DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5-6/1983 str. 14 <-- 14 --> PDF |
hrani radi polnag sazrevanja lišćem, cvetom i korom grančica hrasta, lipe, breze i drugih vrsta. Tropi n i dr. (1980) navode da pri ishrani povređuje veliki broj najmlađeg žira koji se inficira gljivicama, truli i otpada. 2enke polažu jaja tako da surlicom progrizu perikarp žira na granici sa kapicom ili kroz kapicu. Kod nas se polaganje jaja odvija tokom juna i traje do kraja avgusta. Izašle larve su bez nogu a razviće traje 43—49 dana uključujući i embrionalno. Po završetku razvića larve prave okruglast otvor na žiru i odlaze u zemlju gde prezime. Već oko 70% larvi je otišlo na prezirnljavanje u avgustu a poslednje prve dekade oktobra. Ni jedna odrasla larva ne prezimljava u žiru. U zemlji se ubušuju i na dubinu 25 cm, prave okruglastu komoricu u kojoj prezime. U većoj dubini nije vršeno ispitivanje u Kupinsikim gredama. Ženke polažu jaja u početku porasta žira prečnika 0,5—0,7 cm. Kad larva pojede jezgro mladog žira nije odrasla i završila razviće, te gine zbog nedostatka hrane. U jedan žir bude položeno i više jaja a nađene su najviše 4 larve. Za potpuno razviće larve prema Hess-u (1890) potrebna je polovina zrelog žira a kod nas je Milanovi ć (1968) pokazao da ima odraslog žira sa tri izlazne rupe. Kod više larvi u jednom žiru dolazi do konkurencije za hranu a prežive samo potpuno odrasle larve. Kao što se vidi oba slučaja predstavljaju faktor redukcije brojnosti. U Kupinskim gredama štetnost B. glandium je znatna svake godine i kretala se od 19,7 — 37,3% ukupnog uroda žira. Pored žižaka surlaša konstatovani su žišci leptiri Cydia splendana i C. amplana u Kupinskim gredama. Obe vrste imaju gotovo istovremeno razviće. Roje se od kraja maja do avgusta ili početka septembra. Ženke položaju jaja pojedinačno na kapicu mladog žira. Ispiljena gusenica ulazi kroz kapicu u žir. Razviće traje istovremeno sa larvama surlaša. Kao gusenice imaju noge omogućeno im je kretanje. Zato kad pojedu jezgro mladog žira načine izlazni otvor i odlaze u potragu za hranom. Po završetku razvića gusenica pravi blago ovalan otvor. Izlazak se odvija od treće dekade avgusta i traje do početka oktobra. Gusenica odlazi u stelju gde u njoj, ili vrlo plitko u zemlji, pravi oko sebe ovalan, spljošten smeđi kokon koji je vrlo otporan i u njemu prezimi. U kokonu se čauri u proleće a krajem maja izleće leptir. Jednogodišnja generacija. Učešće leptira žižaka u Kupinsikim gredama je manje od surlaša i iznosilo je najviše 6,1% ukupnog uroda u toku četvorogodišnjih posmatranja. Treća konstatovana vrsta insekat» na žiru u Kupinskim gredama je bila osa šišaruša Cynips quercus calicis. Ova osa je redovno prisutna što se laikö opaža po otpalim šišarkama ili galama. Prema Zemkovo j (1980) razvija se partenogenetski. ženka polaže jaja u zametak hrastovog žira. Kad se ispili larva luči materiju koja dovodi do hipertrofije kapice žira. Kapica razrasta u galu ili šišarku u vidu usečenog konusa sa dubokim brazdama a žir ostaje deformisan i nepravilnog izgleda ili potpuno nestaje. U šikarki je mala gala u kojoj se razvija larva bez nogu. Po završetku razvića ostaje u gali i tu se začauri. Šišarke otpadaju tokom vegetacije a najviše u avgustu i septembru. U proleće izlaze ženke iz šišarki i roje se tokom maja i juna. Kao što se vidi razviće se poklapa sa razvićern navedenih vrsta žižaka. U Kupinskim gredama štetnost ose šišaruše se kretala od 3,2—13,4% uroda žira. |