DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 11 <-- 11 --> PDF |
UDC 630*45:632.76/9 Šum. list CVII (1983), 253 UROD HRASTOVOG ŽIRA I NJEGOVE ŠTETOČINJE Dr Miloš MAKSIMOVIĆ, 11080 ZEMUN, Đure Đakovića l/I SAŽETAK. U radu su prikazani prvi rezultati istraživanja štetočina hrastovog žira u semenskoj sastojini Kupinska greda Š. g. Sremska Mitrovica. Najznačajniji štetnik je Balaninus glandium, a zatim druge vrste Balaninusa te žižak leptir Cydia splendana i C. amplana. U šumskom području Kupinske grede insekti godišnje oštete 25 — 55,8°/0 celokupnog uroda. Tretiranje pokusne plohe s emulzijom Akotiona (Fenitrotiona) smanjilo je štete za 50%. (op) 1. UVOD Značaj hrastovine i njezinih finalnih proizvoda nije umanjen razvojem industrije plastike, metalne galanterije i građevinskog materijala. Potražnja hrastovih proizvoda je redovno veća od naše proizvodnje. Ta činjenica je utjecala da šumarski stručnjaci poklanjaju sve više pažnje u obnovi i podizanju novih hrastika. Za takvu orijentaciju postoji velika potražnja kvalitetnog sjemena u nas i vani. Za sada, najviše se traži žir nizinskog hrasta Quercus robur, a sakupljene količine ne zadovoljavaju potražnju. U sremskim hrastovim šumama u dolini reke Save poklanja se sve veći značaj gajenju hrasta. Još prije jedne decenije izdvojene su sjemenske sastojiee za obezbeđenje kvalitetnog semena. One su pokazle da je urod žira dobar za sakupljanje svake četvrte do pete godine. Znatan procenat žira je pušljiv od napada žižka Balaninus glandium. Takvo stanje je dalo povoda da ,se pokloni više pažnje ispitivanju uroda i štetočina hrastovog žira. Najobimnija istraživanja su vršena na području Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica u semenskoj sastojini Kupinske grede kod Kupinova (Maksimo v i ć, M. i dr., 1982). Ispitivanja su pokazala da u Kupinskim gredama hrast cveta svake godine a na urod utiču složeni odnosi u samoj biljci i u okolini. Dobiveni rezultati kod nas i u drugim zemljama otkrivaju mogućnosti za povećanje uroda žira. 2. UROD ŽIRA U posljednje vreme nekoliko istraživača kod nas bavilo se hrastovim žirom. Gotovo istovremeno vrše se ispitivanja na području Šumskog gospodarstva »Hrast« u Vinkovcima i Bjelovar (Usmeno saopštenje Prof. Dr. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Ivana Spaića). Jovanović (1971) je ukazao da se muške rese obrazuju prethodne godine a ženski cvatovi aprila ili maja početkom listanja. Oplodnja se vrši u maju ili početkom juna. Prema Maksimo viču i dr. (1982) porast žira se proteže do kraja avgusta. Način na koji raste žir prema Zemkovo j (1980) teče tako da intenzivno raste kapica a iz nje se pojavljuje žir posle dva meseca. Perikarp ili ljuska žira ispod kapice se razlikuje od dela ljuske izvan kapice. U delu ispod kapice nema skleroidnih ćelija pa je tkivo mekano a žir može da raste. Izvan kapice ljuska je tvrda sa jako kutiniziranim epidermisom i širokim slojem skleroidnih ćelija ispod kojih su parenhimske. Takva skleroidna ljuska se obrazuje ispod kapice tek pri postupnom sazrevanju žira. Kad se to desi onda zreo žir otpada bez kapice. Veličina i težina zrelog žira ne zavisi samo od vrste hrasta već od raznih faktora sredine koji su promenljivi iz godine u godinu. Konstatovane su razlike iste godine po odeljenjima sastojine usled njihovog položaja, mikroklimatskih i drugih uticaja. Urod žira zavisi od uslova u periodu ovetanja, oplodnje i ishrane životinja tokom porasta. U periodu ovetanja otpada znatan broj zametaka žira. Tucovi ć (1975) smatra da su uzrooi u spoljmim i unutrašnjim uticajima. Među njima su nedovoljne količine i slab kvalitet polena kao i obustavljanje razvoja zigota. Koliko može biti značajna redukcija uroda iznosi Bagani č (1974) u SSSR-u. Konstatovao je otpadanje 74—94,8% cvetnih zametaka, kao pöslediou nepovoljnih temperatura u doba cvetanja i oplodnje. Kod nas je ispitivanje u semenskoj sastojini Kupinske grede kod Kupinova pokazalo da pored otpallih zametaka otpada i tek zametnut oplođen najmlađi žir. U toku 1979—1981. godine bilo je takvog gubitka najmanje 30,9 a najviše 85,8%. Otpadanje se dešava masovno druge polovine juna, tokom jula a u malom procentu sve do kraja vegetacije. Količina uroda zdravog zrelog žira zavisi, sem od napred navedenih gubitaka u zametanju i najmlađem porastu, od konzumacije žira niza životinjskih vrsta viših redova: glodara, veverica, puhova, visoke divljači, ptica a od nižih vrsta ističu se insekti koji se u žiru razvijaju ili onemogućavaju porast žira i od truleži prouzrokovane gljivicama. U Kupinskim gredama zreo žir počeo je otpadati druge polovine avgusta. Praćen je tok otpadanja i utvrđeno da se može početkom septembra doznati koliki će biti urod radi procene mogućnosti sakupljanja za semenske svrhe. Postupak je jednostavan. Radi razlike u urodu po odeljenjima treba najpre utvrditi stanje otpalog zdravog žira. Ispod 5—10 stabala hrasta na raznim mestima u odeljenju obeleži se površina veličine 1 m? na udaljenosti 2 m od osovine stabla i izbroji na njoj sav otpali zdravi žir. Ako se konstatuje početkom septembra prosečno oko 15 komada žira/m2 može se prognozirati dobar urod i mogućnost sakupljanja. Ova procena je korisna u godinama manjeg uroda da se utvrde razlike po odelenjima. Tamo gdje je najveća brojnost žira može se sakupljati. Kako se prognoza daje oko mesec dana pre početka sakupljanja žira, jer su ispitivanja u ovoj semenskoj sastojini pokazala da je najpogodnije početi akciju krajem septembra, to ostaje dovoljno vremena za pripreme. Procena uroda pre početka otpadanja zrelog žira nije sigurna zato što u toku porasta žira znatan procenat uništavaju životi 254 |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 13 <-- 13 --> PDF |
nje a njihova brojnost nije određena. Takva procena je moguća samo u godini velilkog uroda kada još uvek preostaju znatne količine zrelog žira za sakupljanje. 3. ŠTETE NA ŽIRU Tokom celog perioda porasta žira dolazi do njegovog uništavanja od životinja i truleži. Trulež mladog žira je ponajviše posledica oštećenja pri ishrani životinja ili insekata i polaganja jaja žižaka u žir. Tako oštećen žir napadaju više vrsta gljivica (Zemkova , 1972). Najveći procenat ovakvog žira otpada u prvom periodu porasta. Prema podacima iz Kupinsikih greda štete od truljenja su iznosile prosečno 7,4—24% ukupnog uroda. Znatno manji procenat trulog žira nalazi se do konačnog zrenja i kraja vegetacije. Konzumacija žira od najmlađeg do zrelog od viših životinja je redovna pojava. Ovo je od posebnog značaja u godinama malog uroda. Tada među životinjama nastupa oštra konkurencija, jer žir napadnut od insekata ne može -služiti za ishranu, te do potpunog opadanja gotovo nestaje zdravog zrelog žira. U Kupinskim gredama konstatovano je da životinje pojedu prosečno 12,2 — 80,3% uroda. Najveći procenat pojedenog žira konstatovan je u odeljenjima ikoja su najviše rodila što ulkazuje na veliku pokretljivost životinja i njihovu koncentraciju tamo gde ima najviše hrane. Pomenuti mali procenat od 12,2% desio se u Kupinskim gredama 1980. godine usled poplave. Dubina vode u semenskoj sastojim je bila oko 1,5 m u toku maja i juna u trajanju 36 dana. Glodari i mnoge druge vrste životinja su stradale ili pobjegle, a poisle poplape postepeno su se naseljavale. B a g a n i č (1974) je konstatovao u SSSR-iu da su štete na žiru samo od ptica iznosile 1,6% uroda a Golovjank o (1951) prelaze da se protiv štetnih insekata potpomogne naseljavanje ptica. Već je pomenuto da se štete od ishrane viših životinja ne mogu ukloniti merama borbe pa je taj procenat gubitlka obavezan. U godinama velikog ili osrednjeg uroda te štete nemaju uticaja na sakupljanje jer preostaje dovoljna količina zrelog žira. Štetama od insekata mnogi istraživači poklanjaju veliku pažnju zato što se protiv njih mogu preduzeti mere suzbijanja i pri uspehu za toliki procenat povećati deo uroda za sakupljanje. Niz vrsta insekata se hrani i namnožava u žiru hrasta. Većina istraživača navodi kao najbrojnije žiške žira a među njima je jedna od najraširenijih Balaninus glandium što je konstatovano i kod nas. Pored ove vrste Tadi ć (1974) je koinistatovao na Bukulji i vrste B. elephas i B. venosus. Georgijević i dr. (1976) su našli B. glandium na planini Orjenu na nadmorskoj visini oko 1500 m. Ova vrta napada sem hrastov žir i pitomi kesten po nekim autorima. Međutim Zemkov a (1980) je konstatovala u SSSR-u da ne napada unete vrste hrasta Q. borealis, Q. palustris i Q. rubra. Razviiće B. glandium se odvija različito prema geografskim zonama. Kod nas u Kupinskim gredama rojenje počinje od polovine maja, najviše tokom juna i jula a pojedini primerci se mogu naći do treće dekade septembra u godini kada kasni vegetacija. Po izletanju iz zemlje ovaj surlaš se dopunski |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 14 <-- 14 --> PDF |
hrani radi polnag sazrevanja lišćem, cvetom i korom grančica hrasta, lipe, breze i drugih vrsta. Tropi n i dr. (1980) navode da pri ishrani povređuje veliki broj najmlađeg žira koji se inficira gljivicama, truli i otpada. 2enke polažu jaja tako da surlicom progrizu perikarp žira na granici sa kapicom ili kroz kapicu. Kod nas se polaganje jaja odvija tokom juna i traje do kraja avgusta. Izašle larve su bez nogu a razviće traje 43—49 dana uključujući i embrionalno. Po završetku razvića larve prave okruglast otvor na žiru i odlaze u zemlju gde prezime. Već oko 70% larvi je otišlo na prezirnljavanje u avgustu a poslednje prve dekade oktobra. Ni jedna odrasla larva ne prezimljava u žiru. U zemlji se ubušuju i na dubinu 25 cm, prave okruglastu komoricu u kojoj prezime. U većoj dubini nije vršeno ispitivanje u Kupinsikim gredama. Ženke polažu jaja u početku porasta žira prečnika 0,5—0,7 cm. Kad larva pojede jezgro mladog žira nije odrasla i završila razviće, te gine zbog nedostatka hrane. U jedan žir bude položeno i više jaja a nađene su najviše 4 larve. Za potpuno razviće larve prema Hess-u (1890) potrebna je polovina zrelog žira a kod nas je Milanovi ć (1968) pokazao da ima odraslog žira sa tri izlazne rupe. Kod više larvi u jednom žiru dolazi do konkurencije za hranu a prežive samo potpuno odrasle larve. Kao što se vidi oba slučaja predstavljaju faktor redukcije brojnosti. U Kupinskim gredama štetnost B. glandium je znatna svake godine i kretala se od 19,7 — 37,3% ukupnog uroda žira. Pored žižaka surlaša konstatovani su žišci leptiri Cydia splendana i C. amplana u Kupinskim gredama. Obe vrste imaju gotovo istovremeno razviće. Roje se od kraja maja do avgusta ili početka septembra. Ženke položaju jaja pojedinačno na kapicu mladog žira. Ispiljena gusenica ulazi kroz kapicu u žir. Razviće traje istovremeno sa larvama surlaša. Kao gusenice imaju noge omogućeno im je kretanje. Zato kad pojedu jezgro mladog žira načine izlazni otvor i odlaze u potragu za hranom. Po završetku razvića gusenica pravi blago ovalan otvor. Izlazak se odvija od treće dekade avgusta i traje do početka oktobra. Gusenica odlazi u stelju gde u njoj, ili vrlo plitko u zemlji, pravi oko sebe ovalan, spljošten smeđi kokon koji je vrlo otporan i u njemu prezimi. U kokonu se čauri u proleće a krajem maja izleće leptir. Jednogodišnja generacija. Učešće leptira žižaka u Kupinsikim gredama je manje od surlaša i iznosilo je najviše 6,1% ukupnog uroda u toku četvorogodišnjih posmatranja. Treća konstatovana vrsta insekat» na žiru u Kupinskim gredama je bila osa šišaruša Cynips quercus calicis. Ova osa je redovno prisutna što se laikö opaža po otpalim šišarkama ili galama. Prema Zemkovo j (1980) razvija se partenogenetski. ženka polaže jaja u zametak hrastovog žira. Kad se ispili larva luči materiju koja dovodi do hipertrofije kapice žira. Kapica razrasta u galu ili šišarku u vidu usečenog konusa sa dubokim brazdama a žir ostaje deformisan i nepravilnog izgleda ili potpuno nestaje. U šikarki je mala gala u kojoj se razvija larva bez nogu. Po završetku razvića ostaje u gali i tu se začauri. Šišarke otpadaju tokom vegetacije a najviše u avgustu i septembru. U proleće izlaze ženke iz šišarki i roje se tokom maja i juna. Kao što se vidi razviće se poklapa sa razvićern navedenih vrsta žižaka. U Kupinskim gredama štetnost ose šišaruše se kretala od 3,2—13,4% uroda žira. |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Kada se saberu štete od svih vrsta insakata u Kupinskim gredama one su iznosile godišnje 25—55,8% ukupnog uroda žira što ukuzuje na njihov značaj. 4. BORBA SA ŠTETNIM INSERTIMA Znatan procanat smanjenja uroda žira od insakata ukazuje na potrebu borbe sa njima. To omogućuje činjenica da protiv insakata postoje više metoda za smanjivanje njihove brojnosti koje do danas nisu ni približno dovoljno ispitane ne samo kod nas već u drugim zemljama. Povolja okolnost za suzbijanje je sličnost toka razvića svih navedenih vrsta što omogućuje jednovremeno sprovođenje mera borbe. Od mera borbe najstarija je sakupljanje i uništavanje napadnutog žira. Ta metoda nije efikasna pored toga što se ne može praktično izvesti na celoj površini jedne semenske sastojine. Od hemijskih metoda borbe autori iz SSSR-a preporučuju avionsko suzbijanje primanom Rogora, Fozalona (Tropi n i dr., 1^80), Mezurola ili Dipterex-a (Zemkova , 1972). Pri tome se preporučuje dva tretiranja na istoj površini. Za naše usiove ponavljanje nije ekonomski izvodljivo. U Kupinskim gredama je izvedena mala proba hemijske borbe. Izvršeno je jednokratno tretiranje emulzijom Akotiona (Fanitrotiona) u koncentraciji U,3S% 20. jula 1981. godine na površini 0,5 ha. Prskanje je izvedeno sa zemlje primanom atomizera pri pogodnim vremenskim uslovima. Uspeh je bio vidan. Urod zdravog zrelog žira u odnosu na netretirane delove povećan je za 61,1% a smanjenje šteta od insekata iznosilo je u prošeku 50,4%. Ovaj orijentacioni ogled je pokazao da je moguće jednim tretiranjem uticati na smanjenje šteta od insakata i povećati urod žira. Nedostatak ogleda je njegov mali obim jer je bila omogućena infiltracija insakata sa netretiranih delova sastojine. Ipak dobijeni rezultati ukazuju da ispitivanja traba nastaviti na većim površinama ili u celoj semenskoj sastojim. U godinama manjeg uroda, ako štete od insakata možemo smanjiti do minimuma, omogućujemo sakupljanje vrlo traženog semenskog žira i većine takvih godina. LITERATURA Baganič , M. I. (1974): Nekotorii rezultati izučenia entomovreditelei plodov duba i pričinajemogo iml vreda. Lesovodstvo i lesomelior., V. 37, Izd. »Urožai«, Kiev, str. 84—89. Georgijević, D. Luteršek, D. Gavrilo vi ć, D. Jareb i c a (1976): Prilog poznavanju entomofaune šuma Bosne i Hercegovine. Šum. fak. i Inst. šum., Pos. izd. br. 10, Sarajevo Golovjanko , Z. S. (1951): Želudevii dolgonosik i želudevie plodožorki v le sah Ukrainskoj SSS. »Masovie razmnoženia životnih i ih prognozi. »Tezisi do kladov, č. 3, Kiev, str.61—63. Hess , R. (1890): Der Forstschutz. — Verlag B. G. Teubner, Leipzig Jovanović , B. (1971): Dendrologija sa osnovama fitocentologije.— Naučna knjiga, II. neiz. izdanje, Beograd |
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Mak simović M., B. Milivojević, i R. Pekić (1982): Štetočine hrastovog žira u samenskoj sastojini Kupinske grede.— Zaštita bilja, Vol. 33/3), br. 161, str. 221—257. Milanović , S. (1968): Vrste roda Balanjnus najvažnije štetočine plodova hrastova, pitomog kestena i leske. Biljni lekar, br. 5, Tadić , M. (1974): Atraktivnost ultraljubičaste svetlosti prema vrstama iz roda Balaninus (Coleoptera: Curoulionidae). — Zaštita bilja, V. 25, br. 128—129, str. 205—209. Tropin, I. V., N. M. Ve der ni kov, R. A. Krangauz, A. D. Mas lov, P. A. Zubov, N. N. Hrancov, G. J. Andreeva, L. I. Ljašenko (1980): Spravočnik po zaščite lesa ot vreditelei i boleznei. Lesn. promišljenost, str. 345. Tucović , A., M. Jovanovi ć (1975): Dostignuća u oplemenjavanju lužnjaka u SR Srbiji. JAZU — Centar za znan. rad, Knj. II: Simp, sto godina znan. i org. pristupa šumarstvu Jugoist. Slavonije. Z em kov a, R. I. (1982): Sovremenie preparati v borbe s vrediteljami želudei. Lesnoe hozj. No. 10, str. 58—60. Zemkova , R. I. (1980): Vrediteli generativnih organov listvenih introducentov. Izd. »Naukova dumka«, Kiev, str. 199. Oak Acorn Crop and its Harmful Insects Summary The paper presents the initial results in the investigation of oak acorn harmful insectes in a seed stand »Kupinska greda« of the Forest Enterprice at Sremska Mitrovica. The most common harmful insect is Balaninus glandium, which is followed by other Balaninus species and the acorn moth Cydia amplana. Annually insects damage 25 — 55.8%> of total crops in the forestry area at Kupinska greda. Treatment of the experimental plot with Akotion (Fenitrotion) emulsion decreased the damage to 50°/o (op) |