DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-7/1981 str. 62 <-- 62 --> PDF |
Svaki lovački naboj za kuglani izazvat će pogotkom u kičmu pad u vatri. Mislimo da to ne treba posebno obrazlagati. Pogodak pak bližu kičme, kojii puta i sa standardnim kalibrom, dovodi do tog efekta. Ovdje isključujemo tzv. okrznuće kičme kada divljač padne kao ošinuta gromom, ali se nakon nekog vremena oporavi i ode. Obično visoki pogodci u grudni koš, pogotovo oni sprijeda i gore mogu rezultirati padom u vatri. Naravno to zavisi od više faktora (kalibar, konstrukcija taneta itd.). Smatramo da snažan kalibar kao što je .300 Weath. Mag. mora kod takvog pogotka uvijek izazvati trenutni pad. Naše iskustvo je to i pokazalo, ali je to i najmanje što se moglo od toga naboja očekivati. Ostalih 5 komada koji nisu pogođeni u kičmu ili blizu nje, mislimo da su pali u vatri iz slijedećeg razloga: telad, srnjak i lane lagana je dvopapkarska divljač, znači ima malu biomasu za koju su opisani hidrodinamski fenomeni bili dovoljni da izazovu trenutnu šok-smrt. Lane pogođeno u grudni koš doslovno je eksplodiralo, čitava utroba grudnog koša i trbuha bila je izbačena iz tijela. Što se tiče srnjaka on je bio pogođen u trbuh tako da je dobar dio crijeva bio izbačen, a u trbušnoj šupljini stvorio se je toliki pritisak da su i pluća bila znatno oštećena. Jedno od teladi bilo je pogođeno u grudni koš, a jedno u trbuh. I tu su, uslijed male biomase, opisane pojave izazvale udarnom brzinom taneta prouzrokovale željeni efekt. Kod košute naprotiv pogodak u trbuh ne bi izazvao padanje u vatri da tane nije zahvatilo kuk tj. lokomotorni organ. Košuta je uostalom nakon pada bila živa, vukla se na prednjim nogama te je bio potreban samilosni hitac. Ako nadalje analiziramo tabelu izbrojat ćemo 31 komad divljači koja je pogođena u grudni koš (nekoliko ih je pogođeno ujedno i u trbuh). U navedenom broju nije uključeno 9 komada pogođenih u samu kičmu i 5 pogođenih blizu kičme. Od navedena 31 pogotka ostalo je u vatri samo dva već opisana koji su male biomase (1 tele i 1 lane). Ostalih 29 komada, kod kojih su pogođeni jedan, dva ili tri vitalna organa, odskočili su od 10 pa do 200 metara, a u prosjeku 60 m. Očekivali smo da će većina pogođenih u grudni koš pasti u vatri. No kako razaznajemo iz tabele, unatoč propisanog pogotka, divljač je odskakala iznenađujuće daleko. Pogoci u trbuh pogotovo su ostali bez očekivanog efekta. Baš kod takvih pogodaka računali smo na prednosti magnum naboja u odnosu na standardne kalibre. Međutim pogođene košute otišle su veoma daleko, a samo jedno tele i srnjak ostali su u vatri uslijed male biomase. Tele se čak nakon pada diglo i neko vrijeme stajalo da bi zatim palo mrtvo. Neminovno se postavlja pitanje, kako je nastalo uvjerenje da takva municija ima trenutni efekt i kod teže dvopapkarske divljači kao što je odrasla jelenska divljač, odrasle divlje svinje i slično. Mislimo da se radi prvenstveno o sporadičnim rezultatima iz kojih onda nastaju nekritični zaključci. Razmotrit ćemo ono što je o tom problemu svojedobno napisao sam R. WEATHERBY, konstruktor čitavog reda magnum kalibara. Moramo priznati, on je ipak najviše lovio i eksperimentirao sa svim svojim kalibrima počam od najmanjeg .224 Weath. Mag. pa do najvećeg .460 Weath. Mag. Nije nam poznato da je to radio skupljajući sistematski dokumentaciju, ali je sigurno po Americi i Africi ubio dosta krupne divljači. On veoma hvali efekt |