DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1969 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Maksimalni dnevni procenat prodora gornjeg svetla po vertikalnom pravcu javlja se na visini od 18 metara u 10 časova po lokalnom vremenu, na visini od 15 metara u 11 časova, a na 12 metara i niže u 13 časova. Na najnižoj mernoj visini od 1 metra još više zakašnjava i javlja se tek u 14 časova po lokalnom vremenu. Sekundarni maksimum javlja se na svim visinama neposredno pred zalazak Sunca (20 časova po lokalnom, vremenu). Na visinama manjim od 12 metara ovaj večernji maksimum preuzima ulogu primarnog maksimuma, jer je veći od onog pre podne. Minimalni dnevni procenat prodiranja gornjeg svetla javlja se u jeli na svim mernim visinama u 18 časova po lokalnom vremenu, sa izuzetkom visine od 1 metra, gde se javlja u jutro u 6 časova. Promene intenziteta osvetlenja po visini mogu se grafički lepo prikazati na sledeći način: — na osu apscise nanesu se merne visine izražene u procentima visine sastojine, a na osu ordinate intenzitet osvetlenja izražen u procentima osvetlenja na slobodnom prostoru. Na taj je način prikazano na dijagramima br. 5 i 6 osvetlenje po visini u kulturi crnog bora i u šumi jele u 7, 12 i 17 časova po lokalnom vremenu (tanke linije) i u srednjoj dnevnoj vrednosti (puna linija). Tačka u gornjem desnom uglu dijagrama označava da na vrh drveta — 100´% visine — pada gornje svetio, koje je po intenzitetu jednako osvetlenju na slobodnom prostoru — 100% osvetlenja. Od ove tačke se procenat osvetlenja prema šumskom tlu postepeno smanjuje. Iz dijagrama se može jasno videu na kojim je visinama najveća zasena i time smanjen intenzitet osvetlenja. Kod crnog bora do polovine visine prodre u 7 i 17 časova manje od 20% gornjeg svetla na slobodnom prostoru, a u 12 časova i u prosečnoj dnevnoj vrednosti manje od 10%. Ove se vrednosti na šumskom tlu smanjuju na manje od 10 odnosno 5%. Sve linije pada intenziteta osvetlenja imaju približno paraboličan oblik. U jelovoj je šumi najveće zascnjlvanje pre podne u donjoj polovini visine, a popodne u gornjoj polovini tako da je, prema prosečnim dnevnim vrednostima, zasenjivanje veoma ravnomerno idući od vrha drveća prema šumskom tlu. Na 50% visine sastojine prodre 50% gornjeg svetla na slobodnom prostoru. Dnevna kriva promne osvetlenja po visini malo odstupa od idealne ravnomerne linije pada intenziteta osvetlenja y = x. ZAKLJUČAK Promene intenziteta osvetlenja po visini u šumskim zajednicama su rezultat mnogih činilaca, od kojih su najvažniji vrsta, visina, gustina i starost sastojine i ekspozicija terena na kome se šuma nalazi. Nadmorska visina i geografska širina staništa malo utiču na promenu intenziteta osvetlenja po visini. Od njih samo zavisi intenzitet i trajanje osvetljavanja na slobodnom prostoru. Na osnovu analize prikazanog mernog materijala dolazimo do sledećih zaključaka: 1. Pomeranje vremena maksimalnog osvetlenja od lokalnog podnevna primećuje se samo kod gustih, senovitih sastojina. Ovo vremensko pomeranje zavisi od ekspozicije staništa. Ako je ekspozicija istočna, čas maksimalnog osvetlenja se pomera 1—2 časa pre lokalnog podneva, ako je ekspozicija zapadna, onda posle podneva. |