DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1969 str. 31 <-- 31 --> PDF |
godina, prosečne visine 28 metara, srednja udaljenost između stabala 7—8 metara. Nadmorska visina staništa 940 metara. U oba je slučaja teren blago nagnut, u Sušari prema severoistoku, a na Goču prema severo-zapadu. Ugao nagiba terena oko 5 stepeni. Merenje intenziteta osvetijenja vršeno je sa luksometrima sa selenskom ćelijom i dodatnim filterima. Dijapazon merenja od 0—100.000 luksa. Intezitet osvetlenja je meren u kulturi bora na tri visine (10, 100 i 180 cm), a u sastojim jele na šest visina (1, 6, 9, 12, 15 i 18 met.). Kao^ intenzitet osvetlenja na gornjim površinama kruna odnosno na vrhovima drveća uzeta je vrednost osvetlenja na slobodnom prostoru van sastojine, koja je istovremeno merena. : j > Merenja su vršena sredinom vegetaeionog perioda pet puta dnevno. Srednje terminske vrednosti intenziteta osvetlenja ucrtane su u dijagrame iz kojih su zatim pročitane sve časovne vrednosti intenziteta osvetlenja po lokalnom vremenu. REZULTATI MERENJA Srednje časovne, kao i prosečne dnevne vrednosti intenziteta osvetlenja prikazane su u tablicama br. 1 i 2, kao i na dijagramima br. 1 i 2. U tablicama je ispod vrednosti osvetlenja na svakoj mernoj visini prikazan i intenzitet osvetlenja izražen u procentima gornjeg svetla, odnosno osvetlenja na slobodnom prostoru. Dnevni maksimum osvetlenja na slobodnom prostoru javlja se na Goču i u Sušari u lokalno podne, ali je srednja dnevna vrednost na Goču nešto veća. Ovo dolazi radi razlike u nadmorskoj visini oba mesta. Na Goču je vazduh redi i čistiji, difuzna refleksija je manja, pa je radi toga i prosečni dnevni intenzitet osvetlenja veći. U kulturi crnog bora dnevni se maksimum osvetlenja javlja na sve tri rnerne visine u 11 časova po lokalnom vremenu. Kod jele je, međutim, na visinama većim od 15 metara, dnevni maksimum osvetlenja u lokalno podne, a ispod te visine dnevni maksimum intenziteta osvetlenja kasni i javlja se u 13 časova po lokalnom vremenu. Uzrok je pomeranja termina dnevnog maksimuma intenziteta osvetlenja u različitim ekspozicijama terena. Kod kulture crnog bora teren je blago nagnut prema severo-istoku, pa se iz toga razloga dnevni maksimum osvetlenja javlja pre podne. Kod jele je obratno. Detaljnim je merenjem intenziteta osvetlenja u raznim šumskim fitocenozama (2) utvrđeno da se pomeranje vremena maksimalnog dnevnog intenziteta osvetlenja pre ili posle lokalnog podneva javlja samo kod senoljubivih — sciofitnih vrsta. Tako se npr. u asocijaciji Abieto-jagetum na Goču dnevni maksimum osvetlenja javlja u 10 časova po lokalnom vremenu (ekspozicija severo- istok), a u bukovoj šumi u 13 časova (ekspozicija severo-zapad). U svetlijim — heliofitnim šumama (Betula, Quercetum montanum, Querceto-carpinetum, Acereto-fraxinetum) dnevni je maksimum osvetlenja u lokalno podne bez obzira na ekspoziciju. Prodiranje gornjeg svetla od vrhova kruna do šumskog tla se menja u toku dana. Ove su vertikalne promene karakteristične za svaku šumsku vrstu, a zavise od njenog sklopa i gustine, kao i od ekspozicije terena. Vertikalne su promene intenziteta osvetlenja, izražene u procentima osvetlenja na slobodnom prostoru (gornjeg svetla), a izmorene u kulturi crnog bora 173 |