DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11-12/1993 str. 28     <-- 28 -->        PDF

5. ZAKLJUČAK
1. Čini se da se poljski jasen (Fraxinus angustifolia) i bagremac (Amorpha
fruticosa) bolje pomlađuju pod utjecajem svinja, a hrast lužnjak (Quercus
robur) slabije.
2. Istražene šumske zajednice nisu sve podjednako opterećene. Pretpostavljamo
da postoji zavisnost opterećenja od godišnje dobi i staništa.
3. U sastojinama u kojima pasu pitome svinje gotovo nema šteta od divljači
i bolesti. Tu je zastupljenost oštećenosti između 2% i 6%.
4. Ponašanje divljih svinja razlikuje se od ponašanja pitomih svinja:
divlje svinje ruju 30% do 50% dublje. Pitome svinje iskopaju samo sporadično
korijenje slabih stabala dok su divlje svinje agresivnije jer često iskopaju
i jača stara stabla i to najviše grabove.
5. Iako je gustoća populacija pitomih svinja skoro 19 puta veća od gustoće
populacija divljih svinja, pitome svinje ruju samo dva puta veću površinu.
Pretpostavljamo da je pri tome važniji broj jata od broja svinja.
6. Primijenjena metoda istraživanja je samo postupak upozorenja, a ne
dokazivanja. Potrebna su daljnja istraživanja čiji je cilj izrada preporuke
za odredbu o reguliranju ugona pitomih svinja u području Parka prirode
Lonjsko polje.
6. ZAHVALA
Velik dio ovoga rada nastao je za vrijeme srpske agresije na Hrvatsku
god. 1991. Zbog toga zahvaljujem na prvom mjestu mome mentoru Prof. Dr.
Branimiru Prpiću, Ing. šum. Stjepanu Crnku i Prof. Dr. Josi Vukeliću, koji
su mi pomogli, iako su bili sami teško opterećeni ratnim prilikama. Prof.
Dr. Đuri Raušu i gospodinu Radenku Deželicu zahvaljujem za mnoge stručne
savjete.


Svim članovima Katedre za uzgajanje šuma Šumarskog fakulteta Sveučilišta
u Zagrebu zahvaljujem jer su me srdačno prihvatili za mojega boravka
u Hrvatskoj.


Zakladi europske prirodne baštine (Radolfzell, SR Njemačka) i njemačkom
Ministarstvu za zaštitu okoliša zahvaljujem na novčanoj pomoći.


LITERATURA


Ellenberg, H., Weber, H. E., Dull, R., Wirth, V., Werner, W. Paulis
sen, D. (1991): Zeigerwerte von Pflanzen in Mitteleuropa. — Scripta Geobotanica,
Vol. 18, Göttingen.


Gugić, G., (1992): Schweinehut und Waldmast in Lonjsko Polje (Kroatien). Eine
systemare Betrachtung. — Diplomarbeit an der Lehreinheit für Wildbiologie
und Wildtier-Management der Forstwissenschaftlichen Fakultät, München, (unveröffentlicht;
neizdavan). (SR Njemačka).


Haeupler , H. (1982): Evenness als Ausdruck der Vielfalt in der Vegetation:
Untersuchungen zum Diversitätsbegriff. — Dissertationes Botanicae, Bd. 65,
Vaduz., (Švicarska).


Hilf, R. B. & Röhrig, F., (1938): Der Wald (= Wald und Weidwerk in Gesch.
und Gegenwart Tl. 1). — Postdam. (SR Njemačka)