DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1970 str. 71 <-- 71 --> PDF |
po diplomiranja na Šumarskom odseku (linija 5), jer ona ima najveći stepen penjanja; najsporije se penje linija 9 koja odgovara Odseku za eroziju i melioracije. Ako se ove konstatacije dovedu u vezu sa vremenom osnivanja odseka, onda se može zaključiti da su ova dva elementa u zavisnosti, tj. uvođenje novih nastavnih planova ili formiranje novih odseka uopšte, remeti ritam završavanja studija. Prosečna dužina trajanja studija za pojedine generacije ili za diplomirane u toku jedne školske godine je najviše primenjivano merilo o uspešnosti nastavnog procesa nekog fakulteta. Ovaj pokazatelj je najlakše sračunati, ali je veliko pitanje da li mu treba pripisivati objedinjavajući karakter, kao što se to čini. Detaljnije analize većeg broja generacija pokazale su da velika većina studenata diplomira za 1—1,5 godina posle apsolviranja, a da računski prošek trajanja studija diže na zastrašujuću visinu onaj mali broj apsolvenata koji iz najrazličitijih razloga, sa 1—3 nepoložena ispita, godinama okleva sa završavanjem studija. Ako se s druge strane pogleda za neke generacije, u kojim su sve radnim organizacijama zaposleni, onda se može da konstatuje da se inženjeri (i apsolventi) sa Šumarskog fakulteta zapošljavaju u iznenađujući velikom broju struka, tako da ta pojava treba da predstavlja svojevrstan problem. Opšti materijalni i socijalni aspekti studiranja i zapošljavanja imaju izgleda daleko veći uticaj, nego što se pretpostavlja ili računa. Činjenica da se među redovno (znači po prvi put) upisanim u VII semestar mogu da nađu studenti iz 4 i više generacija, upisanih prvi put na fakultet u razmaku i do 6 godina, govori u prilog zaključku da formalni propisi o pravu upisa u narednu godinu nisu jedini, čak ni najjači regulativ toka studija, nego da postoji niz drugih uticaja, nepoznatih i poznatih, o kojima — tako se čini — ne vodimo računa. Ne treba dokazivati korisnost detaljnijeg istraživanja ovih uticaja, kako po intenzitetu tako i po pravcu dejstva. Sva prethodna razmatranja, iako po problematici naoko heterogena, ipak gravitiraju osnovnoj temi, zavisnosti između režima studija i kvaliteta nastave (u širem smislu). Opšti zaključak — ili bar određeni utisak -— iz iznetih podataka i analiza govori u prilog tome da kvalitetnija nastava, izvođena pod povoljnijim uslovima, može da »izdrži« oštriji (u formalnom smislu) režim studija. Imajući u vidu ono što je rečeno o dvosmernom dejstvu uzroka i posledice mogu se, u prvom momentu, istaći uslovi koje treba ispuniti da se ostvari režim »godina za godinom«. Prihvatamo mišljenje da je za to potrebno1): — kvalitetna predavanja i vežbanja — kontinuirani rad sa studentima (male grupe studenata), — rešeni uslovi rada studenata, uključiv i dovoljno velike biblioteke. Ako se složimo da je društveno korisno i da za to postoje opšti uslovi da se zadatak fakulteta kratko definiše navedenim režimom studija, onda — u drugom momentu — obaveza je svakog pojedinca i fakultetskih kolektiva kao celine da konkretno rade na ostvarenju navedenih grupa zadataka. Šta sve u tom pogledu treba uraditi — posebno su teme koje se, uostalom, stalno diskutuju. No ne treba gubiti iz vida da se pojam režima studija — bilo da se shvati kao uzrok, bilo kao posledica — odnosi na fakultet u celini, a ne samo, kako može da izgleda, na studente. Nije li to, možda delimično, novo iskustvo? ´) Horvat, B.: »Gledišta«, br. 1/1970. |