DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-5/1982 str. 86 <-- 86 --> PDF |
P. Vratarić: Stručno putovanje od Izmira do Izmita (u sklopu XVI zasedanja Međunarodne komisije za topolu. U tom izvještaju saznajemo, da grane obrezivanjem debala u 4-toj godini preuzima industrija celuloze pa su »tako naknađeni troškovi uređivanja i nekih drugih kulturnih radova«, ali dodajemo i iskorišćena biomasa). V. G u zi n a : »Radovi Instituta za topolarstvo « Novi Sad u kojem autor prikazuje 7 knjiga ove edicije, od br. 4. do br. 10. To su: — knj. 4. J. T. Marković: Mogućnosti proizvodnje drveta malih dimenzija Populus x Euroamericana (Dođe) Guinier Cl. I — 214, — knj. 5. M. T. Sapundžić: Drveće i šume Vojvodine u sistemu prostorne izgradnje, zaštiti i unapređenju životne sredine, — knj. 6. I. I. Jodal: Ekološka proučavanja važnijih defolijatora topole i njihov ekonomski značaj za plantažne zasade P. x Euroamerica (Dođe) Guinier Cl. I — 214, i G. T. Gojković: Efekat nekih insekticida na larve johinog surlaša, Cryptorrhinchus lapathi L. na topoli, — knj. 7. I. J. Herpka: Ekološke i biološke osobine autohtonih topola i vrba u ritskim šumama Podunavlja, — knj. 8. J. T. Marković: Produkcija biomase topola Populus x Euroamericama (Dođe) Guinier Cl. I — 214 u zasadima različite gustine na dva tipa zemljišta, — knj.9. V. P. Guzina: Procena genentskog varijabiliteta jasike (Populus tremula L.) pomoću polimorfizma izoperoksidaze. — knj. 10. N. M. Živanov: Osobine aluvijalnih zemljišta i njihov značaj za taksacione elemente Populus x Euroamericama (Dođe) Guinier, Cl. I — 214. Navedeni »Radovi« »nisu namenjeni prodaji« ali »zainteresirane organizacije i šumarski stručnjaci mogu kod izdavača dobiti pojedine primerke«. Br. 131—132. sadrži, kako je već i navedeno, dio referata sa sastanka Sekcije za genetiku i oplemenjivanje šumskog drveća održanog 17. i 18. rujna 1981. godine u Novom Sadu. Smatramo, međutim, da bi trebalo što prije, ne čekajući vremenski razmak svezaka »Topole« objaviti i ostale najavljene referate, jer vjerojatno neki tokom vremena gube na aktualnosti i postaju samo dokumenat o radu odnosnog skupa. U ovom svesku objavljeni su ovi referati: I. Herpka i V. Guzina: Osvrt na rezultate rada na oplemenjivanju topola u Institutu za topolarstvo u Novom Sa du; J. Marković i I. Herpka: Osnovni pokazatelji razvoja klonova topola u uporednim klonskim zasadima osnovanim 1958 — 1968. godine, a to su: »srednji« promjer, srednja visina, masa stabla, broj stabala po ha, masa po ha i prirast i ti podaci pokazuju, da je »najproduktivniji klon I — 124«, a slijede ga klonovi (kultivari) I — 45/51, I — 154, »ostia«, »Jacometi « itd. I. Herpka : Proizvodnja drveta lišćara u kratkim ophodnjama s osvrtom na značaj oplemenjivanja ovih vrsta: topole i vrbe te bagrem, crna joha, platana, pitomi kesten, a »bilo bi od interesa pokušati s vrstama stranog porekla kao Paulovvnia spp. ... Liriodendron tulipifera L., Liquidambar styraciflua L.« jednako kao i uzgoj crnog oraha (Juglans nigra L.), koji se »odlikuje brzim rastom u mladosti a moguć je i znatan genetski pomak u oplemenjivanju ove vrste«. Z. Tomović : Proučavanje stepena osetljivosti klonova topola na rak kore (Dothichiza populea Sacc. et Br.) prime- nom metoda veštačkih infekcija. |