DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1985 str. 83 <-- 83 --> PDF |
skog Zevsa u Dodonima (podnožje planine Tomaros). Krajem herojskog doba (7—5 vek p.n.e.) u tim krajevima je preovladavao kult Zevsa i hrastovog stabla. Službenice i sveštenice ovog hrama tumačile su »Zevsove poruke« na osnovu raznolikog šuštanja krošnje božanskog drveta. Hram i hrast su bili poznati kao »Sveta kuća«. Dž. Fre j zer smatra da je obožavanje hrasta ili boga hrasta postojalo kod svih grana arijevske rase u Evropi. »U staroj Italiji je svaki hrast bio posvećen Jupiteru, rimskom dvojniku Zevsa i na Kapitolu i u Rimu obožavan je ne samo kao bog hrasta, nego i kao bog kiše i groma. Jedan rimski pisac iznosi suprotnost između pobožnosti starih dobrih vremena i skepticizma onog doba kad niko nije mislio da nebo nije nebo, niti mario za Jupitera. On kaže da su u prošlim vremenima plemenite matrone išle bose, raspletenih vlasi i čistih duša uz kapitolsku kosu, moleći se Jupiteru za kišu. I odmah zatim, kaže pisac, kiša bi pala kao iz kabla, tad ili nikad, i svi su se vraćali pokisli kao miševi. Ali sada, kaže on, mi više nismo pobožni, zato nam njive leže sparušene « (2). Frejzer takođe navodi da je kod starih Germana i Skandinavaca obožavanja svih gajeva dolazilo na prvo mesto, a hrast je bio najviše obožavano drvo. Slično obožavanje hrasta bilo je karakteristično i za stare Slovene, čiji je glavni bog Perun obožavan i stalnim održavanjem vatre ložene hrastovim drvetom pred njegovim kipom. Slučajno gašenje vatre kažnjavano je smrću njenih čuvara. Perkunas kod Litvanaca imao je isti status kao Perun kod Slovena. D. B a n d i ć (4) navodi dosta podataka, o tabuisanom drveću poznatom u staroj kulturi Srba. Najčešće je reč o tzv. »zapis«, »senovitom« ili »vilinskom« drvetu. Naročito često se pojedinim hrastovima ukazuje poštovanje i prinose žrtve u ograđenom prostoru koji dobija karakter nepovredivosti. Pored hrasta tabuisane su vrlo često i druge vrste; lipa, orah, zova, glog i druga. Ona često mogu imati ambivalentan karakter u zavisnosti od područja. Tako postoji verovanje da se ne sme zaspati pod orahom ili lipom, a da glog ili jasen imaju terapeutsko dejstvo. Postoje i mnoga druga ograničenja u odnosu na neke vrste drveća, što zavisi od pojedinih područja. Prirodno je što se simbolika drveća ne poklapa ako se posmatra u širim geografskim područjima. Karakteristično je za područja Bliskog i Dalekog istoka da su četinari (kedar, čempres, bor) simbol i besmrtnosti, dugovečnosti, trajnosti i nepokvarljivosti. To se objašnjava trajnošću njihovih četina i nepokvarljivošću smole. Za razliku od četinara lišćarske vrste imaju raznovrsniju simboliku, kako u azijskim tako i u evropskim područjima. Tako, na primer, dre n je za vreme Rimljana korišten kao osimbol objave rata. Sveštenik zadužen da objavi rat neprijatelju, odlazio je na granicu noseći malo koplje sa gvozdenim šiljkom ili drenovo koplje sa otvrdlim vrškom. Izbor drena, boje krvi, simbolizuje krvavu smrt koja će zadesiti neprijatelja. Brez a je sveto drvo sibirskog stanovništva. Kako je navedeno u Rječniku simbola (5), za vreme šamanskih inicijacijskih svesvečanosti usađuje se usred kružne jurte i dopire do oltara u vrhu koji označava »vrata neba ili sunca«, a kroz koja se izlazi iz kosmosa u os polarne zvezde. Ista vrsta u Rusiji simbolizuje proleće i devojku. Jedan lirski obojen grčki mit vezan je za jablan . Helijade, Faetonove sestre, koje su bez dopuštenja dozvolile bratu da upravlja sunčevim kolima, bile su pretvorene u jablanove. Otuda jablan simbolizuje podzemni svet, bol, žrtvu i suze. Prema J. Ševalie-u, jablan simbolizuje regresivne sile prirode; »...više sećanje nego nadanje, pre prošlo vreme nego ponovna rađanja« (5). |