DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6-8/1990 str. 32 <-- 32 --> PDF |
S obzirom na mogućnost uzgoja testiranih klonova u multiklonskim nasadima stablimične smjese, moguće je izvršiti slijedeću podjelu, uz napomenu, da su to oni klonovi, koji se statistički ne razlikuju s obzirom na regresijske koeficijente b, i h, (fenotipska stabilnost i produktivnost): 1. klonovi V 160 i Br. 1 BB 2. klonovi V 40 i V 39 3. klonovi V 0233, V 158, V 99 i 111 4. klonovi V 164 i V 052. Jasno je, da se svi testirani klonovi, na danom staništu mogu uzgajati zajedno u formi mozaik (grupimičnog) rasporeda, budući je kod ovakvog načina sadnje kompeticija između klonova zanemariva. ZAKLJUČCI 1) Istraživanja fenotipske stabilnosti, produktivnosti te tipa adaptabilnosti za 10 klonova stablasih vrba, testiranih na 5 kontrastnih staništa s obzirom na lip tla i vodni režim, pokazala su i kod plantažne starosti od 13 godina, da među klonovima postoje genotipske razlike. 2) S obzirom na navedena svojstva, testirani klonovi se mogu podijeliti u slijdeće grupe: a) Fenotipski vrlo stabilni klonovi, male produktivnosti, sa specifičnom adaptacijom na minus okoline. b) Srednje stabilni klonovi, osrednje produktivnosti, koji pokazuju tendenciju adaptabilnosti na sve okoline. c) Fenotipski vrlo nestabilni klonovi, visokog genetskog potencijala za produkciju drvne mase na optimalnim staništima. S obzirom na dobivene rezultate za istraživana svojstva testiranih klonova kod plantažne starosti od 5 i 13 godina možemo zaključiti da se selekcija klonova stablastih vrba može efikasno izvršiti već kod plantažne starosti od 5 godina. Da bi se selekcionirali idealni klonovi potrebno je u narednom razdoblju povećati broj staništa na kojima se vrši testiranje, uz uključivanje čim većeg broja klonova divergentne genetske osnove. Povećanje broja staništa se posebno odnosi na minus okoline tzv. stress okoline, kako bi se i za ova staništa selekcionirali klonovi sa optimalnim modifikacijama za ekonomski važna svojstva. Ovo je tim urgentnije budući nam je poznata činjenica, da su površine ovakvih staništa znatne, te da za podizanje kultura na tim staništima nemamo druge alternative osim podizanja kultura stablastih vrba kao glavnih kultura ili predkultura. Postojanje interakcije klon x stanište nalaže selekciju specifičnih klonova za svako pojedino stanište ili grupe srodnih staništa. LITERATURA B a r n e s, D. R., Burley, I, G i b s o n, G. L. and Garcia de L c o n, J. P. 1984: Genotype — environment interactions in tropical Pines and their effects on the structure of breeding populations. Silvae Genetica 33, pp. 186—198. |