DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 13 <-- 13 --> PDF |
nje a njihova brojnost nije određena. Takva procena je moguća samo u godini velilkog uroda kada još uvek preostaju znatne količine zrelog žira za sakupljanje. 3. ŠTETE NA ŽIRU Tokom celog perioda porasta žira dolazi do njegovog uništavanja od životinja i truleži. Trulež mladog žira je ponajviše posledica oštećenja pri ishrani životinja ili insekata i polaganja jaja žižaka u žir. Tako oštećen žir napadaju više vrsta gljivica (Zemkova , 1972). Najveći procenat ovakvog žira otpada u prvom periodu porasta. Prema podacima iz Kupinsikih greda štete od truljenja su iznosile prosečno 7,4—24% ukupnog uroda. Znatno manji procenat trulog žira nalazi se do konačnog zrenja i kraja vegetacije. Konzumacija žira od najmlađeg do zrelog od viših životinja je redovna pojava. Ovo je od posebnog značaja u godinama malog uroda. Tada među životinjama nastupa oštra konkurencija, jer žir napadnut od insekata ne može -služiti za ishranu, te do potpunog opadanja gotovo nestaje zdravog zrelog žira. U Kupinskim gredama konstatovano je da životinje pojedu prosečno 12,2 — 80,3% uroda. Najveći procenat pojedenog žira konstatovan je u odeljenjima ikoja su najviše rodila što ulkazuje na veliku pokretljivost životinja i njihovu koncentraciju tamo gde ima najviše hrane. Pomenuti mali procenat od 12,2% desio se u Kupinskim gredama 1980. godine usled poplave. Dubina vode u semenskoj sastojim je bila oko 1,5 m u toku maja i juna u trajanju 36 dana. Glodari i mnoge druge vrste životinja su stradale ili pobjegle, a poisle poplape postepeno su se naseljavale. B a g a n i č (1974) je konstatovao u SSSR-iu da su štete na žiru samo od ptica iznosile 1,6% uroda a Golovjank o (1951) prelaze da se protiv štetnih insekata potpomogne naseljavanje ptica. Već je pomenuto da se štete od ishrane viših životinja ne mogu ukloniti merama borbe pa je taj procenat gubitlka obavezan. U godinama velikog ili osrednjeg uroda te štete nemaju uticaja na sakupljanje jer preostaje dovoljna količina zrelog žira. Štetama od insekata mnogi istraživači poklanjaju veliku pažnju zato što se protiv njih mogu preduzeti mere suzbijanja i pri uspehu za toliki procenat povećati deo uroda za sakupljanje. Niz vrsta insekata se hrani i namnožava u žiru hrasta. Većina istraživača navodi kao najbrojnije žiške žira a među njima je jedna od najraširenijih Balaninus glandium što je konstatovano i kod nas. Pored ove vrste Tadi ć (1974) je koinistatovao na Bukulji i vrste B. elephas i B. venosus. Georgijević i dr. (1976) su našli B. glandium na planini Orjenu na nadmorskoj visini oko 1500 m. Ova vrta napada sem hrastov žir i pitomi kesten po nekim autorima. Međutim Zemkov a (1980) je konstatovala u SSSR-u da ne napada unete vrste hrasta Q. borealis, Q. palustris i Q. rubra. Razviiće B. glandium se odvija različito prema geografskim zonama. Kod nas u Kupinskim gredama rojenje počinje od polovine maja, najviše tokom juna i jula a pojedini primerci se mogu naći do treće dekade septembra u godini kada kasni vegetacija. Po izletanju iz zemlje ovaj surlaš se dopunski |