DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1988 str. 69 <-- 69 --> PDF |
Na raspisani konkurs Ministarstva narodne privrede (dalje MNP) iz Beograda (10. I 1901) za prijem dva okružna šumara i četiri podšumara, molbom upućenom preko Gospodarskog ureda Petrovaradinske imovine općine (14. aprila 1901) obratio se i M. Divjak za radno mesto okružnog šumara ili podšumara. Molbu mu je sa »najtoplijom preporukom« uputio MNP ovaj Ured na čijem su čelu tada bili predsednik Jeremić i upravitelj Pavle Barišić. Ukazom od 20. IV Divjak je postavljen za kontraktualnog podšumara II kl. kod Okružne šumske uprave (dalje OŠU) u Bajinoj Bašti, ali kako se tih dana nalazio na vojnoj vježbi na dužnost u Bajinu Baštu se javio 16. V. 1901. j potpisao obavezni (za lica stranog državljanstva) trogodišnji ugovor. Ovom tada velikom i sa dosta raznovrsnih poslova OSU rukovodio je dugogodišnji šumarski stručnjak visoke spreme Vilhelm Riger, Čeh po narodnosti, uz čiiu je pomoć M. Divjak za godfinu dana proverio i dokazao svoju sposobnost za samostalno rukovođenjem OŠU. Dalje službovanje M. Divjaka bilo je sledeće: Iz Bajine Bašte premešten je 8. II 1092. u OSU na Rudniku a odavde 2. VII 1907. u OŠU na Avalu. 15. III 1908. u Doznicu. Iz Loznice je privremeno radio u MNP, kada je 9. IX 1309. određen da rukovodi Upravom za eksploataciju šuma Crnog vrha i Zvezde (na planini Tara) koja je tada izdvojena iz OŠU Bajina Bašta. Odavde se 15. X 1910. vratio u Loznicu a 14. VI 1911. premešten je u Prokuplje. Iz Prokuplja je 15. X 1911. premešten u Niš a odavde 15. V 1912. u Valjevo gde je ostao, nominalno, do kraja svetskog rata. Posle učešća u oba balkanska rata i u svetskom ratu demobilisan je 20. II 1920. u Zagrebu. Odavde je po ukazu o premeštaju (29. IX 1919) treba da lide najpre u Šumarski inspektorat u Skoplje a zatim u OŠU Valjevo, ali je na svoj zahtev dodeljen na rad u Šumarski odsek Povereništva Ministarstva šuma i rudnika u Zagrebu, na čijem se čelu nalazio savetnik Antun Jelovac. Divjak je svoju molbu da ostane u Zagrebu motivisao porodničnim razlozima. Naime, posle okupacije Srbiji sa decom izbegla u Italiju gde mu je kćerka učila muzičku školu a po dolasku u Zagreb nastavila je uspešno sa muzičkim studijima, što joj ne bi bilo moguće ni u Skoplju, Valjevu a n(i u Beogradu. Tako je M. Divjak ostao u Zagrebu do 21. VI 1922. odnosno avgusta iste godine kada je premešten za inspektora Glavne šumarske direkcije MŠR u Beogradu gde je na položaju inspektora I kl. penzionisan 1. VI 1927. Umr o je 9. VI a sakranjen na Novom beogradskom groblju 10. VI 1938. godine. Na godišnjicu smrti supruga Desanka prilogom od dvije stotine dinara upisala je pok. Manojla za dobrotvora Krereškenjijeve pripomoćne zaklade.1 M. Divjak je radio na svim šumarskim poslovima, od referenta u OŠU do okružnog šumskog nadzornika u Povereništvu MŠR u Zagrebu i inspektora u Beogradu, ali ono što ga posebno odlikuje to je spisateljska i publicistička delatnost. Već poslije nekoliko godina rada u praksi M. Divjak je ispoljio svoju spisateljsku naklonost. U prvim prilozima za Šumarski list beleži i predlaže kako se 1) Na VII. glavnoj skupštini održanoj 1883. godine u Ogulinu osnovana je »Pripomoćna zaklada Hrvatsko-slavonskog šumarskog društva za podporu ubogin šumarskih udovica« nazavna po prvom tajniku Hrv.-slavon. šum. društva Vladoju K6reskony-u. Zaklada je djelovala do kraja II. svjetskog rata. (UR) 467 |