DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1978 str. 21 <-- 21 --> PDF |
NEKE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE HIBRIDA JAPANSKOG CRVENOG BORA (PINUS DENSIFLORA SIEB. ET ZUCC.) I OBIČNOG BORA (PINUS SYLVESTRIS L.)* M. VIDAKOVIĆ, A KRSTINIĆ, Ž. BORZAN i B. JURKOVIC-BEVILACQUA Katedra za šumarsku genetiku i dendrologiju, Šumarski fakultet Zagreb SAŽETAK. U ovom radu autori iznose neke morfološke karakteristike i anatomsku gradu iglica proizvedenog hibrida P. densiflora x P. sylvestris uz konstataciju, da su hibridne jedinke cvale već u trećoj godini. O bujnosti rasta ovog hibrida, s obzirom da su za ispitivanje bile na raspolaganju svega tri biljke, za sada se ne može ništa reći. (v) UVOD Međuvrsna hibri dizači ja kod borova dala je u mnogim slučajevima vrlo ohrabrujuće rezultate. Naime, proizvedeni hibridi Fi generacije pokazivali su za vrijeme uzgoja u rasadniku u mnogim slučajevima pojavu heterozisa. Kod dvoigličavih borova veoma bujan rast Fi hibrida dobiven je križanjem P. densiflora X P. thunbergiana, P. densiflora X P. nigra, P. nigra X P. resinosa i P. thunbergiana X P. massoniana (WRIGHT 1962). Budući da je jedan od ciljeva oplemenjivanja borova proizvodnja hibrida veoma bujnog rasta, to smo stavili sebi u zadatak da ispitamo mogućnosti rasta međuvrsnih hibrida dobivenih križanjem nekih naših i stranih vrsta borova. U tu svrhu proizveden je hibrid između japanskog crvenog bora i običnog bora. Budući da morfološke karakteristike ovog hibrida nisu opisane, odlučili smo da neke od njih opišemo i to iz razloga što je determinacija mladih stabala međuvrsnih hibrida borova često teška i dvojbena. METODE RADA Na klonu (V116) japanskog crvenog bora izvršena je 1965. godine kontrolirana hibridizacija s polenom jednog stabla običnog bora. Ženski cvatovi na * Rezultati ovih istraživanja prikazani su na Simpoziju povodom proslave 25. godišnjice Šumarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, u okviru Sekcije za fiziologiju i oplemenjivanje šumskog drveća. |