DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/2010 str. 24 <-- 24 --> PDF |
M. Zebec, M. Idžojtić, I. Poljak, I. Mihaldinec: VARIJABILNOST NIZINSKOG BRIJESTA (Ulmus minor Mill. ... Šumarski list br. 11–12, CXXXIV (2010), 569-580 plojke (HW), širina plojke na 50 % duljine plojke kraće populacija za svojstva duljina plojke, mjerena od baze strane lista (PW1), broj primarnih zubaca subapikalne plojke na kraćoj strani lista do mjesta najveće širine regije (NPT), broj sekundarnih i tercijarnih žila subapi-plojke (PMPW) i širina plojke na 90 % duljine plojke kalne regije (NPSV), duljina peteljke (PL), bazalna asi-kraće strane lista (PW2) nije bilo statistički značajno. metrija (BA) i duljina plojke (BL). Razlikovanje Tablica 2. Rezultati univarijatne analize varijance (ANOVA). Table 2 Results of univariate analysis of variance (ANOVA). Efekti – Effects df LA HW PMPW PW1 PW2 Populacija F 4 4,10 5,49 1,80 6,63 1,80 Population p p<0,05 p<0,01 0,17 p<0,01 0,17 Stablo/populacija F 20 7,24 8,18 8,87 6,75 22,82 Tree/population p p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 Efekti – Effects df NPT NPSV PL BA BL Populacija F 4 4,77 15,88 7,39 7,51 4,86 Population p p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 Stablo/populacija F 20 21,54 20,80 26,95 19,89 6,29 Tree/population p p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 p<0,01 Budući da rezultati univarijatne analize varijance međusobno razlikuju za pojedina svojstva (tablica 3). (ANOVA) potvrđuju postojanje statistički značajnih Može se uočiti da se populacije Gotalovo i Svibovica siraz lika između populacija, i to za većinu promatranih gnifikantno ne razlikuju niti za jedno istraživano svojznačajki, u nastavku je provedeno testiranje pomoću stvo, dok je razlikovanje između populacija Veliko Polje Fisherovih multiplih testova (LSD) između svih parova i Varaždin, i to za sve promatrana svojstva, potpuno. populacija, kako bi se utvrdilo koje se točno populacije Tablica 3. Rezultati komparacije parova populacija za 8 svojstava, korištenjem Fisherovog LSD testa. Table 3 Results of populations pairwise comparisons for 8 traits by using Fisher LSD testing procedure. Značajka Trait Komparacija populacija Comparison of populations A - B A - C A - D A - E B - C B - D B - E C - D C - E D - E LA 0,06 0,25 0,09 0,31 0,45 p<0,01 0,36 p<0,01 0,88 p<0,05 HW p<0,05 0,14 0,06 0,84 0,45 p<0,01 p<0,05 p<0,01 0,20 p<0,05 PW1 p<0,05 0,15 p<0,05 0,97 0,25 p<0,01 p<0,05 p<0,01 0,14 p<0,05 NPT p<0,05 0,35 0,58 p<0,01 0,13 0,06 0,25 0,71 p<0,05 p<0,01 NPSV p<0,05 0,32 0,55 p<0,01 0,13 0,06 p<0,01 0,69 p<0,01 p<0,01 PL p<0,05 0,96 0,81 p<0,01 p<0,05 p<0,05 0,16 0,77 p<0,01 p<0,01 BA p<0,01 0,41 0,10 p<0,01 p<0,05 0,10 0,21 0,39 p<0,01 p<0,01 BL 0,28 0,65 0,08 p<0,05 0,52 p<0,01 0,20 p<0,05 0,06 p<0,01 A = Svibovica, B = Banov Brod, C = Gotalovo, D = Veliko Polje, E = Varaždin A = Svibovica, B = Banov Brod, C = Gotalovo, D = Veliko Polje, E = Varaždin Za većinu svojstava pokazalo se da je 1/2-2/3 od ukupne varijance uvjetovano varijabilnošću između listova unutar stabla (tablica 4), dok je najmanja varijabilnost prisutna između populacija (3,62-24,31 % ukupne varijance). Odstupanje od ovog pravila vidljivo je kod varijabli NPSV i PL, gdje je međupopulacijska varijabilnost relativno visoka (38,10-55,41 % ukupne varijance). Iz UPGMA dendrograma (slika 3) vidljivo je da su prema istraživanim svojstvima listova međusobno najsličnije populacije Gotalovo i Svibovica (usp. tablica 3), na koje se nadovezuje populacija Banov Brod. Ove tri populacije formiraju klaster, iza kojeg slijede populacije Veliko Polje, i na najvećoj udaljenosti poveziva nja, populacija Varaždin. Najsjevernija populacija Varaždin, geografski je i najudaljenija, te se morfološki značajno razlikuje od ostale četiri populacije, što je posebno izraženo u odnosu na najjužniju populaciju Veliko Polje (usp. tablica 3). U svrhu dodatne analize strukture međupopulacijske diferencijacije, kao i determinacije svojstava, po kojima se istraživane populacije međusobno najbolje razlikuju, provedena je diskriminantna analiza. Za deset varijabli i pet grupa kanoničkom analizom dobivene su četiri diskriminantne funkcije. Iz sredina kanoničkih varijabli vidljivo je da diskriminantna funkcija 1 najbolje razlikuje populaciju Varaždin od populacije Banov Brod, odnosno populaciju Varaždin od ostale |