz sečine. Osobito je to izraženo u mesecima avgustu, septembru i oktobru kad je vegetacija na sečinama već izumrla, dok je transpiracija šumskog drveća još postojala. Svi ovi ogledi potvrđuju da se iz sečine dobije procentualno veće godišnje oticanje, i to bi moglo da posluži kao dokaz da šuma štetno deluje na produkciju vode. Međutim, ne treba prevideti da je povećanje protoka posle seče prouzrokovano jednim elementom šume — šumskim zemljištem — koje ostaje i posle seče i vrši funkciju regulatora oticanja. Ovo najbolje dokazuje jedan eksperiment izvršen takođe u Kovita hidrološkoj laboratoriji. O tome Hursch kaže: »Da bi se utvrdio efekat jednog vrlo rasprostranjenog tipa planinske poljoprivred, e bio je jedan bazen u slivu Coweeta veličine 9 ha, prvo prethodno ispitan u toku 7 godina. Zatim je šuma iskrčena 1940. godine i od tada je ta površina održavana u stanju planinskog poljoprivrednog iskorišćavanja. Metode kultivisanja bile su one iste koje se primenjuju na sličnim zemljištima u okolini Coweete. Oko trećine padina je bilo pod žitaricama, a ostatak je pretvoren u nemeliorisan pašnjak. Polovina tog pašnjaka bila je toliko strma da je nju stoka malo iskorišćavala i brzo se ponovo naselila drvećem i šibljem. Za vreme prve dve godine takvog gazdovanja, praktično nije bilo nikakvih promena u slivanju za vreme olujnih pljuskova, a gubici zemljišta su praktično bili isti kao i pre krčenja. Ovi rezultati su iznenađujući za mnoge stručnjake koji su pretskazivali da će uklanjanje šume na tako strmom terenu prouzrokovati kliženja i eroziju već pri prvoj jakoj kiši. Razlog zbog koga |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 27 <-- 27 --> PDF |
nije bilo erozije bila je naprosto struktura šumskog zemljišta, koja karakteriše uslove prvobitnih šuma i koja je izdržala s malim promenama u toku prve dve godine, uprkos čistoj seči sastojine. Međutim, već početkom treće godine zemljišni agregati su se počeli raspadati dok je iščezavala organska materija. Površina je počela da se zasipa, infiltracija se smanjila i vode olujnih pljuskova su počele da se nagomilavaju i da se slivaju niz strme padine. Maksimum velikih voda čak i za žestoke pljuskove iznosio je pre krčenja 1 m3/sek/km2. Posle osmogodišnjeg poljoprivrednog iskorišćavanja maksimumi od 2 do 3 m3/sek/km2 često su nastajali, a apsolutni maksimum koji je zabeležen pri jednom žestokom pljusku bio je čak 20 m-Vsek/km2«. Hursch dodaje da je sad površina pod pašnjakom jako izgažena i da pretstavlja glavni izvor slivanja pri pljusku. Posle ovoga izvršen je sličan ogled u istoj hidrološkoj laboratoriji samo na mnogo većoj površini. Jedan strm, planinski i pošumljen sliv pretvoren je u poljoprivredno gazdinstvo sa krompirištima i pašnjacima koji su bili preopterećeni ispašom. Posle 5 godina »špicevi« povodanja su se povećali za 3 do 4 puta, a zemljišni gubici za 10 puta. Iz svih navedenih ogleda se vidi da je moguće manipulisati sečom šume radi dobij an ja veće količine vode iz sliva, ali to samo tamo gde postoji pravo šumsko zemljište. To zemljište se naročito na većim strminama ne može dugo očuvati, ako se iskorišćava kao pašnjak ili njiva. Ono se ponovo mora pokriti šumskom sastojinom. Prema tome efekat manipulacije sečom može da bude samo privremen, ako se želi očuvanje trajne produktivnosti strmih zemljišta u slivu. Što se tiče pašnjaka i goleti na strmim terenima, koji su već uveliko napadnuti erozijom, za njih jedino razumno rešenje leži u pošumljavanju, da bi se vremenom stvorilo šumsko zemljište koje će služiti kao regulator oticanja. Pored svih izvršenih merenja, još nikako nije dokazano da pošumljeni slivovi uvek daju manju količinu vode, nego neposumljeni. Idzon (Molčanov, 1963.) je obrazovao 88 pari slivova; u svakom paru po jedan šumovit, a drugi go. U svim tim slivovima izvršena su merenja protoka i pokazalo se da je u 44 para tj. u 50% slučajeva godišnji protok pošumljenih reka veći za više od 5%; u 24 para tj. u 27% slučajeva je obrnuto, dok ostalih 20 pari imaju kolebanja u razne strane od srednje vrednosti protoka. No, čak i kad bi neposumljeni slivovi u svakom slučaju davali veće protoke nego pošumljeni, ipak bi, s obzirom na potrebu kvalitetne vode, bilo rentabilnije pošumiti strme slivove, nego prečišćavati mutne vode, jer je mnogobrojnim merenjima nesumnjivo dokazano da je veća količina vode po jedinici površine, koja dolazi iz nepošumljenog sliva, dva do tri puta više opterećena nanosom nego voda koja dolazi iz pošumljenog sliva. Od ovog pravila izuzimaju se samo slučajevi, kada je neposumljeni sliv prekriven svežim sečinama, gde još postoji nedirnuto šumsko zemljište. Prirodno, da svi slivovi ne mogu i ne treba da budu pošumljeni. Slivove treba iskorišćavati prema njihovim prirodnim uslovima, uzimajući u obzir mnoge faktore, među kojima na prvo mesto dolaze: geološka podloga, zemljišni sloj, nadmorska visina, ekspozicija i nagib padina. U ovom pogledu vrlo su interesantna ispitivanja izvršena u Čehoslovačkoj o kojima izveštavaju Maran, Kozel i Štrupl u studiji: »Uticaj poljopri 109 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 28 <-- 28 --> PDF |
vrenih i šumskih kultura na površinsko oticanje vode i intenzitet erozije« Prag 1961. godine. Ispitivanja su izvršena u cilju stvaranja naučne osnove donošenja smernica za delimitaciju poljoprivrednog i šumskog zemljišnog fonda. Utvrđeno je da u geomorfološkim, geološkim i stanišnim uslovima Čehoslovačke mogu da se smatraju erozijom neugroženim samo ona zemljišta koja imaju manji nagib od 15%, slabo ugrožena zemljišta imaju nagib 15—20%, srednje ugrožena 20—30%, a jako ugroženim, treba smatrati zemljišta koja imaju veći nagib od 30%. Stoga je preporučeno da se kao krajnja granica nagiba za oranice uzme 30% nagiba, pri čemu se može vršiti obrada bez posebnih mera do 15%, a od 15—30%, preporučuju se posebni agrotehnički protiverozioni načini obrade. Preko 30% do 50% preporučuje se samo busenasto poljoprivredno bilje, a preko 50% samo šuma. Delimitacija prema naznačenom kriterijumu sada je u toku u Cehoslovačkoj. Bilo bi krajnje vreme da se i kod nas izvrše slična ispitivanja ili, u nedostatku njih, da se usvoje navedene preporuke koje izgledaju vrlo primenljive i u našim uslovima. Tako bi oranice zahvatile, prema podeli koju daje Bunuševac u »Gajenju šuma« blage nagibe do 30%, na umereno strmim od 30—50% gajilo bi se busenasto poljoprivredno bilje i zatravljeni voćnjaci, a na vrlo strmim i vrletnim zemljištima, sa nagibom preko 50% gajile bi se šume, jer jedino one u takvim uslovima mogu da daju trajnu produkciju, osiguravajući istovremeno kvalitetnu vodu iz sliva. U vezi s tim smatramo za potrebno da na ovom mestu istaknemo krajnje urgentnu potrebu kako naše poljoprivrede tako isto i šumarstva. Ta potreba je reonizacija. Najzad, posle više od 20 godina razvoja socijalizma, u uslovima mira, trebalo bi da znamo u svakom kraju posebno, kakvim zemljištima raspolažemo i koje su kulture na pojedinim od njih najrentabilnije, pa da te kulture na njima i uvedemo, jer samo tako ćemo postati sposobni za konkurenciju na stranom tržištu. Sve dotle dok budemo proizvodili 3—400 kg ovsa po hektaru tamo gde bismo, uz uvođenje plodoreda i visoke agrotehnike, mogli da proizvedemo nekoliko hiljada kg. krompira po hektaru, mi nećemo biti sposobni za ozbiljnu konkurenciju. Zbog toga je sprečavanje erozije u našim brdovitim i planinskim krajevima, u današnjim uslovima proizvodnje, tesno povezano sa reonizacijom. Naša poljoprivreda i šumarstvo moraju se razgraničiti na principu rentabilnosti, ali ne rentabilnosti po svaku cenu. Princip rentabilnosti mora biti ograničen principom trajnosti proizvodnje na zemljištima, što istovremeno znači svođenje erozije na normalnu meru. Svakako je jasno, kako kaže Marston u svojoj studiji: »Eksperimentalni sliv oblasti Davis« 1958. godine, da tretmanima, koji ogolićavaju tlo i pokreću moćne erozijone sile, nema mesta u dobrom gazdovanju«. Marston navodi reći poznatog američkog istraživača Croft-a za koje smatramo da odgovaraju i našim prilikama i kojima ćemo završiti: »Tanak sloj zemljišta u većini slivova stvaran je vekovima. Dozvoliti da se godišnje izgubi i najmanji sloj zemljišta u korist vode je nepojmljivo. Naš zemljišni fond na planinskim padinama je tako mali da, čak i sa malim godišnjim gubitkom, za nekoliko godina svo zemljište će se izgubiti, a s njim i mogućnost naših slivova da proizvode drvo, stočnu hranu, da regulišu tokove i da sprečavaju stvaranje nanosa«. 110 |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 29 <-- 29 --> PDF |
UPOTREBLJENA LITERATURA 1. Burger : Einfluss des Waldes auf den Stand der Gewässer, Mitteilungen . . ., Bd. 24, Heft 1, Zürich, 1945. 2. Caspa r is: 30 Jahre Wassermesstationen im Emmental, Mitteilungen . . ., Bd. 35, Heft 1, Zürich, 1959. 3. Dils : Influence of Forest Cutting and Farming on some Vegetation, Surface Soil and Surface Runoff Characteristics, Asheville, 1953. 4. Dils : The Coweeta Hydrologie Laboratory, Asheville, 1957. 5. Hornsmann : Vom wachsenden Wert der Wohlfahrtswirkungen d;r Wälder in Mitteleuropa, Mitteilungen der Schweizerischen Anstalt für das forstiche Versuchswesen, Bd. 35, Heft 1, Zürich, 1954. 6. Hu r seh: Recherches sur les relations entre les forets et les cours d´eau, > Unasylva«, 1951. 7. Keller : Hydrologische Beobachtungen im Flyschgebiet beim Schwarzsee, Mitteilungen . . ., Bd. 41 Heft 2, Zürich, 1965. 8. Labunski : Lesorazvedenie v Donbase, Staljino, 1948. 9. Lujić : Neki problemi u vezi sa protiverozionim radovima i melioracijama zemljišta, »Šumarstvo«, br. 8—10, Beograd, 1964. 10. Maran - Kozel - S trupi: Vliv zemedelskych a lesnih kultur na povrhohove odtoky a intenzitetu vodni eroze, Praha, 1961. 11. Mar s ton : The Davis Counti Experimental Watershed Story, Ogden, 1958. 12. Mihovi č - Makarenko : Veliko-anadolskij les i gruntovaja voda, Moskva, 1964. 13. Molčanov: Les i voda, Moskva, 1963. 14. Nägeli : Die Wassermesstationen im Flyschgebit beim Schwarzsee, Mitteilungen . . .,´ Bd. 35, Heft 1, Zürich, 1959. 15. Nys : Remarques sur 1´effet hydrologique d´une corpe ä blanc, Mitteilungen..., Bd. 35, Heft 1, Zürich, 1954. 16. Rahmanov : Vodoohrannaja rolj lesov, Moskva, 1962. 17. Rainer : Uticaj šuma na vodni režim, Ljubljana, 1950. 18. Rosić : Šuma i meteorska voda, Zagreb, 1940. 19. Skorohodov : Vlijanie lesnoj rastitel´nosti na vodnyj režim počv, Kijev, 1964. 20. Strele : Grundriss der Wildbach — und Lawinenverbauung, Wien, 1950. 21. Wagenhoff : Vergleich der bisherigen Ergebnisse der Untersuchungen über den Wasserhaushalt und den Bodenabtrag im Harz mit den langfristigen Beobachtungen in Emental in der Schweiz, Mitteilungen . . ., Bd. 35, Heft 1, Zürich, 1959. 22. Whelan : Effects of Land Use on Streamflow, Dillard, 1957. . 23. V i s o c k i j : O gidrologičeskom i meteorologičeskom vlijanii lesov,- Moskva 1952. THE WATERCOURSE REGIME AS THE FUNCTION OF THE TYPE OF LAND UTILIZATION WITHIN A CATCHMENT AREA Summary On the basis of investigations carried out in Switzerland, the United States, the U.S.S.R., Germany and Czechoslovakia the author presents the achievements and latest results in the elucidation of interrelationships existing between the type of land utilization and the regime of watercourses. Ill |