DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 67 <-- 67 --> PDF |
UDK 634.0.414.12:634.0.145.7x18.77 TERENSKA ISTRAŽIVANJA EFIKASNOSTI METATIONA I OIPTEREXA PROTIV GUSJENICA GUBARA Dr IVAN SPAIć, Zagreb SVRHA POKUSA U Jugoslaviji* već više od 20 godina gusjenice gubara (Lymantria disparL.) u šumama suzbijamo DDT-em i to metodom toplih aerosola (toplog zamagljivanja). Primjena ovog insekticida i ove metode ima svojih razloga. To su u prvom redu efikasnost i ekonomičnost. DDT je veoma djelotvoran i veoma jeftin insekticid, a metoda toplog zamagljivanja osim toga omogućuje utrošak veoma malenih količina insekticida po jedinici površine. Akcije suzbijanja štetnika u šumama aviometodom u Jugoslaviji su poradi toga veoma jeftine. No masovna uporaba politoksičnih insekticida i drugih pesticida, kao uostalom i mnogih drugih sintetiziranih organskih materija, donijela je svijetu novi, teški problem općeg trovanja biosfere. DDT-u i drugim organoklornim insekticidima pripada tu naročito istaknuto mjesto, posebno zbog spore razgradnje i svojstva akumuliranja u živim organizmima. DDT je konstatiran u vodi i u tlu, u biljkama, životinjama i ljudima i to u opsegu i količini koji izazivaju opravdanu bojazan za pravac razvoja živoga svijeta. Zbog toga je uporaba DDT-a u nekim zemljama zabranjena, a u drugim ograničena. O tome je više rečeno u članku Spaić i Britve c, 1971. Upravo se razmatra i prijedlog da se uporaba DDT-a zabrani i u Jugoslaviji. Prema tome prijedlogu jedino bi bila dopuštena primjena u šumama za suzbijanje gubara i to upravo zbog toga što metoda suzbijanja, kojom se u Jugoslaviji služimo (toplo zamagljivanje), omogućuje veoma maleni utrošak insekticida po jedinica površine.** No to je privremena mjera i u skoroj budućnosti treba očekivati potpunu zabranu uporabe DDT-a i drugih organoklornih insekticida. Gradaciju gubara, koja je u tijeku, treba radi toga iskoristiti za eksperimentiranje, kako bi se do slijedeće gradacije pronašlo pogodniju zamjenu za DDT. IZBOR INSEKTICIDA I NAČINA PRIMJENE U kurativi zaštite bilja ideal je pronaći i primijeniti takvo sredstvo koje bi nepovoljno djelovalo, tj. uništilo samo organizam koji uzrokuje štetu, a da pri tome ne bude nikakvih nepovoljnih posljedica za ostali živi * Ovdje opisane radove financirala su šumska gospodarstva putem Poslovnog udruženja šumskoprivred´nih organizacija, Zagreb. U ostvarenju pokusa posebno mi je pomoglo Šumsko gospodarstvo »Hrast«, Vinkovci. Svima ustanovama i osobama, koje su mi na bilo koji način pomogle u ovom radu, izražavam svoju zahvalnost. ** Nakon predaje rada u tisak ovaj je prijedlog ozakonjen. 419 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 68 <-- 68 --> PDF |
svijet. Drugim riječima, od idealnog pesticida zahtijeva se apsolutna selektivnost. Kad je riječ o suzbijanju insekata kemijskim sredstvima, ovaj cilj još nije postignut, a vjerojatno niti neće biti. Metode biološkog suzbijanja najbliže su ostvarenju tog cilja. Proučavanju i unapređivanju tih metoda treba posvetiti punu pažnju. Ovdje opisanim terenskim istraživanjima prethodila su laboratorijska ispitivanja nekih insekticida, za koje se smatralo da bi mogli doći u obzir kao zamjena za DDT. Rezultati su tih ispitivanja objavljeni (S p a i ć i Britvec , 1971). U tim laboratorijskim pokusima ispitano je devet raznih organofosfornih preparata, a kao standardno komparativno sredstvo poslužio je organoklorni DDT. U navedenom radu opisani su i kriteriji kojima smo se rukovodili prigodom izbora insekticida. Glavni je kriterij pri tome, uglavnom, bila srednja letalna doza insekticida (LDso)- Iako za ocjenu toksičnosti treba znati čitavi niz podataka ipak se, kratkoće radi, u tu svrhu najčešće rabi baš LD50. Na izbor insekticida za ovdje opisane terenske pokuse utjecala je također i cijena insekticida. Za pokuse su bili odabrani preparati Dipterex (aktivna sustanca triklorfon) i Metation (a. s. fenitrotion). Prvi je isporučila tvornica »Pinus« iz Raca kraj Maribora, a drugi tvornica »Radonja« iz Siska. Oba su preparata bila jednake koncentracije, tj. u svakom je bilo 15°/o aktivne insekticidne supstance. U laboratorijskim pokusima ovi su se preparati pokazali efikasnima protiv gusjenice gubara, a osim Gardone (a. s. tetraklorvinfos) imaju najveću LD50, tj. najmanje su otrovni. Gardona ima još mnogo veću LD50 i pokazala je veoma dobro djelovanje u laboratorijskim pokusima, no nije uvrštena u terenska istraživanja radi veoma visoke cijene. (LD50 u mg/kg za navedene preparate: DDT 250, Metation 500—673, Dipterex 625, Gardona 4000—5000). I Dipterex i Metation bili su priređeni za primjenu metodom toplog zamagljivanja jer sam se bio odlučio za taj način aplikacije. Ovdje je mjesto da kažem nešto o izboru načina primjene insekticida. U Jugoslaviji već duže od 20 godina za suzbijanje defolijatora u šumama rabimo metodu toplog zamagljivanja. O prednostima i nedostacima ove metode već sam pisao u šumarskom listu (Spaić, 1969). Glavna je i za mene odlučujuća prednost ove spram drugih metoda u tome, što ona omogućuje djelotvornu primjenu veoma malenih doza insekticida, manjih nego što je to moguće postići bilo kojom drugom metodom. To pak omogućuje agregatno stanje insekticida jer on iz uređaja za toplo zamagljivanje izlazi kao plin. To stanje omogućuje ekspandiranje insekticida u prostoru (a ne relativno brzo slobodno padanje) te se tako s istom količinom insekticida može zatrovati veći volumen. Kad je riječ o suzbijanju štetnika u šumama onda se zaista radi o tretiranju prostora, a ne površine, kao što je to slučaj kod tretiranja poljoprivrednih kultura. Metoda toplog zamagljivanja omogućuje da se primjenom svega 2,5 lit/ha nekog tekućeg preparata zatruje volumen što ga zauzima 1 ha šume visoke 25—30 m. Zahvaljujući tome termičkom postupku, mi u Jugoslaviji već dva desetljeća uspješno suzbijamo gubara upotrebljavajući po 1 ha tako visoke šume svega 250—400 g aktivne supstance. Protiv gubara se, inače, drugdje primjenjuju barem dvostruke, obično i veće količine a. s. DDT-a. Ovdje je naročito važno istaknuti još i ovo: prema vlastitom iskustvu, iz pokusa obavljenih još 1948. i 1949. god. 420 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 69 <-- 69 --> PDF |
(Spaić, 1949, 1952), za postizavanje uspjeha u šumama visokim oko 25 m potrebno je deponirati najmanje 2,5 lit/ha preparata bez obzira na njegovu koncentraciju aktivne supstance. S manjom dozom preparata makar i visoke koncentracije nije moguće postići zadovoljavajući uspjeh. Primjer radi jasnoće: gubara potpuno uništavamo s količinom od 250 g/ha a. s. DDT-a, koja je sadržana u dozi od 2,5 lit/ha 10%-tnog preparata. Takav uspjeh nije moguće postići s količinom od 300 g/ha a. s. DDT-a, koja bi bila sadržana npr. u dozi od 1 lit/ha 30%-tnog preparata. Ovdje treba nešto reći i o LV i ULV metodi (to su usvojene kratice engleskih riječi »low volume« i »ultra low volume« za primjenu »malih« i »ultra malih količina« insekticida). ULV metoda predstavlja najnovije dostignuće na području aplikacije pesticida. Tom je metodom moguće uspješno uništiti neke gospodarski štetne insekte uporabom doista veoma malenih doza insekticida. Ovu se metodu zbog toga smatra upravo revolucionarnom u odnosu na prijašnje načine primjene. Tako to i jeste kada je riječ o zaštiti poljoprivrednih kultura. Bit je ULV metode, naime, primjena koncentriranih pesticida, što se u poljoprivredi do sada nije radilo, nego su pesticidi bili razrjeđivani vodom. Ranijim postupcima rabile su se velike doze emulzija ili suspenzija (20—1000 lit/ha), dok se ULV metodom uspjeh postiže uporabom svega 0,5—2,0 lit/ha koncentriranog preparata. Ova metoda s pravom predstavlja revoluciju u primjeni pesticida u poljoprivredi. Ona može impresionirati svakoga, tko već od ranije nema iskustva s primjenom koncentriranih insekticidnih preparata. No metodom toplih aerosola (toplog zamagljivanja), kojom se šumari u Jugoslaviji služe već duže od dva desetljeća, primjenjuju se također koncentrirani insekticidi i to je ustvari posebna vrsta ULV metode. Ovdje se djelotvorna primjena veoma niskih doza omogućuje termičkim, a ne mehaničkim putem. Time je omogućen najmanji utrošak insekticida s kojim se još može postići punu efikasnost. U to sam se uvjerio još 1964. god., kada sam obavljao komparativne pokuse obiju metoda (Spaić, 1965). Istina, ULV metoda se kasnije razvila tako da, osim aparature za primjenu na osnovi rotirajućih bubnjeva (kojom sam se tada služio), danas je u tu svrhu pomoću posebnih sapnica preudešen i prije primjenjivani sustav Sorensonovih cijevi. Osim toga, treba naglasiti da ULV postupak ne čini samo aparatura za primjenu, nego i posebno formulirani preparat. No ono što je za ova razmatranja najvažnije bilo je vidljivo već tada. Došao sam do zaključka da se količina od 5 lit/ha DDT preparata deponiranog mehaničkim postupkom (aparaturom za ULV metodu) vjerojatno nalazi na donjoj granici s kojom se još može postići uspjeh. S manjom količinom insekticida tim postupkom jednostavno nije moguće dovoljno zatrovati čitavi volumen visoke šume (pokusi su tada rađeni u šumi prosječne visine 30 m). Termičkim postupkom to već godinama postižemo s količinom od 2,5 lit/ha preparata. Treba reći i ovo. DDT je veoma jeftin insekticid. Organofosforni su preparati višestruko skuplji. U budućim akcijama suzbijanja štetnika tim preparatima, na troškove suzbijanja znatno će utjecati svaki dcl/ha utrošenog insekticida, što kod uporabe DDT-a nije bio slučaj u toj mjeri. Zbog svega ovoga držim da za suzbijanje defolijatora treba i dalje zadržati metodu toplog zamagljivanja. Tom metodom aplikacije poslužio sam se i u ovdje opisanim pokusima. To, naravno, ne znači da ULV metodu 421 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 70 <-- 70 --> PDF |
treba isključiti iz uporabe u šumama. Naprotiv, ona će naći svoje mjesto. Osobno mi se čini da njoj pripada budućnost kad se radi o primjeni sistemičnih ili sličnih insekticida. Ti su nam pak potrebni npr. za suzbijanje moljca jelinih iglica Argyresthia fundella F. R. u Gorskom Kotaru. POKUSNI OBJEKTI Za pokuse su bile odabrane dvije izolirane šumice između Vinkovaca i Vukovara, a koje se nalaze na području šumarije Vukovar. To su Bršadinski lug (113 ha) i Požeg (117 ha). Po svom izoliranom položaju, površini, uzrastu i stanju zaraze, one su predstavljale veoma pogodne pokusne objekte. Jedino sastav vrsta drveća nije tipičan za slavonske hrastove nizinske šume. Obje su ove šume, naime, umjetno podignute (to su bivše grofovske šume) i u njima su lužnjak, kitnjak i cer gotovo podjednako zastupljeni, a ima i odsjeka u kojima dolazi čisti bagrem, crni orah ili topola. Tretirana je cijela površina, ali su opažanja bila usredotočena u odjelima u kojima su bili lužnjak, kitnjak i cer. U Bršadinskom lugu to su odjeli 46 i 49, a u Požegu odj. 36 i 37. Srednja je visina sastojina, u kojima su vršena opažanja, u Požegu, bila oko 20 m, a u Bršadinskom lugu oko 20 m i 25 m. Tab. 1 — Podaci o površinama i stanju zaraze u pokusnim objektima — Angaben über die Waldflächen und den Befallszustand in den Versuchsobjekten. Legla po Odj. br. Abt. Nr. Površina Fläche ha Zaražena stabla Befallene Stämme "/o zar. stablu Eierschwämme je bef. Stamm kom. St. Ukupna površina Gesamtfläche ha 34 32 68 6,5 35 36 37 45 46 47 48 49 50 35 26 24 24 16 22 11 24 16 80 63 76 37 57 40 66 58 85 3,0 6,1 10,1 8,8 10,2 8,1 6,0 10,1 20,5 117 113 Obadvije ove šume bile su jako napadnute od gubara. U jesen 1970. god. utvrđeno je stanje zaraze i ono je iskazano u tab. 1. S obzirom na starost sastojina (40—70 god.) i kritični broj legala koji odgovara toj dobi, ovim sastojinama svakako je prijetio golobrst. Legla su bila krupna i očito su indicirala jednu progradacionu, a ne možda retrogradacionu fazu. Treba istaknuti da je i u jednoj i u drugoj šumi osim gubara bilo u pojačanoj mjeri i drugih štetnika, napose velikog i malog mrazovca te hrastovog savijača. METODIKA GLAVNIH OPAŽANJA Glavna je svrha ovih terenskih pokusa bila provjeravanje toksikološkog efekta Dipterexa i Metationa, koji su se u laboratorijskim pokusima pokazali efikasnima protiv gubara. Kao što je u ovakvim pokusima (i operativnim akcijama) uobičajeno, djelovanje insekticida prati se na tzv. kontrolnim |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 71 <-- 71 --> PDF |
pločama i o uspjehu se prosuđuje prema tijeku količina gusjeničnih ekskremenata koji se sabiru na tim pločama. Tom metodom poslužio sam se i u ovim pokusima. No, osim zaključaka koji se donose na temelju kretanja količina ekskremenata, svojedobno sam razvio metodu kojom se iz podataka s kontrolnih ploča može izračunati postotak uništenih gusjenica (S p a i ć, 1952). Tim sam se postupkom, također, poslužio u ovim pokusima. Ta računska, kao i neke grafičke i kombinirane metode za izračunavanje postotka uništenih gusjenica, opširno su opisane u mom navedenom radu. Ovdje iznosim u najkrupnijim crtama bit tih postupaka, a detaljnije ih izlažem na str. Gusjenični se ekskrementi svakodnevno skupljaju na kontrolnim pločama i mjere u cm3. Nakon tretiranja količine ekskremenata obično se naglo smanjuju i, ako je toksikološki efekt potpun, što bi u pravilu moralo biti, 5—6 dana nakon tretiranja na pločama nema više zrnaca ekskremenata. Ako ih pak ima, znak je da gusjenice nisu potpuno nego samo djelomično uništene. Postotak uništenih gusjenica može se izračunati po formuli b p = 100 ( ) af U svakoj šumi bilo je po 6 kontrolnih ploča. Ustvari, bila su to kontrolna platna razapeta u drvenom okviru dimenzija 0,8 x 0,8 m i postavljena na drvene stupove ispod kontrolnih stabala. U Bršadinskom lugu svih 6 kontrolnih platna nalazilo se pod stablima lužnjaka, a u Požegu bila su 3 lužnjakova i 3 cerova kontrolna stabla. Ekskrementi su sakupljeni u 24-satnim razmacima počevši od 29. travnja pa sve do 19. svibnja. Osim neposrednog toksikološkog efekta veoma je važno poznavati trajanje djelovanja (tzv. rezidualno djelovanje) insekticida. U ovim sam pokusima sproveo i ta opažanja i to opet prema metodici koju sam već odavno opisao i kojom sam se više puta poslužio (S p a i ć, 1952, 1959, 1965). Postupak se ukratko sastoji u ovome: počevši od dana tretiranja, svakoga dana postavi se u žičane kaveze jednaki broj zdravih gusjenica na lišće iz tretirane (pokus) i netretirane šume (kontrola). Gusjenice u kavezima ostaju 7 dana, a svakog dana donosi se iz šume i daje im se svježa hrana (pokusu zatrovano, kontroli nezatrovano lišće). Ispočetka gusjenice hranjene lišćem iz tretirane šume uginu, kasnije je broj uglinulih gusjenica sve manji i konačno se on izjednači s kontrolom. To je dokaz da insekticid u šumi više ne djeluje, barem ne na gusjenice na kojima se vrši ispitivanje. Ova istraživanja proveo sam na gusjenicama gubara II i III stadija. U žičane kaveze dimenzija 20 x 20 x 30 cm stavljano je po 40 gusjenica. Grančice s lišćem stajale su u staklenkama s vodom da se lišće ne bi posušilo. Sva ta opsežna opažanja, koja se ovdje samo ukratko opisuju, vršena su u selu Pačetin koje se nalazi u blizini pokusnih šumskih objekata. Insektariji s gusjenicama stajali su na natkrivenoj terasi jedne drvene gospodarske zgrade na visini od oko 4 m. PROVEDBA POKUSA I REZULTATI Zamagljivanje šume Požeg započeto je 6. svibnja predvečer, ali se uređaj za ispuštanje insekticida pokvario pa su idućeg jutra, tj. 7. svibnja zamagljeni i Požeg i Bršadinski lug. Tretiranje je obavljeno avionom AN-2. 423 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 72 <-- 72 --> PDF |
Požeg je tretiran Metationom, a Bršadinski lug Dipterexom. Bilo je planirano da se svaku od ovih šuma zamagli s dozom od 2,5 lit/ha 15%-tnog preparata tako da po 1 ha bude deponirano 375 g aktivne supstance insekticida. To je ista doza, ali veća koncentracija preparata, koju inače rabimo prigodom suzbijanja gubara DDT preparatom »Pantakan« (u posljednjoj gradaciji gubara rabili smo 10%-tni »Pantakan« u dozi od 2,5 lit/ha, tj. deponirali smo 250 g/ha a. s. DDT-a). Pretpostavljalo se pri tome da je spec, težina preparata podjednaka onoj »Pantakana«, tj. da iznosi oko 0,9—1,0. Kod Metationa je to tako i bilo. Požeg je zamagljen s 2,56 lit/ha tog 15%-tnog preparata, tj. upotrebljeno je 384 g/ha a. s. fenitrotiona. No preparat Dipterex imao je neobično veliku spec, težinu (1,28). Zbog nesporazuma, tvornica je u posljednji čas isporučila 300 kg (umjesto 300 lit) ovog relativno teškog preparata tako da je na Bršadinski lug deponirano svega 2,08 ili okruglo 2,0 lit/ha preparata odnosno 400 g/ha a. s. triklorfona. Ovo je bilo mimo plana i — treba odmah reći — utjecalo je na donošenje suda o uporabivosti Dipterexa za suzbijanje gubara, kako je to dalje opisano. Tijekom zamagljivanja vrijeme je bilo povoljno. No ne samo u vrijeme zamagljivanje, nego i kasnije sve do kraja kontinuiranih opažanja, tj. do 19. svibnja, vrijeme je bilo lijepo i nijedanput nije pala kiša. U vrijeme tretiranja, tj. 7. V i tijekom nekoliko idućih dana, gusjenice su se najvećim dijelom nalazile u II stadiju, no bilo ih je i u III i u I. Zanimljiva je činjenica da je u Požegu u to vrijeme bilo dosta legala, na kojima su se gusjenice nalazile »na ogledalu«. Postotak takvih legala nije utvrđen, ali pod onim dosta ocijenio sam da ih je moglo biti čak 5—10%. U Bršadinskom lugu bilo je u to vrijeme također gusjenica »na ogledalu«, ali primjetljivo manje. U toj šumi gusjenice su općenito bile razvijenije nego u Požegu. To jasno potvrđuju i podaci graf. 1 o broju zrnaca ekskremenata u 1 cm3. Ne sjećam se da sam ikada ranije u to doba (između 6—10. V) u nizinskom području vidio toliko mnogo legala s gusjenicama »na ogledalu« i tu pojavu ne mogu objasniti, tim prije što je proljeće bilo relativno toplo. Možda je uzrok toj pojavi u svezi sa sastavom drveća u ovim šumama? Kako je navedeno, obje su šume tretirane rano ujutro 7. V. Bilo je veoma zanimljivo tijekom tog istog dana vidjeti efekt tretiranja na kontrolnim platnima. Nekoliko sati nakon zamagljivanja u Požegu su se obilno mogli naći otrovni dvokrilci, leptiri, kornjaši hrušteva, Calosoma sycophantaL, i dr. Na kontr. platnu br. 5 bilo je preko 30 kornjaša Phöllodecta spec. Otrovanih gusjenica bilo je, međutim, veoma malo i to su uglavnom bile relativno odrasle sovice. Gusjenica gubara praktički nije bilo. Slično je bilo i u Bršadinskom lugu. Na 4 kontrolna platna ni ovdje nije bilo gubarevih, a ni drugih gusjenica. No na 2 kontrolna platna u ovoj šumi (br. 3 i br. 6) već 5—6 sati nakon zamagljivanja bilo je po 100 i više otrovanih gusjenica gubara, a također i drugih gusjenica. Postojala je, međutim, jedna druga, značajna i veoma primjetljiva razlika stanja na kontrolnim platnima u Bršadinskom lugu i Požegu. Na platnima u Požegu nije doduše bilo gusjenica, ali se tamo nalazilo veoma mnogo raznih, uglavnom sitnih, dvokrilaca i parazitskih opnokrilaca. Na platnima u Bršadinskom lugu toga nije bilo. Pokoji sitni otrovni dvokrilac ili opnokrilac nađen je u Bršadinskom lugu tek idućih dana, ali nikada 424 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 73 <-- 73 --> PDF |
masovno, dok su na platna u Požegu još nekoliko dana nakon tretiranja u velikoj množini padali otrovani kukci iz navedenih redova, a također i krilate lisne uši i dr. Uzrok je ovoj pojavi u tome što je Metation (fenitrotion) prvenstveno kontaktni insekticid, a Dipterex (triklorfon) ima mnogo jače digcstivno nego kontaktno djelovanje. Razlika u broju nastradalih parazita bila je očita i to je velika prednost u korist Dipterexa. Time, naravno, ne tvrdim da ovaj insekticid ne djeluje nepovoljno na parazite, nego samo da je to nepovoljno djelovanje manje nego kod dodirnih insekticida. Ovdje se sada o tome ne može raspravljati, ali spomenuta opažanja nukaju na razmišljanja, nije li vrijeme da se univerzalni kontaktni insekticidi zamijene digestivnima koji su više selektivni. Što se tiče djelovanja insekticida na gusjenice, uglavnom se nastavila tendencija koja je zapažena već prvog dana nakon tretiranja. U Požegu se nepovoljno djelovanje insekticida na gusjenice nije ni osjetilo. Samo drugog dana nakon zamagljivanja količine ekskremenata na svim kontrolnim platnima smanjile su se na polovicu, no slijedećeg su dana ponovno nastavile rasti. Na platnima se nalazilo samo po koju otrovanu gusjenicu, ogroman broj gusjenica u krošnjama više je manje nesmetano nastavilo brštenje. Sredinom lipnja stabla lužnjaka, kitnjaka i cera u odj. 36 i 37, u kojima su vršena opažanja, bila su totalno obraštena, a veliki broj potpuno odraslih gusjenica počeo se već kukuljiti. U Bršadinskom lugu stanje je bilo nešto drugačije. Na kontr. platnima br. 3 i br. 6 nekoliko dana nakon zamagljivanja nije više bilo ekskremenata. Dio šume u kom su se nalazila ta platna sačuvan je od brštenja i ostao je skoro neoštećen. U ostalom i to većem dijelu ove šume negdje je nastao potpuni golobrst kao i u Požegu, a drugdje su stabla bila djelomično obrštena. Općenito uzevši, ni u Bršadinskom lugu tretiranje nije imalo uspjeha iako su pojedini manji dijelovi šume sačuvani od brštenja. Kao što je već ranije navedeno, Bršadinski lug je tretiran dozom od svega 2,0 lit/ha insekticida. Već odavno znamo da se ta količina nalazi na donjoj granici, kojom se s DDT-em može postići uspjeh. Mi ipak ni kod DDT-preparata ne rabimo tu najmanju količinu, nego 2,5 lit/ha. Sada smo zbog nesporazuma s proizvođačem bili prisiljeni upotrijebiti tu dozu, za koju smo unaprijed znali da će dati nesiguran rezultat. To se i obistinilo. Zbog svega ovoga, konačni sud o uporabivosti Dipterexa u odnosu na DDT za sada nije moguće dati. BROJČANI POKAZATELJI DJELOVANJA INSEKTICIDA Kako je već navedeno, djelotvornost insekticida objektivno je utvrđeno pomoću kontrolnih ploča odnosno platna, kojih je u svakoj šumi bilo po 6. Svakoga dana u isto vrijeme, tj. u 24-satnim razmacima ekskrementi su skupljani s platna i izmjereni u cm3. S ovim poslom započelo se još 29. travnja, tj. 8 dana prije tretiranja, a završilo se 19. svibnja, tj. 12 dana nakon tretiranja. Podaci prikupljeni na kontr. platnima iskazani su u tab. 2. U Požegu nije bilo nikakvog djelovanja insekticida. Količine ekskremenata stalno su se povećavale i nakon zamagljivanja, jedino su 9. V opale, no odmah su idućeg dana ponovno porasle. S uzrastom gusjenica, sve brže su se povećavale i sabrane količine ekskremenata. Na kraju opažanja (19. V) te su količine bile već dosta velike iako u to vrijeme nije bilo još ni traga golobrstu. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 74 <-- 74 --> PDF |
U Bršadinskom lugu od samog početka bilo je više ekskremenata, a sabrane su se količine povećavale iz dana u dan sve do tretiranja. Tada se na svim platnima smanjuju. Na platnima br. 3 i br. 6 nakon 4—5 dana više |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 75 <-- 75 --> PDF |
nije niti bilo ekskremenata. Na ostalim platnima sabrane količine smanjuju se sve do 14. V kada dostižu minimum, a od toga dana ponovno počimaju rasti. U poglavlju o metodici opažanja sasvim sam ukratko opisao postupak za izračunavanje postotka uništenih gusjenica, koji sam razvio još prije više od 20 godina. Postupak se temelji na pretpostavci da gusjenice svih stadija dnevno prosječno izbacuju podjednaki broj zrnaca ekskremenata. Ova je pretpostavka potvrđena laboratorijskim istraživanjima. Utvrđeno je da gusjenice I—VI stadija (kod gubara gusjenice mužjaka imaju V, a ženki VI stadija) dnevno izbace prosječno 32, 30, 29, 28, 28, 27 zrnaca, dakle, uglavnom podjednako. Ta činjenica omogućuje u biti jednostavan postupak za izračunavanje postotka uništenih gusjenica. Treba li na dan »di« nakon tretiranja utvrditi koliki postotak gusjenica toga dana još brsti, u odnosu na neki raniji dan »d« prije tretiranja, potrebno je znati broj svih zrnaca sabranih na kontrolnim pločama na dane »d« i »di« pa se iz postotnog odnosa broja zrnaca izračuna traženi podatak. Navedeni jednostavni postupak teško je sprovesti u šumi gdje je zaraza veoma jaka pa se na pločama sabiru količine ekskremenata. Brojenje zrnaca može se pojednostavniti tako da se samo iz jednog dijela ekskremenata utvrdi prosječni broj zrnaca u 1 cm3 pa se čitava skupljena količina pomnoži s tim brojem. Da se postigne što veća točnost i sigurnost u određivanju prosječnog broja zrnaca u 1 cm3, treba utvrđene dnevne srednjake nanijeti |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 76 <-- 76 --> PDF |
428 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 77 <-- 77 --> PDF |
na mm-papir kao ordinate pripadnim danima kao apscisama. Tako dobijene točke spoje se u krivulju koja se izjednači. Na graf. 1 su izjednačene krivulje prosječnog broja zrnaca u cm3 pojedinih dana u Požegu i Bršadinskom lugu. Točke tih krivulja prije izjednačenja, tj. dnevni prosjeci koji su utvrđeni brojenjem, navedeni su u tab. 4. U istoj tabeli navedeni su i dnevni srednjaci, očitani kasnije iz izjednačenih krivulja. Izračunavanje postotka uništenih gusjenica može se i dalje pojednostavniti tako da se u postotni odnos ne stavlja ukupni broj zrnaca, nego samo sabrane količine ekskremenata u cm3. Zbog porasta volumena zrnaca tijekom brštenja, uzrokovanog starenjem odnosno rastom gusjenica, potrebno je ove količine učiniti komparabilnim. Faktor komparabilnosti (»f«) izračuna se iz z omjera (z i zi je broj zrnaca u 1 cm3 na dane »d« i »di«; ovi se podaci Zl očitaju iz grafikona). Prema tome, postotak uništenih gusjenica gubara može se izračunati po formuli b p = 100 (1 ) af a = količina ekskremenata u cm3 određenog dana prije tretiranja b = količina ekskremenata u cm3 određenog dana poslije tretiranja f = faktor komparabilnosti Za vrijednosti »a« i »b« treba uzimati srednjake dnevnih količina ekskremenata od 2—3 dana. Ako se uzme srednjak od 3 dana, vrijednost »f« uzima se za srednji dan. Tab. 5 — Postotak mortaliteta gusjenica u Bršadinskom lugu sedmog dana nakon tretiranja — Prozentsatz der Mortalität der Raupen in Bršadinski lug am siebenten Tag nach der Behandlung. Kontrol. ploča 1 2 3 4 5 6 Kontrolltafel % mortaliteta 87,5 77,7 100 60,3 81,4 100 Mortalität a/o U tab. 5 navedeni su postoci uništenih gusjenica na pojedinim kontrolnim stablima u Bršadinskom lugu, koji su izračunati po navedenoj formuli. Za vrijednosti »a« i »b« uzeo sam petodnevne prosjeke i to za »a« 2—6. V, a za »b« 12—16. V. Faktor komparabilnosti računat je za srednje dane, tj. za 4. V i 14. V. U tab. 3 nalaze se podaci tab. 2, preračunati faktorom komparabilnosti na dan 6. V, tj. dan neposredno prije tretiranja ovih šuma. Iz tih se podataka mogu, također, neposredno stavljanjem u postotni odnos izračunati postoci uništenih gusjenica. Ako se za Bršadinski lug oni računaju opet za period 12—16. V u odnosu na 2—6. V, onda se, što je i logično, dobiju potpuno isti rezultati kao i oni što se nalaze u tab. 5, a izračunati su po formuli. Faktorom komparabilnosti preračunate podatke tab. 2, a koji se nalaze u tab. 3 iznosim iz posebnog razloga. Teoretski bi, naime, sve količine 429 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 78 <-- 78 --> PDF |
ekskremenata, skupljene pod istim stablom prije tretiranja i svedene na istu veličinu zrnaca trebale biti jednake ili — zbog prirodnog mortaliteta — u laganom opadanju. One to ipak nisu (iako mislim da kolebanja nisu prevelika) i tome je više razloga. Prije svega, pod svakim je stablom bila samo po jedna kontrolna ploča. Gusjenice se na stablu premještaju iz jednog dijela krošnje u drugi. Kolebanja bi sigurno bila manja da su pod svakim stablom bile po 2, a pogotovo po 4 ploče. Svakako bi se dobili najtočniji podaci kada bi se ekskrementi skupljali na cijeloj površini projekcije krošnje. Najmanje su pouzdani podaci što su utvrđeni prvog dana opažanja, tj. 29. IV jer su zrnca ekskremenata bila tada još izvanredno sitna, a opažači, osim toga, još nisu imali iskustva u radu s kontrolnim platnima. Podaci tab. 3 jasno pokazuju da u Požegu nije bilo nikakvog efekta provedenog suzbijanja. Čak šta više, 5—6 dana nakon tretiranja količine ekskremenata na svim platnima počimaju rasti i na kraju opažanja (19. V) dvostruko su, a negdje skoro i trostruko veće nego 6. V. To je na prvi pogled svakako nerazložno. Bez obzira na djelotvornost Metationa, gusjenica bi moralo biti sve manje i manje zbog prirodnog mortaliteta. Budući da tome nije bilo tako, može se pretpostaviti da su ovamo pridošle gusjenice iz onih dijelova šume gdje je hrana za njih bila nepovoljna (bagrem, crni orah), a gdje su legla također bila masovno odložena. Nešto se svakako može pripisati i onim gusjenicama što su se u vrijeme tretiranja nalazile još »na ogledalima«, a takvih je legala u to vrijeme bilo možda i do 10%. U svakom slučaju brojke jasno pokazuju da u Požegu nije bilo nikakvog efekta suzbijanja, tj. da Metation u primijenjenoj dozi i koncentraciji ne može poslužiti za suzbijanje gusjenica gubara. REZIDUALNO DJELOVANJE Jedan je od glavnih nedostataka DDT-a i drugih organoklornih insekticida spora razgradnja i s time u vezi dugo rezidualno djelovanje. To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih se ove insekticide sve više napušta. Rezidualno djelovanje DDT-a prigodom zamagljivanja šuma nekoliko sam puta ispitivao. DDT se zaista uvijek pokazao veoma perzistentnim. U pokusima koji su ovdje opisani istom metodom istražio sam rezidualno djelovanje Dipterexa i Metationa. Na str. 6 ukratko je opisan način istraživanja. Ovdje još dodajem da je lišće iz Bršadinskog luga (zatrovano Dipterexom) uzimano sa grupe stabala u blizini kontrolnog stabla br. 3, a iz Požega (Metation) sa stabla u blizini kontr. ploče br. 1. Nezatrovano lišće uzimano je u šumi Lipovača, koja nije tretirana, a udaljena je oko 4 km od Bršadinskog luga i Požega. U sve tri šume uzimano je isključivo lišće lužnjaka. Veoma je važno istaknuti da je tijekom čitavih ovih opažanja vladalo veoma lijepo vrijeme i da kiše uopće nije bilo, što je rijetko u to doba godine. Kiša inače može djelomično isprati insekticid i time znatno utjecati na rezidualno djelovanje. Gusjenice za ove pokuse prikupljene su u Požegu i Bršadinskom lugu još prije zamagljivanja i uzgajane su dalje u improviziranom poljskom laboratoriju. Zahvaljujući činjenici da je neposredno prije tretiranja u ove dvije šume bilo još dosta gusjenica »na ogledalima« i da su mnoga takva legla spremljena radi daljnjih opažanja, bilo je moguće da se sva ovdje opisana istraživanja provedu na gusjenicama II i III stadija. Kako je već |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 79 <-- 79 --> PDF |
6 - Broj preživjelih gusjenica u insektarijima prigodom ispitivanja rezidualnog djelovanja insekticida -Anzahl der überlebten Raupen in Insektarien beim Prüfen der residuellen Wirkung der Insektizide. Svibanj -Mai 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 40 27 14 8 22 0 0 40 40 40 40 39 36 35 40 40 40 40 40 40 38 D = Dipterex D 40 26 13 6 0 0 0 M = Malation M 40 40 40 40 40 40 38 K = Kontrola K 40 40 40 39 39 38 38 D 40 23 13 3 2 1 0 M 40 40 40 40 40 39 38 K 40 40 40 40 40 40 40 D 40 26 24 3 3 2 0 M 40 40 40 38 37 36 35 K 40 40 40 40 40 40 38 D 40 27 14 6 3 2 2 M 40 40 38 38 37 37 34 K 40 40 39 38 37 36 36 D 40 35 20 8 7 4 2 M 40 30 39 39 39 39 38 K 40 40 40 40 40 40 40 D 40 18 7 6 4 3 1 M 40 40 38 36 35 32 32 K 40 40 40 40 40 39 38 D 40 24 17 15 5 5 5 M 40 38 36 36 36 35 35 K 40 40 40 40 40 40 39 D 40 35 31 19 18 14 13 M 40 38 38 35 35 35 35 K 40 40 40 37 35 35 34 D 40 36 27 26 22 21 18 M 40 40 37 37 37 37 37 K 40 40 39 39 38 38 37 D 40 31 27 19 14 13 11 M 40 40 40 40 40 40 40 K 40 40 40 40 40 40 40 D 40 39 32 29 29 28 26 M 40 40 40 40 40 40 40 K 40 39 39 39 39 39 38 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 80 <-- 80 --> PDF |
Tab. 7 — Postotak preživjelih gusjenica odnosno dugotrajnost djelovanja ispitivanih insekticida — Prozentsatz der überlebten Raupen bzw. die residuelle Wirkung der geprüften Insektizide. Lišće uzeto iz šume . dana iza tretiranja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Laub entnommen aus dem Wald Tage nach Behandlung Kontrola 95 95 100 95 90 100 95 97 85 92 100 95 Metation 87 95 95 87 85 95 80 87 87 92 100 100 Dipterex 0 0 0 0 5 5 2 12 32 45 27 65 navedeno, u svaki insektarij bilo je postavljeno po 40 gusjenica koje su bile hranjene 7 dana. Hrana je mijenjana svakoga dana kako posušeno lišće ne bi utjecalo na mortalitet. Tom prilikom izbrojene su i uklonjene mrtve gusjenice. Za ocjenu perzistentnosti služilo je stanje u svakom insektariju posljednjeg, tj. sedmog dana. U tab. 6 i 7 navedeni su brojčani podaci ovih istraživanja. Kako se razabire, između kontrole i Metationa primjetljiva je sasvim malena razlika u prvih 8 dana. Mortalitet je za malenkost bio veći u kavezima gdje su gusjenice hranjene lišćem zatrovanim Metationom, nego u kontroli. Razlika je malena, a nakon 8 dana se potpuno gubi. Zapravo je iznenađujuće da se prvih dana zapaža i ta mala razlika jer na kontrolnim platnima u šumi samo se tu i tamo našlo po koju otrovanu gusjenicu. S Dipterexom je drugačije. On je u prva 4 dana nakon zamagljivanja zadržao 100n/0-tnu efikasnost u dijelu šume što je ostao sačuvan od brštenja. Nakon toga efikasnost je postupno počela opadati i oko 10—11. dana nakon zamagljivanja opala je na polovicu. Opažanja su vršena 12 dana pa se ne zna kakav bi bio daljnji tijek opadanja djelotvornosti odnosno rezidualnog djelovanja. Ako bi se moglo suditi po analogiji s DDT-em, onda bi i Dipterex za 2—3 dana potpuno izgubio djelotvornost na gusjenice gubara. Prema Maier-Bode (1965), prigodom suzbijanja repine muhe Dipterex je djelotvoran 10—12 dana. Prema podacima istog autora u nekim povrtnim kulturama razgrađivao se mnogo brže. Tako npr. prigodom prskanja špinata sa 600 lit/ha emulzije, koja je sadržavala 0,075% a. s. Dipterexa (= 450 g/ha a. s), nakon 5 dana na lišću se našlo manje od 0,1 ppm tog insekticida. Svakako je rezidualno djelovanje Dipterexa mnogo kraće nego kod DDT-a. Po mom sudu ono bi trebalo biti i kraće, ali mu je prednost ranije navedena činjenica da je kao insekticid s jače izraženim digestivnim nego kontaktnim djelovanjem opasan za parazite. SAŽETAK U proljeće 1971. god. u okolici Vukovara provedeni su pokusi suzbijanja gusjenica gubara preparatima Metation (a. s. fenitrotion) i Dipterex (a. s. triklorfon). Svrha je ovih terenskih pokusa bila provjeravanje toksikološkog efekta ta dva insekticida, koji su se u laboratorijskim eksperimentima (Spai ć i Britv e c, 1971) pokazali efikasnima protiv gubara. Insekticidi su u šumu deponirani pomoću aviona i to metodom toplih aerosola (toplog zamagljivanja). Oba preparata bila su koncentracije 15% aktivne supstance. 432 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 81 <-- 81 --> PDF |
Metation je deponiran u količini od 2,5 lit/ha preparata (= 384 g/ha a. s.), a Dipterex 2,0 lit/ha (= 400 g/ha a. s.). Kao pokusni objekt za Metation poslužila je šuma Požeg (117 ha), a za Dipterex Bršadinski lud (113 ha). Obje šume bile su jako napadnute od gubara. Stanje zaraze iskazano je u tab. 1. Tretiranje šuma obavljeno je 7. V ujutro. Toksikološki efekt utvrđivan je na kontrolnim pločama (platnima), kojih je u svakoj šumi bilo po 6. Tretiranjem nije postignut uspjeh. Unatoč zamagljivanju obje su šume bile totalno obrštene. U Bršadinskom lugu neki dijelovi šume ostali su, doduše, sačuvani, a gusjenice uništene, no najveći dio šume i ovdje je, isto kao i cijeli Požeg, bio obršten do gola. Prema tome Metation i Dipterex u navedenim dozama preparata i koncentracijama a. s. ne mogu poslužiti za suzbijanje gubarevih gusjenica. U tab. 2 navedene su količine ekskremenata, sabrane u pokusnim šumama na kontrolnim pločama tijekom opažanja. Ti brojčani podaci potvrđuju slabu djelatnost primijenjenih insekticida. U tab. 3 navedeni su podaci tab. 2, ali posebnim postupkom preračunati na istu starost gusjenica odnosno na istu veličinu zrnaca ekskremenata. Iz tih podataka kao i pomoću posebne formule, opisane u tekstu, izračunati su postoci uništenih gusjenica na kontrolnim platnima u šumi Bršadinski lug. Oni su iskazani u tab. 5. Istraživanja rezidualnog djelovanja (tab. 6 i 7) pokazala su da je Dipterex u dijelu šume, što je ostao sačuvan od brštenja, prva 4 dana pokazao 100"%-tnu djelatnost. Tada je ona postupno počela opadati i desetak dana nakon tretiranja spala je na polovicu. Metation je u odnosu na kontrolu uzrokovao samo neznatno povećani mortalitet gusjenica tokom prvih 8 dana iza tretiranja. Nakon toga gubi se i ta mala razlika. Na kontr. pločama u Bršadinskom lugu bilo je mnogo manje otrovanih parazitskih Hymenoptera i Diptera nego u Požegu. Uzrok tome je činjenica da Dipterex (triklorfon) ima mnogo jače izraženo digestivno nego kontaktno djelovanje. LITERATURA Maier-Bod e H. (1965): Pflanzenschutzmittel-Rückstände. Insektizide. Stuttgart. Spai ć I. (1949): Suzbijanje gubara aviometodom. Inst. šum. istr. Zagreb, sv. 2. Spai ć I. (1952): Suzbijanje gubara aviometodom. Dopunski pokusi. Inst. šum. istr. Zagreb, sv. 9. Spai ć I. (1959): Suzbijanje gubara aviometodom u slavonskim šumama 1957. godine. Za.tita bilja, sv. 52—53, Beograd. Spai ć I. (1965): Pokusi suzbijanja gusjenica prskanjem šuma iz aviona. U: Rezultati naučnih istraživanja u akciji suzbijanja gubara (Lymantria dispar L.) 1964. godine. Posl. udr. šumprivr. org. Zagreb. Spai ć I. (1969): Suzbijanje moljca jelinih iglica (Argyresthia fundella F. R.) 1968. god. u Gorskom Kotaru. Šumarski list br. 1—2, Zagreb. Spai ć I. — Britve c B. (1971): Laboratorijska ispitivanja efikasnosti nekih insekticida protiv gusjenica gubara. Šumarski list br. 3—4, Zagreb. Zusammenfassung FELDVERSUCHE ÜBER DIE WIRKSAMKEIT DES METATHIONS UND DIPTEREX GEGEN DIE RAUPEN VOM SCHWAMMSPINNER (LYMANTRIA DISPAR L.) Im Frühjahr 1971 wurden in der Umgebung von Vukovar Versuche zur Bekämpfung der Schwammspinnerraupen mit den Präparaten Metathion (Wirkstoff Fenitrothion) und Dipterex (Wirkstoff Trichlorphon) durchgeführt. Das Ziel dieser |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 82 <-- 82 --> PDF |
Feldversuche war die Giftwirkung dieser zwei Insektizide zu prüfen, welche sich in den Laborversuchen (Spai ć un d Britvec , 1971) gegen den Schwammspinner als wirksam erweisen. Die Insektizide wurden im Walde vom Flugzeug aus ausgebracht und zwar vermittels der Methode heisser Aerosole (Heissnebelverfahren). Beide Präparate wiesen eine 15°/o-ige Konzentration des Wirkstoffes auf. Metathion wurde in einer Menge von 2,5 1/ha des Präparats (= 384 g/ha Wirkstoff) und Dipterex 2,0 1/ha (= 400 g/ha Wirkstoff) ausgebracht. Schon seit zwei Jahrzehnten wird der Schwammspinner in Jugoslawien erfolgreich vermittels der Heissnebelmethode bekämpft und zwar durch Aufwendung von 2,5 1/ha des 10°/o-igen DDT-Präparats (= 250 g/ha Wirkstoff). Das Versuchsobjekt für Metathion war der Walddistrikt Požeg (117 ha), und für Dipterex der Walddistrikt Bršadinski Lug (113 ha). Beide Walddistrikte wurden einem starken Befall vom Schwammspinner ausgesetzt. Der Befallszustand ist in Tab. 1 wiedergegeben. Die Behandlung der Wälder wurde am 7. Mai morgens durchgeführt. Die Giftwirkung wurde durch 6 Kontrolltafeln in jedem Walddistrikt ermittelt. Die Behandlung war ohne Erfolg. Trotz der Vernebelung waren beide Walddistrikte kahlgefressen. In Bršadinski Lug blieben die Waldteile, wo sich die Kontrolltafeln Nr. 3 und Nr. 6 befanden zwar unversehrt und die Raupen waren vernichtet, aber der grösste Teil dieses Walddistriktes sowie ganz Požeg wurden kahlgefressen. Deswegen können Metathion und Dipterex in den angeführten Dosierungen der Präparate und Konzentrationen des Wirkstoffes für die Bekämpfung der Schwammspinnerraupen nicht dienen. Die in Tabelle 2 angeführten Kotmengen sind auf den Kontrolltafeln in den Versuchsobjekten gesammelt. Diese Zahlenangaben bestätigen eine schwache Wirksamkeit der aufgewandten Insektizidmengen. In der Arbeit beschreibt der Autor sein Verfahren zur Berechnung des Prozentanteils der vernichteten Raupen während der Bekämpfung der Raupen in den Wäldern. Das Verfahren beruht auf der Voraussetzung, dass die Raupen aller Stadien täglich, im Durchschnitt, die gleiche Anzahl der Exkrementen-Körnchen abwerfen. Beim Schwammspinner wurde diese Voraussetzung durch Laboruntersuchungen bestätigt (Spaić, 1952). Diese Tatsache ermöglicht im Prinzip ein einfaches Verfahren für die Berechnung des Prozentsatzes der vernichteten Raupen. Muss man am Tage »dx« nach der Behandlung ermitteln, welcher prozentueller Anteil der Raupen an demselben Tage noch frisst, im Verhältnis zu einem früheren Tag »d« vor der Behandlung — so ist es erforderlich die Zahl aller Körnchen, die auf den Kontrolltafeln an den Tagen »d« und »di« gesammelt worden sind, zu bestimmen, worauf man aus dem prozentuellen Verhältnis der Kornzahl das gesuchte Prozent berechnet. Das erwähnte Verfahren ist im Walde schwer durchzuführen, wo der Befall sehr stark ist und wo sich grosse Mengen von Exkrementen ansammeln. Das Zählen der Körnchen kann in der Weise vereinfacht werden, dass man aus einem Teil der Exkremente die durchschnittliche Zahl der Körnchen in 1 cm3 bestimmt, worauf man die ganze angesammelte Menge mit dieser Zahl multizipliert. Um eine möglichst grössere Genauigkeit und Sicherheit in der Ermittlung der durchschnittlichen Zahl der Körnchen in 1 cm3 zu erreichen, muss man die ermittelten täglichen Mittelwerte auf das Millimeterpapier als Ordinaten zu den dazugehörigen Tagen als Abszissen auftragen. Die auf diese Weise erhaltenen Punkte werden in eine Kurve verbunden, welche ausgeglichen wird. Im Graphikon 1 sind die ausgeglichenen Kurven der durchschnittlichen Körnchenzahl in 1 cm3 für die einzelnen Tage im Walddistrikt Požeg und in Bršadinski Lug dargestellt. Die Punkte dieser Kurven vor der Ausgleichung, d. h. die täglichen Mittelwerte, die durch das Auszählen ermittelt sind, sind in Tab. 4 wiedergegeben. In derselben Tabelle sind auch die täglichen Mittelwerte angegeben, die später aus den ausgeglichenen Kurven abgelesen wurden. Die Berechnung des Prozents der vernichteten Raupen kann auch weiterhin vereinfacht werden, und zwar so, dass man in das prozentuelle Verhältnis nicht die gesamte Zahl der Körnchen sondern nur die gesammelten Mengen der Exkre |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1971 str. 83 <-- 83 --> PDF |
mente in Kubikzentimetern stellt. Wegen der Zunahme des Volumengehaltes der Körnchen im Laufe des Frasses, verursacht durch das Wachstum bzw. Altern der Raupen, ist es nötig, diese Mengen vergleichbar zu machen. Den Kompara z bilitätsfaktor (»f«) errechnet man aus dem Verhältnis (»z« und »zi« stellen Zi die Zahl der Körnchen in 1 cm3 an den Tagen »d« und »di« dar; diese Zahlenwerte werden aus dem Graphikon abgelesen). Demnach kann das Prozent der b vernichteten Schwammspinnerraupen nach der Formel p = 100 (1 ) af berechnet werden, wo a = Exkrementenmenge in cm3 am bestimmmten Tage vor Behandlung b = Exkrementenmenge in cm3 am bestimmten Tage nach Behandlung f = Komparabilitätsfaktor bedeuten. Für die Werte »a« und »b« müssen die Mittelwerte der täglichen Mengen der Exkremente von 2—3 Tagen genommen werden. Wenn der Mittelwert von 3 Tagen genommen wird, wird für den »f«-Wert der mittelere Tag genommen. Diese Formel ist gültig für den Schwammspinner als auch für die Raupen jener schädlichen Falter, welche in allen Larvenstadien täglich die gleiche Zahl von Exkrcmenten-Körnchen abwerfen. Die in Tabelle 5 angeführten Prozente der vernichteten Raupen auf den einzelnen Kontrolltafeln in Bršadinski Lug sind vermittels der obererwähnten Formel errechnet. Im Walddistrikt Požeg war der Frass noch viel stärker und dort war praktisch keine Mortalität durch das Insektizid verursacht. In Tabelle 3 sind Angaben der Tabelle 2 angeführt; die letzteren wurden vermittels des Komparabilitätsfaktors auf dieselbe Grösse der Körnchen umgerechnet, welche Grösse die Körnchen, die am 6. Mai erzeugt wurden, besassen. Theoretisch müssten alle täglichen Mengen in dieser Tabelle auf einer und derselben Kontrolltafel vor der Behandlung gleich sein oder (wegen der natürlichen Mortalität der Raupen) in langsamer Abnahme. Die Schwankungen entstehen aus dem Grunde, da unter jedem Stamm nur eine Kontrolltafel war. Im Laufe des Frasses wandern die Raupen aus einem Teil der Baumkrone zum andern, und man würde genauere Ergebnisse bekommen, wenn sich unter jedem Kontrollstamm je 2 und sogar 4 Kontrolltafeln befänden. Im Walddistrikt Požeg verursachte das Insektizid praktisch keine Mortalität der Raupen. Ganz im Gegenteil, nach der Behandlung vergrösserte sich in Požeg die Zahl der Raupen, wie es aus Tab. 3 ersichtlich ist. Diese, allem Anschein nach unlogische Tatsache kann dadurch erklärt werden, dass hierher die Raupen aus denjenigen Waldteilen hinzukamen, wo das Futter für sie ungünstig war (Robinie, Schwarznuss) und wo die Eierschwämme auch massenhaft abgelegt waren. Auf den Kontrolltafeln in Bršadinski Lug fand man eine viel geringere Zahl von vergifteten Hymenopteren und Dipteren als in Požeg. Der Grund dafür liegt in der Tatsache, dass Dipterex (Trichlorphon) eine viel stärker ausgeprägte digestive als Kontakt-Wirkung besitzt. Die Untersuchungen über die residuelle Wirkung der Insektizide wurden folgenderweise durchgeführt. Jeden Tag nach der Behandlung wurden die Blätter aus den behandelten Wäldern entnommen und in Drahtkäfige gelegt. Danach wurden in jedem Käfig je 40 Raupen des II und des III Stadiums zugegeben. Jeden Tag wurde auch eine Kontrolle angelegt, worin die Raupen mit den Blättern aus dem unbehandelten Wald gefütert wurden. Das Futter, (Stieleiche, Quercus robur L.) wurde jeden Tag gewechselt, und die Raupen wurden in jedem Käfig 7 Tage hindurch beobachtet. Die Ergebnisse sind in Tab. 6 und 7 enthalten. Die Untersuchungen erwiesen, dass Dipterex in dem Waldteil, der verschont vom Frass verblieb, während der ersten vier Tage eine 100°/o-ige Wirksamkeit zeigte. Dann fing die Wirksamkeit allmählich an abzunehmen und in etwa 10 Tagen sank sie auf die Hälfte. Metathion verursachte in bezug auf die Kontrolle nur eine belanglos erhöhte Mortalität der Raupen im Laufe der ersten 8 Tage nach der Behandlung. Danach verschwand auch diese kleine Differenz. 435 |