DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 15 <-- 15 --> PDF |
UDK 595.782:634.0.414.22 SUZBIJANJE MOLJCA JELINIH IGLICA (Argyresthia fundella F. R.) 1968. GOD. U GORSKOM KOTARU Dr IVAN SPAIĆ UVODNA NAPOMENA U toku prošle (1967.) godine obavljena su u Gorskom kotaru terenska istraživanja moljca jelinih iglica Argyresthia fundella F. R. Glavni dio tih istraživanja bili su pokusi aviokemijskog suzbijanja leptira. Rezultati ovih istraživanja objavljeni su (Spaić I.). U ovom članku izvještavam o rezultatima radova na suzbijanju jel. moljca u Gorskom kotaru 1968. god. Ovogodišnji radovi bili su u neku ruku nastavak prošlogodišnjih. Oni predstavljaju kombinaciju istraživanja i operativne akcije. Suzbijanje leptira jel. moljca veoima je složen posao, koji se nikako ne može uspješno obaviti po nekoj šabloni jer praktična akcija nužno počiva na određenim istraživanjima. Zbog toga će i svaka buduća akcija protiv leptira jel. moljca predstavljati takvu kombinaciju, u kojoj su obje komponente (istraživačka i operativna) nerazdvojno povezane. Metodika pojedinih radova i opažanja opisana je i obrazložena u spomenutom članku. Budući da se ni ove godine nije mijenjala, o tome se ovdje gon vori sasvim ukratko. Ukoliko zbog toga u ovom tekstu ima nejasnoća, upućujem na moj navedeni objavljeni rad. 1. SADAŠNJE STANJE ZARAZE Prošle godine (1967) prvi puta je utvrđeno stanje zaraze jel. moljca na čitavom području Gorskog kotara. Ranije se smatralo da jel. moljac predstavlja lokalni fužinski problem. No tim se pregledom utvrdilo da je ovaj štetnik poisvuda raširen i da je zarazom obuhvaćeno više od polovine površine svih gospodarskih jedinica Gorskog kotara, u kojima pridolazi jela. U mom spomenutom članku nalazi se tabela s podacima o stanju zaraze na području pojedinih šumarija Gorskog kotara u 1967. god. Ove gdine (1968.) ponovno je pregledan čitav Gorski ko>tar. Za razliku od prošle godine, kada je zaraza ocjenjivana okularno, ove je godine taj rad obavljen objektivnijim načinom po metodi opisanoj u mom spomenutom članku. Ona se temelji na utvrđivanju broja kokona na 1.000 iglica. Iako se radi o numeričkoj metodi, koja u znatnoj mjeri smanjuje subjektivni utjecaj u radu, ipak su i ove godine održane terenske instruktaže u ci,lju što većeg ujednačen]a radnog postupka. Instruktaže su održane s velikim brojem terenskog osoblja na području Mrkoplja, Fuž´ina i Jasenka. Bili su prisutni predstavnici svih šumarija Šumskog gospodarstva Delnice i Ogulin kao i predstavnici gospodarstava Senj i Karlovac. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Podaci ovogodišnjeg pregleda stanja zaraze jel. moljca u Gorskom kotaru sadržani su u tab. 1*. Iako su lanjski i ovogodišnji podaci utvrđeni različitim Tab. 1 Stanje zaraze jel. moljca A. funđella u Gorskom kotaru prema brojnosti kokona u maju 1968. god. Befallszustand der Tannennadelmotte A. funđella im Gebiet von Gorski Kotar gemäss der Kokonzahl im Mai 1968. Površina gosp. jed. u Intenzitet zaraze Šumarija kojima pridolazi jela Befallsrate Fläche d. Wirtschaftseinheit Forstamt wo die Tanne vorkommt ukupna gesamt ha zaražena befallen ha l»/o jak stark ha "/<> srednji mittelstark ha Vo slab schwach ha Vo Klana 5.353 1.886 35 215 11 1.604 85 68 4 Prezid 5.599 4.186 75 3.344 80 843 20 Mrkopalj Delnice 9.303 7.730 8.649 4.644 93 60 6.913 129 80 8 1.736 3.261 20 70 1.253 22 Tršće 4.376 3.138 72 484 15 2.451 78 203 7 Rijeka Fužine 4.796 5.645 2.877 5.110 60 91 102 2 1.215 3.319 42 65 1.662 1.689 58 33 Zalesina 725 725 100 87 12 638 88 Skrad 7.639 2.548 33211 8 1.527 60 809 32 Ravna Gora 6.267 5.894 94 3.501 59 2.090 35 302 6 Crni Lug Gerovo Šum. gosp. Delnice 5.789 8.744 71.966 4.754 6.433 50.844 82 74 71 91 1.445 13.091 2 22 26 3.828 4.334 28.796 81 68 57 835 655 8.957 17 10 17 Nac. park »Risnjak« Sveukupno 3.014 74.980 1.930 52.774 64 70 128 13.219 7 25 1.723 30.519 89 58 79 9.036 4 17 metodama, držim da ih se može uspoređivati. Ono što odmah pada u oči je čir njenica da se ovogodišnja ukupna zaražena površina u odnosu na prošlu godinu nije smanjila nego se čak povećala. Zaraza dakle nije u opadanju nego u porastu. Prošle godine zaraza je obuhvaćala 59%, a ove 70% površine svih jelinih šuma u Gorskom kotaru. Da zaraza jača, vidi se i iz procentualnog učešća pojedinih stepena zaraze. Lane je jakom zarazom bilo obuhvaćeno 11%, a sada 25% zaražene površine, srednjom zarazom lane 37%, a sada 58%, a slabom lane 52% a sada 17%. Prema tome ne samo da je ove godine zaraza zahvatila veću površinu nego se površina jake i srednje zaraze udvostručila, a slabe smanjila na jednu trećinu. To ukazuje na ozbiljnost situacije u vezi sa zarazom jel. moljca. Iduće godine (1969) treba očekivati još veće štete od ovogodišnjih. Ove godine prvi puta imamo podatke o zarazi jel. moljca i na području Šum. gosp. Ogulin i Senj. Oni su iskazani u tab. 2. Ova tabela sadrži sumarne podatke za područja u kojima je kontrolirano stanje zaraze. Kako se razabire. u Hrvatskoj je zaraza jel. moljca za sada evidentirana na ukupno 74.520 ha, od čega gotovo 80% otpada na jaku i srednju zarazu. Nažalost još uvijek ne * Prošle godine iskazana je nešto manja površina svih gosp. jedinica u kojima pridolazi jela zbog toga što u njoj nedostaju podaci za Nac. park »Risnjak«. Osim toga neke su šumarije dale različite podatke o veličini površine jelinih sastojina prošle i ove godine. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 21 <-- 21 --> PDF |
I II III IV V VI 1967. —2,6 0,4 3,9 5,6 11,9 13,8 1968. —3,2 2,3 3,4 8,3 11,6 14,8 Kako se razabire, februar i april bili su 1968. god. mnogo topliji nego 1967., a mart i maj podjednaki u obje ove godine. Nema sumnje da je to glavni uzrok ranije pojave leptira jel. moljca u 1968. god. Uzrok dužem trajanju eklozije u 1968. vjerojatno je u određenoj konstelaciji toplijih i hladnijih vremenskih perioda u toku eklozije. Napominjem da navedeni temperaturni podaci služe samo za to da pokažu razlike u temperaturi između 1967. i 1968. god. u ovom području. Posebno ističem da dnevni srednjaci temperature, prikazani na grafikonu eklozije leptira, ne predstavljaju prave vrijednosti, o kojima ovisi razvoj jel. moljca. Ove temperature izmjerene su u Fužinama na nadm. visini od oko 720 m, a eklozija je promatrana petnaestak kilometara istočnije na nadm. visinama iznad 900 m. Prema tome ovi podaci samo ilustriraju opći tok temperature i razlike između 1967. i 1968. god. Podaci o oborinama, navedeni u grafikonu, izmjereni su u Mrkoplju. 5. PROVEDBA SUZBIJANJA Kako je spomenuto, prvi prazni kokoni u Širokoj dragi primijećeni su 11. V odnosno 14. V. Prva serija aviozamagljivanja započela je 16. V, trajala je 19 dana i završila 3. VI. Tretiranje se, dakle, odvijalo veoma sporo. Uzrok tome je veoma nestabilno vrijeme praćeno čestim kišama. Unutar tih 19 dana bilo je čak 12 kišnih dana. U akciji su sudjelovala 4 aviona. Ustvari tretiranje su započela 3 aviona, ali kad se vidjelo da posao sporo odmiče, dodijeljen je i četvrti. Teoretski bi 4 aviona Piper-Paunnee ovaj posao mogla obaviti za 4 dana. Dugogodišnje iskustvo iz ranijih akcija pokazuje da je za provedbu neke avioakcije metodom toplog zamagljivanja obično potrebno dvostruko više vremena od teoretski proračunatog. Ovoga puta, međutim, tretiranje je trajalo još znatno duže. S obzirom na rezidualno djelovanje insekticida još u pripremanju akcije bilo je planirano da se druga serija zamagljivanja obavi petnaestak dana nakon prvog tretiranja. Budući da je prvo tretiranje trajalo čak 19 dana, još prije završetka prve serije započelo se s ponovnim tretiranjem onih sektora, koji su u prvoj seriji bili najprije zamagljeni. Ustvari jedan avion dovršavao je prvu seriju zamagljivanja, a ostala tri su započela drugo tretiranje. Vrijeme je i dalje bilo nestabilno tako da su od prvih 5 dana te druge serije zamagljivanja čak 4 bila kišna (v. graf.). Dne 2. VI rad je bio prekinut s namjerom da se nastavi kroz nekoliko dana. Osim što je vrijeme bilo nestabilno i postotak izašlih leptira na opažačkim punktovima još je uvijek bio veoma nizak — ispod 15´% (v. graf.). Vjerovalo se da stabilno vrijeme mora konačno nastupiti, a u tom slučaju rad bi se mogao završiti za 3—4 dana. Međutim oko 10. VI vrijeme se još više pogoršalo. Pomišljalo se na potpunu obustavu akcije, ali se od toga odustalo jer se stalo na stanovište da to u tom momentu ne bi bilo racionalno. Nastavak druge serije zamagljivanja započeo je 16. VI, a tretiranje je završeno 22. VI. Zbog visokog postotka izašlih leptira najprije su bili tretirani niži, a zatim viši položaji. I u tom periodu rada vrijeme je bilo uglavnom nestabilno i vjetrovito. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 22 <-- 22 --> PDF |
6. REZULTATI I DISKUSIJA Kako se razabire, akcija suzbijanja leptira jel. moljca u 1968. god. provedena je u izvanredno nepovoljnim vremenskim prilikama, što je moralo imati odraza na uspjeh tretiranja. To nikako ne znači da uspjeha uopće nije bilo. Naprotiv, on je bio očit. Nakon zamagljivanja, posvuda po šumi na pogodnim mjestima gdje se to moglo uočiti (gola zemlja, lokve vode) vidjelo se mnoštvo uništenih leptira. Uostalom opažanja na kontrolnim platnima pružaju o tom brojčane podatke (Tab. 3). Ostaje ipak činjenica da je postignuti uspjeh slabiji od očekivanog. U ovom času teško bi se moglo dovoljno pouzdano reći koliko je uspjeh umanjen nepovoljnim vremenom. S brojkama ćemo moći operirati tek u proljeće iduće (1969.) godine, kada, na temelju broja kokona, budemo mogli usporediti tadašnju s ovogodišnjom zarazom. No ni te brojke neće biti dovoljno mjerodavne za obračun postotka tretiranjem uništenih leptira. U tu svrhu treba pronaći pouzdanije metode. Tab. 3 Orijentacioni proračun spašenog prirasta Orientierungsberechnung des geretteten Massenzuwachses Kontrolno platno br. Kontroll- Tafel Nr. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Odj. Abt. 59 55 52 50 48 45 37 64 6 2 8 15 21 23 28 69 67 64 61 60 38 20 17 10 25 35 Zaraza (broj kokona na 1.000 iglica) Befallsrate (Kokonszahl je 1.000 Nadeln) 3,30 4,00 3,96 7,81 8,10 11,70 13,20 2,35 3,81 1,22 5,27 6,89 11,78 5,57 10,30 8,20 15,70 8,70 15,40 7,50 14,30 7,06 0,70 10,40 4,02 8,72 Broj uništenih Spašeni prirast leptira po 1 m2 m8/ha Anzahl vernichteter Geretteter Falter je m2 Massenzuwachs m3/ha 75 0,66 375 3,30 137 1,20 245 2,15 155 1,36 230 2,02 208 1,82 192 1,68 140 1,23 89 0,78 334 2,93 297 2,60 87 0,76 184 1,61 64 0,56 290 2,54 386 3,39 430 3,77 334 2,93 236 2,07 137 1,20 380 3,33 100 0,87 572 5,02 212 1,86 553 4,85 U tab. 3 iskazan je ukupni broj mrtvih i otrovanih leptira, nađenih na kontr. platnima u vremenu između 16. V do 6. VII. To je zbroj dnevnih opažanja vršenih tokom 40—50 dana (opažanja nisu trajala jednako dugo na svim |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Zusammenfassung BEKÄMPFUNG DER TANNENNADELMOTTE (ARGYRESTHIA FUNDELLA F. R.) IM JAHRE 1968 IN GOSKI KOTAR In Mai 1968 wurde im Gebiet von Gorski Kotar (Kroatien) der Befallszustand der Tannennadelmotte Argyresthia fundella F. R. mit folgendem Ergebnis untersucht. Von 74.980 ha der Gesamtfläche aller Wirtschaftseinheiten dieses Gebiets, wo die Weisstanne vorkommt, wurden 52.774 ha (70°/o) von dem erwähnten Schädling heimgesucht. Davon entfielen 13.219 ha (23 n) auf den starken Befall, 30.519 ha (58,;7i;) auf den mittelstarken, und "9.036 ha (17-7o) auf den schwachen Befall (Tab. 1). Demzufolge war der Befall der Tannennadelmotte in Gorski Kotar in 1968 dem Flächenausmass nach grösser und dem Intensitätsgrad nach stärker als im Jahre 1967. Die befallene Gesamtfläche in Kroatien, die in 1968 registriert wurde, beträgt 74.520 ha. Davon entfällt je 15 auf den starken und schwachen Befall, und 3 5 auf den mittelstarken Befall (Tab. 2). Die Tannennadelmotte begleitet die Weisstanne bis zu ihrer oberen Höhengrenze der Verbreitung. Auf manchen Stellen wurde der stärkste Befall in den Höhenlagen über 1.000 m festgestellt. Auf dem Gebiet des Forstamtes Mrkopalj wurde eine Bekämpfungsaktion gegen die Falter der Tannennadelmotte auf einer Fläche von 7.095 ha unternommen. Die Bekämpfung wurde mit 4 »Piper Pawnnee«-Flugzeugen unter Anwendung der Methode der Heissvernebelung durchgeführt. Als Insektizid wandte man das 2C,:,´o DDT-Präparat »Pantakan« in der Menge von 3,0 kg/ha an. Etwa zwanzig Tage nach der Beendingung der ersten Vernebelungsserie wurde die ganze Fläche erneut mit derselben Insektizidmenge behandelt. Das Ausschlüpfen der Falter aus den Kokons begann in 1968 etwa 3 Wochen früher und dauerte etwa 2 Wochen länger als in 1967 (Graph. 1). Die Wetterverhältnisse wurden ausnahmsweise ungüstig für die Anwendung der Methode der Heissvernebelung, weshalb auch die Ergebnisse der Bekämpfung weniger erfolgreich waren als erwartet. Dennoch war der Erfolg der Aktion offensichtlich. Es wurde versucht die Grösse des geretteten Massenzuwachses auf Grund der Anzahl der vernichteten Falter zu berechnen (Tab. 3). Im Aufsatz werden die bisherigen zweijährigen Erfahrungen über die Bekämpfung der Falter der Tannennadelmotte mit chemischen Mitteln vom Flugzeug aus, erörtert. Ein prinzipieller Einwand gegen die Bekämpfung der Falter liest darin, dass man diese Bekämpfung durchführt, nachdem der Schaden bereits eingerichtet worden ist. Einer der Hauptnachteile der Falterbekämpfung ist die Notwendigkeit der mehrmaligen Behandlung derselben Fläche in relativ kurzer Frist. Die üblen Folgen desselben sind weniger ökonomischer als toxikologlischer Natur. Nach dem Erachten des Autors sollte man die Bekämpfung der Tannennadelmotte im allgemeinen in einer der Progradationsphasen und nicht während der Kulmination der Massenvermehrung durchführen. Er begründet dies folgenderweise: die Weisstanne ist nicht imstande, die vernichteten Nadeln in demselben Jahre, wahrscheinlich auch nicht in folgendem Jahr zu regenerieren. Daher kumulieren sich die Schäden des zwei- und mehrjährigen aufeinanderfolgenden Frasses. Sicherlich handelt es sich dabei nicht um eine einfache arithmetische Addition der Schäden, jedoch hat sehr wahrscheinlich der mehrjährige aufeinanderfolgende schwache Frass die Wirkung des starken Frasses in einem Jahr. Wenn man also die Folgen eines starken Frassbefalls verhindern wünscht, darf man mehrmalige aufeinanderfolgende schwäche Frassbefälle nicht zulassen. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 26 <-- 26 --> PDF |
dini. Ukoliko je ta pretpostavka točna, trebalo bi kod jel. moljca mijenjati uobičajeno vrijeme intervencije i suzbijanje provesti već u jednoj progradacionoj razvojnoj fazi. No takva rana intervencija uvjetovana je dobrim poznavanjem ekologije i gradologije ovog insekta. 8. REKAPITULACIJA U maju 1968. god. na području Gorskog kotara utvrđeno je stanje zaraze jel. moljca Argyresthia fundella F. R. Od ukupno 74.980 ha, koliko iznosi površina svih gosp. jedinica ovog područja u kojima pridolazi jela, zarazom je obuhvaćeno 52.774 ha (70%). Od toga na jaku zarazu otpada 13.219 ha (25%), srednju 30.519 ha (58%), a slabu 9.036 ha (17%). (Tab. 1). Prema tome, zaraza jel. moljca u Gorskom kotaru 1968. god. po površini je veća, a po intenzitetu jaćla nego 1967. god. Ukupna zaražena površina u Hrvatskoj, evidentirana u 1968. god. iznosi 74.520 ha. Od toga po jedna petma otpada na jaku i slabu zaraziu, a tri petine na srednju zarazu. (Tab. 2). A. fundella prati jelu do njene gornje visinske granice rasprostranjenja. Na mnogim mjestima najjača zaraza konstatirana je na visinama iznad 1.000 m. Na području šumarije Mrkopalj na površini od 7.095 ha provedeno je suzbijanje leptira jel. moljca. Suzbijanje su obavila 4 aviona Piper-Paunnee metodom toplog zamagljivanja. Kao insekticid upotrebijen je 20%-tni DDT-preparat »Pantakan« u količini od 3,0 kg/ha. Dvadesetak dana po završetku prve serije zamagljivanja čitava površina bila je ponovno tretirana istom količinom insekticida. Eklozija leptira započela je 1968. god. oko 3 tjedna ranije, a trajala je oko 2 tjedna duže nego 1967. god. (Graf. 1). Vremenske prilike bile su izuzetno nepovoljne za primjenu metode toplog zamagljivanja na su i rezultati suzbijani a slabiji od očekivanih. Uspjeh akcije ipak je ev´dentan. Na temelju broja uništenih leptira pokušalo se izračunati veličinu spašenog prirasta. (Tab. 3). U članku su razmotrena dosadašnja dvogodišnja iskustva o suzbijanju leptira jel. moljca aviokemijskim putem. Načelni prigovor suzbijanju lentira je u tome što se ono provodi nakon što je šteta već učinjena. Jedan od glavnih nedostataka metode je potreba višekratnog tretiranja iste površine u relativno kratkom roku. Loša posljedica ovoga nije toliko ekonomske, koliko toksikološke naravi. Autor smatra da bi suzbijanje jel. moljca općenito trebalo provoditi u jednoj od progradacionih faza, a ne u vrijeme kulminacije prenamnoženia. Ovo obrazlaže na slijedeći način: jela ne može regenerirati uništene iglice u istoj, a vjerojatno ni u slijedećoj godini. Prema tome se štete od dvo- ili višegodišnjeg uzastopnog brštenja kumuliraju. Sigurno se ne radi o jednostavnom aritmetičkom zbrajanju šteta, no po svoj prilici višegodišnji uzastonni maleni brst ima efekt jake defolijacije u jednoj godini. Ako se, dakle, želi spriječiti posljedice jakog brštenja, ne smije se dopustiti višekratno uzastopno slabo brštenje. LITERATURA 1) Spai ć I.: Neka ekološka opažanja i rezultati suzbijanja moljca jelinih iglico (Argyresthia fundella F. R.). Šum. list br. 5—6/1968. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 25 <-- 25 --> PDF |
vine u Gorskom kotaru iznosi oko 18.000 st. din. Polazeći od pretpostavke da je neracionalno suzbijati nekog štetnika ako su troškovi suzbijanja veći od štete koja bi nastala da suzbijanje nije provedeno, izlazi da je trokratno suzbijanje nerentabilno ako je šteta manja od 0,66 m3/ha, a četverokratno ako je šteta manja od 0,9 rnVha. Ako se ovo po ranije opisanom postupku izrazi stepenom zaraze, proizlazi da je trokratno tretiranje nerentabilno kod zaraze manje od 3,3 kokona na 1.000 iglica, a četverokratno kod zaraze manje od 4,5 kokona na 1.000 iglica. Iz tab. 3 vidi se da bi spašeni prirast, osim nekoliko izuzetaka, podnio troškove i četverokratnog tretiranja. Metoda suzbijanja leptira ima i jedan načelni nedostatak: suzbijanje se provodi nakon što je šteta već učinjena. Štetu čine gusjenice, no mi suzbijamo leptire, dakle jedan u razvoju insekta kasniji stadij koji ne čini štetu. Istina je, doduše, da uništavanjem leptira sprečavamo štete koje bi nastale kasnije (koje bi se ustvari ponovile), najvećim dijelom tek iduće godine. No tu se može postaviti u najmanju ruku teoretsko pitanje: da li bi iduće godine štete uistinu ponovno nastale? Pitanje je opravdano jer mi gotovo ništa ne znamo o gradologiji jel. moljca. Suzbijanje vršimo u fazi kulminacije no ne znamo koliko ta faza traje — da li jednu ili više godina. Ako traje samo jednu godinu i tada nagfo prestaje, sa suzbijanjem se svakako zakasnilo. Prema dosadašnjem iskustvu kulminaciona faza gradacije traje barem dvije godine. U Mrkoplju je i prošle godine zaraza bila vrlo jaka. Međutim visoka brojnost populacije leptira nikako ne mora značiti da će slijedeća generacija insekta ponovno načiniti velike štete. Može se, naime, desiti da čitava populacija slijedeće generacije strada u stadiju jaja ili gusjenice. Jaja možda mogu stradati od visokih ljetnih temperatura, suše ili parazita. Mlade gusjenice na prezimljavanju možda mogu biti kompletno uništene u toku jednog jedinog dana ili noći ekstremno niskom temperaturom. Izgleda mi — barem teoretski — da bi ovo uistinu i mogao bitil najvažniji faktor redukcije brojnosti populacije ovog insekta. Iz ovih se pretpostavki razabire kako ne poznajemo ni osnovne najvažnije ekološke faktore u razvoju jel. moljca i od kolike su važnosti takva istraživanja. No bez obzira na sva teoretska razmatranja o tome da li će populacija slijedeće generacije načiniti štete ili ne, ostaje činjenica da suzbijanjem leptira u fazi kulminacije propuštamo pravi trenutak za akciju i da suzbijanje vršimo kad je šteta već učinjena. To je svakako jedan od osnovnih nedostataka sadašnjeg načina suzbijanja jel. moljca. Očito je da treba pronaći bolje metode suzbijanja ovog štetnika. S obzirom na ozbiljnost situacije to treba učiniti što prije. Ponavljam: dok se to ne uradi, suzbijanje leptira uz sve spomenute i nespomenute nedostatke ostaje kao jedina praktički ispitana mogućnost za borbu protiv ovog opasnog štetnika. I još nešto. Šumske štetnike — pa tako i jel. moljca — mi redovito suzblijamo u kulminacionoj fazi prenamnoženja. Kad je riječ o defolijatorima listača, to je — općenito uzevši — u najmanju ruku s gospodarskog gledišta razumljivo. Međutim kad se radi o četinjačama — u konkretnom slučaju o jeli — onda stvari stoje nešto drugačije. Prije svega mi nažalost još ne znamo pri kojem se stepenu defolijacije jela još može odnosno više ne može oporaviti. U svakom slučaju uništene iglice ona ne može nadoknaditi u istoj, a vjerojatno ni u slijedećoj godini. To drugim riječima znači da se štete od dvo- ili višegtodišnjeg uzastopnog gubitka iglica kumuliraju. Iako se sigurno ne radi o jednostavnom aritmetičkom zbrajanju šteta, to po svoj prilici ipak znači da višegodišnji uzastopni maleni gubitak iglica ima efekt jake defolijacije u jednoj go |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 24 <-- 24 --> PDF |
može desiti da je unatoč evidentnom toksikološkom efektu još uvijek velik d|io populacije leptira preživio tretiranje. Ovo bi mogla biti posljedica ne samo nepovoljnih vremenskih prilika za tretiranje nego i veoma razvučene eklozije. Broj tretiranja ovisi o trajanju eklozije. O njoj ranije nismo znali mnogo. Prvi puta smo je točnije promatrali prigodom prošlogodišnjih eksperimenata Na visini od 720 m (Bajta) ona je lane trajala dvadesetak dana, ali se u prv´ih 8—10 dana bilo izleglo više od 90% leptira. Da nije bilo naglog jakog pada temperature (koji je započeo kad se ovdje bilo izleglo već oko 85´% leptira, a tjrajao je oko 5—6 dana), u Bajti bi eklozija bila završila za cea 15 dana. To znači da bi na ovoj visini bilo dovoljno samo jednokratno tretiranje. Na 950 m eklozija je lane trajala 30 dana, no bez spomenutog pada temperature trajala bi 5—6 dana kraće, a to znači da bi i na ovim visinama bilo potrebno najviše dvp^kratno tretiranje. Dopuštala se mogućnost da bi na većim visinama ponekad bila potrebna i tri tretiranja. S tim iskustvom bili smo ušli u ovogodišnju akciju. No ove godine eklozija je na visinama između 910—940 m trajala oko 42 dana, čemu se nismo nadali. Već na tim visinama trebalo je ove godine obaviti tri tretiranja, ali se s tom mogućnošću nije računalo i za to nismo bili spremni. Iz graf. 1 se vidi da je na visini od 1.100 m eklozija trajala oko 47 dana, a na većim sigurno i duže. To znači da je ovdje možda trebalo primijeniti čak četverokratno tretiranje, s čim se pogotovo nije računalo. Potreba trokratnog, a pogotovo četverokratnog tretiranja jedne te iste površine u kratkom roku baca novo svjetlo na racionalnost primjene ove metode, prvenstveno iz razloga toksikološke naravi, Višekratnom tretiranju iste površine u kratkom roku — naročito kad se radi o hiljadama hektara — mogu se staviti vrlo značajni opravdani prigovori. Kako je ranije navedeno, protiv nekih gusjenica u hrastovim šumama mi uspješno primjenjujemo relativno vrlo malene doze od svega 200—300 g/ha aktivne materije DDT-a. To je jedna od glavnih prednosti metode toplog zamagljivanja pred metodom prskanja. Već pri dvokratnom zamagljivanju protiv leptira jel. moljca unutar petnaestak dana deponiramo na određenu površinu čak 1.200 g/ha aktivne materije DDT-a. To je vrlo mnogo, više nego što se primjenjuje prigodom prskanja (prosječno oko 1.000 g/ha). U slučaju trokratnog zamagljivanja primijenilo bi se unutar tridesetak dana čak 1.800 g/ha akt. mat. DDT-a. Već to treba smatrati nedopustivim, a pogotovo količinu od 2.400 g/ha, koliko bi se unutar cea 45 dana deponiralo1 u slučaju četverokratnog zamagljivanja. U Evropi se već i ranije smatralo da su količine od 1.000 g/ha, s kojima su se u Americi tretirale desetine i stotine hiljada hektara, pretjerane. Evropa je u tom pogledu uvijek bila opreznija. Danas kada već mnogo više nego ranije znamo o posljedicama toksičnosti DDT-a i drugih organskih insekticida, u zapadnoj Evropi uopće se odustaje od tretiranja površina većih od 2—3.000 ha. ^ Ukoliko se i dalje bude primjenjivala metoda toplog zamagljivanja za uništavanje leptira, treba svakako provjeriti efikasnost malih doza insekticida, koje su inače dovoljne protiv nekih gusjenica u hrastovim šumama. Sredinom maja 1966. god. imao sam prilike vidjeti masovno uništenje leptira hrastovog savijača dozom od 250 g/ha akt. mat. DDT-a, koja je bila primijenjena protiv gusjenica gubara. Inače što se tiče ekonomičnosti, izgleda mi da primjena ove metode ima svoje ekonomsko opravdanje i kod trokratnog pa i četverokratnog tretiranja Troškovi trokratnog tretiranja prema sadašnjim cijenama iznose oko 12.000 st. din/ha, a četverokratnog oko 16.000 st. din/ha. Prosječna cijena 1 m3 jelo |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 23 <-- 23 --> PDF |
platnima). Prigodom prebrojavanja bili su posebno evidentirani mrtvi, a posebno otrovani leptiri. Otrovanima se smatralo one leptire, koji su bili živi, ali unatoč dodirivanja nisu uspjeli da odlete s kontr. platna. U tabeli su mrtvi i otrovani leptiri iskazani zajedno jer se smatra da se otrovani leptirić ne može oporaviti. Međutim može biti da su u kategoriju otrovanih ponekad ubrojeni i oni živi leptiri, koji nisu mogli odletjeti s platna ne zbog otrovanja DDT-em nego iz nekih drugih razloga. Uostalom i u kategoriji mrtvih leptira bilo je možda i onih, koji su stradali djelovanjem prirodnih faktora, a ne insekticida1. U tom slučaju broj insekticidom uništenih leptira bio bi previsoko iskazan. Mie>đutim daleko najveći dio nađenih leptira svakako je stradao od insekticida. Iz tabele dnevnih opažanja (koja ovdje nije priložena) evidentno je da je najvećii dio leptira nađen na kontr. platnima na dane neposredno nakon tretiranja. Istim postupkom kao i prošle godine (Spaić 1) pokušalo se broj uništenih leptira iskazati veličinom spašenog prirasta. Rezultati tog proračuna navedeni su u tab. 3. Kako se razabire, veličina spašenog prirasta kreće se između 0,56— 5,02 m3/ha. Od 26 kontrolnih mjesta, ravnomjerno raspoređenih na čitavoj tretiranoj površini od 7.095 ha, samo na 5 mjesta spašeni prirast manji je od 1 m3/ha, ali nije manji od 0,5 m3/ha. Na svim ostalim mjestima spašeno je više od 1 m3/ha s tim što je na polovini tj. 13 kontr. mjesta spašeno više od 2 m^/ha. I ovoga se puta napominje da ovi podaci imaju samo grubu orijentacionu vrijednost. Međutim čak kad bi spašeni prirast stvarno bio i upola manji od proračunatog, još uvijek bi njegova novčana vrijednost bila veća od troškova suzbijanja, — > j 7. DOSADAŠNJA ISKUSTVA O SUZBIJANJU LEPTIRA JEL. MOLJCA U Jugoslaviji se aviokemijsko suzbijanje štetnika u šumama metodom toplog zamagljivanja provodi već 20 godina. Ovom metodom do sada smo isključivo suzbijali gusjenice i tu smo stekli velika iskustva. Upoznali smo njene prednosti i nedostatke. O tome su kod nas objavljeni mnogi radovi, naročito o primjeni ove metode na suzbijanju gusjenica gubara. Sasvim sažeto može se> reći da su njene glavne prednosti pred drugim kemijskim metodama suzbijanja ove: 1) ekonomičnost (jednokratno tretiranje uz veoma maleni utrošak preparata); 2) racionalnost (relativno maleno trovanje prirode zbog primjene niskih doza aktivne materije DDT-a); 3) efikasnost (pravilnom primjenom štetnik praktički bude potpuno uništen, a defolijacija potpuno spriječena); 4) jednostavnost (u odnosu na av´oprskanje jednostavnija organizacija pripreme i provedbe akcije). Glavni nedostatak ove metode je u tome što je njena uspješna primjena uvjetovana veoma povoljnim (mirnim i stabilnim) vremenom, kojega obično nema mnogo na raspolaganju. Sada imamo dvogodišnje iskustvo s primjenom ove metode na suzbijanju leptira jel. molica. Iako je to iskustvo stečeno u svega dvije akcije, od kojih je jedna bila eksperimentalna, a druga se odvijala u izuzetno nepovoljnim vremenskim prilikama, mogu se već sada izvući neki zaključci u vezi s daljnjom primjenom ove metode. Rezultati eksperimentalne akcije u 1967. god. bili su povoljni. Ne treba, međutim, smetnuti s uma da je tada bila tretirana relativno malena površina,, a i vrijeme je bilo znatno povoljnije. I ovogodišnja akcija nesumnjivo je donijela koristi, kako to uostalom pokazuju podaci tab. 3. Postotak uništenih leptira nije nam, međutim, poznat. Zaraza je ove godine u Mrkoplju bila veoma jaka pa se |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Prošlogodišnja i ovogodišnja eklozija znatno se razlikuju u datumu početka i trajanju. Ove godine eklozija je započela oko tri tjedna ranije (oko 11. V, lane oko 4. VI), a trajala je oko dva tjedna duže (42 dana, lane 30) (uspoređeni; su podaci s lanjskih i ovogodišnjih opažačkih mjesta po prilici iste nadm. visine tj. 950 odnosno 910—940 m). Na nadm. visini od oko 1.100 m ekloizija je. ove godine trajala oko 47 dana. U Širokoj dragi i Bjelolasici ima jele i iznad 1.200 m. Zbog teške dostupnosti, na tim visinama opažanja o ekloziji nisu vršena, no 1. serija zamagljivanja -1. Serie d. Vernebelung 2. serija zamagljivanja - 2 Serie der Vernebeiung Graf. 1 Tok pojave leptira na tri opažačka mjesta u Širokoj dragi 1968. god. Verlauf des Falterausschlüpfens an drei Beobachtungsstellen in Široka draga im J. 1968. sigurno je da je na 1.200 m eklozija trajala i iza 30. VI, kada je na 1.100 m završila. Prema tome s velikom vjerojatnošću može se smatrati da je eklozija ove godine u Mrkoplju trajala blizu dva mjeseca. Ovo je vrlo važna činjenica s kojom se nije računalo, a koja je — uz ostalo — utjecala na uspjeh ovogodišnje akcije. Time se ujedno već poznate teškoće biološke, tehničke i financijske naravi pri suzbijanju leptira jel. moljca povećavaju u tolikoj mjeri da možda općenito stavljaju pod znak pitanja čitavu koncepciju suzbijanja jel. moljca uništavanjem njegovih leptira. Ovogodišnja nas iskustva u najmanju ruku prisiljavaju na što brže traženje boljih rješenja ovog aktuelnog problema. Postavlja se pitanje, zašto je eklozija na više-manje podjednakim nadm. visinama (910—950 m) ove godine započela oko 3 tjedna ranije i trajala oko 2 tjedna duže nego lane? Uzrok tome svakako je razlika u klimatskim faktorima, u prvom redu temperaturi. Podaci meteorološke stanice u Fužinama to jasno pokazuju. Evo mjesečnih srednjaka za prva polugodišta 1967. i 1968. godine, izračunatih iz dnevnih očitavanja temperature na toj stanici: |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 19 <-- 19 --> PDF |
Grobničkom polju jer pogodno bliže uzletište nije bilo´ moguće pronaći. Udrtljenost aerodroma od središta tretiranih šuma iznosila je oko 35 km tj. bila je još veća nego lane. To je predstavljalo veliku teškoću u radu. Ovaj nedostatak nastojalo se umanjiti angažiranjem radioamaterskih primopredajnika. Budući da direktna radioveza između Grobnika i Mrkoplja nije bila moguća, morala se koristiti i treća relejna stanica, koja je bila locirana na Učki. Osim toga radi doznavanja vremenskih prilika na samom tretiranom području, postojala je radioveza pomoću malih primopredajnika između radilišta i Mrkoplja. Sve ovo kompliciralo je rad i onemogućilo brzo neposredno komuniciranje pa se u drugoj seriji zamagljivanja odustalo od upotrebe triju velikih stanica. Međutim i dalje su korišteni mali primopredajnici, pomoću kojih su s radilišta dostavljani u Mrkopalj podaci o vremenskim prilikama, što je onda telefonom prenošeno na Grobnik. Ni ovaj način komuniciranja nije bio bolji, ali je barem bio mnogo jeftiniji. Problem efikasnog komuniciranja između radilišta i uzletišta ostaje neriješen iz godine u godinu. Zbog toga se i ovoga puta dešavalo da su avioni doletjeli na radilište, ali su se zbog nepovoljnog vremena za rad morali vratiti neobavljena posla. Pomanjkanje dobre radioveze stvara i druge velike teškoće u radu. Bilo bi vrijeme da se ova kronična slabost konačno otkloni. I ove godine insekticid je isporučila zagrebačka tvornica »Chromos«. Bio je to opet 20l0/o-tni DDT-preparat »Pantakan«, koji je u svakoj od dvije serije zamagljivanja deponiran u količini od 3,0 kg/ha tj. 600 g/ha aktivne materije DDT-a. Čitava za tretiranje određena površina od 7.095 ha bila je podijeljena na 21 radni sektor. Sektori su na uobičajeni način (pomoću bijelih zastava pričvršćenih u vrhovima nekih graničnih stabala) bili međusobno razgraničeni. Za kontrolu uspjeha služila su kontrolna platna dimenzija 0,8 X 0,8 m, koja su bila postavljena pod određena stabla ili grupe stabala. Ukupno je bilo postavljeno 26 kontrolnih platna, koja su bila više-manje jednolično raspoređena na čitavoj tretiranoj površini. Na ovim su platnima svakog dana u isto vrijeme prebrojavani uginuli i otrovani leptiri jel. moljca. Početak, tok i trajanje akcije ovise u prvom redu o početku i trajanju eklozije leptira. Kontrola eklozije obavljana je u Širokoj dragi na tri mjesta različite nadmorske visine i ekspozicije i to: 1) u odj. 62 (910 m/n. m., sjeverna eksp.); 2. u odj. 25 (1.100 m/n. m., južna eksp.); 3) u odj. 54 (940 m/n. m., južna eksp.). Počevši od 9. maja svakog dana na ovim mjestima pregledano je po 100 kokona i utvrđeno da li su puni ili prazni. Na taj način utvrđen je početak, tok i završetak eklozije leptira jel. moljca. 4. EKLOZIJA LEPTIRA Prvi pojedinačni prazni kokoni primijećeni su 11. maja na opažačkom mjestu br. 3*. Nakon nekoliko dana (14. V) oni su pronađeni i na ostala dva opažačka mjesta. Tok i trajanje eklozije leptira vidljivi su iz graf. 1. Kako se razabire eklozija je ove godine tekla sporije nego lane. U prvih 30 dana od početka eklozije na sva tri opažačka mjesta izleglo se manje od 20´% leptira. Tek nakon 30 dana postotak izašlih leptira naglo se povećava na nadm. visinama 910—940 m. Na 1.100 m eklozija i dalje teče sporije i završava kasnije. * U Zalesini na nadm. visini od oko 800 m 9. V našao sam mnogo praznih kokona. S obzirom na njihovu brojnost držim da je eklozija ovdje bila započela već prvih dana maja. 17 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 18 <-- 18 --> PDF |
2. OVOGODIŠNJA AKCIJA SUZBIJANJA Prošle godine stekli smo prva velika iskustva o mogućnosti suzbijanja jel. moljca na velikim površinama. Pokusi suzbijanja leptira avioikeimijskim putem uglavnom su zadovoljili. Pokazalo se, međutim,, da je za postizavanje uspjeha potrebna veoma kvalitetna i složena stručna služba, mnogo složenija od one kojom se obično zadovoljavamo na pr. prigodom suzbijanja gusjenica gubara istom metodom. Uspjeh čitave akcije ovisi o veoma pomnoj kontroli eklozije leptira te pravovremenom, i brzoim izvođenju tretiranja. Ovo oboje neposredno ovisi o klimatskim prilikama koje su veoma različitie u nižim i višim predjelima planinskog područja. Sve ovo — povezano s ograničenim i nejednakim trajanjem djelovanja insekticida, uz potrebu najmanje dva tretiranja — veoma komplicira izvođenje akcije. Svakako će trebati uložiti još mnogo truda i sredstava za poboljšanje ove kao i pronalaženje novih, boljih i jednostavnijih metoda suzbijanja. Dok se ovo ne postigne, sadašnja metoda uza sve svoje nedostatke ostaje jedina nada za obranu jelinih sastojina, koje su teško ugrožene od jel. moljca. Kako je naprijed navedeno, u Gorskom kotaru je ove godine jaka i srednja zaraza obuhvatila preko 43.000 ha jelinih šuma. Među njima nalazile su se i mnoge od najvrednijih šuma ovog područja. Bilo je očito da se nešto mora poduzeti za njihovu obranu. Medut.m materijalna i novčana sredstva bila su ograničenja. Trebalo je odlučiti na kcm mjestu da ih se upotrijebi. Izbor je pao na područje šumarije Mrkopalj. Ustvari takav izbor i nije bio težak. Iz tab. 1 vidi se da je na području ove šumarije bilo zaraženo 8.649 ha, tj. 93,D/o svih jelinih šuma, od čega 6.913 ha ili 80% jakom zarazom. Mrkoipaljske šume najvećim su dijelom veoma kvalitetne. Ovdje su se, dakle, očekivali najveći ekonomski gubici pa je bilo razumno da se raspoloživa sredstva upotrijebe za zaštitu ovih šuma. Šumsko gospodarstvo Delnice odvojilo je za akciju suzbijanja jel. moljca 50,000.000 st. din. To je veliki iznos, gotovo najveći kojega je ikada jedna šumarska privredna organizacija u jednoj godini odvojila za zaštitu svojih šuma*. Prema predračunu troškova za ovaj iznos mogla se tretirati površina od oko 7.000 ha, dakle sve jako zaražene sastojine na području Mrkoplja. Tretiranjem su bile obuhvaćene čitave šumskogospodarske jedinice Sungerski lug i Široka draga te dio Bjelolasice u ukupnoj površini od 7.095 ha. Na toj i tolikoj površini provedena je aviolokacija suzbijanja jel. moljca 1968. god. u Gorskom kotaru. 3. ORGANIZACIJA SUZBIJANJA Suzbijanje je provedeno u organizaciji Poslovnog udruženja Šumskoprivrednih organizacija iz Zagreba u suradnji sa Šumskim gospodarstvom Delnice i Šumarijom Mrkopalj. Tretiranje je obavilo poduzeće »Pan-Adria« iz Zagreba sa 4 aviona tipa Piper-Paunnee. Ovi mali avioni pokazali su se prošle godine pogodnijima za rad u planinskom području od velikih. I ove godine rad aviona bio je uglavnom dobar. Piloti su svoj zadatak obavili savjesno kolikogod je to bilo moguće u inače veoma nepovoljnim vremenskim prilikama u kojima se akcija odvijala, o čemu će kasnije biti riječi. Aerodrom se ponovno nalazio na * Samo jednom — 1964. godine — Kombinat »Spačva« u Vinkovcima odvojio je još više za zaštitu svojih šuma od gubara. 16 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1969 str. 17 <-- 17 --> PDF |
raspolažemo s podacima o stanju zaraze na području gospodarstava Gospić i Karlovac iako znamo za pojedine lokalitete, na kojima moljac i ovdje pridolazi. O pridolaženju moljca u jelinim sastojinama na području između Save i Drave ne znamo baš ništa iako ga po nekim indicijama ima i ovdje. Takvi su nam podaci, međutim, potrebni ne samo zbog aktuelne ekonomske važnosti ovog insekta nego i zbog toga da upoznamo tok njegove gradacije i u drugim područjima, koja se klimatski razlikuju od Goskog kotara. Tab. 2 Ukupno evidentirano stanje zaraze jel. moljca A. fundella u Hrvatskoj prema brojnosti kokona u maju 1968. god. Gesamter Befallszustand der Tannennadelmotte A. fundella in Kroatien gemäss der Kokonzahl im Mai 1968. Površina gosp. jed l.u Intenzitet zaraze Šum. gosp. kojima pridolazi jela Befallsrate Forstw. Fläche d. Wirtschaftseinheit Betrieb wo die Tanne vorkommt ukupna zaražena jak srednj i slab gesamt befallen stark mittelstark schwach ha ha B/o ha »/o ha Vo ha °/o Delnice 74.980 52.774 70 13.219 25 30.519 58 9.036 17 Ogulin 30.986 9.395 30 1.540 16 3.635 39 4.220 45 Senj 21.637 12.351 57 780 6 9.209 74 2.362 20 Ukupno 127.603 74.520 58 15.539 21 43.363 58 15.618 21 Iz razumljivih razloga u ovom, kao uostalom i u prethodnom članku, navedeni su samo sumarni podaci o zarazi za pojedina gospodarstva odnosno šumarije. Međutim postoje i detaljni podaci za svaki odjel pregledanih gospodarskih jedinica. Takvi su nam podaci neophodno potrebni za upoznavanje i proučavanje gradološke krivulje jel. moljca. Da bi se to postiglo, te podatke treba prikupljati dugi niz godina, naravno i tada kad sadašnja zaraza prestane. Prema tome utvrđivanje stanja zaraze jel. moljca nikako se ne smije smatrati privremenim kampanjskim radom nego treba insistirati da to ubuduće postane trajni redovni posao u područjima gdje pridolazi jela. Da rezimiram: ovogodišnja zaraza jel. moljca u Gorskom kotaru po površini je još veća, a po intenzitetu još jača od prošlogodišnje. Ne budu li prirodni faktori (utjecaj kojih na jel. moljca još ne poznajemo) u velikoj mjeri reducirali brojnost populacija ovog insekta, mogu se očekivati veliki gubici u proizvodnji u jelinim sastojinama. Ovom prilikom iznosim jedno — za sada empirijsko — iskustvo u vezi sa zarazom jel. moljca. Ranijih godina — pa čak niti lane prije prikupljanja podataka o stanju zaraze — nismo znali da li ovaj štetnik pridolazi na visinama iznad 1.000 m. Ove smo se godine osvjedočili da A. fundella prati jelu do njene gornje visinske granice rasprostranjenja. Šta više, najjača zaraza gotovo je redovito utvrđena baš na visinama iznad 1.000 m. Osim toga uočio sam da je zaraza naročito jaka na silikatnim platoima. Ova empirijska iskustva treba istraživanjima provjeriti i objasniti. Time bi se proširilo naše oskudno znanje o ekologiji ovog insekta. |