DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 67 <-- 67 --> PDF |
REŽIM STUDIJA KAO SREDSTVO ZA PODIZANJE KVALITETE NASTAVE Prof. dr DRAGOLJUB MIRKOVIC Pod režimom studija obično se podrazumeva krajnja konsekvenca organizacije školskog rada, izražena već poznatim definicijama »studiranje godina za god.nom« i »slobodno studiranje« kao graničnim, s eventualnim međuoblicima za čitavo vreme studija ili samo za određene godine. Međutim, pojam režima studija je daleko složeniji i obuhvata niz elemenata koji — načinom kako su rešeni — u stvari određuju njegovu faktičku definiciju i mogućnost sprovođenja. Režim studija ima za cilj da reguliše proces »proizvodnje kadrova« određenog profila i nivoa znanja. Jedan od njegovih elemenata je i kvalitet nastave, te se čini da je problem o kome se govori, bar po naslovu, suprotno postavljen. No kada se zna da uzrok i posledica mogu da »izmene mesta«, tada se i ovako postavljeno pitanje može uspešno analizirati. U ovoj analizi učinili smo pokušaj da potražimo zavisnost između rezultata i uslova studiranja, pri čemu je rezultat predstavljen brojem diplomiranih studenata, a ušlo vi nekim karakterističnim elementima režima studija. Konkretni podaci potiču sa Šumarskog fakulteta u Beogradu za period od oslobođenja do kraja prošle (1968/69.) školske godine, dakle za poslednjih 20 godina. Elementi koji su obuhvaćeni pojmom režima studija su u našem slučaju sledeći: — uslovi upisa (prethodna sprema potrebna za upis i konkretni uslovi, na pr. prijemni ispit), — karakter studija (redovne, vanredne), — propisana dužina trajanja studija, — ispitni rokovi (određeni, slobodni), — način i vreme polaganja ispita (grupni, pojedinačni, pismeni, usmeni, zavisnost ispita), — diplomski rad (ima ga ili nema), — karakter nastavnog plana (jedinstven, smerovi, odseci), — uslovi upisa u naredni semestar ili godinu studija (svi položeni ispiti iz prethodnog semestra ili godine, određen broj ispita iz bilo kojih ili iz određenih predmeta itd.). Svi ovi elementi regulišu se propisom (zakon, uredba, statut). Za potrebe naše analize je povoljna okolnost da se režim studija — po navedenim elementima — više puta promenio u toku perioda posmatranja, često vrlo korenito, tako da se može posmatrati odraz tih promena i eventualno izvlačiti određen zaključak. S druge strane prikazano je kretanje broja diplomiranih studenata (ukupno i po smerovima odnosno odsecima) (graf. 1), dužina trajanj astudija za one smerove i odseke kojih više nema u nastavnim planovima (graf. 2), a zatim tok studija generacija studenata iz nekih školskih godina, praćen preko broja re |