DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 21 <-- 21 --> PDF |
reljef, pošumljenost sliva, prostorni raspored šuma u slivu, sastav, uzrast, sklop sastojine, tekući prirast šuma, agrotehnika na poljoprivrednim zemljištima, vrsta kulture i dr. U takvoj situaciji logički pravilna formulacija — godišnji protok je funkcija pošumljenosti — često se gubi pod uticajem više nabrojenih faktora. Labunski je u svom delu: »Gajenje šuma u Donbasu« 1948. god. stajao na gledištu da Visocki nije bio u pravu u pogledu postavke o isušujućoj ulozi šume, pa je analizirajući njegove podatke i upoređujući ih sa svojima pokazao u čemu su greške. Isto gledište su imali Dubah (1936), Bočkov (1954), i Sokolovski (1958). Rahmanov u zaključku svog dela: »Vodozaštitna uloga šuma« Moskva 1962. god. piše: »Gledište Otočkog i Visockog da su ravničarske šume veliki potrošači vlage, da isušuju zemljište i vlaže atmosferu, koje je priznato od niza naučnika i u sadašnje vreme, ne odgovara stvarnoj hidrološkoj ulozi šume. Na osnovu ispitivanja koja smo mi izvršili i ispitivanja drugih autora, moguće je zaključiti, da povećanje protoka reka pod uticajem šume nastaje u klimatskim uslovima koji su pogodni za rast šume; pri čemu je to povećanje relativno veće u južnim reonima sa sušnom klimom. SI. 2. Pogled sa strane na vodomernu stanicu »Rothenbach« (Nägeli, 1959.) Nedostatak širokih i preciznih merenja bio je uzrok da se ta polemika rastegla u Sovjetskom Savezu sve do najnovijeg vremena. Tako Mihovič i Makarenko u svom delu »Veliko-Anadolska šuma i zemljišna voda« još 1964. godine tvrde da je Visocki u pravu, dok je Skorohodov u svom delu: »Uticaj šumske vegetacije ni vodni režim zemljišta«, koje je izašlo iste godine, sklon da ne primi shvatanje Visockog. Međutim iz ovakvog ili onakvog shvatanja toga pitanja proizilaze savršeno različite praktične mere u gazdovanju šumama, poljima i vodom. Stoga ćemo odgovor na njega pokušati da nađemo u upoređnim ispitivanjima izvršenim u Švajcarskoj, Čehoslovačkoj, Nemačkoj i SAD. Štrele u svom delu »Osnovi uređenja bujica 1950. god. piše: »O uticaju koji šuma ima na padavine i oticanje, a s tim u vezi i na stanje visokih vod«, |