DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1978 str. 100 <-- 100 --> PDF |
U prvom sređnoročnom periodu (1971—1975) namesto predviđenih 5.000 ha pošumljeno je 9.936 ha čime je program realizovan sa 199,7 %. Program za drugi sredinoročni period (1976—1980. god.) od 10.000 ha, realizovan je za samo minule dve godine (1976 i 1977) sa indeksom 112%, kada je pošumljeno 11.210 ha. Za 1978. godinu donet je novi program za pošumljavanje goleti .kojim je predviđeno pošumljavanje novih 5.000 ha goleti i koji je u toku realizacije. Samo u proleće pošumljeno je 2.637 ha, a prema pripremama izvršenim za jesen očekujemo da će se program izvršiti znatnije iznad predviđenog. Za 1979—1980. godinu s ciljem održanja kontinuiteta pošumljavanja SAVET ZA POŠUMLJAVANJE GOLETI predložio je dopunski program Izvršnom veću i Sobranja SR Makedonije, kojim se predviđa pošumljavanje novih 14.000 ha ili 7.000 ha godišnje. Usvajanjem i realizovanjem ovog programa u periodu 1971—1980. godine biti će pošumljeno ukupno 40.000 ha. Pored predloženog dopunskog programa za 1978—1980. godinu predložen je i orijentacioni program za period 1981—1985. godine, kojim je predviđeno pošumljavanje ukupno 50.000 ha goleti odnosno po 10.000 ha godišnje. Bitno je izneti, da je u toku izvođenja radOva na pošuml´javanju postig nuto značajno iskustvo u izvođenju pojedinih faza, a posebno u proizvodnji šumskih sadnica: — Priprema tla za pošumljavanje uglavnom se vrši mehanizovano traktorima točkašima na ravnijim terenima i guseničarima na strmijim terenima. Upotrebom jedino i dvobraznih plugova, rigola i ripera izvlače se kordoni i rigule po izohipsi. Kod nabavfke mehanizacije velika je pomoć Saveta za pošumjavanje Republike tako da sve organizacije ikoje izvode radove na pošumljavanju goleti imaju traktore. U upotrebi su uglavnom sledeći traktori: točkaši IMT, guseničari — 14 Oktobar — Kruševac TG 50, TG 90 i TG 170, BNT-70 i BNT-90 — Novi Travnik, kao u S-100 i Katarpilar CD-6. Na terenima gde nije moguće upotrebiti horizontalnu mehanizaciju upotrebljava se vertikalna mehanizacija za kopanje jamica: Gribor, Dolmar, Stil i Tomas, a manjim delom pripremanje se jama vrši iručmim radom. — Najveći problem u prvim godinama pošumljavanja goleti pretstavljalo je pomanjkanje odgovarajuće proizvodnje sadnica, jer su u Republici radovi na pošumljlavanju goleti i u šumi bili skoro prestali, a šumski rasadnici nisu proizvodili sadnice za pošumljavanje. Rešavanju ovog problema se pristupilo punom odgovornošću tako da je u minulom periodu upotrebijeno 80 milijuna sadnica proizvedenih u šumskim rasadnicima Republike. Za pošumljavanje goleti su upotrebljene kvalitetne sadnice I i II klase i to 80 % četinara i 20 */o lišćara. Značajno je da su u proizvodnji sadnica pored konvencionalnog klasičnog načina golim korenom primenjeni i kontejnerski način proizvodnje sadnica sa trsetičnim substratom »Paperpot« i »Jukosad« — modificirani način »Koparforsa «. U 1974. godini uvezena je iz Finske komplet linija — »Paperpot« proizvodnje sadnica, kapaciteta 20 milijuna godišnje u tri turnusa. U istoj godini proizvedena je prva količina od 400.000 sadnica a dalje se svake godine proizvodi oko 4,5 mil. sadnica. U 1976. godini otpočela je i proizvodnja šumskih sadnica »Jukosad« metodom, tako da se svake godine proizvode 2 milijuna. Prednosti kontejnerskih sadnica — Paperpot i Jukosad u odnosu na klasično proizvedenih su mnogostruke, a uspeh na terenu daleko ie bolji nego kod ´klasično proizvedenih sadnica. Kao primer se može uzeti 1977. i 1978. godina koje ´su bile karakteristično sušne: uspeh kod »Paperpot« i »Jukosad« sadnica je u granicama predviđenog 80—90% dok je kod klasično upotrebi)enih sadnica iznosio 40—60*Vo. Jedini problem koji se nameće kod upotrebe kontejnerskih sadnica je otežat transport u bespuću. Zbog toga je i ograničena proizvodnja ovih sadnica »Paperpot« oko 5 i »Jugosad« oko 2 milijuna sadnica godišnje. Sadnja se vrši lopatom, ašovom kolcem a za »paperpot« sadnice posebnim sadiljem — potiputkom — dok kod »Jukosad« posebno konstruisanom sadilicom. Sadnja se vrši uglavnom na predhodno pripremljenom zemljištu. 530 |