DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 30 <-- 30 --> PDF |
DVJESTODVADESET I PETA GODIŠNJICA ZAKONSKE UREDBE O SUMAMA Ove je godine navršeno 225 godina od objave zakonske uredbe o šumama za koju Kesterčanek 1882. piše da je to prvi zakon o šumama na hrvatskom jeziku i smatra ga najznačajnijim u povijesti šumarstva kod nas. Zakon od 1769. možemo smatrati našom prvom instrukcijom za uređivanje šuma (Klepac, 1965.). Kako je 1994. godine donesena, kao zakonska uredba, najnovija instrukcija za uređivanje šuma pod nazivom »Pravilnik za uređivanje šuma «, neka mi bude dozvoljeno prisjetiti se i one za našu zemlju posebno značajne koja predstavlja prekretnicu u gospodarenu šumama u Hrvatskoj. Možemo se i danas složiti s konstatacijom f. Kesterčaneka iz 1882. godine daje to najznačajniji spis u povijesti hrvatskog šumarstva. Posebno smo ponosni što je to bio značajni signal u pravcu očuvanja naših šuma. Signal koji su Hrvati zaljubljenici prirode, a zatim i šumarski stručnjaci znali cijeniti i znalački iskoristiti te za svoja pokoljenja očuvati šume i šumarske ekosustave daleko sačuvanijem nego narodi u našem susjedstvu pa, i u cijeloj Europi. Zakonska uredba nastala je u vremenu u kojem su korištenja šumskih resursa bila takva da je zaprijetilo uništenje šuma na znatnim površimana i u kontinentalnom dijelu Hrvatske, a u primorskom dijelu šume su već bile značajno devastirane. Ona je temeljena na znamenitom »Terzijanskom urbariju« iz 1755. godine kojim je Marija Terezija že ljela olakšati život podanika — seljaka te izmiriti razmirice između generala krajine (područja koja su karlovačkim mirom 1699. vraćena Habsburškoj kući) i hrvatskih velikaša. Urbar je imao veliko značenje za razvoj cjelokupnih odnosa u Hrvatskoj, a posebice u gospodarstvu pa je tako zacrtao i temeljne odrednice po pitanju korišćenja šuma. Ozakonjen je odnos seljaka i kmeta prema gospodi, njihova prava — mala i dižnosti — velike i to kako na poljoprivrednim imanjima tako i u šumi. Te regulative kada je u pitanju šuma odgovaraju onima koje se propisuju uređajnim elaboratima, pa je stoga Urbarij bio već uvod u ono što je doneseno zakonskom uredbom o šumama. Svi zakoni i naredbe toga vremena temeljeni su na »Urbarijumu« kao stoje zakon o segregaciji općinskih šuma i pašnika, zakon ob otkupa servituta, otkupu gornjih daća itd. Kako rekosmo, veliko je značenje za razvoj šumarstva i opstanak šuma imala zakonska uredba o šumama koju je 1759. izdala Marija Terezija pa stoga vidimo korisnim donijetu cijelu uredbu u onom obliku u kojem je prikazuje F. Kesterčanek 1882. godine gdje on kaže: »Pošto je u originalu starinski pravopis teško čitljiv, uzesmo pisati novim pravopisom«, a ja ne vidim potrebu prepravljati: Najznačajniji propis instrukcije je onaj o ophodnjama koje su tako određene da su postale temeljem za sve komisije donesene instrukcije i pravilnike. Metoda uređivanja šuma zasnivala se na najjednostavnijem načelu koje je bilo poznato još iz rimskog doba, a to je metoda razdiobe šuma na godišnje sječine. Ona predviđa svake godine sjeći površinu koja se dobije ako se ukupna površina podijeli s ophodnjom u godinama. Sječine su se nizale sukcesivno jedna do druge. Značajno je i to da se kod prodaje drvo prodavalo na pomoćnom stovarištu, a nije se kupca puštalo da sam siječe. Pored toga određeno je i vrijeme sječe. Potrajnost prihoda je osigurana za svaku šumu posebno, jer sječom svake godine jednake površine do kraja ophodnje uz obnovu šume na posječenom dijelu, bilo prirodnim putem, bilo pošumljavanjem koje je propisano, osiguravamo kontinuitet. Potrebito je naglasiti da i pravilnik iz 1994. godine propisuje potrajnost prihoda osiguravati na razini uređajnog razreda gospodarske jedinice ali uz metodu razmjera dobnih razreda. Zahvaljujući instrukcijama za uređivanje šuma s jedne strane počevši od one najstarije u vidu zakonske uredbe o šumama, te hrvatskim šumarskim stručnjacima s druge strane, ne samo da su šume u Hrvatskoj sačuvane, već se njihovo stanje popravlja, pa danas s ponosom govorimo o progresivnoj potrajnosti naših šuma. To znači da su šume i šumski ekosustavi kvalitetniji, prostraniji i stabilniji sa sve većim i većim drvnim zalihama i prirastima. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 31 <-- 31 --> PDF |
TEKST ZAKONSKE UREDBE GLASI: „Mi Marija Therezija z božjom milošćum rimska cesarica udovica, Ugerska, Pemska, Dalmatinska, Horvatska itd. kraljica apostolska itd. itd. Materinskom prigledbum i osebujno milostivnom skrbljivošćum, koju imamo za hasen, i dobro obcinsko predragoga nam kraljevstva Ugarskoga pretegnuti, i povekšati; v pamet v žele i spoznale jesmo, kulike vredncsti i hasnovitosti je stalno neprestano lugov, gajov, dubrav i loz, vu dobrom i cvetućem stališu začuvanje, i z deržavanje, škodljivo pako suprotivnem načinom, ako zmešano, i prez reda sečeju se, njihovo na nikaj spravljanje i opušćenje. Radi toga znašle jesmo osobujuu potreboću prez v sakoga izpričavanja, dobroga reda vu sečenju i uživanju loz, vu ovo kraljevstvo taki v peljati i početi. V sem dobro znano je, kuliko hasne dugovanjem človečanskem donaša, i kak potrebno, i hasnovito je ne menje v sakomu po sebi? kak i v semu skupa orsagu lugov, gajov, dubrav i loz čuvanje i zdržavanje, ne samo za hiž podiganje, i delanje, v sagdašnje kruha pečenje, jestvin i vsakojačkeh napitkov pripravljanje, svetlostjum, i vrućinom zdržavanje, i krepenje človeka, i za ostale žitka človeČanskoga pomoći, i potreboće 5 nego tulikajše za soli, železa i ostaleh rudneh jam kopanja, i tuliko navukov, i meštrij napravlanja zevsema potrebuje se. Poleg svedočanstva vendar istoga spoznanja navčile smo se, i dobro v pamet v žele, da neprecenjeni ov kraljevstva kinć kruto za malo drži se, i za čuvanje i zdržavanje njegovo niti najmenša ima se skrb, na tuliko da lugi, gaji, dubrave i loze zvekšem talom ali nemarno i razsipno sečeju se, ali hametom izkorenjuju, ter di-ugde na neizmerue i prevelike gorice, drugde pako na nehasnovitu dohadjaju pustoću prez skrbi budučega njiho voga naraštenja, i povekšavanja, tak da ako se znović po v peljanom ka kovom redu, i pravom sećenja drev načinu, za dobro v sakoga vlastitoga, i za obćinsku hasen ovomu z mešanomu, razsipnomu i škodljivomu sečenju stanovito vreme i naredbe nepostave, bojati stanovito se je, da nebi v se kraljevstvo vu onih takaj mestah, vu kojih sada joste lugov, gajov, dubrav i loz za dovoljno je, negda pomenkanje, i falingu div terpeti moralo. Da anda za ovu obćinsku falingu vu vremenu skei´b vuzme se. ter i za dojdučeh odvetkov hasen preskerbi se: zato ovoga za loz čuvanja, i derv sečenja milostivno dokončale jesmo dobroga reda obznaniti, i očitu vati: Po kojem nečemo od očivestne, i vu pravicah zaderžane gospode zemeljske oblasti kaj odvzeti, i od imanji v živanja slobodnoga nikoga pre prečiti; nego samo kuliko poleg razuma, i istoga loz čuvanja, i zderža vanja, ne menje obćinska potrebeća, kak v sakoga po sebe hasen potre buje, nje uajprvić na to nagnuti hotele jesmo, da oni koji drugać najvekšu vu imanjih svojih na loze skerb, i pregledbu ; poglavari pako v seh orsaga varmegjih s koznujuću za hasen obćinsku pazku imati bi morali; za svoje lastovito dobro i obćinsku hasen diugem dobru peldu dadu, i da terse, da ov način polag prilike, i mogućnosti kraljevstva, mest, vu imanja, i la 145 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 32 <-- 32 --> PDF |
danja kak najberže v pelja se. Vse ovo nakanenje, i hasnovito za čuvanje, i zderžavanje vu dveh oveh delih, osebujne pazke vrednih stoji ; z kojem najmre redom: . Prvi ć loze stare seči se imaju? Drugo ć z kakvim načinom mlade čuvati se, i zderžavati se na rastenju moraju ? i ovak, i na potlam za v sako leto derv sečenje preskerbeti se more: na koji cilj i konec: 1. Tak vekše, kak menše loze poleg pravoga razuma, i spoznanja jednako razdeliti, preštimati, dapače ako je moguće, i žnorum, ali po bro jenju koračajev, ali z drugem spodobnem načinom z meriti se, i nuternja natura ili ti narav, i fela derv spoznati se mora, i proba vučiniti kakovu najmre vnožinu derv nadonesti mogu, ter tak stanovit klaftrov i derv tulikajše mešterskih broj za vsako leto odrediti bude se moglo, doklam po premenjenju let, ona ista, koja je izsecena loze stran, opet prikladna postane za sečenje: ter tek za poseČenum zadnji put strankum, onde i pak počimljejuć, kade najprvie počelo jese seči, neprestanjeno čez dojduća leta sečenje naj se ponavlja; kak vu priložna na koncu ove naše naredbe naštanpano tak prez lišća, tak zlišćein loz, ovo isto kaže se. 2. Paziti se moraju, leta derv na dostojno rašćenje potrebna najmre : Derv listeneh; Hrast navadnem načinom raste do let okolo 200 Javor do let 100 ali 150 Bukva dok zraste za potreboču ter z jači se vu mestu plodnešem raste let 120 vu neplodnešem 150 Topol, lipa, brest let: od 30 do 50 Breza vu vuhkom mestu raste let 30 vu mestu višešem, i podignjenom od leta . . . , 40 do 50 Verba od leta 20 do 30 Jalša od leta 40 do 50 Derv prez lišća. Jelva, Cmrek, Tiea med osem desetimi, i sto letmi. 3. Akoprem gore rečena poleg razlučavanja derv pravdenoga povekšavanja je doba, i za nekoja vuživanja, i stanja delanja stari krasti, i druga derva jesu potrebna, za vsagdašnju vendar kurenja potreboću zadosta jesu. Loze hrastove let 30 ali 40 Bukove ali javorove let 25 ali okolo 30 Cmrekove, Jelove ali Tisove, let 20 Topolove, Brezove, Brestove ali Jalšove let 10 Dapače verbi poklam z raste v sako treće leto moreju se obseći svrži. Znati vendar i dobro paziti je, da derv imenuvaneh doba nemora se v zeti, i deržati za takovu naredbu, koja faliti nebi mogla, ar kajti vnoga; isto mesto, zemlja, i deržanje, kade takavo dreva rastu, premenja; zato mesta spoznauje, hitrešega, ali kesnešega povekšavanja v sakoga loz ladavca navčiti hoće, kakova doba derv je prikladna za potreboće. i na kuliko let loze razdeliti moraju se. 146 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 33 <-- 33 --> PDF |
4. Pokehdob stara dreva, ako sečeju se, nepušćaju rada iz sebe mladice, zato vu mestali osebujno takoveh, kade falinga je derv, penj dreva skorenom skupa mora se skopati, i na mestu onom vu zemlju drugac vubku, i po istom spuknenju korena rablu nekuliko zern želuda posaditi, i zemljum pokriti. 5. Da pak tulikajše i za druge potreboće skerb, i prigledba v zeme se, v sako vreme, vu kojem stran loze onomu letu odlučena izseče se, dreva cimermanska, i za stanje delati potrebna, kotera ravna rastu, niti v nogo berg po sebe, ali sveržih imaju, za vekivećnu i neprestanjenu od ognja, i ognišća vu miru moraju se ostaviti lozu; kakti takaj i fele derv tverdeših za mlinare, kolare, tišlare, i piltavare, i za druge spodobne mešterske ljudi prikladneb od kurenja, ter za rečene potreboće zbog vekše cene i ladovceh hasni čuvati imaju se. 6. Zadovoljna skerb v zeta bude za dervo meštersko, ako vu mestu jezero- šest- sto četvero vuglasteh bečkeb klaftrov šestnajst spođobneh ostavi se drev, z kojemi do dojdučega leta sečenja dreva potreboči zadovoljno vučini se, i pregledi se, ova pak dreva, kuliko more biti vu jarkih, i nizkih mestah moraju se zebrati, da nebi z jedne strani sencum svojum drugem podrastućem na škodu bila, z druge strani da bi od vihra i os.aleh vetrov sile segurneše čuvala se. Kade pako dreva mehka jesu ova više puti, navlastito pako vu četerdeseteh letah koncerna dva. ali tri pute poseći moraju se; kuliko zbog zroka vekše hasni, tuliko i radi toga, kajti star koren neće tak lehko i plodno iz sebe mladice, i sverži pušćati; pelda ovoga ima se vu topolu, i verbi, kajti ova vu treh letah na gnojni i tusti zemlji na tuliko i više palcev na debelinu z rasti znadu: koje drev fele tak dug vu zemlju do polovice nege zakopane mladice, i zelene, doklam koja na sveržih za obsekanje gladka prez visokeh hergih je, kotere sverži tak obsećene debleše drugde posuditi, i verbe povekšavati mogu se. 7. Derva ne samo moraju se poseći, i na klaftre složiti, nego tulikajše, koja za dojduće protuleće, i leto odlučuju se, vu zimi van iz loze moraju se izpeljati, i to do konca meseca sušca, ali koncerna do polovice maloga travna, da bi tek loze od ovoga meseca, do konca velikoga mešnjaka, kakti zaperte prebivale, i z mirom bile, da nebi taki vu početku dojdučega prvoga protuleća, i tak na dalje z vremenom v sakojačke fele drevam mladice pušćajućem, i zelenit se počimajućem, i mlađem, ter tenkem šibicam za koli, i zmarhum voznum kvar se vućinil. 8. Stran posečena čez šest let, kad dreva podrastu, iz korena marlivo naj se zesnaži, da tako dreva podrastujuća z vekšem povekšavanjem podigati budu se mogla. Paziti vendar mora se dobro, da nebi drevo sekirum se ranilo, ali sverži istoga penja odsekle se, nego samo poleg korena pri zemlji male šibice, i klice dreva, koje na visinu nigdar nepodigaju se, moć vendar razstujućemu drevu jemleju, moraju se podseći. 9. Kade vekša drev falinga je, onde naj se v zeme siročka mesto sekire, kotera samo za kalanje drev naj se jemlje, i nuca 10. Iste takaj posečeneh drev sverži, i verhunci nemoraju se ostaviti, nego vu pušle, i bremenca skup spraviti i zvezati, da kada obzehneju. 147 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 34 <-- 34 --> PDF |
za potrebno vuživanje budu 11. Da posečena vekša dreva z opadanjem svojem lozici mladi, koja stoprav počne podrastuvati, ne naškode, sečenje takoveh drev na stran od oveh mladeh najbolje praznu ravnati se mora, i od preveć nagloga, i škodlivoga opadanja v sečeno drevo z lanci, i z drugemi vu zgovoru dvadesetom izpisanemi načini pomagati se bude moralo; ali kajti bolje je, dreva ovakova onda, i onde najse posečeju, kade poleg odlučenoga odredjenja sečenje dokonča se, ali poleg reda let povrača se. 12. Na tuliko let loze razdeliti moraju se, vu kulikeh lfetah poleg gore rečenoga navuka posečena loza zrasti more; niti pervo seči dopušća se, doklam red na ovu, ali onu stran vre jeden put posečenu nedojde. 13. Odkuda v saki skrbljiv, i marliv gospodar, i loz čuvar, i ladavec vu knjigu na ov konec osebujno napravljenu naj zapiše tak broj klaftrov drev, koje v sako leto poseće, dobi, kak tulikajše i red, poleg kojega loze seči se moraju, i skupa kulike fele drev tverdećeh za vsakojačke meštrije, lagve, i obruče potrebne posekel je, naj zapiše. 14. Stalna pazka, i skrb imati se mora, da zvan loze za ono leto odredjene za sečenje, gore rečene fele drev mešterskih vu drugi seči meštrom naj se nedopusti. Nego v sem ovem odredjeno onoga leta drev sečenja mesto naj se odluči; nego ako bi možibiti zvan ovoga mesta vu dru geh loze stranah od vetra hičena, ali iz drugoga kakovoga zroka posušena dreva nahadjala se. 15. Za ogenj, i kurenje ona osebujno vzeti se moraju derva, koja gerbava, i hergava, i za hiž delanje neprikladna najdeju se: ravna pako navlastito jalova, smrekova, tisova na vekšu hasen za deske, šindol, i roženice, i ostala za hiž napravlenje potrebna, čuvati se moraju. Odkuda osebujno skrb, i pazka imati se mora, da se dreva, kotera v sakojačkem meštrom, kakti mlinarom, piltavarom, strugarom, tislarom, pintarom, i ostalem drugem prikladna jesu, z dervi za ogenj, i kurenje odlučenimi nezmešaju; tak tulikajše suprotivnom načinom i od oveh naj se neostavljaju gerbava, i hergava, kotera z kuliko vekšom težkočum sečeju se, tuliko lagle po težakeh dervo sekajučeh ostavljaju se, i ovak na po konec konca zegnjiju, i na nikaj dojdu. 16. Osebujna pako za čuvanje i zderžavanje loz naredba vu tom postavljena je, da se simo tamo z mešano prez reda i zbiranja derva nesečeju, nego od falata, do falata odredjeno sečenje, zveršeno naj se obdržava, i naj se čuvaju, ter dobru pazku imaju derva sekuči, da kakovo nehasnovito staro drevo, zato kajti se neda, i nemore lahko šeći, i kalati, ćelo neostave: nego vse drevje, i derva za ogenj, i kurenje prikladna, zvan oneh, vu koje se je ufati, da za posel, i potreboču hiž delanja zrasti riote, ali za seme čuvati se moraju, skupa s penji, i doli ležećem drevjem naj posečeju na falate, i vu klaftre oprave. Sekirom pako, ali z pilum drevja na visoko, nego tia pri korenu naj se seku, ali pile, da penj odsečenoga ali piljenoga dreva, koliko moguće jednak ostane zemljum. Ovo pak razdelenje polag stanovitoga let odredjenja razmeti se ne mora od maleh loz falatov, koje možebiti gospoda k dvorom svojem, ali isti takaj kmeti k svojoj kmetiji, i selu spadajuče razlučene imaju: ovi vendar z dopušćenjem go |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 35 <-- 35 --> PDF |
spode zemeljske vu vremenu zimskom , kada menše dreviće snegom pokriveno po opadanju vekšeh drev tak lehko nepolamleze, i nepokvari, derva za buduće onoga leta potreboće šeći, i odpeljati naj se terse. Ova vendar dobro pazeć, i obderžavajuć poleg naredbe vu broju 43 zaderžane. 17. Najprvić vsigde kuliko je moguće na zemlji ležeća suha, i simo tamo prehitana dreva, ali vre zdavna posečena iziskati, i na hasen zeseći, i izpeljati moraju se, i tak loze od oveh, i nehasnoviteh kakveh goder klic, ili ti mladić drevja, kotera se pase tulikajše marha (kade ovo loz doba, i pristojnost dopušća), vnogo preprecujuć zeznati se moraju, ter onda stoprav fino drevje poleg gore rečenoga odredjenja šeći se more. Vu istom pako derv posečenju stanovita posečenoga dreva mera: i eepelišev jednakost naj se obderžava, da potlam praveje na spodobu četvero vuglastu vu klaftre dreva spraviti, i kuliko tulikajše vsako se leto derv poseće, skerbljivije spoznati, i zapisati bude se moglo. Ako se pako mesto sekire pila vzeme, delo ležeše, i boljše za derv gospodarstvo bude, ar vnoga, kada se derva sečeju, iz njih raztepu se, i na falace na stran padajuća zgubivaju se. 18. Kolarom zvan mesta za sečenje odlučenoga vu dalešneh i skrovneh lozah dreva šeći slobošćinu dati pogibeljno je, radi toga kajti zvan očih postavljene penje, i zverži derv skriti, i takaj ista drevja ravna otajno odnesti priliku lahko najdu. 19. Neprepisuje se, istina je, na kojoj strani loz odredjeno ovo derv sečenje pričeti se mora, ar ovo na volji gospode zemeljske, i spametnom gospodarstvu, i oficirov imanji ravnanju, i zbiranju stoji. ništarmanje vendar odredjeno drev sečenje onde pričeti razum svetuje kade za sečenje najbolje prikladna nahadjaju se derva, ali kade vetrom, i posušenju: ali pak na medjah tatbini, i otajnomu sečenju, ali navalenju susedov bližneh podvržena jesu. Občinskem pako nadinom obdržati se mora, da dalešnje, potlam pako blizneše loze najse sečeju, vu ovih da podsečeua derva polahko nezegniju, i prez basne neprejdu. Ove da vu vsakom pripečenju, potreboći ladavcu taki prilične budu, obćuvaju se. 20. Ako nova, i mlađa loza dosta vre gusta je zrasla, i drevja, koja za seme ostavljena jesu, već nepotrebuje tak ova, kak i druga drevja za stanje, ali drugu spođobnu potreboću poleg naredbe broja 15toga na dojduća leta, vu lozi, vu kojoj slobodno je šeći ostavljena ; ako natuliko jesu se zjačila, i deblejše zverži tak razpuŠćaju, da podrastućoj lozi, i dreviću na škodu jesu, istina je podsečeju, ali vendar pervleje okleštre, da z opadanjem svojem mlađicam, i sibišću vekši kvar nevćine, i da posečeno drevo na onu stran, na koju derva sekući kani, leže opadne, ova imati mora se pazka : Da najprvić iz one strani, na koju potrebno je da drevo opadne, sekirom zaseće se, i vu mesto dreva zasećeno, drevena zagvozda zabiti se mora, potlam pako iz strani druge drevo z pilum naj se zapili, i tak bude, da pokla kam zabije se zagvozda železna za pilum, terb drva tam, odkuda pervi put zasečeno bilo je drevo, nagne se, i opadne, kaj da se berže vučini, z lanci i vužinci, kak vu naredbe broja lltoga rečeno je, nagnuti i pretegnuti mora se, zatim posečena derva iz guste loze van taki iznesti se moraju, da se podrastujuće mlado zveržje, i mladice, na protuleće, i vu |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 36 <-- 36 --> PDF |
letu, z koli i z marhum nepolamlje, i nepotere, i neobgrize. Ako pak mali germi, dreviće, i šibice po marhi na toliko objedjene budu, da malo ali nikakvo iz njih bi bilo ufanje povekšavanja, i basni, tak bolje bude, da se posečeju one objedjene šibe, i vu pušle skup postave, da ovak nove mladice budu mogle iz korena van izbagnjati, i rasti. 21. Kade derv pomenjkanje i falinga, je, i nahadjaju se falati zemlje prazne, kotere niti za strni, niti za sadjenje trsja prikladni jesu, oni preorati ako je mogude, ako pak ne, tak z motikom prekopati se moraju, i seme drevja na spodobu hrži posejati, i povlačiti, da se ovo seme drva bude moglo zakriti, ima se. Zelud pako hrastov, i bukvica da se po zverjah, ali po živini, ali po pticah nepoje, za nekuliko palcev glublje vu zemlju zakopati se mora. Listineh drev fele vekšinom vu plodnu zemlju, i mesto potrebuju, pokehdob gluboko korenje pušćaju, i onde za zderžavanje svoje kakti hranu išćeju. Smrekovo drevo na zemlje tulikajše neplodne raste: kakova pako v sake fele semena je vlastovitost, i koje se vreme sejati mora, dole vu naredbe broja 54 hoće se reci. 22. Akoprem pako obćinska ova je naredba, da na kojem bregu, ali vu lozi odredjeno sečenje drev pričelo se je, onde tulikajše od leta naj se ponavlja, ako pak vendar drugde stara, i razširena dreva sencum svojom, i razprestertem kićem povekšavanju, i rastenju mladoga drevja škodiju, bolje bude, da se posečeju z onom pazkom, koja vu naredbi broja 20toga prepisana je. Ove zadnić pako fele drev penji, i terčki, kakti takaj ležeća i suha drevja za kolje goric, za krovni šindol, i za spodobna ovem hasniti mogu. Z Ijudmi pako takova dreva kupućemi tak pogodba včiniti mora se, da kiće, i zveršje kak tulikajše penje drev, i druga onde ležeća drevja na falate zeseči, i zesečena na klaftre, i pušle skup spraviti, i zvezati, ter za ova vea vrednu plaću postaviti dužni budu. 23. Koteri zvan hasne, vu lepote tulikajše i snažnoši loz nasleduju se, i lozu kakovu na spodobu špalirov na polvertnih narogjenu podignetu hočeju, ovu vn stanovitoj meji, i jednakoj dalečini hraste, i bukve po jednakom redu naj zasadjaju , doklam ona do prave visine zrastu, i objačiju se; drugeh pak drev fele oposred oveh posejati imaju, da z oveh gustoćum ona od hman zraka obranjena, ravneša, i bolše imaju povekšavanje. 24. Kade po istih mestah stanovnikih, ali po bližneh deržanj ladavcih loze na tuliko porušenje, i opušćenje došle jesu , da mesta sada prazna, i pusta vidiju se, tak da već niti vredna jesu z imenom loze imenuvati se, onde ostala tulikajše drevja za hasen i potreboeu naj se posečeju, i ako falinga derv vu takovom mestu nahadja se, ter pravi gospodarstva zrok sobum donaša, nova lozica z načinom gore prepisanem mora se posejati, i posaditi. 25. Osebujno paziti se mora na čuvanje i zderžavanje podrastujuće loze, da se nebi ona po novih putih, i stezah na nikaj spravila, i opustila nego stari, i treni puti najse paze. i obderžavaju, od paše pako živine navlastito koz (kojeh obgrizavanje najbolje škodljivo je , i zato poglavari varmegjinski ze v semi načini tersiti se moraju, da one od loz čisto odganjaju se, i odtiravaju) naiinre čez deset let naj se čuvaju, doklam najmre |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 37 <-- 37 --> PDF |
podrastujuća loza od maleh zverih pri korenu očišćena, tak na visoko zraste, da marha, i ostala živina z jezikom zverši doseguti, i obgrizti nebuđe mogla. 26. Pokehdob kite sveržnaste marhi vu zimi za hranu podavati vu nekojeh mesta navada je. i to kaiti je lozam škodi ivo, i ovoj naredbi suprotivno; zato pod kaštigum vsakomu na peldu prepovecla se: da vendar iz druge strani ovoga dobra, i slohošćine stanovniki , i ladavci loz Čisto nebi se mentuvali, verbe, ali topoli, i ostala ove spodobe, i beržejšega rastenja, i povekšavanja drevja okolo plotov vertneh, i vu drugih pristojnih mestah zvan loze najse posade za vživanje, i hranu zimske marhe; ar ako se oveh drev kite i zversje za zimu obreže, lahko i pak ponovi se. 27. Da zadnić i loz ladavci pvavičnev đohotkov svojeh z kakovoga goder zroka nebi se mentuvali, ali vu ovih po menšanje kakovo terpeli, nikaj nepreći, da nebi, kakti i do sada poleg osebujnoga svojega odredjenja, obderžavajuć drugae za kmete vu lozah gospodskeh menšu od šest krajcerov. gde od starine tak navadu a je bila, cenu, žirovinu stranskem polag pogodbe, i vredne plaće dati mogli, samo ako podrastujućoj lozi novi kvar, i škoda nevćini se. Nadalje potrebna znati, i obderžavati za noveh loz podiganje, i plodnost. 28. Vu sečenju brez, i drugeh spodobneh drugov, i štangih za obruče, lojtre, kola gospodarska, i za ostale potreboće kolarom , ali pintarom potrebne spametno Činiti se mora, da se nebi kak gore spomenjeno je, novi položi činili, i poveksavali puti s koli i izvažanjem drugov rečenih , nego se izveći, i na pleči iznositi ovakovi drugi iz guste, kade posečeni jesu bili, loze moraju, od oveh osebujno debleših sečenja do teh dob prestati i zdržavati se mora, doklam mladi brasti i bukve na ovu visinu izrastu, da njim brezovje podsečeno i padajuće nenaškodi. Bukovi, ali smrekovi kolarom potrebni drugi, i štange vekše, kakti tulikajše roženice vu onoj samo loze strani, koja ono leto za segenje drevje odredjena, naj se seči dopuste, i vu ovom činu hasnovito bude, ako se pervlje drugi i štange posečeju, i vu segurno mesto, nego drevja vekša na zemlju povale se. 30. Za šindol, kolje goric, i ovem spodobna odredjeno drevje tulikajše pred dervi za ogenj i kurenje potrebnem poseči se mora. 31. Znano je, da kmeti i podložniki za ogradjenje polja, travnikov, spašnikov tak iz svojeh kmetskeh, ali obćinskeh, kak i gospodskeh loz, tak podrastujućeh, kak i pridobneh zmešano kak se nameriju drev više v sako leto navadu imaju pođseći 5 zato milostivna naša kraljevska volja je, da za ovakove plote i ogradjenja takove fele dreva, koja z vremenom vekša zrasti, i lahko prodati se mogu, oštro prepovedaju se, i samo vu oneh mestah dopušćaju se seči, vu kojeh za dovoljno derv ima se, prodati pak nikak nemogu se, za ovo vendar ogradjenje, niti deske niti dreva razkolena, nego samo sverži, i oneh drev fele vzeti se moraju, koja mala ostaju, i pravoga povekšavanja i odrastka nemaju. 32. Za veliko tulikajše gospodarstvo, i hasen loz bude, ako hiže, štale, hleve, štagle i druga zdanja mužka ne iz dreva, kak vu mnogeh sada čini se mestah, nego iz ilovaene i utverdjene zemlje, ali sirovih neobžganih priprostih ciglov, ali tulikajše iz morta i kamenja, kade oveh |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 38 <-- 38 --> PDF |
v množina je zvan krova naj se napravljaju, i podižu, i na mesto plota iz pruća spletenoga spodoben zid, ali živi plot naj se postavi, koja lahko preskerbiti, i včiniti bude se mogla po zasadjenju šipka, ali ternja, ali pak posejanju koščic ovakoveh, koja kad z vremenom porastu vu mestu, kade ploti potrebni jesu, dvojvrstnom skup izpletenem redom , da z tem gradja gustuša ziđe, presaditi imaju se, i doklam zrastu, i gradje zadovoljno prikladna budu, ograbati moraju se, da živina k njim nikak pristupiti nebude mogla. 33. Zato tulikajše kvar i poinenkanje loz spoznava se, da vu nekojeh mestah vu vremenu žetve snopi ne slamom, nego šibicami na cilj posečeuimi vezu se. Ova zato navada zločesta zevsema prepovedati se ima pod oštru kaštigu. 34. Mladoj najmre i podrastujučoj lozi veliki kvar, i škoda čini se, ako odsečeni drev vrhunci osebujno pako smrekovi za cegare jemlju se, zato pod veliku kaštigu ovo isto prepoveda se, i na mesto ovoga ali iz svežja smrekovoga napravljeno znamenje, ali zeleni venec, i koja ovakova jesu za cegar naj se postave. Ovo pak isto, kaj od cegarov je rečeno, razmeti se tulikajše mora od drev, koja se na stanovite dneve, kakti prvi dan filipovčaka za nepotrebni kinč cirkvih, i procesjih postavljaju, koja pod veliku spodobnem načinom kaštigu prepovedaju se. 35. Obelenje i ogulenje, koje iz dreva, ali kak govore okruženje i obsečenje v nogem lozam na škodu veliku biti zna, i lahko z ovakovem činom suše se puste postaju loze, kaj pokehdob po občinskoj i orsačkoj naredbi prepovedano je, paziti se mora na ovakove čine zločeste, i koj vu njih krivci se najdu, oštro kaštiguvati se budu morali. Kajti pak kore nekojem mešterskem ljudem kruto potrebne za delo njihovo jesu, niti prez njih biti nemogu, zato ovakovem preskerbiti iz loze za drev sečenja odlučene more se poleg osebujnoga vendar ladavca loze odlučenja i odkazanja. 36. Vu mestah, kade navada zločesta je trave suhe po lozah, i lištje iz dreva opadajuće v sako leto na protuleće i v jesen vužigati, tak da kada ovakov ogenj od vetra iz vekše strani zna se podigati, zakupa z travami i z lišćem isto tulikajše menše šibje, drevice, i mladice obžgane potlam šuše se z nepopravlivim skoro loz porušenjem i opuštenjem: zato mlađem pastiricom jednako kakti i starem, od kojeh vekšem taljem ovi pogori nekuliko da nove trave, i friške za hasen paše letne z rastu, već puti pako iz same prokšije činiju se, na protuleće i v jesen za krešenje kamen, ocel, ognišće, i pipa oštro prepovedaju se; logari, stražani, i čuvari naj se postave, koteri kak bei´že dima zapaze, taki tam naj šetuju, i sudcu mesta onoga naj zručiju. dok se poleg izpitavanja i vu krivici najdjana kaštiguvati budu mogli. Ognja pako prvo neg se dalje razširi taki naj sgase; vu pripečenju pako vekšega šume i loze pogora susedi i bližnji tulikajše dužni jesu pomoći pogasiti, zatim deca zapopadjena z šibjem, verstneši pako s paličjem, ali s korbači naj se kastiguju. V sako pako protuleće, ali v jesen prepovedanje vu mestu takovom očivesto ponoviti se mora, da poleg ponovljenoga dugovanja prepovedanoga, |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 39 <-- 39 --> PDF |
i odredjene kaštige proti prekeršitelom spomenka, v saki se od prekeršenja čuvati, i habati bude znal. I kakti goder suhe trave, i drev lišće tak i vnogo bolje isto drevje friško i živo, ali tulikajše sušeee se, ali penje i ležeća simo tamo drevja podžgati, pod jednaku kaštigu prepoveda se. Kak tulikajše luci drevene, koje na mesto svetlosti sveć i duplerov vu nekdjeh mestah navadu imaju potrebuvati, ali kade obilnost loz oveh vuživanje do pušća prez sloboštine ociveste dopustiti se nemoraju. 37. Za špalire vertne zevsema sporno potrebovati se moraju mladi grabi, i kada se nekoji na ov cilj izkopaju, paziti se mora, da se korenje oneh, koji još vu zemlji ostaju nevraži. Kajti pak i murva, ili ti dudovo drevo za to isto hasniti more, iz ovoga bolje kuliko je moguće spaliri vrtni naj se zasade i naprave. Za kojega dreva fele povekšavanje vu kraljevstvu i orsagu, ne prez velike orsačanov hasni vu v sakoj varmegjiji verti napraviti se moraju, kade seme dreva murve ili ti dudovoga posejati, i mlade šibice dudove podiče se i v sem vu onoj varmegjiji prebivajućem tak plemenitem, kak tulikajše i mužem, koji se oglase, za obstunj razdeliti budu se mogle. 38. Za pute obćinske, i orsačke, koteri peljaju čez lozu, zadosta je širina četireh klaftrov , da kola kolam naproti idućem vugnuti se moreju. Kaj više mesta ostane iz obodveh stran puta naj se zasadjujuc, ali sejajuć z drevjem s puni, dapače pred istemi tulikajše hižami kak malo niže obilneje pove se, prikladna v sakomu mestu i deržanju drevja naj se posade. Trsiti se pak i paziti mora se, da puti po lozah peljajući budu ravni, koja ravnoća bude tak za loz čuvanje, zderžavanje, i lepotu , kak tulikajše i za putnikov vekšu pristojnost i vugodnost. 39. Višekrat biva, da vu mestah za pašu odredjenih mladice, šibice i dreveća sama iz sebe porasteju, ter od onud zemlja plodnost svoju pokaže, da ako bi se od paše čuvala, lahko na lozu bi se obernuti mogla; za to takov falat zemlje ali spašnika od pašenja prepovedati mora se, i mesto ovoga, ako je moguće, drugde se spašnik mora odeliti , vu ovom vendar odelenju paziti se mora, da vu mladoj podrastućoj lozi kmetom ova paša, neodlući se. 40. Pokehdob hiže vu lozah podignjene, i napravljene tak po povekšavanju družine, kak tulikajše i po zderžavanju, i hranjenju više marhe, i po istih tulikajše k hižam peljajućih putih, kakti i po drugih pokehdob zvan očih jesu, ne mal lozam čine kvar, i škodu, zato nikomu od sehdob prez ociveste gospode zemeljske sloboščine, ali vre dopuščenom bočine oposred loze postavljene na selenju stanja, i hiže vu lozah podigati i delati naj nebude slobodno. 41. Vu ovom falatu loze, koj poleg odredjenja sečenja reda zeseće se, najdeni ostarajući hrasti, i druga drevja. kotera zbog vekšeh možebiti zverih ostavljena jesu, da nebi sencum svojom, i razširenjem kić zveršja podrastujučoj lozi mladi i novi na škodu bila, poleg vre gore rečenoga navuka izseći se moraju z načinom vu naredbe broja 20toga izpisane. 42. Medje loz, gor, bregov višekrat pohadjati, pogledati se i ponoviti moraju, i ako morebiti drevje za medju postavljeno, i za znamenuvano, ali bi od vetra prehičeno opalo, ali drugać koju medje znamenje zarašćeno |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 40 <-- 40 --> PDF |
bi se našlo, da se medje nezmešaju, odkud lahko izhajati mogu pravde, svadje i ljudomorstva, medje opet ali ti znamenje vidjeno naj se postavi, i ovakovo medju previdjenje, i pregledanje v sako najmenje deseto leto naj se ponavlja. Pokehdob pako znano je, da vu lozah, kade velika bivaju pregovarjanja, i protivnosti zbog dvojnosti medje najvekše loz poroblenje i oplemenje zna biti: zato po poglavarih varmedjinskih način postaviti se mora, da doklam pravda nedokonča se, nijedna stran takov loze falat pravdi podložen zbog porušenja, i škode, jedne i druge stranke poseči, i porobiti naj se ne podufa, nego razložno samo, i potreboći prikladno derv v živanje naj ima, drugać suprot čineća fiškalsku naj spoznat pravdu. 43. Za žganje vapna, i cigla v zeti se moraju takova derva, kotera se lahko nemogu prodati, niti za drugi posel obernuti, kak je ležeća simo tamo po lozah je dalešnih drevje i penje, da po tom drugo hasnovito za prodavanje, i hiž delanje prikladno, kakti i sadovno drevje za drugu hasen bi se čuvalo. 44. Kupeom derv dopustiti se nemora, da bi oni po svojih derva sekajućih težakeh loze poleg svoje volje sekli zbog poroblenja, kojega od ovud je se bojati, nego pred očima ladavcev loz, ali ljudih njihoveh dreva, za koja bude pogodjeno, naj se posečeju, ali bolje posečena i vu klaftre pravo spravljena njim naj se dadu, i odkažeju. 45. Navadno vreme pričeti sečenja derv zna biti, kade vre lištje iz drev čisto opadne, i ova gibanja i živlenja moć iz zemlje jemati, i k sebi vleći prestaju. Odkuda drevja, za ogenj i kurenje odlučena vu polovice, ali pak taki vu pričetku meseca vsesvešćaka do konca sečna seči se budu morala, ar kajti za ovem mesecom drevja svoju kakti hranu, i pomadjenje iz zemlje počneju jemati, i vleči, sečenju pak drevja za hiž delanje naj priličneši jesu meseci gruden, i prosinec; i ovo razmeti se mora od drev za hiž delanje na suhom; ar kajti drevja, kotera vu mesto berečno, i vu vodu postaviti se moraju , jošte friška zelena , i vode puna poseči se , i za takov posel vzeti se imaju; ar ovakova vudu i faihtnoću stransku već vuse popiti nehte, zato vu vuhkom i faihtnom mestu ona duže terpeti, kak suha hote. Kuliko pak spada na sečenje, i vu klaftre spravlanje drev za ogenj i kurenje odlučenih , ovem istina je vreme od pervoga dneva vsesvešćaka do konca meseca ivanščaka občinskem načinom navadno je odlučiti, poleg zroka vendar potreboće, ali prodavanja prilike ćelo leto po derva sekajućeh piliti, poseći, i vu klaftre spravljati mogu se : tak vendar, da ista drevja vu zime, kak vre rečeno je poseći, i za sečenje na falate pripraviti moraju se, ležeća pak ali od vetra porušena navlastito vu lozah, i gorah dalešneh stanovito vreme nemaju, nego vu svako poseči se mogu. Ar ako bi se samo vu vremenu sečenja na onom falatu zemlje, na kojega red dervo-sekanja dojele, sekla; v nogo bi vu vremenu ovom dukšem prešla, i zagnila, niti zadosta bilo ono vreme, koje odredjeuo je, za sečenje derv. Znano pak je poleg naredbe lozne, da drevja za šindol, kolje goričko, i roženice, i za druge ovem spodobne potreboće vu samih zimskih mesecih, vu kojih moći gibanja nemaju, poseči se moraju. 154 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 41 <-- 41 --> PDF |
46. Akoprem najpravićneše je, da siromakom, i v bogem simo tamo ležeća derva menša, koja najmre prez sekire, ali drugoga njim spodobnoga oružja na kolenu preterči, ali vre pervo stergana i lezeća pobrati se mogu; zakaj vu tjednu dva dni postavemo pondelek ali četertek, ali drugi dnevi poleg volje ladarcev loz postaviti se moraju, ako bi pako ov koj dan svetek pripetil se opasti, tak drugi taki dan pobirati, i na ramenih njihoveh znositi naj se dopuste: Spoznano vendar višekrat je, da kada se ovakovo dopušćenje daje v bogem, ne samo dopušdena suha, nego tulikajše i friška, i najboljšega odrastka derva sečeju, i skomce odnasaju: zato sudci mest, jagari, i lugari na ovakove sko^livu pazku imati moraju, da nebi sekiru ali sročku, ali drugo kakovo železno, i oštro oružje vu lozu sobom donesli, drugač ne samo, da se ovakovem proti zapovedi činećem oružje, i drva vzeti, nego tulikajše i onu vu rešt postaviti se moraju. 47. Da zadnić ovakovo zmešano derv sečenje med kmeti stegne se, hasnovito bude, ako vu kotareh, kada kmetivu lozah občinskeh, ali kmetskeh, ali gospodskeh derv sečenja hasen imaju, poklam kak pervo zezvedu i spoznaju njihovu potreboću, polag prikladnosti loz , stanovitu od leta do leta derv kulikoću odrede , niti više derv neg kuliko je od gospode vu vremenu odlučeno pod kaštigu proti činećem na peldu drugem nijeden kmet nesme seči. Cimermanska pako, i za hiž delanje potrebna drevja, niti vu isteh kmetov obćinskeh, ali kmetskeh lozah prez osebujnoga dopusćenja gospode sposeći niti skerčiti dopušća se. Ako pako loze obćinske, i kmetske tak velike i prostrane budu , da se na više let poleg rečenoga derv sečenja reda razdeliti budu mogle, vu ovih tulikajše v sako leto spodobnem načinom činiti, i ostala poleg naredbe ove prepisana obderžavati budu se morala. 48. Da loze jezeričaste laglje posušiti budu se mogle, napraviti se mora vodotočje, ili ti žleb iz one strane, kade nizeša je zemlja, i kamo iztekanje vode je nagnjeno, kaj lahko spoznati more se, ako kolci zabiju se ravne i jednako vu zemlju ter onak zmeri se nizina zemlje, zvan ovoga jezerišća takova zesnažiti od šaša i terstine, i mesto oveh topole, i jalše, posaditi, i ovak na hasen ladavcev, i občinsku obrnuti se moraju. 49. Pokehdob otoki, ili ti mesta poleg Drave, Bednje, Plitvice, Krapine, i drugeh potokov bližnja al med njimi postavljena vekšim talom dreva mehka, kakti topole, verbe, jalše, i koja ovem spodobna jesu rasti činiju, v sako leto dvadeseto, al dvadeset i četerto zevsema pri korenu odseći moraju se; verbe pako v sako treće leto, da novo sveržje, i kiće zadobiju obseći se moraju. Vu pešćenih zadnić, i prudnatih mestah, i otokih, vu kojeh gusto verbovje zna zrasti, v sako leto šibje njihovo vu pušle postaviti, i prodati se, ali za druge potreboće, koje ladavec otoka ali mesta takovoga kasno izteše spozna, obrnuti se imaju. 50. Pokehdob od leta do leta loze pomenšavati, i derv pomenkanje povekšavati spoznavamo, najmilostevneša skupa, i stalno istinska zapoved naša je, da koje goder hiže stanovnik, ali gospodar tak dugo, doklam pred hižum, i za hižum, dvorišćem, vertom, škednjem , ali tratinami prazno, i za sadjenje drev prikladno mesto najde se, v sako leto drevje vu mestu najmre fajhtnom, i močvarnom topole, verbe i jalše, vu ilovačne i tverde |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 42 <-- 42 --> PDF |
zemlje brest, vu pešćenoj zadnić, i skupa suhi smreke, jelve ali murvih ili ti dudovine najmenje dvadeseti zasaditi bude moral. Na koji cilj vu v sakoj varmedjiji mesto zasadno, ili ti cepni vert naj se vučini, i napravi, da od ovud šibice, i mladice za presadjenje prikladne onem, koji za nje prosili budu, za nikaj dati se budu mogle. Do teh dob pako iz loz, kade ovakove fele mladice nahadjaju se, spodobnem načinom na cil rečeni za obstunj podeliti se imaju. Verti pako takovi, vu kojeh se seme murvino, ali ti dudovo sejalo, i dudovo drevo raslo bude, da v saki vu nje nebude mogel hoditi vse okolu šipkom, ali sternjem oplesti, ali z malum grabicom ograbati budu se morali. 51. Kakti goder pako vezdašnje odredjenje, i naredba lozna obćinsko v seh dobro jedino cilja, i pelja, i odredjena ima se tak tulikajše naše najmilostivneše neje nakanjenje, da bi po ovem odredjenju obćinsko terstvo, i hasnovita orsagu za meštriju mesta, kakti jesu rudne jame kraljevske, mesto za farbanje, železneh plehov skavanje, za saliter, za stekla, galica, ali pepela žganje, i koja ovem spodobna jesu, vu potrebnih za meštriju i delo meštersko dervih premenjkanje terpela: tak vendar, da se obderžavaju z verhu toga naši milostivni odpiski, i perveša napravljenja i odredjenja, koja mi po contiliumu našem kraljevskom znana vučinili jesmo. Dapače ovoga pravoga loz i derv sečenja reda cil on je , da ova neprestajno napredek svoji imaju, i kakti vekovečna postanu; stacuni anda i balte i mesta za žganje, kade za vezda jesu, i nadalje tulikajše zderžavati se moraju: Pače ako občinska hasen obilnost, ali možebiti tulikajše i preobilnost derv drugde takaj podiči vu orsagu bi svetuvala 5 za občinsku nemenje, kak i v sakoga po sebe, ali ti lastovito ladavcev hasen, i trstvo napraviti se bude mogla, tak vendar, da pervo consiliuma kraljevsko mesto deržečemu na znanje dati, i oglasiti se mora. 52. Smreke, tise, i jelve, kotere na visokih, i dalečnih bregih, v gorah seči, i po letnih naglih potokih vu dolice, spuščati, prehitavati, i zverhu vode plivajuć vu bližnje potoke spravljati je navada, po rendaših, ali pogodjenih derva sekajučeh pri istom korenu, ne pako kak već puti biva na četiri, pet, ali šest nog ili ti cepelišev visoko naj se sečeju, i nato ladavci loz osebujnu skerb imali budu, i kaštiguvali suproti čineće. 53. Znano takaj je, da loze nerazdelene, i vnogem skup ladavcem obćinske vekšem talem opušćene bivaju; zato kaj ti nigdo za čuvanje, i zderžavanje njihovo skerb ima, nego pače jeden od drugoga više prez v sakoga premišlavanja, pravičnoga razmerenja, i razdelenja z nepopravlivim trećega kvarom, i krivicum zmešano v letu, i vu zimi, dapače i ćelo leto derva seče: Da anda tulikajše i ovomu zlu pravičnem načinom suprot stane se, poglavari varmedjinski skerb imali budu, da se loze, i dubrave takove jednako poleg načina, i naredbe postavljene med skup ladavce razmere, i razdele ali pak skupnim privolenjem, i pogodbum ovoj naredbi med sobum od pravdenoga, i jednakoga loz uživanja, čuvanja, i zderžavanja pristojni postave način. 54. Zadnić, da se spozna, red i vreme sadjenja i sejanja semena drevnoga poleg razlučavanja fele, za ova v sakoj feli podaje se navuk. 1* Zelud hrastev, ali bukevca, i onak obćinskem načinom znana je, |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 43 <-- 43 --> PDF |
kojeh sejanje, ili ti zasadjenje najbolje vu mestu senčenom, i kam vrućina sunca tak nemore dojti, i to vu mesecu malom travnju, jeden ref na daleko jednoga od drugoga, jedan pak pedenj gluboko mora biti, drugač kakti želud hrastov i kukevca, tak tulikajše seme tise, i smreka, borovo pako seme vu mesecu prosincu zrelo postaje. 2. Bukva sad ima trovuglasti farbe kostanjeve, i v jesen mora se saditi. 3. Graber seme ima spodobu kamenčeca ali lece vekše, poradja se pak vu pridugi listeni mošnjici iz sverzja med lišćem viseći. 4. Seme topola na spodobu najmenšega maka je. kotero vu mesecu velikom travnju zezreli, i vu vrućini taki otide, i znikne, i ako se taki vu pervib dnevih nepobere već se dobiti nemore. 5. Lipe seme spodobu globosa ima. 6. Brezovo seme vu visećih iz zverši jambrekih zadržava se, i okolu konca ivanščaka zreli. 7. Bukve, grabre i lipe seme vu mesecu malom travnu, brezovo pako taki kak zezreli , na izorani suhi zemlji, topolovo na srednje vuhki posejati se mora. Akoprem pak breze, i topoli, i druga ostala ove fele dreva negda iz sebe sama izrasteju, ne vendar prikladno lepo i ravno, nego vekšem talem zvito, i gerbavo suprotivnem pak načinom, koja posejana van zrasteju, ravno i jednako izrastuju. 8. Smreki, tisi, i jelve , i koja ove fele jesu dreva imaju jambreke na spodobu palme, vu kojeh zaperto seme, kada vu možaru v topli hiži ovi stučeju se jambreki, van sneti zna se, i akoprem ove tulikajše drev fele prez semena rasti i povekšavati se znadu vu smrekovih i jelovih lozah, pripeća se vendar, da vu šušećem letu povehneju , posuše se, i skončaju. Vu ovom pripečenju, ako puno trave je mesto, trave s plugom van stergati se, i zemlja zesnažiti i z friškem semenom posejati se mora, i zato radi ovoga zroka oneh jambrekov semena puneh v nožina mora se nabrati, i čuvati. 55. Pokehdob ada za vpeljati, i pričeti ovoga tak potrebnoga i kruto v semu s kupa orsagu, i vlastitem lugov, dubrav , gajov i loz ladavcem hasnovitoga drev sečenja reda, i načina najbolje potrebno je, da se na ovoga reda i načina obđeržavanje, izvršavanje i izpunjenje osebujno pazi; zato skerb ova v sakoj varmedjiji jednomu zmed oficirov varmedjiskeh pod obećanje plače od sehdob naj se z ruci, lugari takaj, i jagari zbog toga zroka istinski i zaufani naj se postave, kade takovi imati se mogu. Kak goder pako milostivno predvidjujemo , i v pamet jemlemo, da po ovoj naredbi, i prepisanom, i na pervo postavljenom derv sečenja i Čuvanja loz redu, i načinu na punom i vu v seh po v sem kraljevstvu mestah poleg stališa katarov vse, kaj kanimo, zveršiti nebude se moglo: Tak tulikajše milostivno obznanujemo, da hasnovita kraljevska naša nakanenja jedino na to jesu odredjena, da takoveh mest ladavcem, koteri očitujuć nam vu oveh potreboću najponizneše k nam vteku se, pomoć njim milostivno podati hoćemo, i vsi oni , koteri milostivna nakanjenja naša, i ovu naredbu z osebujnim tersenjem, i skerbjum izvršiti tersili se budu, i z čini svojem drugem dobru dadu peldu, milošću, i milosrdnost našu cesarskokraljevsku spoznati, i zadobiti hote. Odkuda skupa tulikaj obznanujemo, da |
| ŠUMARSKI LIST 4/1995 str. 44 <-- 44 --> PDF |
uikaj ne nam dragšega, i nikaj bolje nefelejemo, kak da dragoga i vernoga ovoga kraljevstva našega Apostolskoga obćinsko dobro, hasen, i povekšavanje iščemo, i pritegnemo, i ovu pazku, prigledbu, i materinsku skerbljivost našu za osebujnu, i kruto dragu najvekše kraljevske časti naše stran držimo. Ovoj anda naredbi vsi skupa i v saki po sebi priložiti najse tersi, znajući da vu tom milostivnu našu kraljevsku volju na lastovito njihovu hasen, i dobro obćinsko odredjenu izpuniti hote. Dano vu Arci-Hercezeskom Varašu našem Beču Austrijanskom dneva 22. meseca grudna leto gospona 1769. Kraljestvih naših Vugerskoga, Pem8koga i ostalih leto 30. Maria Theresia m. p. Grof Ferenz Eszterhazy m. p. Ferdinand Sdultety m. p. Dr. se. Šime Meštrović, red. sveuč. prof. Šumarski fakultet Zagreb |