DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1988 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Juniperus communis K 50 68,00 48,2 »Hibernica« B 1000 68,00 83,7 S 1020 69,61 110,0 K — kontrola, ne tretirano; B — Biokor; S — Stikor K — control, untreated; B — Biokor; S — Stikor Kod svih ispitivanih vrsta kod kojih je i kod netretiranih reznica došlo do obrazovanja adventivnih korenova masa suve materije korenovog sistema obračunata po reznici bila je najveća kod kontrolnih reznica samo kod jedne vrste Juniperus sab. tamariscipholia, pri upotrebi Biokora kod 10, a pri korišćenju Stikora kod 11 vrsta. Potrebno je međutim, istaći da su razlike u masi suve materije korenovog sistema između pojedinih tretmana kod većine ispitivanih biljnih vrsta male. Izuzetak čine Thuja occ. columna i Thuja occ, smaragd kod kojih je masa korenovng sistema reznica tretiranih sa Biokorom bila značajno veća nego kod reznica tretiranih sa Stikorom. U cilju podsticanja rizogeneze najrasprostranjenija je danas u rasadničarskoj proizvodnji primena sintetizovanih regulatora rastenja iz grupe auksina i to: P-indolsirćetna kiselina, oc-naftilsirćetna kiselina i (3-indolbuterna kiselina. Za (3-dndolsirćetnu kiselinu je utvrđeno da se brzo razlaže i da se u biljkama sa mesta tretmana brzo premešta u druge delove biljke izazivajući ponekad nepoželjne sporedne efekte pošto koncentracije koje podstiču rizogenezu inhibiraju razvoju pupoljaka. Otuda se danas sve više upotrebljavaju u cilju oždljavanja reznica sintetizovani auksini (3-naftilsirćetna kiselina i p-indolbuterna kiselina koje su delotvorne i pri manjim koncentracijama, stabilniji su i manje pokretni u biljkama od P-imdolsirćetne kiseline (Su ra n a i, 1978). Izbor vrste i koncentracije regulatora rastenja veoma je značajno pošto njihov uticaj na ožiljavanje reznica različitih vrsta nejednak. Na to ukazuju radovi brojnih autora (Bog dano vi ć, 1971, G r b i ć, 1984, Međedovdć, 1987 i dr.), a takođe i naši rezultati ispitivanja. Potrebno je međutim, istaći da je efekat Biokora i Stikora kod ove dve trećine od ukupno ispitivanih biljnih vrsta bio približno jednak bez obzira što su im aktivne materije različite. To međutim, ne umanjuje značaj ispitivanja dejstva različitih sintetizovanih i prirodnih regulatora rastenja na ožiljavanje reznica različith biljnih vrsta, pošto neke vrste reaguju veoma specifično na pramenu pojedinih regulatora rastenja zavisno od njihovih hemijskdh i drugih osobina. Zbog toga takva saznanja mogu u značajnoj meni da unaprede rasadničarsku proizvodnju u kojoj se primenjuje vegetativno razmnožavanje reznicama posebno onih vrsta kod kojih bez primene regulatora rastenja ne dolazi do indukcije rizogeneze. ZAKLJUČAK Ispitivano je dejstvo dva preparata Biokora i Stikora na ožiljavanje zelenih reznica listopadnog i zimzelenog šiblja i četinara, ukupno 23 vrste. Aktivnu materiju u Biokoru čini a-naftilsirćetna kiselina, a kod Stikora P-indolbuterna kiselina. Na osnovu dobivenih rezultata mogu se izvesti sledeći zaključci: 324 |