DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1983 str. 15 <-- 15 --> PDF |
vegetacijskim odnosima Dinarida, posvetio posebnu studiju sa vegetacijskom kartom šumskih biljnih zajednica mjerila 1:25 000, koja je, na žalost, još neobjavljena. Niz radova posvećuje jeli i njenim zajednicama na Balkanu (1964), na rubu Panonskog bazena (1967), hrastovim šumama Bosanskog posavlja (1975), šumama sladuna submediteranskog područja (1962), zajednicama bukvejavora gluhača (1967), šumskim fitocenozama Lepenice kod Kiseljaka (1967), šio ukazuje, nesumnjivo, o širini obuhvaćenih, veoma aktuelnih, problema šumske vegetacije i vegetacijskih odnosa. Tu valja posebno istaći i radove u kojima je obrađivao pitanja gornje granice šumske vegetacije (1957, 1959, 1970). Oni isu šire prihvaćeni u nas li inozemnoj literaturi (HORVAT, GLAVAČ, ELLENBERG, 1974). Novi pristup u povezivanju sinhoroiogije i sintaksonomije šumskih biljnih zajednica Kao pasionirani i kod nas najistaknutiji istraživač areala mnogobrojnih vrsta drveća, grmlja i prizemne floere, zahvaljujući rezultatima ovih istraživanja mogao je da priđe razrješavanju problema fitogeografskog raščlanjenja Jugoslavije. Već u »Fitocenološkoj raspodjeli bosanskog i hercegovačko g Krša« (1957) ispoljen pristup u povezivanju globalnih odnosa vegetacije, podloge i zemljišta sa sinhorologijom zajednica. Taj sinhorološko-sintaksonomski pristup uočljiv je u nekim studijama, kao na primjer, »Zur Gliederung der illyrischen Florenprovinz in natürliche Vegetationsgebiete mit Hilfe der Waldgesellschaften« (1977), »Die pflanzengeographische Abgrenzung der ilynischen von moesishen Gebiet« 1979, i drugim. Tu bi spadali i radovi iz domena areala vrsta indikatorskog značaja u vezi sa sekundarnim i recentnim karakterom vegetacije (1957, 1963, 1978). te sintetički radovi o dosadašnjim istraživanjima nekih značajnijih kompleksa vegetacijskih jedinica, kao na primjer zajednica smrče i naših borova na širem prostoru Jugoslavije (1970, 1971). Širina pristupa istraživanja flore i vegetacije dala je ovome veoma plodnom i zaslužnom istraživaču dendroflore i šumske vegetacije osnove za klasifikaciju — sintaksonomiju jedinica višeg i nižeg sistematskog ranga. To je sadržaj radova »Geobotanische Grundlagen für höhere sistematische Einheiten der Waldgesellschaften« (1968)), »Versuch einer pflanzensoziologischen Gliederung der Wald- und Šibljak-Gesellschaften Bosniens und Herzegovina« (1968). Sintezu svih gledanja saopštio je na II Kongresu ekologa Jugoslavije u radu »Šumske biljne zajednice Jugoslavije« (1979). Ovdje je izložio originalan sistem zajednica, sa 8 klasa, 14 redova šumskih zajednica i 11 redova razvojnih šibljačkih zajednica, sa 48 sveza, od kojih su mnogi (redovi i sveze) autorizovani po prvi put. Ovaj sistem uvažava daleko više, u odnosu na dosadašnje sisteme, fitogeografske okvire i sAndinamske momente razvoja vegetacije. On je otvorio veoma važna i aktuelna pitanja u sintaksonorniji zajednica, što će imati značaja u razvoju nauke o vegetaciji. |