DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1977 str. 79 <-- 79 --> PDF |
PRIMJENA PATRONEOVA PRINCIPA DUALITETE NA HRASTOVE ŠUME D. Klepac SAŽETAK. Patroneov princip dualiteta navodi, da postojikorelacija između vremena kulminacije poprečnoga i tečajnogprirasta, postotka prirasta i temeljnice. Taj princip može se primijeniti za hrastove šume time, da temeljnice u vrijeme sveukupnog dobnog prirasta, koji definira donju granicu ophodnje, predstavljaju određene »norme«, koje mogu poslužiti šumaru u gospodarenju, (p) U zanimljivoj knjizi G. PATRONEA »Elementi di auxonomia differenziale«, Firenza 1976, opisane su neke zakonitosti u šumarskoj znanosti, i to posebno iz oblasti prirasta stabla i šumskih sastojina. Između tih zakonitosti koje je Patrone opisao princip dualiteta čini mi se najzanimljiviji. Taj princip u originalu glasi ovako: »Le proposizioni sui tempi di culminazione degli incrementi annuo e medio e sul tasso di massa formano coppia con quelli correlativi di area basimetrica«. Patroneo v princip dualiteta navodi, da postoji korelacija između vremena kulminacije poprečnoga i tečajnog prirasta, postotka prirasta i temeljnice. Kako su ti elementi vrlo vrijedni pokazatelji u šumskog gospodarstvu, korisno je vidjeti u kakvoj su korelaciji. To sam ispitao u hrastovi m šumam a ponajprije zato, što su to naše najvrednije šume, zatim jer se u njima kod nas dugo gosporadilo po određenom načinu i treće, što u tim šumama istražujem prirast već više od 25 godina na stalnim pokusnim plohama. Ispitivanja sam proveo najprije na temelju WIMMENAUEROVIH prirasno- prihodnih tablica (Ertragsuntersuchungen im Einchenhochwald. Nach den Aufnahmen der forstlichen Versuchsanstalt für das Grossherzogtum Hessen, bearbeitet von Professor dr. Wimmenauer in Giessen, Allgemeine Forst und Jagd-Zeitung, Frankfurt am Main, 1900), jer upravo te tablice odgovaraju mnogima našim hrastovim šumama budući da se dugo vremena u tim šumama gospodarilo slabim proredama. Po tim tablicama izračunao sam dob kulminacije sveukupnoga poprečnoga dobnog prirasta krupnog drva ili tako zvanu »apsolutnu zrelost« (u) za različite bonitete. U tim dobima temeljnica u m2/ha iznosi: 33.9, 34.1, 34.4, 34.0 kako se to vidi iz tabele 1. |
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1977 str. 80 <-- 80 --> PDF |
Tabela 1 Kulminacija sveukupnoga poprečnoj g m2/ha Bonitet prirasta krupnog drva (u) 95 godina 33.9 II 110 godina 34.1 III 135 godina 34.4 IV 160 godina 34.0 To znači da u dobi kulminacije sveukupnoga dobnog prirasta temeljenica postiže praktički isti iznos, koji u hrastovim šumama sa slabom proredom iznosi 34 m?lha bez obzira na bonitet (v. si. 1). U novije vrijeme slab e prored e se napuštaju i primjenjuju se jake prorede. Zato sam posegnuo za GERHARDTOVIM prirasno-prirodnim tablicama (Eichen-Ertragstafeln für starke Durchforstung. Aufgestellt auf ODNOS TEČAJNOG I POpRECtfoq YOLUMNÖG PRIRASTA f TEMELJNICE (g) PREMA WlMMENAUEROVIM PR/RASNO -PR1HODNIM TA3LICAMA Accroisse merit courant et moyen et ta surface terrier» (g) correspondante se/on les tables de production de. Wimmenauer #, f N. ´/ r / / "^"v. / "/ ^~r*-»^ i^^~^ / "f *^—^c"""^ ´""´"´;;;.— ::-.v,~9 7^:: r—3:: //"/" : // / ...- lili 10 SO 30 40 SO CO 70 SO SO 100 110 120 130 HO 150 160 GODINE oni 5J. 10 1) 30 40 }0 to 70 to Sl.t(Fig.N´l) 100 110 HO 130 140 150 ISO OQDins «M 294 |
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1977 str. 81 <-- 81 --> PDF |
Grundlage der Eichen-Ertragstafeln von Wimmenauer (1931) und Schwappach (1920) im Jahre 1922. Allgemeine Forst-und Jagdzeitung 1922), koje se odnose na hrastove šume s jakim proredama. Obavio sam analogan obračun kao u prethodnom slučaju i dobio ove vrijednosti: Tabela 2 Kulminacija sveukupnog poprečnog temeljnica (g) Bonitet dobnog prirasta krupnog drva (u) m2/ha I 80 20,3 II 110 20,3 III 140 20,1 Pokazalo se analogno: u dobi kulminacije sveukupnoga poprečnog prirasta temeljnica postiže praktički isti iznos, koji u hrastovim šumama s jakom proredom iznosi 20 m2/ha bez obzira na bonitet. Iz navedenoga se vidi da Patroneov princip dualiteta u hrastovim šumama ima svoj »raison d´etre«. Taj princip ima i svoje praktično značenje. S ozbirom na to da kulminacija sveukupnoga dobnog prirasta definira donju granicu ophodnje (ili takozvanu »apsolutnu zrelost:« prema HUFFELU, Economie forestiere, Paris 1919), temeljnice u toj dobi predstavljaju određene »norme«, koje mogu poslužiti praktičnom šumaru u gospodarenju: — 34 m2/ha za hrastove šume sa slabom proredom; — 25 m2/ha za hrastove šume s umjerenim proredom; — 20 m2/ha za hrastove šume s jakom proredom. Daljnja uređivačka istraživanja u okviru postojećih znanstveno-instraživačkih projekata Zavoda za istraživanja Šumarskog fakulteta u Zagrebu bolje će osvijetliti taj problem u našim specifičnim uvjetima, u toliko više što spomenuta zakonitost nije tako evidentno došla do izražaja u nekim našim prirasno- prihodnim tablicama. Resume Le principe de la dualite de Patrone et son application sur les forets de client: En 1976 le professeur G. PATRONE a public ä Florence le livre »Elementi di auxonomia differenziale«. II s´agit d´un excellent ouvrage oü le professeur Patrone expliquait quelques principes dans le domaine de dendrometrie. Parmi ces principes, il me semble que »le principe de dualite« merite une attention speciale. Le professeur Patrone a dit: »le proposizioni sui tempi di culminazione degli incrementi annuo e medio sul tasso di massa formano coppia con quelli di area basimetrica«. Cela signifie qu´il existe une liaison entre l´accroissement, le taux d´accroissement et la surface terriere et tout specialement ä Tage quand l´accroissement moyen prends son maximum. En effet, ce sont les elements tres |
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1977 str. 82 <-- 82 --> PDF |
precieux que nous utilisons dans l´amenagement des forets. C´est pourquoi je vais etudier ces elements dans les forets de chene dans la lumiere du principe de dualite. Comme la base de quelques calculs j´ai pris les tables de production de WIMMENNAUER* pour les forets de chene avec l´eclarcie faible, parce que beaucoup de chenaies en Croatie etaient amenagees selon ce tables de production. Le maximum de l´accroissement moyen total se produit d´apres ces tables de production aux differentes epoques (u): — sur la fertilite No I en 95 ans, sur la fertilite No II en 110 ans, sur la fertilite No III en 135 ans et sur la fertilite No IV en 140 ans. II est interessant ä savoir quelles sont les surfaces terrieres (g) en 95, 110, 135 et 140 ans. Les memes tables de production nous donnent les chiffres suivants: Fertilite u/ans g/m2/ha I 95 33.9 II 110 34.1 III 135 34.4 IV 160 34.0 II est evident que les surfaces terrieres sont ä peu pres les memes ä l´epoque quand l´accroissement moyen total prends son maximum (v. fig. No 1). Recement on a commence ä introduire l´eclaircie forte dans nos forets de chenes. C´est aussi la raison pour laquelle j´ai pris les tables de production de GERHARDT** pour les forets de chene avec l´eclaircie forte. De meme maniere j´ai determine l´epoque (u) de maximum de l´accroissement moyen total ainsi que les surfaces terrieres (g m2/ha) correspondantes. J´ai obtenu les chiffes suivants: Fertilite u/ans g/m2/ha I 80 20,3 11 110 20,3 III 140 20,1 On voit tres clairement que les surfaces terriees sont presque les memes ä l´epoque de culmination de l´accroissement moyen total. II es bien clair que le principe de professeur Patron e sur la dualite a son raison dans les forets de chene. Encore plus le principe de la dualite de * Ertragsuntersuchungen im Eichenhochwald. Nach den Aufnahmen der forslichen Versuchungstalt für das Grossherzogtum Hessen, bearbeitet von Professor dr Wimmenauer in dessen, Allgemeine Forst- und Jagd-Zeitung, Frankfurt am Main, 1900. * Eichen-Ertragstafeln für starke Durchforstung. Aufgestellt auf Grundlage der Eichen- Ertragstafeln von Wimmenauer (1931) und Schwappach (1920) im Jahre 1922. Allgemeine Forst- und Jagdzeitung 1922. |
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1977 str. 83 <-- 83 --> PDF |
Patron e a son application pratique: l´epoque oü l´acroissement moyen total prends son maximum definit »l´exploitabilite absolue«*** — alors que les surfaces terrieres ä cette epoque signifiens une norme pour le traitement: — 34 m-/ha pour les forets de chene avec l´eclaircie faible; — 25 ml2/ha pour les forets de chene avec l´eclaircie moderee; — 20 m2/ha pour les forets de chene avec l´eclaircie forte. Prof, dr Dušan KLEPAC, dipl. inž. šum., Katedra za uređivanje šuma Šumarskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, Simunska cesta br. 25. G. Huffel, Economie forestižre, Paris 1919, p. 370. NOVO IZDANJE! NOVO IZDANJE! TABLICE ZA KUBICIRANJE TRUPACA Savez IT šumarstva i drvne industrije Hrvatske izdao je novo — praktično — izdanje Tablica za izračunavanje kubnog sadržaja izrađenih trupaca (klada) na 2 decimale, za promjere 0 10 —120 cm i dužine 0,1—10 metara. Brojke tiskane u 2 boje (promjeri trupaca u crvenoj, a dužine u crnoj boji). Veličina ovih tablica-skrižaljki je džepnog formata 14x23 cm i u tvrdom kartonskom — povezu. Ove praktične tablice namijenjene su šumskom i drv.-industrijskom tehničkorn osoblju, šumarija, šumskim gospodarstvima, drvno-industrijskim poduzećima, đacima srednjim šumarskim i drvno-ind. škola, studentima Šumarskih fakulteta, kao i svima onim radnicima koji vrše premjer izračunavaju kubni sadržaj i izrađenih trupaca (klada). Cijena tablica s poštarinom iznosi 35 dinara. |