DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 23     <-- 23 -->        PDF

Aufgrund von durchgeführten Untersuchungen sind wir zu folgenden Schlüsse
gekommen:


1. Bei verschiedenen Lä-Herkünften ist der Atswinkel sehr verschieden und
schwankt zwischen 1,57 und 1,92.
2. Die Alpenlärchon haben die steilsten Aeste; an der zweiten Stelle sind die
Herkünfte aus Karpathen; bei dem Lä-Hybrid und der Japanlärche wurde der
grösste Astwinkel festgestellt. Zwischen den Alpenlärchen einerseits und Karpathen-
und Japanlärchen andererseits bestehen signifikante Unterschiede, was
deutet, dass es sich un zwei Lä-Populationen nach Astwinkol handelt.
3. Auch bei Nachkommenschaften gleicher Herkunft, aber von verschiedenen
Bäumen, bestehen im Astwinkel signifikante Unterschiede, welche manchmal
grösser sind als zwischen Provenienzen.
4. Herkünfte aus höheren Lagen haben grösserem Astwinkel, was der Anpassung
auf ungüstige ökologische Bedingungen (Schnee) zugestrieben wird.
5. Bei der Herkungftswahl sollen jene Herkünfte Vorzug haben welche mehr
wagerechte und kurze Aeste haben, da sich die Astreinigung schneller vollzieht
und die Stämme vollholziger sind.
6. Da die Individuen mit wagerechten Aesten biologisch schwächer sind, um
den Genotyp zu verbessern, ist es notwendig diese schon von Jugendphase zu
begünstigen.


ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 22     <-- 22 -->        PDF

LITERATURA


1.
Kl e i n s chm i t, R. (1955): Einzelstammabsaaten von Plusvarianten der europäischen
Lärche (Larix decidua Mill.) aus frei abgeblühtetem Saatgut als
Hilfsmittel zur Beurteilung der Erganlagen. Zeitschrift für Fostrgenetik, No 1.
Frankfurt a/M.
2.
Kurth , A. (1946): Untersuchungen über Aufbau und Qualität von Buehendickungen.
Mitteilungen der Schweizerischen Anstahl für das forstliche Versuchswesen,
XXIV Band, Heft 2., Zürich.
3.
Leibundgut, H. (1966): Die Waldpfege, Bern.
4.
Linder , A. (1951): Statistische Methoden für Naturwissenschafter, Mediziner
und Ingenieure, IL Auflage, Basel.
5.
Pintarić , K. (1958): Studie zum Lärchenanbau in Bosnie. Radovi Poljoprivredno-
šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, No 2, B. Šumarstvo, Tom
2, sv. 2., Sarajevo.
6.
P i n t a r i ć, K., Z e k i ć, N. (1966): Prirast ariša raznih provenijencija na oglednim
plohama na području FŠD »Igman«. Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta
za šumarstvo u Sarajevu, God. XL, knjiga 2, sv. 2, Sarajevo.
7.
Pintarić , K. (1969): Prirast u visinu i debljinu ariša raznih provenijencija
na oglednoj plohi Batalovo brdo kod Sarajeva. Festschrift Hans Leibundgut.
Beiheft zu Zeitschriften des Schweizerischen Forstvereins, No 46, Zürich.
8.
Pintarić , K. (1969): Njega šuma, Sarajevo.
9.
Pintarić , K. (1970): Istraživanje gazdovanja u bukovim šumama (završni
izvještaj, rukopis). Institut za šumarstvo, Sarajevo.
10.
Rohm e der, E., Schoenbach, H. (1959): Genetik und Züchtung der
Waldüme. Hamburg, Berlin.
11.
Schober, R., Froehlich, J. H. (1967): Der Gahrenberger Lärchen-Provenienz
versuch. Schriftenreihe der Forstlichen Fakultät der Universität
Göttingen, Band 37/38, Frankfurt a/M.
12.
Schober , R. (1969): Schaftgüte-Ansprache in Lärchen-Provenienzversuchsflächen
und Ergebnisse des Lärchenherkunftversuches Haard in Haltern.
Allgemeine Forst- und Jagdzeitung, 140. Jahrgang, Heft 4. Frankfurt a/M.
13.
Weber , E. (1967): Grundriss der biologischen Statistik, VI Auflage, Stuttgart.
ZUSAMMENFASSUNG


DIE ASTWINKELUNTERSCHIEDE BEI LAERCHEN (LARIX sp.)
VERSCHIEDENER HERKUNFT


Auf der Versuchsfläche Batalovo Brdo bei Sarajevo am 7 Jahre alten Lärchen,
am dritten Quirl von oben, wurde der Astwinkel gemessen. Es wurden folgende
Stufen taxiert:


hängende Aeste (Astwinkel mehr als 90") ... . 1
Wagerechte Aeste (Astwinkel 70<>— 90») 2
mittel steile Aeste (Astwinkel 40—69») 3
steile Aeste (Astwinkel unter 40«) 4


200




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 21     <-- 21 -->        PDF

Već od ranije poznata konstacija da se promjenom ekoloških uvjeta
mijenjaju i morfološke osobine jedinki koje sačinjavaju jednu populaciju,
došla je do izražaja i u našim istraživanjima. Najzastupljenije su one forme,
koje su se najbolje prilagodile datim ekološkim uvjetima. S povećanjem
nadmorske visine grane su sve položitije, jer su se jedino te jedinke pokazale
otpornim na nepovoljne uvjete većih nadmorskih visina (snijeg, led,
vjetar), dok su manje otporne forme postepeno nestajale ili se njihov broj
znatno smanjio u populaciji. Ova činjenica je ustanovljena kako kod alpskog
tako i kod karpatskog ariša. Međutim, SCHOBER-FROEHLICH (11)
navode da ariši koji potiču iz područja većih nadmorskih visina daju prednost
jedinkama sa strmim granama te se po tome jasno razlikuju od drugih
provenijencija. Čini nam se ipak da su zaključci do kojih smo došli logičniji.


ZAKLJUČAK


Na oglednoj plohi sa arišima raznih provenijencija starim 7 godina, koja
je postavljena u okviru II Internacinalnog ogleda sa arišem raznih provenijencija
1958/1969, ujesen 1965. godine, na trećem pršljenu odozgo (pršljen
formiran u petom godini), mjerena je insercija grana.


Na osnovi rezultata provedenih istraživanja došli smo do slijedećih zaključaka:


1. Kod provenijencija ariša koje se nalaze na oglednoj plohi, stepen insercija
grana je različit i kreće se između 1,57 i 1,92, u prosjeku 1,726.
2. Relativno najstrmije grane imaju provenijencije alpskog ariša, zatim
dolaze provenijencije karpatskog. Najpoložitije grane ima japanski ariš. Između
alpskog ariša s jedne, te karpatskog i japanskog ariša s druge strane,
postoje signifikantne razlike, što znači da su u pitanju dva odvojena skupa,
populacije, koje se i po inserciji grana bitno razlikuju.
3. I kod potomstva koje potiče sa raznih stabala postoje razlike u inserciji
grana. Te su razlike čak i veće nego između provenijencija. Ova konstatacija
je neobično značajna te je treba koristiti prilikom odabiranja plu s
stabal a i prilikom provođenja njege.
4. Provenijencije iz većih nadmorskih visina, kako kod alpskog tako i
kod karpatskog ariša, imaju položitije grane, što je posljedica prilagođavanja
nepovoljnim uvjetima, posebno snijegu.
5. Pri izboru provenijencija, ukoliko druga svojstva zadovoljavaju, treba
uzimati one kod kojih su grane položitije, jer je to garancija da će se proizvesti
vrijednija drvna masa (bolje prirodno čišćenje od grana, veća punodrvnost).
6. I u mlađim razvojnim fazama potrebno je pomagati jedinke sa položitijim
granama, jer su druga istraživanja pokazala da postoji uska korelacija
u položaju grana mladih i starih stabala te se na osnovu rane dijagnoze
može dati prilično sigurna prognoza.
7. Pošto su jedinke sa položitijim granama biološki slabije i za konkurentsku
borbu manje sposobne, ukoliko želimo popraviti genotip jedne
populacije, već u najranijim razvojnim fazama treba pomagati jedinke sa
položitijim granama. U protivnom će one biti istisnute te će se genotipske
osobine u pogledu insercije grana pogoršati.


ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 20     <-- 20 -->        PDF

scb.no negativnom djelovanju snijega. Osim toga što u odnosu na alpski
ariš provenijencije karpatskog ariša sa istih nadmorskih visina imaju položitije
grane, linearni trend pokazuje da je kod alpskog ariša opadanje stepena
insercija grana blaži nego kod karpatskog ariša.


Diskusija


0 značaju poznavanja otklona grana na stablu, kada je u pitanju proizvodnja
drvne mase po količini i vrijednosti, govore mnogi autori (1, 2, 3,
8, 10, 11 i dr.) i svi se slažu u konstataciji da kod izdvajanja plus stabala
i kod njege stabala treba odabirati i pomagati one jedinke ili populacije
čija stabala, pored ostalih željenih osobina, imaju položitije grane. Pokazalo
se, naime, da su takve jedinke otpornije na oštećivanja od snijega,
da se brže čiste od grana, da imaju punodrvnijc deblo i da je kvalitet proizvedene
drvne mase bolji. Međutim, takve jedinke, koje imaju još i tanke
i kraće grane, nisu sposobne za konkurentsku borbu s jedinkama koje imaju
duge i strme .grane, tako da su već u ranije doba istisnute iz sastojine.
Na kraju ostaju biološki jače, ali po kvaliteti lošije jedinke (i, 11). Naša is
traživanja su pokazala da je, kod ariša starog 7 godina, učešće stabala sa pojedinim
stepenima insercije grana različito. Kod nekih provenijencija zastupljene
su svega dvije, a kod drugih i sve četiri kategorije insercije grana,
što ukazuje, da ukoliko želimo dobiti kvalitetnije jedinke, moramo intervenirati
već u ranijim razvojnim fazama, po mogućnosti uklanjanjem stabala
sa jako razvijenim krošnjama i strmim granama. U protivnom, ove će, zahvaljujući
većoj konkurentskoj sposobnosti, istisnuti kvalitetnije tako da
neće doći do popravljanja genetskih osobina stabala koja sačinjavaju jednu
populaciju.


Nesumnjivo je utvrđeno da postoje signifikantne razlike između alpskog
s jedne te karpatskog i japanskog ariša s druge strane, i da su u pogledu
insercije grana provenijencije karpatskog i japanskog ariša bolje, te im,
ukoliko druga svojstva zadovoljavaju (brzina rasta, kvalitet debla), prilikom
odabiranja provenijencije ili vrste ariša, koje će se unositi u našu zemlju,
moramo dati prednost. SCHOBER-FROEHLICH (11) su na osnovu rezultata
svojih istraživanja ustanovili isto tako da japanski ariš ima položitije
grane nego alpski ariš.


Danas se, nažalost, ovom momentu ne poklanja dovoljno pažnje, jer se
najčešće uvoze one provenijencije ariša koje se mogu na tržištu nabaviti, a
ne one koje bi po svojim svojstvima bile najbolje.


Naša istraživanja su pokazala, da i unutar iste provenijencije postoje
stabla čije potomstvo ima različite siepene insercije grana, a kako prema
KLEINSCHMIT-u (1) i SCHOBER-FROEHL1CH-U (11) kod mlađih, srednjedobnih
i starih stabala insercija grana ostaje u uskoj korelaciji (bitno se
ne mijenja), prilikom izbora plu s stabal a u ranijoj dobi i pri provođenju
njege sastojina, potrebno je jedinke sa položitijim i kraćim granama
odabirati i pomagati. Treba naglasiti da upravo u fazama najintenzivnijeg
prirašćavanja (guštik, tanji letvenjak) u borbi za prostor, nestaju upravo
one jedinke koje bi dale najvrijeđniju drvnu masu. Zato je u ovim fazama
naša pomoć neophodno potrebna.




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 19     <-- 19 -->        PDF

Signifikantnost


Provenijencija
P r o v e n i j
Japan, ariš 29
e n c i j a
59—11 52 Primjedba
9a XX XX XX X
50 XX XX XX 0
1 X X 0 0
12—2 X 0 0 0


INSERCIJA GRANA


Utrđivanje razlika između alpskih, sudetsko-karpatskih i japanskih
provenijencija ariša


Tab. 3


P r o v e n i j e n c i j a varijansa
sa
Standardna
devijacija
s
Signifikantnost
t
alpski ariš sudetskokarpatski
ariš 0,0131 0,115 14,8****
alpski ariš japanski ariš 0,0031 0,056 5,8***
karpatski ariš japanski ariš 0,0166 0,129 1,50


TOK INSERCIJE GRANA SA
PROMJENOM NADMORSKE VISINE


U graf. 3 prikazano je kako utiče nadmorska visina na prosječnu inserciju
grana po provenijencijama. Izdvojili smo dvije populacije, alpski i
karpatski ariš, i posebno ih promatrali, jer se pokazalo da su u pitanju
dva skupa koja se bitno među sobom razlikuju. Kao što se vidi, s povećavanjem
nadmorske visine grane zauzimaju horizontalniji položaj, što je u
skladu sa prilagođavanjem populacija određenim ekološkim uvjetima, po


197




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 18     <-- 18 -->        PDF

Iz grafa 1 se vidi da je kod pojedinih provencijencija relativno učešće
stabala po kategorijama različito, što se prema KLEINSCHMIT-u (1) može
očekivati i u starijem dobu pa i potomstvu. Dok su kod pojedinih provenijencija
zastupljene samo dvije kategorije, kod drugih su u većem ili manjem
postotku zastupljene sve četiri kategorije insercije grana.


I kod potomstva, koje potiče sa različitih stabala iste provenijencije,
postoje znatne razlike, koje su čak i veće nego između provenijencija


(graf. 2).


INSERCIJA GRANA ARlŠA ISTE


SJEME


51-2
X= 1,06


!00
80 \
60 \
40 \
20 \


12 3 4


51-a


/. X=2,4 2
!00


80


60


A


40 / \


SABRANO SA RAZLIČITIH ´


CERNY VAH 51
51-6
X\t1,72


GRAF. 2


PROVENIJENCIJE
STABALA


51-7
7= 2,1 i


/


/\


V


1 2 3 4 12 3 4


položaj grana.


51-9
y=2,20


A
´ /


/ \
20 / V / V


51-11
X=1,52


__^.



12 3 4 1 2 3´ 4 12 3 4
položaj grana


INSERCIJA GRANA
Rezultati analize varijanse po Duncan-u


Varijabilitet


Provenijencija
Blokovi
Ostatak
Ukupno


Suma Stepen
kvadrata slobode
SQ FG


0,4898 9
0,0266 2
0,4661 18
0,9825 29


Tab. 2


Prosjek
kvadrata
DQ


0,0546
0,0133
0,0259





ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 17     <-- 17 -->        PDF

Zbog ograničenosti prostora odustalo se od detaljnijeg opisa obrade
podataka, naročito biometrijske analize.


Rezultati istraživanja


Podaci o provenijencijama i oglednim plohama, koje su predmet ovih
istraživanja, mogu se naći u radovima PINTARIĆ-a (6, 7), a u tabeli 1 su dati
podaci samo za naziv provenijencije i nadmorsku visinu.


Prosječne vrijednosti oklona grana po provenijencijama prikazane su
´u tab. 1, a relativno učešće stabala po kategorijama insercije grana Au)
graf. 1.


Prosječna vrijednost otklona grana za cijelu plohu iznosi 1,726. Kod evropskog
ariša se prosječne vrijednosti kreću između 1,57 (prov. 59—II) i 1,92
(prov. 9a), a na ponavljanjima (u pojedinim blokovima) od 1,51 do 2,09. Kod
obje provenijencije japanskog ariša, prosječni stepen insercije grana iznosi


1.56 (prov. 29) odnosno 1,54 (jap. ariš). Ako u grupi evropskog ariša analiziramo
odvojeno alpski ariš s jedne, te karpatski i sudetski ariš s druge strane,
vidimo da se kod alpskog ariša vrijednost insercije grana kreće između
1,77 i 1,92 (u prosjeku 1,83), a kod karpatskog sa sudetskim arišem između
1.57 i 1,91 (u prosjeku 1,71).
OTKLON (INSERCIJA) GRANA
Tab. 1


Provenijencija a Prosjek «I


6


3.5
CS c/5


& rt2> PQ a


1 Möderbrugg 1350 m 3 1,82+ 0,0082 22,35***
2 Schönwies 1100 m 3 1,77+ 0,0100 17,52***
9a Lamerau 610 m 3 1,92+ 0,0002 110,85***
12—2 Sterzmg/Flains 1000 m 3 1,81+ 0,0264 68,45***
50 Krnov/Radim 400—500 m 3 1,91+ 0,1560 12,11***
51 Cierny Vah 780—830 m 3 1,73+ 0,0934 18,60***
52 Štrbske Pleso 1360—1380 m 3 1,63 +0,0970 16,75***
59—11 Brezovička 820—840 m 3 1,57+ 0,0246 63,99***
29 Dunkold Hybrid 185—425 m 3 1,56+ 0,140 11,17***


— Japanski ariš — 3 1,54 ± 0,112 13,79***
´rosjek za cijelu oglednu plohu 1,73 ± 0,176 9,83***


Sign
kant


U tab. 2 se vidi da na osnovu rezultata DUNCAN-ovog testa, od ukupno
45 upoređenja dva prosjeka, samo u 10 slučaja (oko 22%) postoje signifikantne
razlike kod p = 0,05 i 0,10.


U tab. 3 dati su rezultati uspoređenja populacija alpskog ariša sa karpatskim,
alpskog ariša sa japanskim i karpatskog ariša s japanskim arišem,
vidimo da su između alpskog i karpatskog ariša razlike signifikantne kod
p = 0,001, između alpskog i japanskog ariša kod p = 0,01, dok između karpatskog
i japanskog ariša nisu ustanovljene signifikantne razlike. Iz ovih uspoređenja
možemo zaključiti da se populacije alpskog ariša i po inserciji
grana jasno odvajaju od karpatskog i japanskog ariša.




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 16     <-- 16 -->        PDF

bala (30 stabala po provenijenciji), na trećem pršljenju odozgo (pršljen formiran
u petoj godini) izmjerene su insercije svih grana. U tu svrhu formirane
su slijedeće kategorije:


grane viseće (ugao veći od 90°) 1
grane horizontalne (ugao 70—90") 2
grane srednje strme (ugao 40—69°) 3
grane strme (ugao manji od 40°) 4


Kod provenijencija sa potomstvom koje potiče sa raznih stabala, mjeren
je otklon grana odvojeno po matičnim stablima sa kojih je sjeme sabrano
i to po mogućnosti na po 10 stabalaca po jednom sjemenskom stablu (Prov.
2, 50, 51, 52, i 59—11).


INSERCIJA GRANA ARIŠA RAZNIH PROVENIJENCIJA


MÖDERBRUGG 1 SCHONWIES 2 LAMERAU 9a STERZING PLAINS KRNOV-RADIN 50
100 1350m X-1,62 1100m X =1,77 610m X =1,92 1000m12-2
X =1,81 ,00 500 X = 1,91
80
60
/
//
40
20
/ /
I 2 3 1 2 3 4 1 2 3 4
položaj qrana
CERNY VAH 5 1 ŠTRB´SKE PLESO BREZ0VICKA59JI DUNKEJ-D HYBRID JAPANSKI ARI5
100, 780.830 m X= 1,73 !360-1380m X = 1,6 3 820-840 X = 1,57 184-425 X-1,56 29 X 1,54
60
60
40 / \
/
20
1 2 3 « 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 t 2 3 4


Pri obradi prikupljenih podataka obračunate su srednje vrijednosti,
varijanca, standardna devijacija i srednja greška. Za analizu varijance primijenjen
je DUNCAN-ov »multiple rang test« (13), a za uspoređenje populacija
alpskog, karpatskog i japanskog ariša obrazac po kome se utvrđuje
signifikantnost razlika dva prosjeka (4).


Kod oznake signifikantnosti poslužili smo se slijedećim simbolima:


razlike dva prosjeka nisu signifikantne 0
razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,10 x
razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,05 XX
razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,01 XXX
razlike dva prosjeka signifikantne kod p = 0,001 XXXX




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 15     <-- 15 -->        PDF

VARIJACIJA U INSERCIJI GRANA KOD ARIŠA (Larix sp.)
RAZNIH PROVENIJENCIJA


Dr PINTARIČ KONRAD, dipl. ing


UVOD


O značenju otklona grana (ugla koje formiraju grane sa osovinom stabla)
govore KLEINSCHMIT (1), ROHMEDER-SCHOENBACH (10), SCHOBERFROEHLICH
(11) i dr. Tako, kvalitet stabla je utoliko bolji ukoliko je ugao
koji formiraju grane sa osovinom stabla veći (10). Kod svih stabala je mogućnost
prirodnog čišćenja od grana veća, deblo je punokrvnije te je i vrijednost
proizvedene drvne mase veća.


Kod dugovječnih biljaka, kao što je drveće, postavlja se pitanje da li
se na osnovu ranih dijagnoza mogu dati i određene prognoze, odnosno, da
li će se određena osobina ustanovljena u mladosti zadržati i kasnije, u srednjem
i starijem dobu. Ukoliko između ovih razvojnih stadija postoji uža korelacija,
na osnovu ranije dijagnoze možemo dati i sigurniju prognozu. KLEINSCHMIT
i(l) je utvrdio da kod ariša u toku cijelog života otklon grana
ostaje gotovo isti, osim ako ne dođe do promjena koje su nastale nepredviđenim
vanjskim faktorima.


Zato pomoću rane dijagnoze možemo odrediti i buduću vrijednost pojedinih
provencijacija ariša.


Pošto je pri unošenju stranih vrsta drveća u šume Bosne ariš značajna
vrsta, potrebno je već sada dati preporuke u pogledu provencijacija od kojih
se mogu očekivati najbolji ekonomski rezultati. Stoga se kod naših istraživanja
trebalo odgovoriti na slijedeća pitanja:


1. Da li postaje razlike u otklonu grana kod provencijencija evropskog
i japanskog ariša?
2. Da li postoje signifikantne razlike u otklonu grana između alpskog,
karpatskog (uključivo sudetski) i japanskog ariša?
3. Da li postoje razlike u otklonu grana kod potomstva pojedinih stabala
iste provenijencije.
Metoda rada


Na oglednoj plohi Batalovo brdo sa arišem raznih provenijencija, koja
je postavljena u okviru II. Internacionalnog ogleda sa arišem raznih provenijencija
1958/59, starim 7 godina, u tri ponavljanja na po 10 najviših sta