DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1985 str. 84 <-- 84 --> PDF |
Trešnj a je jedno od najviše cenjenih stabala u Japanu. Smatra se da su trešnje u svetu poseban emotivni i estetski doživljaj, koji se posebno doima Japanca i Kineza. Za vreme svadbenih svečanosti običan čaj se zamenjuje trešnjevim što simbolizuje sreću. Zbog sposobnosti da se iz otkinute grančice koja se zasadi u vlažnu zemlju razvije nova biljka, vrb a u Tibetu simbolizuje besmrtnost. Zbog tega je ona u ovoj zemlji središno stablo, stablo života. Drvo jabuk e ima ambivalentno značenje. Može biti simbol greha i zla. Slični nazivi Maltus — jabuka, malum — zlo, ukazuje na takvu simboliku. Zbog toga je plod sa »rajskog« drveta identifikovan sa jabukom. U isto vreme kod mnogih naroda jabuka je simbol održavanja mladosti, obnove i trajne svežine. Prema legendi, Aleksandar Veliki je tražeći vodu života u Indiji, našao jabuke koje su produžavale život tamošnjih sveštenika do 400 godina (5). U skandinavskoj mitologiji jabuka ima ulogu ploda koji obnavlja i podmlađuje. Maslin a je takode stablo velikog simboličnog bogatstva: mira, plodnosti, očišćenja, snage, pobeda i nagrada. Sa stanovišta vodoprivrede interesantna je simbolika tamariks a u Kini i Japanu. U Kini ga nazivaju Gospodarem kiše, a u Japanu su drevni mudraci smatrali da tamariks najavljuje kišu i nazivali ga božanskim stablom, čarobnjakom kiše. I mnoge druge vrste drveća imaju različitu simboliku (leska, dud, tisa, katalpa i dr.). Zanimljivo je da smokv a kod nekih naroda simbolizuje plodnost zbog obilja semenki ploda. U mnogim područjima sveta šuma ili drveće imaju veliku ulogu u duhovnom životu ljudi. Kada urođenici Trobrijanskih ostrva (Nova Gvineja) grade svoje brodiće (»vaga«) pristupaju određenim magijskim obredima koji počinju uoči obaranja drveta za gradnju brodića. B. Malinovski to ovako objašnjava: »Kada je drvo odabrano, »tolivaga« (graditelj) i nekolicina pomagača odlaze na mesto na kojem ono raste, kako bi, pre nego što ga obore, izveli neophodan pripremni ritual. U to ime na stablu se načini mali usek u koji može da stane nešto hrane ili komad oraha areka. To se daje kao ponuda »tokvaj« (šumskom duhu) pri čemu mag izgovara određenu bajalicu« (3). U bajalici se moli šumski duh da napusti drvo pre nego što bude oboreno. Smisao ovog rituala je, kako navodi B. Malinovski, u verovanju urođenika da bi u protivnom (ako šumski duh ne napusti drvo) bilo negativnih posledica,, bilo u neprikladnoj težini brodića, velikom broju čvorova u deblovini, maloj trajnosti i si. Tokvaj-šumski duh kod urođenika izaziva osećaj straha i, po njihovom verovanju, može nanositi dosta neprijatnosti. Tokvaj, u verovanju stanovnika ovog ostrvlja, najčešće boravi u nekoj staroj džungli u priobalnom pojasu, u drveću ili na koralnim stenama. Iskonski osećaj strahopoštovanja u odnosu na šumu i drveće ukorenjen je duboko u potsvesti još od vremena prvobitnih agrarnih civilizacija, S u m e r c i, nosioci jedne od najstarijih agrarnih civilizacija, ostavili su nam pisane podatke (klinasto pismo) koji ukazuju da su tadašnje stare šume izazvale osećaj straha kod ljudi. To ilustruje nekoliko stihova iz čuvenog sumerskog epa »Gilgameš« (6). »Da bi zaštitio kedrove u dalekoj šumi bogova Bei je postavio čuvara Humbabu na strah ljudima ... « 182 |