DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 82     <-- 82 -->        PDF

PROF. DR ING. VLADO TREGUBOV


(1904—1974)


I opet je smrt ugrabila iz naše sredine jednog vrlo aktivnog i uglednog
istraživača šumske vegetacije. U Ljubljani je iznenada od srčanog udara
umro dana 8. siječnja 1974. godine prof, dr ing. VLADO S. TREGUBOV,
jedan od pionira i nosilaca suvremenih fitocenoloških istraživanja i kartiranja.
Slovenska, ali i šira šumarska i biološka znanost izgubila je predanog
i zaslužnog istraživača, koji je bio poznat i priznat ne samo kod nas
već i u inozemstvu.


V. TREGUBOV se rodio 7. siječnja 1904. godine u ondašnjem Petrogradu
(današnji Leningrad). Dio mladenačkog doba proveo je u Zagrebu,
gdje je god. 1924. i maturirao. Studirao je i diplomirao na Visokoj poljodjelskoj
školi u Wageningenu (Holandija), a zatim u poznatoj francuskoj
Visokoj šumarskoj školi u Nancy-u, gdje je god. 1934. stekao diplomu šumarskog
inženjera.
V. TREGUBOV bio je kratko vrijeme (1934—1935. god.) asistent na Šumarskom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Potom je osam godina služio
kao inženjer u različitim krajevima Bosne i Hrvatske. Iz tog perioda datiraju
i njegovi prvi objavljeni radovi te doktorska disertacija »Monografija
o prašumama Dinarskih Alpa (Masiv Klekovača—Grmeč)«, koju je obranio
i zatim objavio u francuskom sveučilišnom gradu Montpellier-u. Uz klasičnu


ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 83     <-- 83 -->        PDF

studiju I. HORVAT-a (1938) o biljnosociološkom sastavu šuma u Hrvatskoj,
ta iscrpna botaničko-šumarska doktorska rasprava V. TREGUBOV-a bez
sumnje je utrla put prodoru i razvitku suvremene fitosociologije J. BRAUN-
BLANQUET-a u cijeloj našoj zemlji.


Od godine 1944. V. TREGUBOV je sudjelovao u NOB-u. Poslije rata
bio je prvo tehnički savjetnik pri Saveznom ministarstvu šumarstva u Beogradu.
Odmah iza toga kao znanstveni suradnik u Gozdarskem institutu Slovenije
(1947/48. godine), a potom kao direktor Saveznog zavoda za planinske
šume u Ljubljani (1949—1952. god.) vraća se znanstvenom radu i istražuje
šumsku vegetaciju različitih krajeva Slovenije. U tom razdoblju, na poziv
I. HORVAT-a, studira i neke šumarske probleme u sklopu vegetacijskih
istraživanja i kartiranja masiva Risnjaka i Hrvatskoga Snježnika. U vremenu
između 1952. i 1954. godine istražuje V. TREGUBOV, kao suradnik Centra
za znanstvena istraživanja u Parizu, neke šumske lokalitete u Francuskoj
pa vegetaciju istočnog dijela Maroka. Po povratku u Ljubljanu radi
(1955—1961. godine) u svojstvu znanstvenoga suradnika u Institutu za gozdno
in lesno gospodarstvo. Kao ekspert Organizacije za prehranu i poljodjelstvo
(FAO) boravi u međuvremenu (1958—1960. g.) u Iranu, a nakon povratka
nastupa mjesto višega znanstvenoga suradnika u Institutu za biologijo
SAZU. U suglasnosti sa Zavodom za međunarodnu tehničku suradnju, V.
TREGUBOV je god. 1963. postavljen za direktora »Projekta specijalnog fonda
Udruženih naroda u Iranu«. Tamo je osnovao i vodio Šumarski fakultet
Sveučilišta u Teheranu, na kojemu je god. 1964. izabran i za redovnog profesora.
Nakon povratka u Ljubljanu (1970. god.) V. TREGUBOV je god. 1971.
umirovljen u zvanju višega šumarskoga savjetnika.


Tijekom svoga dugogodišnjeg rada V. TREGUBOV je česti sudionik
mnogih međunarodnih znanstvenih i stručnih šumarskih skupova i aktivnosti.
Bio je predstavnik na međunarodnom šumarskom kongresu u Budimpešti
(1936. g.), povremeno je predavao na nekoliko poznatih Sveučilišta
(Montpellier, Nancy, Marseille, Zürich), a nastupa kao delegat na Internacionalnom
šumarskom kongresu u Seatlle — USA (1960), na kongresu Međunarodnoga
saveza šumarskih istraživalačkih instituta u Miinchenu (1967)
i Ljubljani (1970).


V. TREGUBOV je objavio, iz različitih znanstvenih i primijenjenih šumarskih
i fitocenoloških oblasti, oko pedesetak radova.
POPIS ZNANSTVENIH, STRUČNIH I OSTALIH PUBLIKACIJA
PROF. DR INC. V. TREGUBOVA


1.
Etude lorestiere sur le Picea omorica Panč. — Annales de 1´Ecole nationale
des Eaux et Forets et de la Station de recherches et experiences (Paris) V/2,
1934, 112—178.
2.
Especcs endemiques forestiere en Yougoslavie. — Dcuxieme Congres internationale
forestier (Budapest) 1936, 1—27.
3.
Les croix en relief sur les troncs des Coniferes. — Revue des Eaux et Forets
(Nancy—Paris—Strassbourg) 75, 1937, 681—685.
4.
Les forets vierges montagnardes des Alpes Dinariques. Massif de Klekovatcha-
Guermetch. Etude Botanique et Forestiere. — These de doctoral (Montpellier,
Causse, Graille et Castelnau) 1941, 1—118 + 30.
5.
Le Piceetum omoricae. — Station Intern, de Geobotanique Mediterraneenne
et Alpine (Montpellier) 77, 1941, 14—20.


ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 84     <-- 84 -->        PDF

6.
Primjena nauke o biljnim zadrugama kod pošumljavanja krša. — Šumarski
priručnik (Zagreb) 1946, 1, 742—757.
7.
Prebiralno gospodarstvo v manjših gozdnih enotah. — Izvestja Gozdarskegi
instituta Slovenije, 1, 1950, 183—229.
8.
Plazovi in zaščita zemljišča v Soški dolini. — Gozdarski veslnik, 10, 1952,
65—74.
9.
Analogie entre la Vegetation mediterraneenne en Dalmatie et au Maroc oriental.
— Societe des sciences naturelles et physiques du Maroc (Rabat) 6, 1954,
136—139.
10.
Codification des regies de la nomenclature des groupcments vegetaux. — Vegetatio.
Acta Geobotanica (Haag) IV/4, 1953, 239—240.
11.
Elaborat za osnovo gojitvenega in melioracijskega nacrta gozdov, gozdnih
zemljišč in pašnikov za področje Zgornje Savske doline. — Uprava za gozdarstvo
(Kranj) 1957, 1—111 + 7. (U suradnji).
12.
Prebiralni gozdovi na Snežniku. Vegetacijska in gozdnogospodarska monografija.
— Institut za aozdno in lesno gospodarstvo lSovenije (Ljubljana) 1957,
1—165 + 1.
13.
Etude phytosociologique sur le Maroc Ooriontal. — Centre National de la recherche
scientifique de France. Service de la Carte des groupements vegetaux.
Ministere de 1´Agriculture du Maroc. Division de la mise en valeur et du
Genie rural. Institut Botanique Montpellier. Mission Maroc du service C. G. V.
Rabat (Rabat) 4, 1957, 1—45 + 3.
14.
Lutte contre 1´ erosion eolienne. — Symposium sur la lutte contre 1´ erosion.
Universite de Teheran, 1959, 1—40.
15.
Fitocenologija. — Šumarska enciklopedija (Zagreb) 1, 1959, 378—381.
16.
Evolution des forets resineuses des Pre-Alpes de Savoie. Etude phytosociolo
gique. — Annales de 1´ Ecole Nationale des Eaux et Forets et de la Station de
recherches et experiences (Nancy) 1959, 171—230.
17.
Rapport provisoire au Gouvernement de 1´Iran sur la methode d´amenagement
expeditive des forets du Nord de 1´ Iran. — Food and Agriculture Organisation
(Rome) No. 6250/8, 1959, 1—26.
18.
Forest management manual for Iran. — FAO (Teheran) 1960, 1—22 + 7.
19.
Forest type-base of forest management. — Fifth World Forestry Congress
(Seattle, Washington) 1960, 1—6.
20.
Politique de developpement forestier. — Rapport du Gouvernement de 1´ Iran,
FAO (Rome), 1961, No. 1297, 1—47.
21.
Znanstvene osnove za gozdno-gojitvene elaborate za področja Slovenije: Primorska,
Notranjska, Pokljuka, Zgornja Savska dolina. — Institut za gozdno
in lesno gospodarstvo Slovenije, 1956—1961.
22.
Znanstvene osnove za gozdno-gojitvene elaborate za področje Slovenije: Pohorje,
Vitanje, Haloze. — SAZU ´(Ljubljana) 1962.
23.
Association du groupe Abieti-Piceetum de la Region Karstique Occidentale
des Alpes Dinariques. — Mitteilungen der Ostalpin-Pflanzensociologischen Arbeitsgemeinschaft
(Brixen) 2, 1962, 39—46.
24.
Naravni sestoji macesna v Sloveniji in gospodarjenje z njimi. — Zbornik
Instituta za gozdno in lesno gospodarstvo Slovenije, 3, 1962, 29—145.
25.
Etude des Groupements vegetaux du Maroc Oriental Mediteraneen. — Bulletin
du Museum d´ Histoire naturelle de Marseille (Marseille) XXIII, 1963,
121—195.
26.
UNSF Project Manager´s Forword. — University of Teheran, Facultv of Forestry,
Bulletin No. 1, 1967, 1—13.
27.
Evolution des prineipes de la Sylviculture et leurs applications en Iran. —
Universite de Teheran, Faculte forestiere Karadj, 1967, 1—14.
28.
Umwandlungen der Wälder der Berg- und Hügelstufen am Kaspischen Meer
in Iran durch waldbauliche Behandluntjen. — XIV. IUFRO-Kongress München,
Section 23 (München) 1967, 559—578.
29.
The silsviculture of the Caspian forests based on forest types. — Ministry of
Natural Resources Teheran, 1968, 1—13.


ŠUMARSKI LIST 5-6/1974 str. 85     <-- 85 -->        PDF

30.
Cours de Typologie forestiere. — Universite de Teheran, Faculte forestiere
de Karadj. Projet No. 92. Faculte des forets et päturagcs de Karadj. Programme
des Nations Unies pour le Developpement, Organisation des Nations
Unies pour le Developpement, Organisation des Nations Unies pour 1´Alimentation
et 1´Agriculture (FAO) 1968, 1—137.
31.
Cours de Sylviculture. — Universite de Teheran, Faculte des forets et päturagcs
de Karadj, Projet UNDP, 1963—1969, 1—129.
32.
Cours de Sylviculture, Geographie forestiere et Reboisement. — Universite de
Teheran, Faculte des forets et päturaacs de Karadj, Projet UNDP (FAO),
1963—1969, 1—254 + 6.
33.
Cours de Gcnctique forestiere. — Universite de Teheran, Faculte des forets
et päturages de Karadj, Projet UND (FAO), 1963—1969, 1—56.
34.
General Plan of Work. — United Nations Development Program. Special Fund
on Forestry and Range Project No. 92, Sorestry and Forest Industrie Division,
Food and Agriculture Arganisation of the United Nations, 1969, 1—125 + 49.
35.
Appendices to the General Interim Raport. — Teheran University, Forestry
and Range Faculty Karadj, Iran, Vol. 1 bis. United Nations Development
Programme. Food and Agriculture Organisation of the United Nations, 1969,
1—26 + 49.
36.
Rapport Final. Vol. II. Rapport Technique. — Universite de Teheran, Faculte
des forets et päturages de Karadj, Iran, Projet FAO/UNDP IRA 7, 13,
1969, 1—102.
37.
O indijskem gozdarstvu. — Gozdarski vestnik, 27, 1969, 89—101.
38.
Les Bryopytes des Forets Caspiennes du Nord de 1´Iran. — Universite de Teheran,
Faculte forestiere Kardj, Iran, 17, 1969—1970, 1—30. (U suradnji s A.
Tregubov).
39.
Redakcija razprav iz gozdarstva Irana. — Bulletin No. 17, Universite de Teheran,
Faculte forestiere Karadj, Iran, 1969—1970, 1—100. (U suradnji).
40.
Carte de la Vegetation naturelle de 1´ Iran. Echelle 1 : 2,500.000, Centre national
Cartographique de 1´ Iran. Guide pour la Carte de la Vegetation naturelle
de [´Iran. — Universite de Teheran, Projet UNDP/FAO, 92, IRA 7, 14,
1970, 20 + 17. (U suradnji sa S. Mobayen).
Premda je niz godina radio u inozemstvu, V. TREGUBOV je uvijek
ostao tijesno povezan sa životom, šumarskim zbivanjima i istraživalačkim
radom u svojoj novoj domovini. Premda umirovljen odmah se aktivno uključio
u rad Biološkeg instituta Jovana Hadžija u Ljubljani.


Još 3. siječnja o. g. smo u Zagrebu raspravljali o našim fitocenološkim
aktualnostima. Živo je govorio o svojim sintetskim tabelama šuma bukve,


o problematici zaštite čovjekove okoline, o predstojećoj ekskurziji Istočnoalpsko-
Dinarske sekcije Međunarodnog društva za istraživanje vegetacije,
koju je trebao voditi kroz najljepše šume smreke u Sloveniji i o mnogim
drugim planovima.
Međutim . . . već za nekoliko dana, zapanjujući iznenada . . . prerana
smrt prekinula je sve te planove i u Ljubljani je pokopan prof, dr ing.
VLADO TREGUBOV, jedan između malobrojnih pionira i vrlo agilnih istraživača
u oblasti šumarske fitocenologijc i tipologije šuma.


Dr
S. Bertović