DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 36 <-- 36 --> PDF |
UDK 634.0.228.81 Corkova Uvala: 634.0.182 PRILOG POZNAVANJU BILJNO SOCIOLOŠKOG SASTAVA I ELEMENATA GRAĐE PRAŠUMSKOG REZERVATA ČORKOVA UVALA (NACIONALNI PARK PLITVIČKA JEZERA) Prof. dr. NEVENKA PLAVŠlC-GOJKOVlC, Prof. đr. MILENKO PLAVŠIC, dr. UROŠ GOLUBOVIC UVOD O prašumi postoje različite definicije. Najveći broj autora smatra pod prašumom prirodnu šumu u kojoj se sastojinski oblici nalaze u onom nedirnutom stanju, kako su ih stvorile prirodne sile svojim dugotrajnim i nesmetanim djelovanjem bez ikakva utjecaja čovjeka. Isključenje svake akcije čovjeka, u prvom redu intaktnost od sječe, bitan je preduslov prašumskog stanja. Različite su prirodne sile stvorile prašume odnosno prašurnske oblike (razvojne faze). Jedne sile zavise o unutarnjim — biološkim i sociološkim osobinama pojedinih vrsta drveća, a druge su uvjetovane nizom vanjskih — stanišnih i drugih faktora. Nedirnuta prašuma dolazi postepeno tokom dugog vremena u izvjesno ravnotežje (optimalna faza — Leibundgut) i to putem raznih faza evolucije. Prema Miletiću (10) stanje ravnoteže dolazi kod prašume do izražaja tako, da se postepeno zračni prostor ispuni maksimalnim brojem stabala, te maksimalnim iznosom temeljnica i drvnih masa, koje kraj konkretnih prilika sastojine i staništa mogu da opstanu na nekom staništu. Navedeni faktori nalaze se u izvjesnoj korelaciji. Karakteristike prašume ima uglavnom i šuma »Čorkova uvala«, sastavni dio nacionalnog parka »Plitvička jezera«. Ona je radi toga proglašena 1965. god. specijalnim rezervatom šumske vegetacije. 1. OPĆI OPIS PRAŠUMSKOG REZERVATA ČORKOVA UVALA U širem području nacionalnog parka Plitvička jezera postoji u odjelu 15 dio šume na površini od cea 70 ha, koji se uglavnom održao u prašumskom obliku. Prema susjednom naselju i dolini dobila je ta prašuma naziv »Čorkova uvala«. Utjecaj je čovjeka bio u toj šumi oduvijek neznatan, a poslije II svjetskog rata i posve isključen. Prašuma se nalazi na nadmorskoj visini od 860—1.028 m u planinskom masivu Male Kapele. Ona se prostire na padinama brda Oštri Javor, leži sje * Ovaj je rad prikazan u obliku referata na X simpoziju Istočno-alpsko-dinarske sekcije međunarodnog udruženja za vegetaciju održanom od 14. do 20. VII 1969. u Sarajevu. 348 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 37 <-- 37 --> PDF |
HAC/OVALWVAT/OVAL PAPM PL/TV/CMA PARK PL/TV/rZER. JEZERA SEE// M1- i00.000 ogut.it SASJI/POTO. fPf m Prašuma „CIMIOVA MALA´ ^i|ijtP l/rwaldreoervat ^Wsr .ĆORMorA UVALA´ rrr.MoKEM/CA, QL -Abb. 1 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 38 <-- 38 --> PDF |
verozapaolno od naselja Čorkova uvala, a istočno od željezničke stanice Javornik (pruga Zagreb—Split). Podlogu čine kredni vapnenci i trijaski dolomiti, a tlo je smeđe šumsko. Teren je kraškog karaktera, kamenit sa mnogo vrtača, bez tekuće vode i izvora. Ekspozicije su različite, a nagib terena iznosi i do 35°. Prema podacima meteorološke stanice u Čorkovoj uvali (n. v. 880 m) srednja je godišnja temperatura između 6° i 7° C. Srednja temperatura najhladnijeg mjeseca iznosi oko —3° C, a najtoplijeg oko 19° C. Oborine iznose godišnje oko 1750 mm i imaju dva maksimuma — proljetni i jesenji. Tlo zimi dugo vremena prekriva snijeg. Od vjetrova su najjači sjeveroistočnjak (bura) i južnjak (jugo). Zračna je vlaga vrlo visoka tokom cijele godine, što pogoduje jeli. Langov kišni faktor iznosi 269 te je prema tome klima u prašumi Corkova uvala perhumidna. Na području u kojem su provedena ova istraživanja, bonitetni je razred staništa, na bazi tabela drvnih masa od Šurića, za jelu I, a za bukvu I/II. VTrste drveća koje čine prašumu su jela, bukva i smreka. S obzirom na cijelu površinu prašume te su vrste drveća zastupane u omjeru: jela 0,5, bukva 0,4, a smreka s 0,1. Međutim, one se pojavljuju u različitim kombinacijama i omjerima u pojedinim sastojinama i u sastavu etaža (slojeva). Isto je tako i struktura različita u pojedinim sastojinama. Zajednička se karakteristika svih struktura očituje u dominaciji najjačih debljinskih stepena. Na bazi provedenih izmjera utvrđeno je, da neka stabla jele dosežu visinu do 54 m i debljinu do 160 cm. U cilju proučavanja prašume Corkova uvala donesena su u ovom radu kako istraživanja fitocenološkog sastava tako i elemenata građe sastojina. 2. FITOCENOLOŠKI SASTAV Istraživano područje u prašumi »Čorkova uvala« pripada skupu bukovojelovih šuma Fagetum croaticum abietetosum Horv. Da bi dobili što jasniju sliku o fitocenološkom sastavu ove prašume donosimo najvažnije podatke o sloju drveća, grmlja i prizemnog raslinja. U sloj u drveć a razvijene su etaže sastavljene od jele (Abies alba), bukve (Fagus silvatica) i smreke (Picea abies). U gustom sklopu prašume nastaju povremeno manje ili veće progale radi izvaljivanja stabala, koja su obično velikih dimenzija. To se događa pod utjecajem vjetra ili zbog propadanja drveća, a uslijed velike starosti i razornog djelovanja parazitskih gljiva (rupic avke — Polyporaceae). Na tim progalama mijenjaju se ekološki uvjeti. Iznenada postaje, naime, svjetlost mnogo intenzivnija i dugotrajnija, a pojačava se toplina. Sve to djeluje povoljno na regeneraciju i pojačan razvoj podmlatka šumskog drveća, elemenata grmlja i prizemnog rašća. Suprotno tome je regeneracija šumskog drveća i grmlja u zasjeni potpuno sklopljene prašume slaba, a najnepovoljnija je za smreku. Na oborenim stablima, koja trunu, dolazi često do pomlađenja smreka, a zapažaju se klijanci (ponik) jele. U zasjeni prašume razvijen je oskudan slo j grmlja . Grmlje koristi pomične mrlje svjetlosti sunčanih zraka koje prodiru kroz krošnje stabala, a slabije dopiru do prizemnog raslinja. Sloj grmlja izgrađen je od običnog likovca (Daphne mezereum), sitnog pasjeg grožđa (Lonicera alpigena), crvenog pasjeg grožđa (L. xylosteum), paskvice (Solanum dulcamara), žestike (Rhamnusjallax), crne bazge (Sambucus nigra), kupine (Rubus sp.) i td. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 39 <-- 39 --> PDF |
U sloju prizemnog raslinja dolaze do izražaja, u proljetnom aspektu, prije nego ozeleni grmlje, geofiti uz druge proljetnice kao npr. visibaba (Galanthus nivalis), obični cecelj (Oxalis acetosella), obična žutina (Chrysosplenium alternijolium), šumarica (Anemone nemorosa), breberina žuta (A. ranunculoides), obični kozlac (Arum maculatum), šuplji mlađak (Corydaliscava), ljubičica (Viola silvatica) i mjestimično vrlo bogato zastupljena mlaja (Cardamine enneaphyllos). U prašumi se nalaze nadalje broćika (Galium rotundifolium), habulica (Actaea spicata), lazarkinja (Asperula odorata), ptičja trava (Cerastium silvaticum), svilovina (Epilobium montanum), mlječika (Euphorbia amygdaloides), mrtva kopriva (Lamium galeobdolon), petrov krst (Paris quadrifolia), milogled (Sanicula europaea), oštrika visoka (Carex silvatica), bijela čemerika (Veratrum album), zlatan (Lilium martagon), jagoda (Fragaria vesca), pokosnica (Polygonatum multiflorum), mrtva kopriva velecvjetna (Lamium orvala), grahorica (Vicia oroboides), paprat (Aspidium jilixi- nas), obična bujadika (Athyrium filix-jemina) itd. Od Cardamine vrsta pojavljuju se ovdje još vlakača (C. polyphyllos), lukovičasta režuha (C. bulbifera), te režuhe C. trifolia, C. flexuosa, i C. savensis. Posljednja vrsta je karakteristična biljka ilirskih bukovih šuma. Od posebnog je interesa, nadalje, u prašumi područje kamenih blokova, koji se izdižu iz šumskog tla. Ovdje je razvijena specifična vegetacija na koju je, također, vrijedno ukazati. Kameni blokovi su prekriveni obilno mahovinom Camtothecium gehebii, a leževina mahovinom Dicranum scoparium. Osim toga ovdje se nalaze još i okruglasta slezenica (Asplenium trichomanes), obični jelenjak (Phylitis scolopendrium), živa trava (Geranium robertianum), ajdučka trava (Lactuca muralis), mišjakinja (Minuartia rupestris), zmijine oči (Myosotissilvatica), očiš (Saxifraga rotundifolia) itd. U toku istraživanja pronađena je u ovoj prašumi u obilju režuha — Cardamine chelidonia. Bogato nalazište ove nježne biljke je u toliko interesantnije, jer Hirz (4) navodi, da je Cardamine chelidonia osobita i prerijetka biljka naše flore. Na ovom području prašume dolazi osim toga u velikoj množini i parazitska biljka potajnica ljuskava (Lathraea squamaria), kao i poluparazit imela (Viscum album). 3. ELEMENTI GRADE a. Broj stabala Prvi i najosnovniji elemenat za proučavanje strukture sastojina je broj stabala. To je ujedno i faktor koji se može utvrditi gotovo opsulutnom točnošću. Svi ostali elementi strukture sastojina mogu se izvesti s većom ili manjom točnošću iz ovog osnovnog podatka. Distribucija stabala sastojine po debljini ili po debljinskim stepenima na bazi promjera u prsnoj visini (1,30 m) je od velikog značenja za istraživanja i analize biološkog i ekonomskog karaktera. Radi toga smo proveli snimanje, tog elementa na temelju pokusnih ploha u obliku pruga širine 20 m. Položene su 3 plohe po metodi slučajnosti. Veličina površine svih ploha iznosi 3,2026 ha. Na njima su izmjerena sva stabla debljine iznad 5 cm u prsnoj visini. Prosječan broj stabala po hektaru na bazi svih triju ploha iznosi 557 od kojih ot |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 40 <-- 40 --> PDF |
fah./ SPOJ STABALA-t/A POMUSt/t/1 PLOUAMA STATtMZAPLEt/ DEP VERSl/CUSFLÄOftEtt DeötJinsAi sčepen.c/n POMSM PLO//A 7 /EPSO0H6PLÄC/YE / f-0,8996 Aa P0WS1/A PLOHA # VLM$l/emflÄCHEr/7 f~/,293/>a POHOSAIA PLOHA L VMSUCHSELÄCHE li f» 1,010/?a 8VEOHÜPAZO Durc1>/nesser~ sftcfeo, cm JELA TAUJ/E ßl/MVA Bl/CPE OKUPU/O zrnima JELA TA/M Bl/MVA BUCHE m/PA/ozmmti JELA TAfME ßi/MVA BOCHE 0HUPA10 Zl/SAHHEH lUSGESAMr 7,5 190 41 231 91 70 161 103 68 191 583 12,5 45 29 74 43 45 88 50 59 109 271 17,5 29 19 48 20 40 60 20 36 56 164 22,5 8 2G 3,4 9 45 54 18 25 4?> 131 27,5 6 22 28 3 22 25 9 19 28 81 32,5 7 14 21 2 27 29 5 17 22 72 37,5 4 17 21 2 2S 30 3 14 17 68 42,5 3. 17 2C 6 19 25 4 19 23 68 47,5 2 7 10 4 14 18 4 7 11 39 52,5 3 8 11 4 20 24 12 5 17 52 57,5 3 7 10 9 4 13 6 5 11 34 62,5 — 3 3 8 4 12 — 5 5 20 67,5 4 4 8 5 5 10 5 6 11 29 72,5 1 1 2 5 a 11 .5 1 6 19 77,5 4 3 7 8 3 11 6 — 6 24 62,5 3 1 4 5 1 6 6 — 6 16 87,5 5 — 5 7 — 7 4 — 4 16 92,5 4 2 6 e — 6 5 — 5 1 7 97,5 3 — 3 11 — 11 7 1 8 22 102,5 4 — 4 3 — 3 10 — 10 17 107,5 2 -2 3 — 3 3 — 3 8 112,5 2 — . 2 3 — 3 — — 5 117,5 1 — 1 5 — 5 1 — 1 7 /22,5 2 — 2 3 — 3 3 — 3 d 127,5 — — 4 — 4 1 — 1 S 132,5 1 — 1 4 — 4 — — — 5 137,5 — — — 1 — 1 — — — 1 142,5 — — — 1 — 1 2 — 2 3 SVEUMUPS/O WS4L$Afir 337 221 558 275 353 628 292 307 599 1785 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 41 <-- 41 --> PDF |
353 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 42 <-- 42 --> PDF |
! 1 i v "^1 s § I 55 I "I 5 « 5j N N Co -^ C; R s ^ 1 1 1 1 9) S ?l^ 3} "Ö^ ^J 4 S« Si «X 5 I & v i s; s sa Si 5! es <3 5 1 1S «3 Ci o <: <: =0 5) fc> § t. .S O j "5Q <3Q ´S Ii ,53 I / / ´X .J \ \; <5 Ci o> <0 fs ^ <6 «0 * <0 N 355 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 44 <-- 44 --> PDF |
pada na jelu 282 a na bukvu 275. Rezultate tog snimanja kao i grafičke pri kaze donosimo u tabeli 1 i slikama 2, 3 i 4. Analizirat ćemo sada dobivene po datke izmjere odnosno snimanja. Ako pođemo od shvaćanja Leibundguta (9) o evropskoj prašumi i njenoj dinamici promjena, optimalna faza (koju bi mogli nazvati i faza uravnotežene prašume), karakterizirana je izgledom i odlikama jednodobnih šuma (struktura, sklop). Optimalna faza jedne prašume (zajednice) je prema Leibundgutu (9) ka rakterizirana malo promjenljivom strukturom, visokom drvnom zalihom, ma lim sociološkim transformacijama i manjkom jednog stvarnog pomlađenja. U optimalnoj fazi nalaze se uglavnom dva različita strukturna oblika, sastoji na s jednim slojem i sastojina s dva sloja. Postojeće optimalne faze prašuma u Jugoslaviji prikazane su u stručnoj literaturi. Napominjemo, da je Miletić (10) u svojim istraživanjima našao tu fazu i u čistim bukovim sastojinama karaktera prašume na području visokog krša Velike Kapele i Risnjaka, u nadmorskim visinama iznad 1250 m, iako je on tako ne naziva i ne proučava sa stajališta dinamike promjena. Razmotrimo li snimljene podatke ukupnog broja stabala na pokusnoj plohi I, to vidimo da krivulja distribucije broja stabala po debljinskim stepe n i m a pokazuje prebornu strukturu te da se ta sastojina nalazi u fazi prebornog izgleda (Plenterwaldphase). Ta sastojina kao i ta faza predstavlja u stvari fazu pomlađivanja s vrlo dugačkim vremenom pomlađivanja pa zbog toga nastaju velike razlike u starosti stabala koje se kreću od 100 do 300 godina. Prema Leibundgutu (9), ova faza prebornog izgleda prašume zauzima općenito na dobrim staništima relativno male površine, i kako god obnova nastaje, u svim slučajevima postoji razvojna tendencija k optimalnoj fazi trajne zajednice (Klimaxgesellschaft). Ploha se nalazi na I bonitetnom razredu staništa. Prebornu strukturu te plohe čine uglavnom stabla jele. Debljinski stepeni od 7,5 cm do 17,5 cm sadrže znatan broj stabala. Interesantna je struktura sastojina po broju stabala na pokusnoj plohi II. Ako se analizira distribuciona krivulja ukupnog broja stabala tada se vidi da zaključno s debljinskim stepenom od 27,5 cm broj stabala neprekidno pada kao u prebornoj šumi te da je lijevi krak krivulje kos, tzv. kosa distribucija. Od tog debljinskog stepena krivulja broja stabala predstavlja bimodalnu krivulju, koja je karakterizirana s dvije kulminacije. Prva kulminacija nastupa u debljinskom stepenu od 37,5 cm, a uzrokuju je stabla bukve. Druga kulminacija nastupa između debljinskih stepeni od 72,5 i 75,5, a čine je zajedno stabla bukve i jele. Opisana distribucija stabala po debljinskim stepenima upućuje da se radi o tri populacije — sastojine različite starosti i dimenzija na istoj površini. I stvarno postoje tri sloja: gornji, srednji i donji sloj (Etage). Donji sloj obuhvaća debljinske stepene do otprilike 27,5 cm, srednji do otprilike 47,5 cm a gornji sloj iznad toga debljinskog stepena. S obzirom na razvojne faze može se reći da se ta sastojina približava optimalnoj fazi ili da ulazi postepeno u optimalnu fazu. Ovo shvaćanje potvrđuju dobro razvijena dva sloja izražena u bimodal- nom dijelu distribucione krivulje broja stabala koji odgovaraju optimalnoj fazi prašume i liče na strukture jednodobnih sastojina. Od optimalne faze udaljuje tu sastojinu donji sloj izražen kosim dijelom krivulje. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Kada bi taj kosi dio krivulje prešao u oblik crtkanog dijela krivulje, drugim riječima kada bi postojala binomska razdioba stabala kao u jednodobnoj sastojini ili bimodalna krivulja broja stabala, držimo da bi se ta sastojina nalazila u optimalnoj fazi ili u uravnoteženom stanju. Takvo slanje, kako smo već spomenuli, pronašao je Miletić (10) u čistim bukovim sastojinama karaktera prašume na visokom kršu iznad 1250 m nadmorske visine i prikazao ga brojčano i grafički. Prijelaz ove sastojine u optimalnu fazu zahtijevat će vjerojatno vrlo dugački period vremena, jer je mortalitet slab, budući da se radi o jeli i bukvi, vrstama koje vrlo dobro podnose zasjenu, a osim toga poznato je da je uraštanje stabala u gornje etaže (glavnu sastojinu«) u prašumama sporo. Treća ploha pokazuje donekle sličnu situaciju kao i II pokusna ploha, ako se ima u vidu tok i kulminacija krivulje broja bukovih stabala u debljinskom stepenu od 42,5 cm, a jelovih u debljinskom stepenu od 52,5 cm. Ta ploha predstavlja u razvojnoj fazi neki prelazili stadij između sastojina I i II pokusne plohe. Na bazi provedenih istraživanja i analize strukture pokusnih ploha po broju stabala dolazimo do zaključka, da u prašumi Corkova uvala prevladava razvijena razvojna faza u pravcu k optimalnoj fazi ili uravnoteženom stanju. b. Zbroj temeljnica stabala Zbroj temeljnica stabala predstavlja sve zbrojene površine poprečnih presjeka stabala u visini 1,3 m od zemlje. Veličina zbroja temeljnica ne zavisi samo o apsolutnom broju stabala, nego i o njihovom učešću u pojedinim debljinskim stepenima. Radi toga padanje ili rastenje apsolutnog broja stabala ne mora izazvati analogno stanje i kod temeljnica. Zbroj temeljnica je u stvari tromiji, manje pokretan strukturni elemenat nego što je apsolutni broj stabala. Zbroj temeljnica po debljinskim stepenima utvrdili smo na bazi podataka svih snimljenih ploha za površinu od 1 ha. Podatke donosimo u tabeli 2 i histogramu si. 5. Kako se iz ovih podataka vidi, zbroj temeljnica iznosi 69,96 m"2, dakle cea 70 m2/ha što je vrlo visoko te predstavlja vrlo visok stupanj obrasta. Interesantno je istaći da je kulminacija temeljnica nastupila u vrlo snažnom debljinskom stepenu od 97,5 cm. Iz histograma (si. 5) se vidi da su temeljnice najjače zastupane u vrlo jakim debljinskim stepenima, uzevši da vrlo jaki debljinski stepeni počinju od prsnog promjera 65 cm. Na vrlo jake debljinske stepene otpada od ukupne temeljnice 66°/o. Po tome se razlikuje prašuma od gospodarske šume i to je njena karakteristika kada se radi o dobrim staništima kao što je to slučaj na istraživanom području Čorkove uvale. c. Drvna masa Drvna masa po debljinskim stepenima utvrđena je na bazi broja stabala u debljinskim stepenima i drvno gromadnih tabela za jelu i bukvu od Surića. Obračun je proveden za površinu od 1 ha uzimajući u račun sva stabla sa pokusnih ploha. Podatke donosimo u tabeli 3 i histogramu si. 6. Kako se iz ovih podataka vidi, drvna masa po 1 ha iznosi bez obzira na vrstu drveća 1.113 m3/ha, što je vrlo visoko. U toj drvnoj masi otpada na jelu 783 m3/ha ili 70°/o, a na bukvu 330 m3/ha ili 30°/o. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 46 <-- 46 --> PDF |
/hb. 2. SASTOJWMA rLffLLM/CA — ßLSrAt/DLSG/iOMDfLÄCHL DeSljinsAi sfepen.cm 7,5 V,5 fZ5 22,5 27,5 32,5 37,5 42,5 47,5^52,5 575 62,5 67,5 72,5 77,5 Surc/imessersfufe.n, cm 3SĆA TAi/ML 0,53 0,53 0,53 0,44 0,36 0,33 0,33 0,57 0,53 1,30 1,56 0,92 1,43 1,24 2,83 7LAfLlJA//CA 8UMVA GßUWPLÄCHZ 0,27\0,52 0,71 1,19 1,19 1,49 1,99 2,41 1,59 2,16 1,30 1,23 1,79 1,24 094 BVCML my ha {/MI/P//0 0,80,1,05 1,15 1,63 1,55 1,82 2,32 2,98 2,12 3,46 2,86 2,15´ 3^2. 2,48 3,77 Z(/SAJt/iLt/ PosfofaA učešća öufoe i´Je/s u deöijenskim sfepenima 1,8 2,3 2,2 2,6 3,3 4,3 3,0 4,9 \4/ 4,6 3,5 5,4 Proz&fffae/ier Anteif V *,s 3,1 der ßucfie und Tanne in Durcbmeesersiufen öeö/JinsAi sfepen,on mawMo S2,5 87,5 92,5 97,5 102,5 107,5112,5117,5122,5127,5 132,5137,5142,5 Dwxämesserstufen, cm /mESAttr JLIA rAAJNE 2/4 3,01 3,36 5,n 4,13 2,72 1,99 2,17 3,5* 2,57 2,80 -1,64 48,73 7L/fLUU/CA BVH.VA. WWDFLÄOME 0,53 -0,S7 21,2-5 g(/CAfL ir>y/>a. l/HUP/JO 2,67 3,01 4,03 5,23 4,13 272 1,99 2,17 3,54 2,57 2,80 -1,64 69,96 Zi/SA/f/teu PosMaJc učešća. 5uAve e´Jefc t/ dedijin$// im stepenima 3,8 i$ 5,8 7,5 5,9 3,9 2ß 3,1 5,1 3,7 4,0 2A 100,0 Prozenfae/ter Anćeil der ßucne and Tanne in Durcöm&ssersfufen Kulminacija drvne mase nastupa u vrlo jakom debljinskom stepenu od 97,5 cm. Distribucija drvne mase po debljinskim stepenima može se smatrati da je binomska i ako postoje između nekih stepeni veće razlike. I ovdje dolazi do izražaja konstatacija, koju smo istakli kod zbroja temeljnica, da je najveće grupiranje drvne mase u najjačim debljinskim stepenima kako se to vidi iz danog histograma. Na jake debljinske stepene otpada od ukupne drvne mase 70%, dakle veći postotak nego što je to slučaj kod zbroja temeljnica. 4. VISINE Visine su stabala jele i bukve mjerene u cilju utvrđivanja bonitetnog razreda staništa kao i u cilju kubiciranja stabala. Izmjerene su visine grupirane s obzirom na prsni promjer u debljinske stepene i izravnane. Podatke donosimo u tabeli 4 i si. 7. Kako se iz tih podataka vidi, do debljine od 45 cm bukova stabla su viša od jelovih, a poslije tog stepena niža. Uzrok je tome brži rast bukve u mladosti, a jele u kasnijoj dobi. Najviša izravnana visina jele iznosi 47 m, a bukve 36 m. 358 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 47 <-- 47 --> PDF |
ig I C3 a» ^ 1 Sf> ^ Q CO I I Cb ^ ! 1 1 kl Co I ^n * "V, ;v V<0 v> »1 s-tl «o L Sf . *o VC) *<0 *§ |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Tab. 3 DMHA MASA SASTOJME — BE3TAWESMASSE Debljinsfci sfepen,cm 7,5 12,5 17,6 22,5 27,5 32,6 37,5 42,5 47,5 52,5 57,5 62,5 67,5 72,5 77,5 Durc/>messersfufen,cm JELA 2,40 3,01 396 4,18 3,96 4,16 4,47 8,12 7,98 ŽOtf 25,0815,0923,8820,91 48,06 rAA/A/E MV/JA MASA BI/MVA HOLZffASSL, BOCHE 1,24 2,94 5,70 12,0014,2019,6228,(2 37,0626,0136,8022,9522,SS33>8023ß8 18,58 my/>a l/MO/WO 3,64 5,95 9,66 16,1818,1623,7833,0945,1833,9957,0248/1337,6557,68 44,7p 66,6$ PosfofaA učečća Öu&ve i jele u debljin s-Jbim sfepenima 0,3 0,5 0,9 1,5 1.6 2,1 3,0 4,1 3,0 5,1 4,3 3,4 5,2 4,0 6,0 Prozenfuefler An feil der ßuafe und Tanne in Durchmessersfufen Debl/ins&i sfepen.cm svmufwo 82,5 87,5 92,5 97,5 102,5107,5112,6117,5122,5127,5132,5137,5142,5 Durc/>messersfufen,cm IUSSESAHI 3EIA 36ß2 5/jO 57,1089,3270,0046,0533,2435,9058,0541,3044,10 -25,00 782,96 TAUME DMS/A MASA BOHfA HOLZliASSL BUCHE 10,63 13,70 330,29 r»y/>a UUUPA/O 46# 51,1070,8089,3270,0046ft5 33,2435,9058,0541,30WO -25,001.113,25 ZC/SAHHEt/ PosfofaA učešća bn/bve i jele u debljin s/um sfepenima 4,2 W 6,4 6,0 6,S 4,1 3,0 3,2 5,2 3,7 4,0 -2,3 100,0 Prozenfuefler An feil der ßucfie und Tanne in DurcAmessersfufen ZAKLJUČAK Provedenim je istraživanjima u prašumskom rezervatu »Čorkova uvala« utvrđeno da ta prašuma u istraživanom području pripada skupu bukovo-jelovih šuma Fagetum croaticum abietetosum Horvat. Istražujući strukturu po broju stabala na bazi debljinskih stepeni na 3 pokusne plohe izabrane po metodi slučajnosti, došlo se do zaključaka da u prašumi »Corkova uvala« prevladava potpuno razvijena razvojna faza k optimalnoj fazi ili uravnoteženom stanju. Tab. 4 V/S/A/S S7~ABALA — &7A/YM/Ö#LH Oebl/insAi sfepen,cm 7,5 12,5 17,5 Z2,5\ 27,5 32,5 375 42,6 47,5 52,5 57,5 62,5 67,5 72,5 Đarcfimessersfufen, cm "/ZMVMML JELA TAVA/E 5,1 9,5 13,8 17,7 | 21,5 24,6! 27,3 29,7 31,8 33,8 35,6 37,2 38,7 4o,0 V/S/A/S, m AOSHLGi./0/iL/iL. Bt/MVA W//L/V, m BVCHE 9,2 13,3 16,8 20,4 \235 26,2\28,6 30,7 32,3 33,6 34,6 35,2 35,5 35,8 \ Oeb(rinsii sfepen,cm 77,5 82,6 87,5 92,5 97,5 102,5107,5112,5117,51225 127,5132,5137,5142,5 Durc7>messersfufen, cm /ZS>AWAUL JEL A TA WE 41,3 42,5 43,6 44,5 45,2 45,8 46,3 46,7 47,0 47,1 472 47,2 47,3 47,3 WS/UL, m AU$LL&.KMVL Bt/MVA. ,mf/EV, m BOCHE 56,0 36,1 36,1 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 49 <-- 49 --> PDF |
1 i i 1 I 1 I 3 k Us s> >«1 *i K K ^ * ^ |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 50 <-- 50 --> PDF |
R iL S) ^ <« " S" s? k> Nj SJ >o S*" Sj SJ ^ i? s*>* 1 § lp I s> ^ a ! «OS. 5l nach D i) 5 82,5 87,5 debljins. ! ´ 1 1 N- rs * 1 1 1 VC) r 1 1 li \ \ *> -S>5 I tb \\ V> $ Ci ^ ´S 1 ! i V der 2,5 37,5 i vulje n 1 \\ ht %**% 1 \ 1 \ N S « 1 \ \ \ Sf ts. \\ "C _^ 1 l__ . L_ r> S> "5 "5, >o Ci) >o cs *o <5 Lo Ca 1 C; "o "* * CO CO \^ <0 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1972 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Nadalje je utvrđeno da prosječni broj stabala iznosi na 1 ha 557 od debljine 5 cm na više u prsnoj visini, temeljnica cea 70 m2/ha, a drvna masa 1.113 m3/ha. Od te drvne mase otpada na jelu 783 m3/ha, a na bukvu 330 m3/ha. Svi su navedeni podaci izračunani na bazi svih triju pokusnih ploha. Najveće grupiranje temeljnice i drvne mase nalazi se u najjačim debljinskim stepenima. Po tome se razlikuje prašuma od gospodarske šume kada se ona nalazi na dobrim staništima. Najviše izravnane visine iznose kod jele 47, a kod bukve 36 m. Do debljine od 45 cm u prsnoj visini bukova stabla su viša, a od te debljine dalje niža od jelovih. Uzrok je tome brži rast bukve u mladosti, a jele u kasnijoj dobi. Prilikom ovih istraživanja izašao nam je u susret direktor nac. parka Plitvička Jezera ing. D. Böhm sa svojim kolektivom te mu se na svemu zahvaljujemo. LITERATURA 1. Ani ć M.: Prašuma »Čorkova uvala« (manuskript) pp. 1—2, Zagreb, 1965. 2. Doma c R.: Ekskurzijska flora Hrvatske i susjednih područja, Zagreb, 1967. 3. Ellenber g H.: Vegetation Mitteleuropas mit den Alpen. Stuttgart 1963. 4. Hir z D.: Revizija flore Hrvatske, Zagreb 1908. 5. Hö r va t I.: Biljnosociološka istraživanja šuma u Hrvatskoj, Glasnik za šumske pokuse, 6 Zagreb 1938. 6. Horva t I.: Vegetacija planina zapadne Hrvatske, Prirodoslovna istraživanja, knj. 30, Zagreb 1962. 7. Horvati ć S.: Ilustrirani bilinar, Zagreb, 1954. 8. Javor ka es CsapodyV.: A magyar flora kepekben Iconographia florae Hungaricae, Budapest 1934. 9. Leibundgu t H.: Über Zweck und Methodik der Struktur- und Zuwachsanalyse von Urwäldern, Schweiz. Z. f. Forstw., 1959. 10. Mi let i ć Ž.: Istraživanje o strukturi bukovih sastojina karaktera prašume. Sum. List, 1930. 11. Plavši ć N.: Wenig bekannte Pflanzen aus dem Nationalpark der Plitwitzer Seen. XVI th. Intern, hortic. Congress — 1962, Brüssel, Vol. IV, pp 73—81, 1964. 12. Plavsi c N.: Über die Pflanzenwelt des Nationalparks Plitwitzer Seen. Mitt. ostalpin-dinar. pflanzensoz. Arbeitsgcm., Wien 1987 (u štampi). 13. Simonovi ć D.: Botanički rečnik naučnih i narodnih imena, Beograd, 1959. 14. Tregubo v S. S.: Les forets vierges montagnardes des Alpes Dinariques. Commun., SIGMA 78, 1941. Zusammenfassung Auf Grund der durchgeführten Forschungen im Urwaldreservat »Čorkova uvala « wurde festgestellt, dass der im Untersuchungsgebiet vorkommende Urwald der Pflanzengesellschaft Fagetum croaticum abietetosum Horvat angehört. Bei der Untersuchung der Struktur nach der Anzahl der Stämme sind wir auf Grund der Durchmesserstufen der 3 Probeflächen, welche nach dem Stichprobenverfahren ausgewählt wurden, zum Schluss gekommen, dass in dem Urwald »Čorkova uvala« eine völlig ausgebildete Entwicklungphase, die sich der Optimalphase oder dem Gleichgewichtszustand nähert, vorherrscht. Ferner stellten wir fest, dass die durchschnittliche Stammzahl 557/ha (von 5 cm Brusthöhendurchmesser aufwärts), die Grundfläche rund 70 m2/ha und der stehende Holzvorrat 1.113 Vfm/ha beiträgt. Von dieser Masse entfallen 783 Vfm/ha auf die Tanne und 330 Vfm/ha auf die Buche. Alle angegebenen Daten sind auf Grund aller drei Probeflächen errechnet worden. Die grösste Gruppierung der Grundfläche und Masse findet in den stärksten Durchmesserstufen statt. Gerade durch dieses Phänomen unterscheidet sich ein Urwald von einem Wirtschaftswald, wenn beide auf guten Standorten vorkommen. Die grösste ausgeglichene Höhe war bei Tanne 47 m und bei Buche 36 m. Bis zum Brusthöhendurchmesser 45 cm sind die Buchenstämme höher, und von dieser .Stärke aufwärts sind sie niedriger als die Tannenstämme. Die Ursache liegt darin, dass in der Jugend der Wuchs der Buche schneller ist, und im späterem. Alter der Wuchs der Tanne. 363 |