DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1979 str. 56 <-- 56 --> PDF |
AKTIVNOST NAŠE DELEGACIJE Na Kongresu je učestvovala i Jugoslavenska delegacija od 10 članova. Aktivnost naše delegacije na Kongresu bila je vrlo zapažena. Jugoslavenska delegacija podnela je pet referata, a u propagandnom delu Kongresa prikazan je jedan stručno-propagandni film o radu jednog našeg preduzeća — Šumskog gazdinstva »Hrast« iz Vinkovaca, koje se nalazi u sastavu RO »Slavonska šuma«. Film je u toku rada Kongresa prikazivan više puta (u nekoliko hotela gde su bile smeštene delegacije Kongresa) i dobro je primljen od strane većine delegacija. Pojedine referate na Kongresu podneli su: 1) Prof Dr Mirko Vidaković: »Unapređenje erodivnih kraških terena«, 2) Prof Dr Dušan Mlinšek: »Analiza i procena uticaja šumarstva na životnu sredinu« 3) Prof Dr Branko Kraljić: »Značaj proširene šumsko-drvne privrede za narode i narodnosti Jugoslavije«, 4) Prof Dr Branko Kraljić — Ing Žarko Ostojić: »Glavni pokazatelji šumarstva i prerade drveta Jugoslavije (stanje i trendovi razvoja)«, 5) Dr Svetislav Damnjanović: »Uloga samoupravnih interesnih zajednica u po društvljavanju politike gazdovanja šumama u Jugoslaviji«. Prof Vidaković je u svom referatu ukazao na probleme unapređenja kraških terena u Mediteranu i na primere poboljšanja i unapređenja šuma na takvim terenima u Jugoslaviji. Kao važan faktor prirodne regeneracije šuma na kršu u Jugoslaviji, referat je istakao propise o zabrani držanja koza i o zajedničkim akcijama šumsko-privrednih organizacija i društveno-političkih zajednica. Prof. Vidakovi ć je predložio, a Kongres je usvojio, da se uspostavi čvršća saradnja između zemalja na Mediteranu gde je problem krša značajnije izražen. Preporučeno je da se ponovo ispita mogućnost formiranja odgovarajućeg tela za probleme krša u okviru FAO Komiteta za šumarstvo. 1. Prof. Dušan Mlinše k (Biotehnički fakultet Ljubljana) je bio sprečen da prisustvuje Kongresu, ali je dostavio referat pod naslovom: »Analiza i procena uticaja šumarstva na životnu sredinu«. Uz izvinjenje prof Mlinšeku, ukoliko nešto nije adekvatno interpretirano, kratak sadržaj njegovog referata bio bi: Prof Mlinšek polazi od činjenice da industralizacija nameće nov način života i da je shodno tome potrebno menjati odnos društva prema prirodnim resursima, posebno prema zelenim površinama. Što je veći stepen industrijalizacije, utoliko se u oštrijoj formi ispoljavaju negativne prateće pojave na životnu okolinu, a pre svega povećanje količine štetnih materija i raznih teško rastvorljivih otpadaka, koji sve više ugrožavaju život na zemlji. Rešenje ovog problema zahteva izuzetnu tehnologiju u industriji. Ali to nije dovoljno. Potrebno je raditi na uspostavljanju poremećene ekološke ravnoteže, u čemu je uloga šume od izuzetnog značaja. Za realizaciju ove uloge šumarstvo ima višestruki značaj: da pronalazi sopstvenu, pronaturalnu tehnologiju, da politiku gazdovanja šumama koja će biti sposobna da neutralise negativan ekološki uticaj industrijsko-ekonomskih aktivnosti, te da se samo orijentiše u pravcu veće aktivnosti koje doprinose poboljšanju životne okoline ljudi. Primarna uloga šumarstva u obezbeđenju drvne mase treba u budućnosti da ima sekundarni značaj, a primarne funkcije šumarstva treba da budu: voda i |