DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 53 <-- 53 --> PDF |
PRILOG ISTRAŽIVANJU POJAVE POMERANJA VISINSKIH KRIVA JELE I BUKVE U NEIZGRAĐENIM PREBIRNIM ŠUMAMA NA GOCU Mr. STANIŠA BANKOVIĆ — Beograd Mešovite sastojine jele i bukve u okviru fakultetske šume Goč—Gvozdac i pored zajedničkog prašumskog porekla nemaju sličnu strukturu. One pokazuju jednu prelaznu postupnost od skoro tipično jednodobnih sastojinskih oblika do skoro tipično prebirnih. Zbog uvođenja prebirnog načina gazdovanja, odnosno zbog uvođenja prebirnih seča one se mogu svrstati u kategoriju prebirnih Šuma u najširem smislu. U stvari mahom su to sastojine u kojima su u prošlosti vršene neuredne prebirne seče koje su dovele do narušavanja stabilnosti i unutrašnje izgrađenosti ovih šuma. Stoga se stanje u kome se ove sastojine trenutno nalaze ne može smatrati stabilnim, već ono predstavlja samo jednu prelaznu fazu na putu njihove konverzije u tipični prebirni oblik. »Kao poseban problem pri organizaciji budućeg gazdovanja ovim šumama postavlja se uvođenje prebirnih seča u takvom obliku, da je moguće ove sastojine postepeno približiti tipičnoj prebirnoj formi po elementima njihove unutrašnje izgrađenosti.« (Miloj kov i ć, D., 1963). U tu svrhu je Katedra za uređivanje šuma Šumarskog fakulteta u Beogradu postavila veći broj stalnih oglednih površina u cilju eksperimentalnog iznalaženja najpogodnijih puteva za bržu konverziju postojećih sastojinskih oblika u tipičan prebirni. Pošto se samo na osnovu detaljnih analiza dinamike razvitka strukturnih elemenata ovih sastojina može odlučivati o uvođenju odgovarajućih prebirnih seča, to su na nekoliko stalnih oglednih površina uvedene seče u cilju eksperimentalnog utvrđivanja njihovog najpovoljnijeg oblika za različite sastojinske tipove. (U prvom redu osnovni zadatak uvedenih seča je bio popravka opšteg stanja — zdravstvenog i kvalitativnog — ovih sastojina, kao i stvaranje optimalnih uslova za razvitak preostalih stabala jele i bukve. Stoga uvedene seče u ovakvom obliku imaju meliorativni karakter, posredstvom kojih je u prvom redu uklonjen prestareli deo inventara snažnih dimenzija i smanjene životne snage, kao i oštećena i deformisana stabla). Stoga sva istraživanja tokova razvitka pojedinih strukturnih elemenata i u periodu posle provedenih seča imaju veliki praktični i teoretski značaj, jer se samo tako može pratiti njihov uticaj na ostvarivanje postavljenih ciljeva budućeg gazdovanja u mešovitim sastojinama jele i bukve na Goču. Problem rada Svako istraživanje tokova razvitka pojedinih strukturnih elemenata prebirne sastojine omogućuje da se bolje sagledaju složeni procesi njenog razvoja, pri čemu je od posebnog interesa poznavanje veličine tekućeg zapreminskog prirasta, kao i veličine zapremine koja ga je proizvela. »Zapremina sastojine i zapreminski prirast su one taksacione veličine, koje u prvom redu ukazuju na proizvodni značaj šume i služe kao mora izražavanja njihove produktivnosti.« (M i 1 o j k o vi ć D., 1958). Pored toga što je tekući za 455 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 54 <-- 54 --> PDF |
preminski prirast značajna veličina za ocenu proizvodne snage jedne šume, on služi i kao korisno pomoćno sredstvo pri kalkulaciji obima budućih korišćenja. Ovako veliki značaj tekućeg zapreminskog prirasta nameće potrebu njegovog što tačnijeg određivanja, odnosno što tačnijeg određivanja osnovnih veličina (zapremina dva uzastopna inventarisanja i zapremine u međuvremenu posečenih stabala) na kojima se zasniva njegov obračun prema, već poznatom, izrazu kontrolne metode. Stoga je najvažnije što tačnije odrediti navedene osnovne veličine, jer greške nastale pri njihovom određivanju višestruko se uvećavaju pri obračunu tekućeg zapreminskog prirasta. Neposredan uticaj pomeranja visinskih kriva na tačnost određivanja sadašnje stvarne zapremine, zapremine u međuvremenu posečenih stabala i, na njima, obračunatog tekućeg zapreminskog prirasta (Meyer H. A., 1034, Tjurin V. A., 1945, Mitscherlich G., 1952, Banko vić S., 1971) ukazuje na opravdanost studioznijeg istraživanja mogućih uzroka ovoj pojavi. To jest, veliki značaj što tačnijeg određivanja tekućeg zapreminskog prirasta pri pravilnoj primeni kontrolne metode uređivanja šuma i navedeni uticaj pojave pomeranja visinskih kriva na nastanak greške pri njegovom obračunu ukazuju na potrebu detaljnijeg proučavanja svih njenih mogućih uzroka u našim, još uvek, neizgrađenim prebirnim sastojinama. To stoga da bi se pri konverziji ovih sastojmskih oblika u ekonomski najoptimalnije stanje pravovremenim proučavanjem svih mogućih uzroka pojavi pomeranja visinskih kriva mogao izbeći njen uticaj na nastanak greške pri obračunu tekućeg zapreminskog prirasta, kao i svih ostalih negativnih posledica (nepotrebno nagomilavanje zapremine, smanjenje ukupno moguće sečive mase) koje proizilaze iz netačno određene navedene veličine. Mada su najosnovniji uzroci pojavi pomeranja visinskih kriva u stvarnim prebirnim šumama detaljno proučeni (Leibundgu t H., 1945, Mitscherlich G., 1952. i 1962, Assmann E., 1953, Banko vić S., 1974), da bi se ovaj problem u celini sagledao nužno je analizirati i sve ostale uzroke navedenoj pojavi. Naime, pošto uvedene seče u većem delu naših približno prebirnih sastojina imaju u prvoj fazi meliorativni karakter, to one verovatno uslovljavaju i nove sastojinske odnose. Imajući u vidu ovu pretpostavku nameće se pitanje kako i u kolikoj meri uvedene — meliorativne — seče utiču na pojavu pomeranja visinskih kriva. Stoga je i osnovni zadatak ovoga rada istraživanje, bar iz dostupnih podataka, svih mogućih uzroka pojavi pomeranja visinskih kriva u periodima pre i posle provedenih seča u mešovitim sastojinama jele i bukve na Goču. Istraživanje postavljenog problema rada, detaljnija analiza uzroka pojavi pomeranja visinskih kriva jele i bukve u periodima pre i posle provedenih seča, vršeno je u stalnom oglednom polju SPP II u okviru fakultetske šume Goč—Gvozdac. Objekat rada Istraživano ogledno polje SPP II nalazi se u gazdinskoj klasi Ia fakultetske šume Goč—Gvozdac. Geološka podloga komiti i amfiboliti, manjim delom škriljci i granodioriti, zemljište smeđe kiselo, srednje duboko do du |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 55 <-- 55 --> PDF |
boko, sveže i humozno. Ekspozicija jug—jugozapad, nadmorska visina cea 980 m, nagib blag do umereno strm. Po fitocenološkoj pripadnosti pretežno je Abieto-fagetum drymetosum tipicum a manjim delom galietosum tipicum (na zaravnima). Smeša stablimična, sklop umereno otvoren. Stanje jelovog podmlatka je zadovoljavajuće, dok bukovog skoro uopšte nema. Radi eksperimentalnog istraživanja uticaja uvedenih seča na ostvarivanje postavljenih ciljeva budućeg gazdovanja u mešovitim sastojinama jele i bukve u okviru fakultetske šume Goč—Gvozdac, u oglednom polju SPP II je posle premera 1964/65 godine posečeno 187 nr´Vha, od toga 90 m3/ha jele i 97 m3/ha bukve. To jest, posečen je ukupno ostvareni tekući zapreminski prirast proizveden za posmatrani period vremena. Intenzitet seče je za jelu iznosio 36,2 % a za bukvu 36,6 %, Po broju posečenih stabala najzastupljeniji su debljinski stepeni do 25 cm. Tako na ove debljinske stepene kod jele otpada 66,3% od ukupnog broja posečenih stabala a kod bukve 78,1 %. (Veliki broj zaostalih jakih stabala u ovoj sastojini uslovio je da se tanka zasenjena stabla jele i bukve suše i na taj način otpadaju iz sastojine. Pored toga, u stablimičnoj smeši bukva je kao vrsta drveća ugrožena, te se njena tanka stabla deformišu i suše). Met od rada Pri analizi strukture jele i bukve formirni su debljinski stepeni širine 5 om, a u odnosu na visine stabla su grupisana u visinske stepene raspona 3 m. Debljinska i visinska struktura istraživanog oglednog polja prikazana je samo grafički. Pri izravnavanju visinskih kriva primenjen je grafički način izravnavanja. Ovaj način izravnavanja izabran je stoga, što veliki broj stabala u istraživanom oglednom polju i veoma izražena pravilnost porasta visina sa povećanjem prsnog prečnika dovodi do toga da se nanošenjem podataka na grafikon i spajanjem tačaka obrazuje približno kontinuelna kriva linija. Radi lakše i preglednije analize pojave pomeranja visinskih kriva jele i bukve dobijene veličine su svedene na jednu godinu. Uporedna analiza dobijenih veličina pomeranja visinskih kriva jele i bukve vršena je samo u nekoliko najjačih debljinskih stepena. REZULTATI ISTRAŽIVANJA RAZVOJ STRUKTURE JELE I BUKVE Mada do reagovanja sastojine na uvedene seče u istraživanom oglednom polju još uvek nije došlo, jer je interval vremena između njihovog izvršenja i zadnjeg premera isuviše kratak (4 godine), ipak će se radi detaljnije analize pojave pomeranja visinskih kriva jele i bukve dati i kratak prikaz strukturnih karakteristika ovih vrsta drveća. Debljinska struktura jele Analizom debljinske strukture prvog premera jele u istraživanom oglednom polju (grafikon br. 1) može se konstatovati da je ona po ovoj raspo 457 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 56 <-- 56 --> PDF |
deli slična tipičnim prebirnim sastojinama. U liniji raspodele stabala jele, sem izvesnog odstupanja u jačim debljinskim stepenima, broj stabala se skoro pravilno smanjuje sa svakim jačim stepenom. U liniji raspodele stabala drugog premera jele, u odnosu na istu liniju prvog premera, može se zapaziti tendencija smanjivanja relativnog učešća broja stabala u najtanjim debljinskim stepenima a nagomilavanje u jačim. grafikon br.1 DEBUINSKA STRUKTURA JELE U SPPII 40 1954 55god. 1964 65god. 1968 69 god. 30 20 10 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 deri |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 57 <-- 57 --> PDF |
Stoga je i linija raspodele stabala drugog premera pomerena udesno, što ukazuje na izvesno udaljavanje postojeće strukture jele od tipične prebirne. Sem izvesnog smanjivanja relativnog učešća broja stabala u srednje jakim debljinskim stepenima, i u liniji raspodele stabala trećeg premera se zapaža tendencija daljeg nagomilavanja stabala u jačim stepenima. Stoga se može konstatovati da se i u periodu posle provedenih seča nastavio proces udaljavanja analizirane strukture jele od tipične prebirne. Visinska struktura jele Izvesno odstupanje od tipične prebirne strukture, uočeno pri analizi debljinske strukture jele, još jasnije se zapaža kod njene visinske izgrađenosti. Naime, analizom linije raspodele stabala prvog premera jele u istraživanom oglednom polju (grafikon br. 2) može se zapaziti postojanje dva jasno izražena maksimuma zastupljenosti. Ovakav tök linije raspodele stabala ukazuje na postojanje posebnih spratova u visinskoj izgrađenosti jele, što odstupa od normalne raspodele tipičnih prebirnih sastojina. U odnosu na liniju raspodele stabala prvog premera ista linija drugog premera je pomerena nešto udesno, što ukazuje na tendedciju udaljavanja visinske strukture jele od tipične prebirne. U liniji raspodele stabala trećeg premera jele, u odnosu na istu liniju drugog premera, zapaža se formiranje izražajnijeg maksimuma zastupljenosti u višim visinskim stepenicama. Stoga se može konstatovati da se i u periodu posle provedenih seča nastavio proces udaljavanja visinske strukture jele od tipične prebirne. , * * * Na osnovu izloženog može se zaključiti da se proces udaljavanja unutrašnje izgrađenosti jele od tipične prebirne nastavio i u periodu posle provedenih seča u istraživanom oglednom polju. Ovde treba naglasiti i to, da su najverovatnije i uvedene seče uslovile »mehanički — računski« jednim delom konstatovano udaljavanje unutrašnje izgrađenosti jele od tipičine prebirne, jer se većom sečom najtanjih kategorija stabala smanjilo njihovo relativno učešće u odgovarajućim linijama raspodele a povećalo u srednje jakim i jakim. Isto tako, zbog toga što još uvek nije došlo do urastanja oslobođenih grupa jele u glavnu sastojinu, jer je posmatrani period vremena isuviše kratak za to, veoma mali broj urasllih stabala nije mogao da nadoknadi posečena. Debljinska struktura bukve Analizom debljinske strukture prvog premera bukve (grafikon br. 3) može se konstatovati da je ona po ovoj strukturi vrlo bliska tipičnim prebirnim sastojinama, jer se broj stabala skoro pravilno smanjuje sa svakim jačim debljinskim stepenom. U liniji raspodele stabala drugog premera, u odnosu na istu liniju prvog premera, može se zapaziti tendencija smanjivanja relativnog učešća broja |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 58 <-- 58 --> PDF |
grafikon br.2 VISINSKA STRUKTURA JELE U SPPII 1954/56 god. 1964/65god. 196ty69god. 6 9 12.-15 16 21 24 27 30 33 36 39 42 45 hm stabala u najtanjim debljkiskim stepenima a nogomilavanje u jačim. Stoga i linija raspodele stabala drugog premera bukve ima nešto blaži tok u odnosu na istu liniju prvog premera, što ukazuje na tendenciju postepenog udaljavanja analizirane strukture od tipične prebirne. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 59 <-- 59 --> PDF |
Tendencija daljeg smanjivanja relativnog učešća broja stabala u najtanjim debljinskim stepenima, odnosno povećavanja u srednje jakim i jakim, zapaža se i pri analizi linije raspodele stabala trećeg premera bukve. Stoga se može konstatovati da se i u periodu posle provedenih seča nastavio proces udaljavanja analizirane strukture od tipične prebirne. grafikon br.3 DEBUINSKA STRUKTURA BUKVE U SPP II - 1954/55god. 1964/65 god. V 1968/69 god. 1 l \ ´ li \\\ 1 % ft\ X V \ \ ^ \ N ´ \ \ ´ \^ \ "*^´- \ W \ X´´"- \ ^ ""- --—i—"\´ asg*"**-´ 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 dem |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 60 <-- 60 --> PDF |
Visinska struktura bukve Analizom visinske strukture prvog premera bukve u istražnom oglednom polju (grafikon br. 4) može se zapaziti da je ona po ovoj strukturi bliža tipičnoj prebirnoj (mada i od nje znatno odstupa), nego tipičnoj jednodobnoj. grafikon br.4 VISINSKA STRUKTURA BUKVE U SPPII 20 19 18 1954/55 god. 1964/65 god. 1968/69god. 12 15 18 21 24 27 30 33 36 hm |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 61 <-- 61 --> PDF |
Smanjivanje relativnog učešća broja stabala u najnižim visinskim stepenima (a povećanje u višim) uslovilo je pomeranje linije raspodele stabala drugog premera udesno u odnosu na istu liniju prvog premera. Stoga se može konstatovati da se bukva i po visinskoj izgrađenosti udaljuje od tipične prebirne, odnosno približava se strukturi tipično jednodobnih sastojina. Tendencija daljeg smanjivanja relativnog učešća broja stabala u nižim visinskim stepenima, a povećanja u višim, može se konstatovati i u liniji raspodele stabala trećeg premera, u kojoj se zapaža formiranje još jednog maksimuma zastupljenosti. Ovakva konstatacija jasno ukazuje na proces diferenciranja posebnih spratova u visinskoj izgrađenosti bukve, odnosno na dalje udaljavanje njene visinske strukture od tipične prebirne. * * * Na osnovu izloženog može se zaključiti da se proces udaljavanja unutrašnje izgrađenosti bukve od tipične prebirne odnosno približavanja tipičnim jednodobnim sastojinama nastavio i u periodu posle provedenih seča u istraživanom ogledom polju. Nešto veće udaljavanje unutrašnje izgrađenosti bukve od tipičine prebirne u periodu posle provedenih seča u odnosu na period pre nastao je najverovatnije kao posljedica »mehaničkog-računskog « uticaja ovih seča. Naime, pošto je došlo do sušenja velikog broja tankih stabala bukve, njihovom sečom je smanjeno relativno učešće ove kategorije stabala u odgovarajućim linijama raspodele, a povećano u srednje jakim i jakim. Kako veoma mali broj uraslih stabala nije mogao da nadoknadi posečena, to su uvedene seče uslovile i jednim delom kons tato vano udaljavanje unutrašnje izgrađenosti bukve od tipične prebirne. ANALIZA PROMERA VISINSKE KRIVE JELE Uporednom analizom visinskih kriva sva tri posmatrana premera (grafikon br. 5 može se konstatovati da je u istraživanom oglednom polju došlo do pomeranja visinske krive jele u periodima i pre i posle provedenih seča. Prebirni karakter neke sastojine je najvećim delom veštačka tvorevina, koja se trajno može održati samo pravilno vođenim prebirnim sečama. Ako se ovakva sastojina duže vremena ostavi sama sebi tada se gubi njena prebirna đzgrađenost i ona prelazi u jednodobnu. Stoga je ovo verovatno i jedan od osnovnih uzroka konstatovanom udaljavanju unutrašnje izgrađenosti jele, kao i bukve, od tipične prebirne u periodu pne provedenih seča. Konstatovano udaljavanje unutrašnje izgrađenosti jele od tipične prebirne, odnosno njeno približavanje tipičnim jednodobnim sastojinama u periodu pre provedenih seča je osnovni uzrok pojavi pomeranja visinske krive ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena. To potvrđuju i rezultati istraživanja H. Heibundgut-a (1945), G. M i t s eher lich-a (1952, 1961), E. Assmanna-a (1953) i S. Bankovića (1974), jer oni konstatuju da je udaljavanje postojeće strukture od tipične prebirne osnovni uzrok pojavi pomeranja visinskih kriva. (Da li je još neki uzrok uslovio konstatovano pomeranje visinske krive jele, na primer izvršene seče u periodu pre postavljanja istraživanog oglednog polja, nije se moglo utvrditi jer se nije raspolagalo dovoljnim brojem podataka za takvo razmatranje). 463 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Konstantovano pomeranje visinske krive jele u periodu posle provedenih seča uslovljeno je, za razliku od perioda pre, i daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne i samim karakterom uvedenih seča u istraživanom oglednom polju. grafikon br.5 -1968/69 god. hrr POMERANJE VISINSKE KRIVE -1964/65 god. JELE U SPP II -1954/55 god. 1954/ 1964/ 1968/ d /55 /65 "69 III hm cm 10 v> 7,4 "7,4 20 14,7 15,0 15,2 30 20j6 21,2 212 40 25,5 262 26.7 50 28,7 29,4 29,9 1 60 30,6 31,3 31,8 70 31,4 32,1 32,6 60 31.6 32,45 32,9 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 dem |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 63 <-- 63 --> PDF |
Uvedene — meliorativne — seče mogu uslovljavati pojavu pomeranja visinskih kriva, bar koliko se moglo utvrditi iz nama dostupnih podataka, dvojako 1. »Računskim« podizanjem srednjih visina odgovarajućih debljinskih stepena. Sečom krivih, bolesnih i deformisanih stabala, odnosno stabala sa visinama znatno nižim od onih koje ta vrsta drveća može da postigne na datom staništu, »računski« se podižu srednje visine odgovarajućih debljinskih stepena, što ujedno dovodi i do pomeranja visinske krive. 2. Povećanjem tekućeg visinskog prirasta sastojine, odnosno, kako to Ph. Flur y (1933) konstatuje, kvalitativnom popravkom materijala. Pored toga što se meliorativnim zahvatima »računski« podižu srednje visine odgovarajućih debljinskih stepena, sečom »pasivnog« dela inventara povećava se i njihov tekući visinski prirast po debljinskim s tepenima, odnosno sastojine posmatrane u celini veći u periodu posle provedenih seča nego u periodu pre. Zbog toga se i srednje visine odgovarajućih debljinskih stepena u periodu posle provedenih seča podižu naviše, te stoga meliorativni zahvati u sastojini i na ovaj način, pored već navedenog »računskog«, uslovljavaju pojavu pomeranja visinskih kriva. Na osnovu upoređivanja visinske krive jele premera 1964/65. godine bez posečenih stabala sa krivom istog premera sa svim stablima može se konstatovati da su one identične. Uvedene seče stoga misu uslovile »računsko« pomeranje visinske ikrive jele premera 1964/65. godine. Stoga se može konstatovati da je nastalo pomeranje visinske krive jele u periodu posle provedenih seča uslovljeno samo daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne i proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena. Iz postavljene uporedne analize veličina godišnjeg pomeranja visinske krive jele u periodima pre i posle provedenih seča (tabela br. 1) može se konstatovati da je došlo do njenog većeg pomeranja u periodu 1964/65 — 1968/69. godine u odnosu na period 1954/55 — 1964/65. godine. Tabela br. 1 4o 5o 6o 7o Pros. PERIOD" -^ f .cm / god. 195V55.- 1964/65. 7.o 7.0 7.0 7,D 7.o 196V65.- 1968/69. 12,5 12,5 12,5 12,5 12,5 Razlika 5.5 5,5-5,3 5,5 5.5 Verovatne razloge za ovakav odnos u veličinama godišnjeg pomeranja visinske krive jele u upoređivanim intervalima vremena treba tražiti u zajedničkom delovanju konstatovanog procesa udaljavanja njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebinne i proizašlog povećanja tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća na istraživanu pojavu u periodu posle provedenih seča. Naime, dok na veličinu pomeranja visinske krive jele u periodu pre provedenih seča utiče, najverovatnije, samo konstatovano udaljavanje njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne, dotle je upoređivana veličina u periodu posle ovih seča, pored navedenog uzroka, uslovljena i proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta u tom intervalu vremena. To jest, novonastali sastojinski odnosi su uslovili da je godišnje pomeranje visinske krive jele u periodu posle provedenih seča (pros. 12,5 cm/god.) veće nego u periodu pre (pros. 7,0 cm/god.). |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 64 <-- 64 --> PDF |
grafikon br.6 hm ,966 /69god. 35 POMERANJE VISINSKEBUKVE U SPP II KRIVE ,96V65god. ,95A /55god . d :9% 1964/ 765 1968/ /69 hm 10 11,8 12,1 12,5 20 18,8 19,2 19,7 30 24.0 24,4 25,0 40 27,9 28,3 29,0 50 30,5 31,0 31,8 60 32,1 32,7 33,7 70 32,9 33,8 35,0 80 33,4 34,4 35Ä 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 dem Na osnovu izloženog može se konstatovati da su uvedene seče u istraživanom oglednom polju delimično uslovile nastalo pomeranje visinske krive jele u periodu 1964/65 — 1968/69. godine. Uslovlj avaj ući povećanje tekućeg visinskog prirasta jele u periodu posle provedenih seča u odnosu na period pre, uvedene — meliorativne — seče su u izvjesnoj meri dovele i do konstatovanog pomeranja njene visinske krive u posmatranom periodu vremena. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 65 <-- 65 --> PDF |
ANALIZA POMERANJA VISINSKE KRIVE BUKVE Uporednom analizom visinskih kriva sva tri posmatrana premera (grafikon br. 6) može se konstatovati da je u istraživanom oglednom polju došlo do pomeranja visinske krive bukve u periodima pre i posle provedenih seča. Pojava nagomilavanja debelih i visokih stabala u sastojini i iz toga proizašlo udaljavanje unutrašnje izgrađenosti bukve od tipične prebirne, odnosno njeno približavanje strukturi tipičnih jednodobnih sastojina u periodu pre provedenih seča uslovilo je, isto kao i kod jele, konstatovano pomeranje visinske krive ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena. Konstatovano pomeranje visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča uslovljeno je, za razliku od perioda pre, i daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipičine prebirne i samim karakterom uvedenih seča u istraživanom ogledom polju. Uvedene — meliorativne — seče u istraživanom oglednom polju uplovljavaju pojavu pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča, za razliku od jele, i »računskim« podizanjem srednjih visina debljinskih stepena iznad 50 cm. Naime, na osnovu upoređivanja visinske krive bukve premera 1964/65. godine bez posečenih stabala sa krivom istog premera sa svim stablima (grafikon br. 7) može se konstatovati da su uvedene seče uslovile povećanje srednjih visina debljinskih stepena iznad 50 cm, odnosno da su uslovile »računsko« pomeranje tog dela visinske krive. Stoga je pojava pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča uslovljena s jedne strane daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne i proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena a s druge »računskim« podizanjem srednjih visina navedenih debljinskih stepena. Ukupna veličina godišnjeg pomeranja visinske krive bukve može se stoga razdvojiti na dva dela, to jest na »računsko« i »ostalo (tabela br. 2). Tabela br. 2 PERI0D~~~~-----r-J^´ 4o 5o 1 6o om / 7o Rod. 8o Pros. UKÜEJ0 17, 3 2o,o 25,o 5o,o 35,0 25,5 "Računsko" 0 2, 5 7,3 lo,o 15,0 7»o "Ostalo " 17, 3 17,5 17,5 2o,o 2o,o 18,5 Mada su uvedene seče uslovile, jednim delom, konstatovano pomeranje visinske krive bukve i »računskim« podizanjem srednjih visina navedenih debljiinskih stepena i povećanjem njenog tekućeg visinskog prirasta u periodu posle provedenih seča, nije se moglo (brojčano) utvrditi u kolikoj meri samo one utiču na veličinu istraživane pojave. Naime, pošto se nije moglo utvrditi u kolikoj meri utiče proizašlo povećanje tekućeg visinskog prirasta na veličinu »ostalog« pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča, to se uticaj uvedenih — meliorativnih — seča na istraživanu pojavu u periodu 1964/65. — 1968/69 godine može konstatovati samo deLimično, odnosno samo preko »računskog« podizanja srednjih visina debljinskih stepena iznad 50 cm. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 66 <-- 66 --> PDF |
Iz postavljene uporedne analize veličina godišnjeg pomeranja visinske krive bukve u periodima pre i posle provedenih seča (tabela br. 3) može se konstatovati da je došlo do njenog većeg pomeranja u periodu 1964/65 — 1968/69. godine u odnosu na period 1954/55 — 1964/65. godine. grafikon br.7 »9aod. RAČUNSKO POMERANJE VISINSKE 196*/65god ,964/65god. KRIVE BUKVE 1968/ d "% "% hm 10 12.1 12,1 125 20 19,2 19.2 19,7 30 24/. 24,4 25,6 40 28,3 28,3 29,0 50 310 31,0 310 60 32,7 33,0 33,7 70 33,8 34,2 35,0 80 34,4 35,0 350 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 dem |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 67 <-- 67 --> PDF |
Tabela br. 5 40 50 6o 7o 8o Pros. PER IOD""~~"~~~----~J^" cm / pod. 1954/55-- 1964/65. 4,0 5,0 6,0 0,0 lo,o 6,6 1964/65.- 1968/69. 17,5 20,0 25,0 5o,o 55,0 25,5 Razlika lp,5 15to 19,0 22,o 25,0 18,9 Verovatne razloge za konstatovani odnos u veličinama godišnjeg pomeranja visinske krive bukve u upoređivanim intervalima vremena treba tražiti, pre svega, u zajedničkom delovanju navedenih uzroka na istraživanu pojavu u periodu posle provedenih seča. To jest, dok na veličinu pomeranja visinske krive bukve u periodu pre provedenih seča utiče, najverovatnije, samo konstatovano udaljavanje njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne, na upoređivanu veličinu u periodu posle ovih seča, pored ovog uzroka, utiču i »računsko« podizanje srednjih visina debljinskih stepena iznad 50 cm i proizašlo povećanje tekućeg visinskog prirasta. Izuzima-njem dela »računskog« pomeranja visinske krive bukve od ukupne veličine u periodu posle provedenih seča može se konstatovati u kolikoj su meri samo dalje udaljavanje njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne i proizašlo povećanje tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća uticali na istraživanu pojavu. To jest, u kolikoj su meri novonastali sastojinski odnosi u periodu posle provedenih seča uticali na pojavu pomeranja visinske krive bukve. Uporednom analizom godišnje veličine »ostalog« pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča sa odgovarajućom veličinom u periodu pre (tabela br. 4), može se konstatovati da je ona veća od upoređivane. Stoga se na osnovu ovako postavljene uporedne analize može konstatovati da su novonastali sastojinski odnosi u periodu posle provedenih seča uslovili veće godišnje pomeranje visinske krive bukve u odnosu na postojeće u periodu pre. Tabela br. 4 40 5o 6o 7o 8o Pros. PSRI0D^~~^-~-~^´ cm / pod. 1954/55.- 1964/65. 4,0 5,o 6,0 8,o lo,o 6,6 "Ostalo" 17,5 17,5 17,5 2o,o 2o,o 18,5 Razlika 15,5 12,5 11,5 12,0 lo,o 11,9 Na osnovu izloženog može se konstatovati da su uvedene — meliorativne — seče u istraživanom oglednom polju delimično uslovile pomeranje visinske krive bukve u periodu 1964/65 — 1968/69. godine. Uslovljavajući »računsko« podizanje srednjih visina debljinskih stepena iznad 50 cm i proizašlim pove |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 68 <-- 68 --> PDF |
ćanjem tekućeg visinskog prirasta bukve u posmatranom intervalu vremena, uvedene seče su delimično dovele i do pojave pomeranja visinske krive ove vrste drveća u periodu posle njihovog izvršenja. ZAKLJUČCI Na osnovu analize rezultata istraživanja mogu se izvesti sledeći zaključci: 1. Konstatovana tendencija udaljavanja unutrašnje izgrađenosti jele i bukve od tipičine prebirne u periodu pre provedenih seča (1954/55 — 1964/65) može se zapaziti u periodu posle (1964/65 — 1968/69). Konstatovano udaljavanje unutrašnje izgrađenosti jele i bukve od tipične prebirne u periodu posle provedenih seča delimično je nastalo i kao posledica »mehaničkog — računskog« uticaja izvršenih (meliorativnih) seča, jer se većom sečom najtanjih kategorija stabala smanjilo njihovo relativno učešće u odgovarajućim linijama raspodele, a povećalo u srednje jakim i jakim. 2. Pojava pomeranja visinskih kriva jele i bukve u periodu pre provedenih seča nastala je, najverovatnije, samo kao posledica konstatovanog nagomilavanja debelih i visokih stabala u sastojini i iz toga proizašlog udaljavanja njihovih struktura od tipične prebirne, odnosno približavanja strukturi tipičnih jednodobnih sastojma. 3. Konstatovano pomeranje visinskih kriva jele i bukve u periodu posle provedenih seča, za razliku od perioda pre, uslovljeno je i daljim udaljavanjem njihovih struktura od tipične prebirne i meliorativnim karakterom izvršenih seča u istraživanom oglednom polju. 4. Identičnost visinskih kriva jele premera 1964/65. godine, sa i bez posečenih stabala, ukazuje da uvedene seče «nisu uslovile »računsko« pomeranje krive ovog premera. Stoga se može zaključiti da je konstatovano pomeranje visinske krive jele u periodu posle provedenih seča uslovljeno daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od (tipične prebirne i proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena. 5. Konstatovano »računsko« podizanje srednjih visina debljinskih stepetna iznad 50 cm ukazuje da je i ovaj uzrok delimično uslovio pojavu pomeranja visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča. Stoga se može zaključiti da je konstatovano pomeranje visinske krive bukve u periodu posle provedenih seča uslovljeno daljim udaljavanjem njene unutrašnje izgrađenosti od tipične prebirne, proizašlim povećanjem tekućeg visinskog prirasta ove vrste drveća u posmatranom intervalu vremena i »računskim« podizanjem srednjih visina navedenih debljinskih stepena. 6. Zajedničko delovanje konstatovanih uzroka na pojavu pomeranja visinskih kriva jele i bukve u periodu posle provednih seča uslovilo je i proizašli odnos u veličinama godišnjih pomeranja u upoređivanim intervalima vremena, to jest da je veličina godišnjih pomeranja visinskih kriva jele (pros. 12,5 cm/god.) i bukve (pros. 25,5 cm/god.) u periodu posle provedenih seča veća od upoređivane u periodu pre (pros. 7,0 cm/god. i pros. 6,6 cm/god.). |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 69 <-- 69 --> PDF |
7. Novonastali sastojinski odnosi u periodu posle provedenih seča su uslovili da je godišnja veličina »ostalog« pomeranja visinske krive bukve (pros. 18,5 crn/god.) veća od upoređivane u periodu pre ovih seča (pros. 6,6 cm/god.). Na osnovu izloženog može se zaključiti da su uvedene — meliorativne — seče u istraživanom oglednom polju SPP II delimično uslovile, povećanjem tekućeg visinskog prirasta jele i bukve u periodu posle njihovog izvršenja i »računskim« podizanjem srednjih visina odgovarajućih debljinskih stepena (kod bukve), konstatovano pomeranje visinskih kriva ovih vrsta drveća u periodu 1964/65 — 1968/69. godine. (Da li je uticaj uvedenih seča na pojavu pomeranja visinskih kriva jele i bukve trajnog karaktera ili je to samo kratkotrajna reakcija na ove seče, pokazaće dalja istraživanja ovog problema i na većem broju stalnih oglednih polja na Goču). Pošto u većem delu fakultetske šume Goč — Gvozdac uvedene seče imaju meliorativni karakter, što je slučaj i u svim našim približno prebirnim sastojinama koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje, to se na osnovu ovih istraživanja, kao i nekih koja su u toku, mogu izvesti sledeći praktični zaključci: — Konstatovano povećanje tekućeg visinskog prirasta jele i bukve u periodu posle provedenih seča i »računsko« podizanje srednjih visina odgovarajućih debljinskih stepena (pri ovim istraživanjima samo kod bukve, što nije osnov za tvrdnju da do istog ne dolazi i kod jele u drugim sastojinama) ukazuje i još jednom potvrđuje postavku da je pomeranje visinskih kriva stalno prisutna pojava u svim našim približno prebirnim sastojinama, koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje. — Prisutnost istraživane pojave u svim približno prebirnim sastojinama, koje se nalaze u fazi prevođenja u ekonomski najoptimalnije stanje, ukazuje da se pri svakom novom uređivanju obim dosadašnjih taksacionih radova neophodno proširi i na visine. To jest, radi bržeg ostvarivanja postavljenih ciljeva budućeg gazdovanja u svim približno prebirenim sastojinama, odnosno njihove brže konverzije u ekonomski najoptimalnije stanje, nužno se nameće potreba što tačnijeg određivanja osnovnih veličina (sadašnje stvarne zapremine i zapremine u međuvremenu posečenih stabala) na kojima se zasniva obračun tekućeg zapreminskog prirasta. Stoga bi se konstrukcijom visinskih kriva pri svim novim uređajnim radovima u ovim približno prebirnim sastojinama, odnosno uzimanjem u obzir nastalog pomeranja visinskih kriva u toku proteklog uređajnog razdoblja, izbegao uticaj ove pojave na nastanak greške pri obračunu tekućeg zapreminskog prirasta, kao i na ostale negativne posledice koje proizilaze iz netačno određene navedene veličine. LITERATURA 1. As s mann, E. (1953.): »Die Verlagerung der Höhenkurven von Plenterwaldflächen und ihre Ursachen« — »Allgemeine forst und Jagdzeitung«. 2. Bankovdć, S. (1971.): »Istraživanje uticaja pomeranja visinske krive u neizgrađenim prebirnim tipovima na tačnost određivanja zapremine i zapreminskog prirasta pri primeni kontrolne metode« — magistarski rad, rukopis. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 70 <-- 70 --> PDF |
3. Bank o vic, S. (1974.): »Pojava i uzroci pomeranja visinskih kriva jele i bukve u neizgrađenim prebirnim šumama na GOGU« — »Šumarsko«, br. 3/4., Beograd. 4. Flury , Ph. (1933.): »Ueber die Wachtumsverhältnisse des Plenterwaldes« — — »Mitteilunger der Schweicerischen Ansalt für das Forstliche Versuchwesern«, XVIII Band H. I. 5. Leibundgut , H. (1945.): »Walbauliche Untersuchungen über den Aufbau von Plenterwäldern« — »Miteilungen der Schweicerischen Anstalt für das fortsliche Versuchwesern«, Heft 1. 6. Meyer , H. A. (1934.): »Die rechnerischen Grundlage der Kontrollmethoden. Genauigkeit der stehenden Vorats- und Zuwachskontrolle«, Zürich. 7. Mile tić, Ž. (1962.): »Planiranje proizvodnih ciljeva pri uređivanju prebirnih šuma jele — bukve« — »Glasnik Šumarskog fakulteta u Beogradu«, br. 26. 8. Mile tić, Ž. (1950.): »Osnovi uređivanja prebirnih šuma« — knjiga I., Beograd. 9. Mile tić, Ž. (1951.): »Osnovi uređivanja prebirnih šuma« — knjiga IL, Beograd. 10. Miloj ko vić, D. (1959.): »Elementi strukture na stalnim oglednim poljima na Goču i Tari« — umnožena pr/cdavanja sa- seminara »Napredno prebirno gazdovanje na bazi uređivanja šuma«. 11. Milo j k ov i ć, D. (1958.): »Istraživanje strukture i zapreminskog prirasta jednodobnih mešovitih sastojina hrasta lužnjaka i belog graba u šumama Gornjeg Srema« — »Glasnik Šumarskog fakulteta u Beogradu«, br. 15. 12. Mit scher lieh, G. (1952. »Der Tannen — Fitchten — Buchen) — Plenterwald « — »Heft 8. der Schriftenreiche der Badischen Forstlichen Versuchsanstalt «, Freiburg im Breisgau. 13. Mitschierlich, G (1961.): »Über Aufgaben und Methodik der ertragskundliche Forstwung insbesondere die Anlage und Durchführung langfristigen Versuche « — »Allgemeine Forstzeitschrift«, No. 4. 14. Prodan , M. (1949.): »Normalisirung des Plenterwaldes« — »Badische Forstliche Versuchsanstalt«, Heft 7. 15. S chef fer, R. (1957.): »Annees d´Application de la Methode du Kontrole« — »Bulletin de la Societe forestiere«. 16. Tjurin , A. V. (1945.): »Taksaci lesa«, Moskva. Zusammenfassung EIN BEITRAG ZUR UNTERSUCHUNG DES PHÄNOMENS DER VERSCHIEBUNG DER HÖHENKURVEN DER TANNE UND BUCHE IN NICHTFORMIERTEN PLENTERWÄLDERN IM GOČ-GEBIRGE Die Tannen- und Buchenmischbestände im Goč-Gebirge können als ungleichaltrige nichtevoluierte Bestände vom Charakter eines Urwaldes definiert werden. Daher stellt die Lage, in der sich dieselben zur Zeit befinden, nur eine Übergangsphase auf dem Wege ihrer Konversion in die typische Plenterform dar. Da man nur auf Grund eingehender Analysen die Dynamik der Entwicklung der Strukturelemente dieser ungleichaltriegen Mischbestände über die Einführung entsprechender Plenterhiebe entscheiden kann, wurden auf einigen charakteristichen Dauerversuchsflächen Hiebe — zwecks experimenteller Feststellung ihrer günstigsten Form für verschiedenartige Bestantstypen — eingeführt. Der unmittelbare Einfluss der Verschiebung der Höhenkurven auf die Genauigkeit der Ermitlung des gegenwärtigen wirklichen Volumens, des Volumens der in der Zwischenzeit eingeschlagenen Stämme sowie des auf denselben berech |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1975 str. 71 <-- 71 --> PDF |
neten laufenden Volumenzuwachses, weist auf die Rechtfertigung und Notwendigkeit einer tieferen Untersuchung aller möglichen Ursachen dieses Phänomens in unseren noch immer nicht formierten Plenterwäldern hin. Im Hinblick auf die Aufgabe und den (meliorativen) Charakter der eingeführten Hiebe in einigen Dauerverscuhsflächen drängt sich die Notwendigkeit einer Untersuchung des Phänomens der Verschiebung der Höhenkurven in der Periode nach der Durchführung der Hiebe auf. Das heisst, wie und in welchem Mass die eingeführten (meliorativen) Hiebe das Phänomen der Verschiebung der Höhenkurven der Tanne und Buche in der Periode nach der Durchführung der Hiebe beinflussen. Die Untersuchung des Phänomens der Verschiebung der Höhenkurven der Tanne und Buche in der Periode vor und nach der eingeführten Hiebe wurden im Dauerversuchsfeld SPP II im Goč-Gebirge durchgeführt, da darin alle notwendigen Vorbeidingungen für die Analyse des vorgelegten Arbeitsproblem sind. Auf Grund der Erwägung der strukturellen Charakteristiken der Tanne und buche im untersuchten Versuchsfed wurde die Tendenz der Entfernung derer Strukturen von der typischen Plenterstruktur in den Perioden vor (1954/55-1964/65) und nach (1964/65-1968/69) der durchgeführten Hiebe festgestellt. Daher wurde auch die Tendenz der Entfernung des inneren Aufbaus der Tanne und Buche von der typischen Plenterstruktur festgestellt, d. h. die Annäherung an die Struktur der typischen gleichaltrigen Bestände als eine der grundsätzlichen Ursachen des Phänomens der Verschiebung der Höhenkurven derselben in den angeführten Zeitabschnitten. Wenn auch dises eine grundsätzliche Ursache der entstandenen Verschiebung der Höhenkurven der Tanne und Buche in den beiden beobachteten Zeitabschnitten is, hat der meliorative Charakter der eingeführten Hiebe im untersuchten Versuchsfeld teilweise das analysierte Phänomen in der Periode nach den durchgeführten Hieben bedingt. Nämlich, bei diesen Untersuchungen wurde festgestellt, dass die meliorativen Eingriffe im Versuchsfeld SPP II das Phänomen der Verschiebung der Höhenkurven der Tanne und Buche in der Periode nach deren Durchführung bedingten, ebenso wie die »rechnerische« Erhebung der Mittelhöhen der entsprechenden Durchmesserstufen, und die erfolgte Vergrosserung des laufenden Höhenzuwachses dieser Holzarten im beobachteten Zeitabschnitt bedingten. Auf Grund dieser Untersuchungen sowie einiger, die im Gange sind, kann man voraussetzen, dass in allen annähernd Plenterbeständen, die sich in einer Phase der Konversion in den wirtschaftlich optimalen Zustand befinden — bzw. in denen in den ersten Phasen die meliorativen Hiebe eingeführt wurden — die Verschiebung der Höhenkurven ein ständig anwesendes Phänomen ist. Die Anwesenheit dieses Phänomens in allen annähernd Plenterwäldern weist darauf hin, dass man bei jeder neuen Einrichtung derselben die entstandene Verschiebung der Höhenkurven im Laufe der vergangenen Einrichtungsperiode in Betracht ziehen muss, um den Einfluss dieses Phänomens auf die Entstehung des Fehlers bei der Berechnung des laufenden Volumenzuwachses zu vermeiden. |