DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1968 str. 75 <-- 75 --> PDF |
čija i dr. prvenstveno u pravcu stvaranja uslova za uspešnije zapošljavanie mladih, kao i obavezu privrednih organizacija da prime mlade stručnjake. Između ostalog potrebno je izmeniti odredbe Osnovnog zakona o radnom odnosu u smislu omogućenj a da se oni kou nemaju stručnu spremu lakše zamene stručnjacima. Treba preduzimati i podržati akcije, da se radna mesta popunjavaju prvenstveno sa stanovišta sposobnosti, stručnog i ekonomskog znanja. Stručni savezi treba da intervenišu u svim onim slučajevima, kada se prilikom zapošljavanja i raspoređivanja krše principi struke i ekonomike. II Nedovoljni kapaciteti i ograničena sredstva za akcije na obrazovanju radnika i potreba zahvata na širokom frontu, traži najveću elastičnost u obrazovnoj politici uzdizanja kadrova. To se može postići ili u školama za kvalifikovane radnike, uključivo škole učenika u privredi, bilo seminarima, kursevima i drugim vidov´ma organizovane praktične obuke i teoretske nastave, bilo orijentacijom na individualno usavršavanje radnika. Pri teme se ne može izostaviti opismenjavanje radnika i njihovo oipšte obrazovanje. Treba nastojati da se spreče akcije za stvaranje škola u kojima bi se olako sticale kvalifikacije, pošto bi to štetilo i privredi i samim polaznicima ovakvih škola. Dokvalifikacije radnika, koji su već u radnom odnosu, treba da se odvija po jedinstvenim programima, nrvenstveno preko škola i centara u većim preduzecima, koje mogu obezbediti osnovne normative nastavnog kadra i opreme, te time i kvalitet obrazovanja. Efikasniji rezultati na usavršavanju znan´a radnika mogu se Dostići akcijom stvaranja stručnih instruktora. Privredne organizacije trebaju u većoj meri da šalju najsposobnije radnike sa smislom za instruktorski posao u centar za instruktore u drv. industriji u Sarajevu ili da ih osposobljavaju na neki drugi način, naročito u onim reonima zemlje u kojima terminološke specifičnosti i druco smetaju jedinstvenu obuku, kako bi se radom ovih instruktora u privrednim organizacijama na jednom širem planu osposobljavali radnici za određene poslove. Ovu akciju treba u punoj meri da pomognu komore i poslovna udruženja. Nepovoljna kvalifikaciona struktura radnika i nizak opšti i stručni obrazovni nivo radnika, posebno visoki udeo nepismenih radnika i radnika bez osmogodišnje osnovne škole je već stvorio i stvara velike teškoće u drv. industriji. Stoga kod uposlenja nove radne snage privredne organizacije trebaju u najvećoj meri da se orijentišu na priiem prvenstveno iz škola sa praktičnom obukom, zatim iz škola učenika u privredi i lica sa osmogodišnjim osnovnim obrazovanjem. Pored toCTa radne organizacije treba da što veću pažnju posvete obezbeđenju stručnog radničko? kadra drugih struka, jer će razvoi drv. industrije sve više trebati ove radnike. III Da bi drvarska industrija mogla efikasnije uticati na obrazovanie kadrova za njene potrebe, potrebno ip da nrivredne organizacije i njihove asociiaciie (republičke privredne komore i noslovna udruženja) zajedno sa obrazovnim institucijama za obrazovanje kadrova pokrenu akciju z astvaranje uslova za osnivanje republičkih zajednica obrazovanja, jer sada uslovi ne posto´e i stoga ove zajednice sada ne treba oisnivati. Za preduzeća drv. industrije nužno je da imaju tekuće i perspektivne planove kadrova i mera za realizaciju ovih planova. Svaka privredna oi-oanizaciia će prema svojim specifičnostima planirati i mere i akciie za rešavanje kadrovskih pitanja. IV Bilans kadrova u drvarskoj industriji koji je dat u referatu »Kadrovi u drvnoj industriji« treba za sada smatrati orijentacioiniim i do izrade novog bilnasa prihvaćenim od struke. U bilansu se predviđa da se u narednim godinama i bližoj perspektivi neće osetnije menjati broi zaposlenih u drv. industriji. Dalie je predviđeno da na jednog inzinjera bude 3,2 tehničara, da odnos drv.-ind. inzinjera prema inžinjerima ostalih struka bude 4:1, a odnos tehničara prema tehničarima ostalih struka da bude 5:1. Prema specifičnosti pojedinih organizacija na jednog tehničara treba da bude 15—25 radnika. Svi ovi odnosi važe za drvar, industriju. SFRJ dok bi po preduzecima odnosi bili manje ili više približni. Smatra se ujedno da postojeće teškoće oko zapošljavanja inzinjera i tehničara ne smeju da budu razlog da se kontinuitet o |