DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 21 <-- 21 --> PDF |
UDC:630S5I — Ouercus robour Liebl. Qu. petraea Liebl. Sum. list 106:107 SASTOJINSKE JEDNOULAZNE TABLICE ZA HRAST LUŽNJAK (QUERCUS ROBUR L.) I HRAST KITNJAK (QUERCUS PETRAEA LIEBL.)* Željko TOMAŠIĆ, dipl. inž. šum. ĐURDENOVAC, Školska ul. br. 36. SAŽETAK. Za obračunavanje mase hrastovih sastojina koriste se Krenn-ove sastojinske tarife za hrast. Te tarife su jedne i za hrast lužnjak i za hrast kitnjak, iako masa stabala tih vrsta mole biti različita. Da se otkloni taj nedostatak autor je izradio za svaku ovu vrst posebne sastojinske jednoulazne tablice po Krenn-ovoj metodi koristeći Špirančeve prirasno-prihodne tablice ovih dviju vrsta, (op) 1. UVOD U svijetu poznata »slavonska hrastovina« vrlo fine strukture, uskih godova, pravilne žice i velike trajnosti, odraz je, kako ekološkog optimuma sa velikom stanišnom produktivnošću naših prilika, tako i načina gospodarenja kojim se hrast uzgaja u relativno gustom sklopu zbog čega mu godišnji debljinski prirast ne prelazi 3 mm. Zato se hrastovima lužnjaku i kitnjaku, našim najvrednijim vrstama drveća, već zarana posvećivala naročita pažnja. Ako pogledamo niz dendrometrijskih radova koji se odnose na tablično određivanje volumena stabala ili sastojina, a koji su rađeni za naš hrast lužnjak, odnosno kitnjak,. vidimo da je ovo područje već relativno dobro istraženo. Ovdje ćemo navesti autore koji su izradili naše jednoulazne tablice ovih dviju vrsta. Ljuba MARKOVIĆ je već 1931. g. sastavio tablice drvnih masa hrasta lužnjaka na osnovu sekcioniranja stabala, oborenih prilikom formiranja prosjeka u posavskim šumama (prostorno uređenje). Poslije toga slijede radovi: Jednoulazne drvnogromadne tablice za hrast lužnjak (B. EMROVIĆ 1953.), Jednoulazne tablice drvnih masa za hrast lužnjak i kitnjak (M. ŠPIRANEC 1975.), Jednoulazne tablice po dobnim razredima za hrast lužnjak (D. KLEPAC 1976.), te Jednoulazne tablice za hrast lužnjak (A. PRANJIĆ 1979.). Međutim, za razliku od jednoulaznih tablica koje daju volumen srednjeg stabla pojedinog debljinskog stupnja što smo ih upravo spomenuli, sastojin * Diplomski rad obranjen 4. 2. 1982. g. pred Komisijom u sastavu dr A. Pranjić — mentor, dr D. Klepac i dr Š. Meštrović Šumarski fakultet Zagreb |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 22 <-- 22 --> PDF |
ske jednoulazne tablice daju volumen srednjeg sastojinskog stabla. Obračunavanje volumena sastojina pomoću volumena srednjeg sastojinskog stabla, do sada se u nas izvodilo primjenom Krenn-ovih sastojinskih tarifa za hrast koje su načinjene 1948. god. grafičkim putem na temelju njemačkih prirasno- prihodnih tablica. Kod izrade ovih tarifa nije se diferencirao hrast lužnjak od kitnjaka, već su se ove dvije vrste tretirale sumarno (u smjesi). Zbog toga, a i zbog različitosti podneblja, te veće produktivnosti naših tala, javila se potreba izrade sastojinskih jednoulaznih tablica posebno za hrast lužnjak, a posebno za kitnjak, koje će odgovarati našim uvjetima. 2. NAČIN IZRADE TABLICA Tablice smo izradili na sličan način kao i Krenn samo što su svi podaci izjednačavani računskim putem. Pri tome smo koristili prirasno-prihodne tablice za naš lužnjak i kitnjak (ŠPIRANEC 1975.). Kod sastojinskih jednoulaznih tablica koje daju volumen srednjeg sastojinskog stabla (srednje plošno stablo), najvažnije je uskladiti odnose između visina srednjeg plošnog stabla ovisnih o prsnom promjeru srednjeg plošnog stabla, te volumena srednjeg plošnog stabla ovisnih o prsnom promjeru istog. Kod obje vrste izvršili smo usklađivanje ovih odnosa na istovjetan način, nailazeći pri tom na izvjesne poteškoće. Tako smo kod proučavanja visina srednje plošnih stabala hrasta lužnjaka, koje su uzete iz prirasno-prihodnih tablica, utvrdili da nemaju pravilan slijed jer se prestrmo penju osobito u jačim debljinskim stupnjevima, te bonitetni nizovi visina imaju oblik gotovo paralelnih pravaca na milimetarskom papiru. Ovu nepravilnst smo ispitali i na funkcijskim papirima Mihajlovom i Henriksenovom. Zbog toga spomenute visine nismo mogli uzeti u obzir prilikom izrade ovih tablica te smo (ne ulazeći pri tom u uzroke ovih pogrešaka), bili prisiljeni uzeti podatke o visinama za hrast lužnjak koji su utvrđeni prilikom izrade jednoulaznih tablica za hrast lužnjak (PRANJIĆ 1979.). Ove su visine mjerene na svim specifičnim staništima hrasta lužnjaka, a obuhvaćaju gotovo za sve bonitete (visine tarifnih nizova br. 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 39). Računsko izjedačavanje podataka izvršili smo metodom najmanjih kvadrata. Prethodno smo odabrali najpovoljniji analitički izraz izjednačenja. Za b, volumene je to parabola v = bo d b a za visine Mihaj lova funkcija h = 1,3 + a e d Usklađivanje volumena, visina i promjera srednjoplošnih stabala izvršili smo tako da smo najprije odredili tarifne nizove volumena pomoću visinskih nizova i dvoulaznih tablica za dotične vrste, a zatim iste, pored već dobivenih tarifnih nizova izračunatih na temelju izjednačenih volumena, nanosili na milimetarski papir i ispitivali njihovu usklađenost. Kod hrasta lužnjaka smo u tu svrhu izvršili korekciju parametara pomoću njihovih standardnih devijacija. |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Budući je izjednačenje provedeno logaritamskim putem uzeli smo u obzir i Mayerovu korekturu. Dobivene volumene množimo faktorom f2 f2 = 10:U5- Stog V, log d Kod hrasta kitnjaka smo prilikom usklađivanja već prije navedenih veličina, također naišli na poteškoće. Naime, zbog nedostatka podataka o volumenima slabijih boniteta, u jačim debljinskim stupnjevima, izjednačeni tarifni niz slijedi podatke volumena prvog bonitetnog razreda i time dobiva nelogičan slijed (prestrm uspon u jačim debljinskim stupnjevima). Zato smo izjednačenje volumena proveli na osnovu tarifnog niza, dobivenog iz izjednačenih visina i dvoulaznih tablica koji bolje odgovara stvarnim podacima, odnosno, tarifi za kitnjak. Ovako izračunati tarifni nizovi za obje vrste (dobiveni nakon usklađivanja), predstavljaju srednje tarifne nizove (S). (Tablica 1). VELIČINE PARAMETARA I ´NJIHOVE STANDARDNE DEVIJACIJE Tablica 1. HRAST LUŽNJAK HRAST KITNJAK log bo -3,7551^8 -3,762656 bi 2,502717 2,478849 0,096080 0,041435 Slog V, log d 0,112451 0,044820 "Slog bo 0,072154 0,029912 bl A 5,722218 Č,523799 B 13,151514 13,722980 0,056690 0,105371 Sd~Vnh´ 0,009294 0,029194 SA 0,224261 0,666010 aB Na temelju rasipanja oko funkcije izjednačenja hg = f (dg) i Vg == f (ds) gdje su: 109 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 24 <-- 24 --> PDF |
hj. — visina srednje plošnog stabla Vg — volumen srednje plošnog stabla dg — prsni promjer srednje plošnog stabla izradili smo granične tarifne nizove, odnosno, gornju i donju tarifu. Pri tome smo ustanovili da kod hrasta lužnjaka rasipanje visine cea 12% odgovara rasipanju volumena od približno 24IJ/o. Kod kitnjaka smo rasipanje visina morali smanjiti za 1/2 (na 10%)) da bi nam ono odgovaralo rasipanju volumena od cea 20°/o (grafikon 1 i 2). (Tablica 2 i 3). V(m3) Grafikon 1. GRANIČNI NIZOVI IZJEDNAČENIH VOLUMENA HRASTA LUŽNJAKA d - prsni promjer srednje plošnog stabla u cm V - volumen srednje plošnog stabla u m" a. - gornja granica tarife S a_ - donja granica tarife b. - gornji tarifni niz G bp - donji tarifni nix Đ S. K-d(cji) |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 25 <-- 25 --> PDF |
v4 O > > 3 O < N >"3 H S S3 EH H 1-1 Sć p^ >o w 6-I 55 CO «* < ca « o rc c\ c .* o H <., L Ü E > 01 p o ne E O O ^ 3 O, H* H C L> w^ -o p P. n i o r-3 c ö u V) C 0) 3 M o > 1 > a o H C ffi U b: ro T3 E O bC 1 r* ff 1 « O H c a U hC CtiTS « o, XI 1 C\J a H c (*-< -H U a -P H "O ß P o bO 1 M L> H c 4~< Ti G o -p H r3 c o o l <\ ° 1 \^\ \vv \\ Y\ \\ \\ ^ W \\ Vi va » VI \\ \\ 1 1 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 26 <-- 26 --> PDF |
SASTOtflNSKE JEDNOULAZNE TABLICE ZA HRAST-LUŽNJAK (0 . robur L. ) Željko Tomašić, dipl. inj;, šumarstva Pablica 2 Srednji promjer (cm) 1011 Raspon srednjih visina (m) za razred S 11,7-13,1 13,1-14,6 Tarifni razred ,0 c0 0 0 0 0 071 05? 046 091 073 038 5 0 p0 0 0 c 075 060 0-´-! 8 095 076 061 ,´+ 0 0 0 0 0 0 070 063 051 090 079 064 t 6 0 0 0 0 0 0 085 086 053 104 083 067 1 0, 0, c, 0, c, 0, 12 I? 14 14,3-16,0 15,5-17,3 16,5-18,5 c 0 0 0 0 0 0 0 0 113 090 072 138 110 088 166 133 107 0 c0 0 0 0 0 0 0 117 094 075 143 115 0°2 172 138 110 0 0 0 0 0 0 c 0 0 122 098 079 149 110 095 178 143 114 0 0 0 0 0 0 0 0 0 127 102 082 154 12´! 099 184 148 118 o, c, c, 0, 0, 0, 0, 0, 0, 15 17,5-1°,6 0 0 c 197 158 127 0 0 0 :204 163 131 0 0 .0 211 169 135 ´0 0 0 919 174 140 0, 0, 0, 16 18,4-20,6 0 0 0 232 186 149 0 0 0 239 192 154 0 0 0 246 198 158 0 0 0 2S4 204 163 0, 0, 0, 17 18 19,3-21,6 20,0-22,4 G S s D 0 0 0 b 0 0 270 216 173 311 24Q 200 0 0 0 0 0 0 278 223 1?8 320 256 206 0 0 0 0 0 0 285 229 184 329 264 211 0 0 0 0 0 0 294 236 189 338 271 217 0, 0, 0, 0, 0, 0, 19 20,8-23,3 G s 0 0 0 356 286 229 0 0 0 366 293 235 0 0 0 375 301 241 0 0 0 385 309 24-7 0, 0, 0, 20 21,5-24,0 0 0 0 405 325 260 0 0 0 415 7>33 267 0 0 0 426 341 273 0 0 0 436 350 280 0, 0, 0, 21 22 22,1-24,8 22,7-25,4 G S D 0 0 0 0 0 0 458 367 294 514 412 330 0 0 0 0 0 0 469 376 301 52S 422 338 0 c0 0 0 c 480 385 308 538 431 346 0 0 0 0 :0 0 491 394 316 550 441 353 0, ° 0, , 0, 0, 0, |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 27 <-- 27 --> PDF |
?ablica 2 Sred-r nrji"" promjer (cm) 0"A -> 23 cr 26 27 23 <:"-> 30 31 32 35 34. 35 36 Raspon srednjih visina (m) sa razred px *-?6 i J,-7 tu,j_ pv, p_o,". 9 ph 7. on p Oh o O^ o ´ ., ; —.´´ c, ´; on: L" o o rj Pf 0-PQ P 25,4-2~,5 25,3-30,0 P7 1-7,0 n ?7 /|._*n P --li, « J-> J 28,0-31,5 26,3-31,8 Tarif ni razred. Q D Ci o D D G 3 D V. 3 D ´O D 3 3 D G o D G D q D C D VI 3 I) ,0 0,573 0,451 0,363 0,533 0,513 0,4-11 0,708 0,566 0,455 0,?81 n rZOC 0,602 0,358 0,688 0,558 0,940 0,754 0,604 1 0 P´´7 0, 350 1,117 0,885 0,718 1,213 c, 472 0, ?30 1,318 1,053 0^044 1,419 1,137 0,912 1,528 1,225 0,982 1,644 1,318 1,056 1,764 1,414 1,133 , Ć. 0,567 0,471 0,377 0,653 0,523 0,413 0,722 0,879 0,464 0,725 0,636 0,512 0,8´?/!. c,?ci 0,552, C °67´ 0,757 0,615 ^ , -´ J I c 671 1,135 6, 311 0,730 1,253 0,988 c, 792 l,33z:1,069 0 86r´ 1,440 1,155 0,928 1,551 1,244 0,997 1,667 1,337 1,071 1,788 1,434 1,149 ,4 0,600 0,481 0,386 0,668 0,534 0,428 0,737 0,591 0,473 0,811 0,661 0\ 522 0,891 0,714 0,572 0,974 0,781 0,626 1,062 0,852 0 68 6 1,155 0,026 0,73-2 1,253 1,004 0,705 1,355 1,086 0,871 1,-52 1,172 0,340 1,574 1,262 1,018 1,631 1,355 1,087 1,813 1,4-541,16´" 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 n (1 0 1 c n 3 0 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 6 613 4-91 394 630 53-5 3-37 761 502 483 827 663 331 907 707 S-C´7. ´´l´~ i 1 74 P´7Ä 020 816 ,576 103 863 150 On.´ 507 6,0 ; , 715, 375 ,102 ,833 1674 ,181 ,8 0,626 0,502 0,402 0,694 0,556 0,4-66 0,766 0,614 0 llOO 0,84-3 0,575 0 569 C 924 C ´ °40 5 594 1,009 0,809 6 ´ : 1,099 0,881 0,705 1,194 0,357 0,757 1,293 .1,037 0,331 1,357 i, 120 0,898 1,506 1,207 0 368 1,520 l´T99? 1,739 1,394 1,113 1,863 1,4-94 1,1 9-3 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 28 <-- 28 --> PDF |
Tablica 2 Srednji promjer (cm) 37 33 3? 40 41 42 43 1±2L 45 45 47 ´48 iL Ci 5C Raspon srednjih visina (m) za razred S 28,6-32,1 23,8-32,4 25,1-32,6 29,3-32,9 29,6-33,2 29,8-33,4 30,0-33,& 30,2-33,9 30,4-34,1 30,5-34,3 30,7-34,5 30,9-34,7 31,1-34,9 31,2-35,0 Tarif ni razred G S G S D G S D .G S D G S D G S D G 5 3 G S D GS D G 3 D G r< Ü D G 3 D G S D G 3 D ,0 1,889 1,514 1,214 2,019 1,619 1,298 2,155 1,728 1,385 2,295 1,841 1,476 2,442 1,958 1,570 2,594 2,080 1,667 2,751 2,206 1,768 1 OT h 2,336 1,873 3,083 2,47? 1,981 3,257 2,611 2,093 3,438 2,756 2,209 5,523 2 c,0r~< 2^329 3,815 3,059 2,452 4,013 3,217 2,3v9 ,2 1,915 1,535 1,230 2,046 1,640 1,315 2,183 1,750 1,403 2,325 1,864 1,494 2,472 1,982 1,589 2,625 2,104 1,587 2,784 2,232 1,789 2,948 2,363 1,394 3,117 P llOO ć , f J J 2,003 - pO/; 2´ 640 2,116 3,474 2,735 5,551 2,935 2,553 5; P^ll´ 5,090 2,477 4,054 3,250 2,605 1,940 1,556 1,247 2,0731,662 1,332 2,211 1,772 1,421 2,354 1,887 1,513 2,502 2,006 1,608 2,656 2,130 1,707 2,816 2,257 1,810 2,931 2,390 1,916 3,152 2,527 2,025 3,329 2,669 2,139 3,511 2,815 2,257 5,700 2 966 3 894 3 \ 122 2,502 4,094 3,282 2,631 ,6 1,967 1,576 1,264 2,100 1,684 1,350 2,239 1,795 1,439 2,333 1,910 1,532 2,533 2,030 1,528 2,688 2,155 ´1,72? 2,849 2,284 1,831 3,015 2,417 1,933 3,187 2,555 2,048 3,3S5 2,697 2,162 3,548 2,845 2,280 2 997 2yic2 3,933 3,153 2,528 4,135 3,315 2,657 ,8 1,993 1,598 1,281 2,127 1,705 1,367 2,267 1,818 1,457 2,413 1,934 1,55C 2,563 2,055 1,64? 2,720 2,180 1,748 2,881 2,310 I´, 852 3,049 2,444 1,959 3,222 2,583 2,071 3,401 2,726 2,185 3,586 2,875 2,305 3,777 3,028 2,427 3,973 3,185 2,553 4,176 3,348 2,684 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 29 <-- 29 --> PDF |
tablica 2 breanji promjer Cera) Raspon, srednjih visina (si) za razred S Tarif- ni´ razred ,0 ,8 4,21? ,361 ,710 ´´-14 i7.n 500 44;-? i-81 ´91 3 2 335 515 818 75 4 600 31,5-35,4vo´j 3?J> I O p ^ ´.; 643 31,7-35,5 ´"",-) <-, 012 041 859 069 0 58 54 31,3-35,7 °C1 12? 911 155 002 08.0 215 04 8 0"8-141 133 282 55 32,0-35,9 034 2?´! 121 304 159 334 195 364 234 395 32,1-35,0 329 511 456 425 34?´ 487 4-75 358 518 522 427 R4Q 32,2-35,2 571 465 530 ^1 5 545 4 719 5B5 675 625 707 819 920 970 022 32,3-35,3 665 ?40 703 745 804 786 837 827 870 32,5-36,4 073 669 903 125 910 936 m O HC\ 229 995 003281 035 037 32,6-35,5 334 078 091 337 120 105 440 153 139 494 208 173 547 249 208 51 32,7-36,7 32,3-36,5 501 292 243 375 512 419 556 336 278 931 557 455 710 y-o 313 987 601 491 755 423 343 04-5 646 527 820 468 583 100 682 75 3 bj 52,9-35,? 599 214 733 636 271 829 6^3 71C 55 5 921 74° 64 33,0-37,0 44/.; 968 503 015 rv54 062 620 109 679 166 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Tablica 2 SredRaspon sredTarif nji njih visina ni prom( m) razred ,0 ,2 4 ,6 ,8 jer´ za- razred (cm) ´ S G 7,739 7,798 7,858 7,919 7,979 65 ´35,1-37,2 Q 6,204 6,252 6,300 6,348 6,397 O 5 4,974 5,012 ,051 5,089 5,128 D G Ü 040 8,101 0 ,163 8,224 8,286 66 33,2-37,3 O 6 446 6,495 6 544 6,593 6,643 5 167 5,207 J C 246 5,286 5,325 0 n 4 349 8,411 O 4-74. 3,537 8,600 r 67 33 3-37,´-´-s O 693 6,743 6 793 6,844 6,895 c D 365 5´, 406 44-6 5,527 5,487 CT Ü 664 6,728 8 792 8,857 8,921 68 33,4-37,5 .0 946. 6,997 7 ,048 7,100 7,152 D 5,809 550 5,692 5,734 Q G 986 9", 052 117 9,183 9,249 %´ 69 33,5-37,6 7 204 7,256 7 309 7,362 7,415 D 5 775: 5,817 5 860 5,902 5 CVJ-4 G 316* 9,383 9 450 9,517 9,535 70 33,6-37,-7 S 7 46a ´7,522 9 576 ´7,630 7,684 r D 6,030 073 6,116 8,160 s 987 6 652. 9,721 0 789 9,"853 9,92? 71 33,5-37,3 S 738 7,793 7 848 7,903 7,958 D 20y 6,247 291 6,336 5,380 CT 0 *99´6 10,066 10 136 10,206 10,277 72 33,3-37,9 O Ort , 014 8,070 O0 126 8,182 8,239 D 424 6,469 6-"514. 6,559 6,605 6 r; 1 10 34? 10,419 10 4-90 10,562 10,634 u. 73 ,3.3;s-38,0 .0" 8,352 8 410 8,467 8,525 s 0. 650 6,696 6 7-42 6,788 6,054 D 6, G 10, 706 10, TO..0..85"f 10,924 10,998 0 74. 33,9-38,1 0. 583 8,641. 8 699-8 ,´758 8,817 5,92? D´ 6 880 6. 974 7,021 7,068 11, 072 7fr 34,0-33,2 Š u .876 D 7, 116 H6 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 31 <-- 31 --> PDF |
SASTOJINSKE JEDNOULAZNE TABLICE ZA HRAST KITNJAK (Q.PETRAEA LIEBL. Tablica 3 Željko Tomašić , dipl. ing. šumarstva Sred- Raspon sred- Tarif nji njih visina ni protu- (m) razred ,2 ,6 ,8 jer za razred Lcn) S . 0,058 0,061 0,064 0, 067 0,071 10 0,052 0,055 0,057 0, 060 0,063 0,04-6 0,049 0,051 054 0,055 0, 0,074-0,077 0,081 0, 084 0,088 11 10,6-11,5 0,066 0,069 0,072 0, 075 0,078 D 0,059 0,061 0,064 067 0,070 G 0,092 0,096 0,099 0, 104 0,108 12 11,6-12,7 0,082 0,035? 0,088 0, 092 0,096 0,073 0,075 0,079 0, 082 0,085 G 0,112 0,115 0,121 0, 125 0,130 13 12,5-13,7 S 0,100 0,104 0,107 0, 111 0,116 D 0,089 0,092 0,096 0, 099 0,103 0,134 0,139 0,144 0, 149 0,154 14 13,4-14,7 0,120 0,124 0,128 0, 133 0,137 0,107 0,111 0,114 0, 118 0,123 0,159 0,165 0,170 0, 176 0,181 15 14,2-15,6 S 0,142 0,147 0,152 0, 157 0,162 D 0,127 0,131 0,135 0, 14-0 0,144 G 0,18? 0,193 0,199 0, 205 0,211 16 15,0-16,4 S 0,167 0,172 0,1?7 0, 183 0,188 D 0,149 0,153 0,158 0, 153 0,168 0,217 0,224 0,230 0, 237 C,24417 15,7-17,2 0,194 0,200 0,205 211 0,217 0,173 0,173 0,183 0´, 188 0,194 G 0,251 0,258 0,265 0, 272 0,279 18 16,4-17,9 S 0,223 0,230 0 236 0, 242 0,249 D 0,199 0,205 0^210 0, 216 0,222 G 0,287 0,294 0,302 309 0,317 19 17,0-18,6 S 0,255 0,262 0,269 0, 276 0,283 D 0,228 0,234 0,240 0, 246 0,252 G 0,325 0,334 0,34-2 0, 0,359 20 17,5-19,3 0,290 0,297 0,305 0, 312 0,320 0,258 0,265 0,271 0, 278 0,285 0,367 0,376 0,385 0, 394 0,403 21 18,1-19,8 0,327 0,335 0,343 0, 351 0,359 0,292 0,299 0,306 0, 313 0,520 0,4-12 0,4-21 0,4-31 0,´ 441 0,450 22 18,6-20,4 0,367 0,376 0,384 c, 393 0,401 0,327 0,335 0,342 0, 350 0,358 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Tablica fTvTažT. Easpon sred- 54 njih visina rd prom-(m) i-ć za razred. iLSl iQ i_20 Q 19,5-21,´L 25 19,9-21,9 S D 25 PO 3-22 5 D s D 20,7-22,7 <-V 2.1 i»—?5 1 G 01 9_0 7, q 31 22,0-24,2 22,3-24,5 D G 22,5-24,8 .33 i) G 34 i> 22,8-25,1 G 23,´l-2´5,4 35 s D 0 0 0 0 U 0 0 0 0 0. Q 0 0 0 0 0 0 c 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 460 410 365 511 455 4 05 566 504 449 624 555 495 685 610 544 7;1.0. 658 595 817 728 649 850 792 706 984 859 766 045 93O 829 126 003 894 212 081 963 303 161 036 0 0 0 0 0 0 0 c 0 0 0 0 0 0 0 Q 0 0 Q 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 i 0 1 1 0 1 1 1 470 415 373 522 455 415 ,-´ ( 1 514 458 rye 566 505 60? 621 5^4 765 680 605 831 741 660 904 805 718 980 873 778 05° 944 842 143 019 908 230 096 977 321 178 050 0 0 0 0 Q 0 Q 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0 ]. 1 1 480 428 381 533 475 423 583 524 467 648 577 514 710 635 584 776 592 616 846 754 672 819 730 995 887 791 075 959 855 150 034 921 248 112 991 340 194 064 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 c 0 0 0 0 0 0 Ö 0 0 0 1 0 0 1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1 457 390 544 48´! 432 600 535 477 660 C Q G 524 732 644 574 7C,0 704 82;7 650 768 883 934 832 742 Oil 901 805 092 177 049 935 266 128 006 359 211 079 0, 0, 0, 0, 0, c, 0, 5, 0, 0, c, 0, i", 0, 0, r) 0 ] 0, < , 0, 1, ( , 0, 0, 0, 1 1, 0, i, 1, 1, 1, 1, 1, |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Tablica 3 Srednji prom jer (cm) 36 37 38 39 40 4-1 42 ^3 44 45 46 47 48 Raspon srednjih visina (m) za razred S 23,3-25,7 23,6-25,9 23,8-26,1 24,0-26,4 24,2-26,6 24,4-26,8 24,6-27,0 24,7-27,2 24,9-27,4 25,1-27,6 25,2-27,8 25,4-27,9 25,V26,1 Tarif ni razred G S D G D G S D G 5 D G S D G S 1 D G S D G S D G S D G .8 9´ G S D G S D ,0 1,397 1,245 1,110 1,495 1,333 1,188 1,597 1,424 1,269 1,704 1,518 1,353 1,814 1,617 1,441 1,928 1,719 1,532 2,047 1,824 1,526 ´2,170 1,934 1,724 0 2a´7 2-047 1,825 2,429 2,165^ 1,929 2-,565 d ,^00 2,037´ 2,705 2´, 41.1 2,149 2,850 2,540 2,264 p 1,416 1,262 1,125 1,515 1,350 1,204 1,518 1,442 1,285 1,725 1,538 1,370 1,838 1,637 1,459 1,952 1,740 1,550 2,071 1,846 1,645 2,195 1,956 1,744 2,323 2,071 1,845 2,456 2,189 1,951 2,593 2,311 2,059 2 734 2^437´ 2,172 2,880 2,567 2,288 4 1,436 1,280 1,140 1,536 1,369 1,220 i,639 1,461 .1,302 1,747 1,557 1,386 1,859 1,657 r,477 1,975 1,761 1,569 2,096 1,868-1,665 2,220 1,979 1,764 2,349 2,094 1,866 2,483 2,213 1,972 2,621 .2,336 2,082 2 763 2\ 462 2,195 2,910 2,593 2,311 ´,6 1,455 1,297 1,156 1,556 1,387 1,236 1,661 1,480 1,319 1,769 1,577 1,«5 1,882 1,677 1,495 1,999 1,782 1,588 2,120 1,890 1,684 2,246 2,002 1,734 2,376 2,117 1,887 2,510 2,237 1,994 2,649 2", 361 2,104 2,70? 2,488´ 2,218 2, .939. 2,620 2,335 ,8 1,475 1,315 1,172 1,577 1,405 1,252 1,682 1,499 1,336 1,791 1,597 1,423 1,905 1,698 1,513 2,023 1,803 1,607 2,145 1,912 1,704 2,271 2,024 1,804 2,402 2,141 1,908 2,537 2,261 2,015 2,677 2,386 2,126´ 2,82JL 2,514 2,241 2,96.9 2,647 2,359 |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Tab lica 3 Srednji promjer (cm) 49 50 51 52 53 54 55 56 57 5Q 59 60 Raspon srednjih visina (m) za razred nO 25,7-28,2 25,8-28,4 25,9-28,5 26,1-28,7 ´25,2-28,8 26,3-29,0 26,4-29,1 26,5-29,2 26,7-29,3 26,8-29,4 26,9-29,5 27,0-29,7 ´Tarifni razred G 8 D G O T) G S D G S D G 3 I) G .8 D G S D G C.´J D G S D G 8 D G S D G S D ,0 3,000 2,674 2,383 3,154 2,811 8,505 3,312 2 °°i? 2,´´531 3,476 3,097 2,761 3 544 3´248 p 894 3,817 3,402 3,032 Z QOZL 3,´ 560 3,173 4,177 3,722 3,318 4,364 3,889 3,457 4,ro6 4,061 3,61° 4 754 4^237 3,775 4,955 4,417 3,937 0 3,030 2,701 2,^07 3,185 2,839 2,530 3,345 2 981 2´557 3 "09 3*127 2,737 3,573 3,273 2,822 3,852 3,433 3,050 4,030 3,592 3,201 4,214 3,756 3,347 4,402 3,923 3,497 4,595 4,096 3,650 4 794 4 272 3^808 .4 3,061 2,728 2,431 3,217 2,857 2,555 3,377 5,010 2,683 3,542 3,157 2,814 3,712 3,309 2 949 3,887 3 464 3´088 4,087 3,524 3,230 4,251 3,789 3,377 4,440 3,953 3,527 4,635 4,131 3,681 4,834 4,308 3,840 ,5 3,092 2,755 2,455 3,248 2,855 2,580 3,´L10 3,039 2,709 3,576 3,187 2,841 3,747 3,340 2,976 3,923 3,496 3,116 4,103 3,657 3,259 4,289 3,822 3,407 4,479 3,992 3,558 4,674 4,166 3,713 4,874 4,344 3,872 0 , 1 3,125 2,733 2,480 3,280 2,924 2,606 3,443 3,068 2,735 3,610 3,217 2,867 3,782 3,370 3,004 3,958 3,528 3,144 4,140 3,690 3,288 4,326 3,856 3,436 4,517 4,026 3,583 4,714 4,201 3,744 4,915 4,380 3,904 Od visinskih nizova tabelirali smo samo granične nizove srednjeg tarifnog niza visina. Kod primjene ovih tarifa potonji nam visinski nizovi služe za odabiranje tarifnog niza. Ako se stvarna visina srednje plošnog stabla nalazi unutar tabelarnog raspona visina, volumen računamo po srednjoj tarifi (S). Ukoliko nam je ustanovljena visina srednje plošnog stabla veća ili manja od tabelarnog raspona, volumen određujemo po gornjoj, odnosno^ donjoj tarifi (C, D). |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Ako obratimo pažnju na grafikon 3 vidimo da postoje znatne razlike u volumenima naših i njemačkih sastojanskih tarifa za hrast. Također je jasno vidljivo i to da ne smijemo poistovjećivati ove dvije vrste, jer postoje u- očljive razlike u njihovoj drvnoj masi. Dosadanja uporaba Krennovih tari is 9, HÜ Ü H X M AI L C C Ö c a c H H »* -H -P p o3 3 T3-H H O 0 H ,K^< c .W _<: i) C ^ P cd p cd C -H co cd T3 Cj 03 cd nj cd c r: ö N C N ce w f. N c s 03 >tf 10 ^ Cfl CO 3 » Cd H O .-1 H U H O H O N 3 x o H -H H H -H H H O BH cd H CrH cd rH (3 Ö < Ä1 Ü P F.. N ,u M ,P CO H CÖ H CÖ Cd 4, ^ H a- co SA U) PIA i-J p lA C T3 Cd C +> o). ´--. d -p A r H t>- |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 37 <-- 37 --> PDF |
i odredimo volumen budućeg srednjeg plošnog stabla. Pri tome koristimo isti tarifni niz jer sastojina ostaje u istoj tarifi od osnivanja do kraja ophodnje. Volumni prirast jest razlika ovih dvaju određenih volumena. Naime, sastojinski volumni prirast odredimo na osnovu razlike volumena/ha sadašnje i buduće sastojine. LITERATURA 1. Č o k 1, M.: Gozdarski in lesnoindustrijski priročnik, Ljubljana 1975. 2. Emrović , B.: O konstrukciji lokalnih jednoulaznih drvogromadnih tablica (tarifa), Šum. List 4—5, Zagreb, 1953. 3. Klepac , D.: Rast i prirast šumskih vrsta drveća i sastojina, Nakladni zavod Znanje, Zagreb 1963. 4. Klepac , D.: Uređivanje šuma, Nakladni zavod Znanje, Zagreb 1965. 5. Klepac , D.: Some use of permanent plots in growth and yield research in even-aged pedunculate oak stands in the SR Croatia of SFR Yugoslavia, Instituten for Skogproduction, Department of Forest yield Research, Nr. 43—1967, Skoghbgskolan, Royal College of Forestry, S—10405 Stockholm. 6. Marković , Lj.: Beleške iz slavonskih šuma, Šum. List 12, Zagreb 1931. 7. M e 11 a š, J.: Slavonske stare hrastove šume, Pola stoljeća šumarstva 1976— —1926, Zagreb 1926. 8. Pra n j i ć, A.: Biometrika (Skripta), Zagreb 1979. 9. Pranjić , A.: Dendrometrija (Skripta), Zagreb 1979. 10. Pranjić , A.: Standardne visinske krivulje i jednoulazne tablice hrasta lužnjaka, Šum. List 7—8, Zagreb 1979. 11. Špiranec , ML: Drvno-gromadne tablice, Zagreb 1975. 12. Špiranec , M.: Prirasno-prirodne tablice, Zagreb 1975. Stand Single-Entry Tables for Pedunculate Oak (Quercus robur L.) and Sessile Oak (Quercus petraea Liebl.) Summary For volume calculation of the oak stands Krenn´s stand tariffs for oak are used. They are equal for the pendunculate and sesile oak, although the tree mass of these species can be different. In order to eliminate this defect, the author elaborated special stand single-entry tables, according to the Krenn´s method, by using Špiranec´s (1975) yield-table for these two tree species. The data were smoothed numerically by the method of least squares. The parabola bi V = b0d is chosen for the smoothing function. In the logarithm form it meas log V = —3,755148 + 2,502717 log d for the pedunculate oak, and log V = —3,762656 + 2,478849 log d for the sessile oak. Time tables give the volume of the stand average basal area stem. |
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 36 <-- 36 --> PDF |
fa rezultirala je pogreškama koje su nastajale zbog preniskih vrijednosti, budući da su obje vrste naših hrastova produktivnije od njemačkih. Napominjemo još i to da se ovdje radi o srednjim sastojinskim stablima te ove pogreške ostaju još opasnije. Iz ovog grafikona se može uočiti još jedna vrlo važna činjenica koju smo ustanovili prilikom ispitivanja odnosa između ovih dviju vrsta. Ako na isti grafikon nanesemo tarifni niz br. 16 za lužnjak i tarifni niz br. 11 za kitnjak iz jednoulaznih tablica za hrast lužnjak, odnosno za hrast kitnjak, a koje daju volumen srednjeg stabla pojedinog debljinskog stupnja unutar sastojina (ŠPIRANEC, 1975), uviđamo da se volumen gotovo potpuno poklapa sa srednjim tarifnih nizovima hrasta lužnjaka, odnosno hrasta kitnjaka naših novo konstruiranih sastojinskih tablica za te vrste. Neznatne razlike postoje tek u jačim debljinskim stupnjevima. Iz ovog možemo zaključiti da spomenute tarife za određivanje volumena sastojina po debljinskim stupnjevima, imaju također karakter sastojinskih jednoulaznih tablica. Zbog toga se ne bi smjele primjenjivati za određivanje volumena sastojina po debljinskim stupnjevima jer je to izvor mnogih pogrešaka koje nastaju zato što ove tarife za neke sastojine daju preniske, a za druge opet previsoke rezultate, ovisno o obliku i položaju stvarne visinske krivulje. 3. PRIMJENA SASTOJINSKIH JEDNOULAZNIH TABLICA Primjena sastojinskih jednoulaznih tablica pretpostavlja klupiranje sastojine u svrhu dobivanja distribucije broja stabala po debljinskim stupnjevima, na temelju koje se odredi temeljnica. Iz ukupne temeljnice izračunavamo srednju temeljnicu dijeleći je s ukupnim brojem stabala´ a na osnovu nje odredimo promjer srednje plošnog stabla. Visina srednje plošnog stabla predstavlja aritmetički srednja visina izračunata na temelju određenog broja (cea 20) izmjerenih visina stabala promjera srednje plošnog stabla (pri tome moramo paziti da uzorak bude dovoljno velik). Pomoću ove visine na već ranije opisan način, odaberemo tarifni niz. Iz određenog tarifnog niza na osnovu prsnog promjera srednje plošnog stabla očitamo njegov volumen koji množimo sa brojem stabala/ha da bi dobili volumen dotične sastojine/ ha. Primjena ovih tablica vrlo je brza i jednostavna, ustanovljeno je da imaju približnu točnost kao i dvoulazne tablice. Nedostatak sastojinskih jednoulaznih tablica je u tome što one daju ukupan volumen sastojine po ha, pa nemamo uvid njegove strukture po debljinskim stupnjevima. Međutim, i ovaj nedostatak možemo otkloniti ako pretpostavimo da je volumen sastojine po debljinskim stupnjevima približno jednako raspodijeljen kao što je raspodijeljena temeljnica. Pomoću ovih tablica možemo, također, odrediti i prirast jednodobnih sastojina i to tako, da odredimo prsni promjer sastojine plošnog stabla, a kasnije i njegov volumen na osnovu odabranog tarifnog niza. Zatim izvršimo mjerenje debljinskog prirasta na stablima sa prsnim promjerom srednje plošnog stabla i izračunamo tečajni godišnji debljinski prirast srednje plošnog stabla. Ovaj prsni promjer tada uvećamo za iznos debljinskog prirasta |