DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 74 <-- 74 --> PDF |
cJ)cu3toene vijesti ZAKLJUČCI sa savetovanja privrednih organizacija drvarske industrije, obrazovnih institucija i drugih organizacija o pitanju kadrova u drv. industriji .održanog 12. i 13. oktobra o. g. u Beogradu. Na savetovanju koje su organizovali Savez inženjera i tehničara šumarstva i industrije za preradu drveta Jugoslavije i Savet za šumarstvo i drv. industriju Savezne privredne komore po referatu »Kadrovi u drv. industriji« je na osnovu ovog referata i diskusija zaključeno sledeće: Brojne i složene probleme u drvarskoj industriji treba resiti u što kraćem roku i time omogućiti, da drv. industrija, naročito na planu uvođen´a savremene organizacije i tehnologije proizvodnje, kao osnovnog uslova za povećanu produktivnost rada, postigne bolje poslovne rezultate i time omogući veća primanja i dobije više sredstava za modernizaciju i proširenu reprodukciju, I Osnovni nosioci ovih akcija treba da budu inženjeri, tehničari i ostali stručnjaci, koji su sada zaposleni u drv. industriji i oni koji će se uposliti u neposrednom periodu. Među ovim stručnjacima u preduzećima drv. industrije rade šumarski inženjeri i tehničari biološkog smera, kojima nedostaju neka teoretska znanja u oblasti prerade drveta. Stoga ie potrebna određena organizovana i planska aktivnost obrazovnih institucija i drugih faktora, koji rade na pitanjima usavršavanja stručnih znanja, da se ovim stručnjacima omogući da znanja iz tehnologije drv. industrije upotpune. Pored aktivnosti na planu sticanja viših kvalifikacija potrebno je, s potrebom sve većeg znanja stručnjaka, da se priđe organizovanoj aktivnosti na upotpunjavanju, osveženju i proširenju znanja u stečenim kvalifikacijama. Orijentacija nekih privrednih organizacija samo na kadrove drv. industrijske struke posebno na drv.-indusirijske inženjere, niie opravdana, s obzirom na potrebu podele rada između inžinjera i tehničara i između drv.-ind. stručnjaka i stručnjaka ostalih struka. Po pravilu ako određene poslove može efikasno obaviti tehničar, ne treba za to angažovati inžinjera, ako određene poslove može esikasno obavljati kvalifikovani radnik, ne treba za to angažovati tehničara. Pripravnički staž treba voditi no određenom programu, koji bi dao najbolje rezultate. Posto ;e različiti stavovi o tome da li je potrebno imati sadanii broi fakulteta za drv.-industrijske inžinjere ili je bolje imati manji broj fakulteta i time omogućiti efikasniju nastavu uz manje utrošena sredstva. Smatra se kao povoljnijim to što je nastava na fakultetima tako postavliena, da fakulteti daiu posebno šumarske inžinjere, a posebno đrv.-industrijske inžinjere. Što se tiče fakulteta u Skoplju ko´i daje inžinjera opšteg smera preporučuie se da ovaj fakultet ozbilino prouči mogućnost podele nastave na šumsko-uzgoini i drv.industrijski smer odnosno da obezbedi studentima kvantum znania iz drv. industrije sličan onom koii se đobija na ostalim fakultetima za drv.-industrijske inžinjere. Smatra se da postojeća mreža srednjih drv.-industrijskih škola, njihovi kapaciteti i razmeštaj odgovaraju potrebama zeml;e, te da stoga ne treba osnivati nove srednje škole. Smatra se da u sadašnjim uslovima ne treba osnivati nove više škole za pogonske inžinjere. Preporučuje se da fakulteti i srednje škole zaiedno sa privrednim organizacijama, poslovnim udruženjima i komorama omoguće ferijalnu i drugu praksu, stručne ekskurzije i posete preduzećima i si. za studente i učenike srednjih škola. Da bi se dobili što kvalitetniji inžinieri i tehničari smatra se da privredne oreanizaeüe trebaju da u većoj meri stipendiraju dobre učenike. Usvo´en ie zaključak da se formira ek´pa od eminentnih stručnjaka raznih specijalnosti drv. industrije proširena sa psiholozima i pedagozima sa zadatkom dn po poznatim naučnim metodama izradi program nastave za sve nivoe obrazovania stručnih kadrova u drv. industriii, koji bi važio za Jugoslaviju u celini. Uposlenje mladih stručnjaka traži određenu aneažovanost poslovnih udruženia, republičkih i osnovnih komora, sindikata, opštinskih skupština, strukovnih organiza |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 75 <-- 75 --> PDF |
čija i dr. prvenstveno u pravcu stvaranja uslova za uspešnije zapošljavanie mladih, kao i obavezu privrednih organizacija da prime mlade stručnjake. Između ostalog potrebno je izmeniti odredbe Osnovnog zakona o radnom odnosu u smislu omogućenj a da se oni kou nemaju stručnu spremu lakše zamene stručnjacima. Treba preduzimati i podržati akcije, da se radna mesta popunjavaju prvenstveno sa stanovišta sposobnosti, stručnog i ekonomskog znanja. Stručni savezi treba da intervenišu u svim onim slučajevima, kada se prilikom zapošljavanja i raspoređivanja krše principi struke i ekonomike. II Nedovoljni kapaciteti i ograničena sredstva za akcije na obrazovanju radnika i potreba zahvata na širokom frontu, traži najveću elastičnost u obrazovnoj politici uzdizanja kadrova. To se može postići ili u školama za kvalifikovane radnike, uključivo škole učenika u privredi, bilo seminarima, kursevima i drugim vidov´ma organizovane praktične obuke i teoretske nastave, bilo orijentacijom na individualno usavršavanje radnika. Pri teme se ne može izostaviti opismenjavanje radnika i njihovo oipšte obrazovanje. Treba nastojati da se spreče akcije za stvaranje škola u kojima bi se olako sticale kvalifikacije, pošto bi to štetilo i privredi i samim polaznicima ovakvih škola. Dokvalifikacije radnika, koji su već u radnom odnosu, treba da se odvija po jedinstvenim programima, nrvenstveno preko škola i centara u većim preduzecima, koje mogu obezbediti osnovne normative nastavnog kadra i opreme, te time i kvalitet obrazovanja. Efikasniji rezultati na usavršavanju znan´a radnika mogu se Dostići akcijom stvaranja stručnih instruktora. Privredne organizacije trebaju u većoj meri da šalju najsposobnije radnike sa smislom za instruktorski posao u centar za instruktore u drv. industriji u Sarajevu ili da ih osposobljavaju na neki drugi način, naročito u onim reonima zemlje u kojima terminološke specifičnosti i druco smetaju jedinstvenu obuku, kako bi se radom ovih instruktora u privrednim organizacijama na jednom širem planu osposobljavali radnici za određene poslove. Ovu akciju treba u punoj meri da pomognu komore i poslovna udruženja. Nepovoljna kvalifikaciona struktura radnika i nizak opšti i stručni obrazovni nivo radnika, posebno visoki udeo nepismenih radnika i radnika bez osmogodišnje osnovne škole je već stvorio i stvara velike teškoće u drv. industriji. Stoga kod uposlenja nove radne snage privredne organizacije trebaju u najvećoj meri da se orijentišu na priiem prvenstveno iz škola sa praktičnom obukom, zatim iz škola učenika u privredi i lica sa osmogodišnjim osnovnim obrazovanjem. Pored toCTa radne organizacije treba da što veću pažnju posvete obezbeđenju stručnog radničko? kadra drugih struka, jer će razvoi drv. industrije sve više trebati ove radnike. III Da bi drvarska industrija mogla efikasnije uticati na obrazovanie kadrova za njene potrebe, potrebno ip da nrivredne organizacije i njihove asociiaciie (republičke privredne komore i noslovna udruženja) zajedno sa obrazovnim institucijama za obrazovanje kadrova pokrenu akciju z astvaranje uslova za osnivanje republičkih zajednica obrazovanja, jer sada uslovi ne posto´e i stoga ove zajednice sada ne treba oisnivati. Za preduzeća drv. industrije nužno je da imaju tekuće i perspektivne planove kadrova i mera za realizaciju ovih planova. Svaka privredna oi-oanizaciia će prema svojim specifičnostima planirati i mere i akciie za rešavanje kadrovskih pitanja. IV Bilans kadrova u drvarskoj industriji koji je dat u referatu »Kadrovi u drvnoj industriji« treba za sada smatrati orijentacioiniim i do izrade novog bilnasa prihvaćenim od struke. U bilansu se predviđa da se u narednim godinama i bližoj perspektivi neće osetnije menjati broi zaposlenih u drv. industriji. Dalie je predviđeno da na jednog inzinjera bude 3,2 tehničara, da odnos drv.-ind. inzinjera prema inžinjerima ostalih struka bude 4:1, a odnos tehničara prema tehničarima ostalih struka da bude 5:1. Prema specifičnosti pojedinih organizacija na jednog tehničara treba da bude 15—25 radnika. Svi ovi odnosi važe za drvar, industriju. SFRJ dok bi po preduzecima odnosi bili manje ili više približni. Smatra se ujedno da postojeće teškoće oko zapošljavanja inzinjera i tehničara ne smeju da budu razlog da se kontinuitet o |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 76 <-- 76 --> PDF |
brazovanja inžinjera i tehničara prekine, jer se u sadanioj situaciji i u neposrednoj perspektivi postoji još uvek potreba za o- vim kadrovima, koji se sada školuju, najmanje u onom broju koji sada nohađa fakultete i srednje škole. Studioznije proučavanje potreba nrivrednih organizacija, te utvrđivanje nastavnih planova i programa, treba da da tačniji odgovor na pitanje bilnasa kadro va a u vezi s tim i dobijanja novih stručnih kadrova. Pri tome treba imati u vidu i dobro proučene potrebe industrije. U tom cilju treba sistematski utvrditi potrebe za inžinjerima, tehničarima i drugim stručnjacima. Ujedno treba definisati -"ostunnost u popuni kadrova po delatnostima ,te obezbediti ravnomerniji priliv kadrova po preduzećima i regionima. |